Kad bi to tako bilo prosto i jednostavno mnogi bi se dogrevali suncem. Sunce na nasem podneblju je suvise slabo u grejnoj sezoni da bi se moglo koristiti kao energent za grejanje. Postojao je svojevremeno u sloveniji projekat "solarna kuca", koja se grejala iskljucivo suncevom energijom. Sam sistem za grejanje je daleko premasivao vrednost kuce, dovoljno je da ti kazem da je kuca umesto crepa na krovu imala kolektore. A koristila je sistem akumuliranja toplote za vreme suncanih dana i koriscenje toplote iz akumulacije kad nema sunca.

Inace, kad bi postavio kolektore i vezao na sistem kako si zamislio, sta mislis sta bi se desavalo kad nema sunca, a zagudi zima, a tebi voda iz sistema cirkulise kroz kolektore ?

to znam, ne samo da bi gudila kad nema sunca, nego bi bilo potrebno i tokom noci da se odvoji kolektor.ugraditi ventil koji bi manuelno zatvarao tokom hladnijeg vremena.
Nisam ni ocekivao da je tako jednostavno.
Ali ako budem imao slobodnog vremena, mozda nesto i poksuam eksperimentisati.
Svi savjeti i kritike su dobro dosle.

skupo ce da kosta taj eksperiment i unapred je osudjen na propast :) Ako vec hoces da se zezas sa tim, nabavi literaturu, procitaj, pa ces posle toga i sam da odustanes ;)

da kazem i ja nesto (mozda) korisno na ovu temu
solarni sistemi su zasebna instalacija koja se vezuje na
sistem centralnog grejanja preko akumulatora toplote
i izmenjivaca naravno sve to sinhronizovano sa raznim
motornim ventilima i diferencijalnim termostatima i
naravno omanjom gomilom automatike (elektronike)
pozzzzzzz

Potrebno je znati, da su solarni kolektori samo jedan deo solarnog sistema. Solarni sistem za grejanje vode se sastoji iz sledećih komponenti:
• solarni kolektori sa konstrukcijom za pričvršćivanje;
• kompletni cevovodi sa izolacijom;
• rezervoar tople vode (bojler) sa izmenjivačem toplote;
• cirkulaciona pumpa sa armaturom;
• regulaciona jedinica;
• ekspanzioni sud.

Solarni sistem aktivno koristi sunčevu energiju i transformiše je u toplotu. Kolektor, kompletni cevovod i ostali uređaji čine osnovu solarnog sistema. Pod ostalim uređajima podrazumevamo rezervoar (bojler) za toplu vodu, bazen, sistem grejanja ili drugi način korišćenja toplotne energije. Kompletno solarno grejanje sadrži još elektronsku regulaciju, ekspanzioni sud, cirkulacionu pumpu i kompletan deo ostalih armatura, koje su potrebne za bezbedan i siguran rad solarnih kolektora.

Kod samog pretvaranja energije sunčevog zračenja u toplotu služe kolektori, čija baza je apsorber koji zahvata sunčevo zračenje. Apsorber zajedno sa toplotnom izolacijom nalazi se u kućištu, koje bi moralo biti male težine, velike mehaničke čvrstoće, otporno na koroziju i vodonepropustivo. Transparentni pokrivač kolektora obezbeđuje i njegovu toplotnu izolaciju sa prednje strane. Za cilj ima smanjiti gubitke toplote ali i povećati propusnost sunčevog zračenja. Toplota se posredstvom tečnosti (nesmrzavajuća smeša) prenosi i odvodi kroz spojen cevovod do rezervoara tople vode (bojlera), u kojem izmenjivač toplote zagreva vodu. Električno grejno telo, svakako drugi izvor toplote (kotao, priključak centralnog grejanja) dogreva vodu za vreme oblačnih dana i noću. Elektronska regulacija omogućava automatski rad, uključuje i isključuje cirkulacionu pumpu po mogućstvu optimalizuje protok tečnosti koja prenosi toplotu. Ekspanzioni sud održava ravnomerni pritisak u sistemu. Topla voda služi za svakodnevno korišćenje u domaćinstvu u kupatilu ili pri pranju posuđa i slično.

Sunce odaje energiju u nižim koncentracijama i veoma neravnomerno u vreme različitih godišnjih doba i takođe, različito danju i noću. Danas se u svetu najviše nameću solarni uređaji za dobijanje niskopotencijalnih toplota (sa temperaturama do 100 °C), korišćenjem ravnih solarnih kolektora. Neravnomernost snabdevanja sunčevom energijom uglavnom u zadnjim mesecima u godini eliminiše se dodatim izmenjivačem toplote, koji je spojen na kotao centralnog grejanja ili sa električnim spiralnim grejačem ili eventualno sa oba načina istovremeno.

Energija koju nudi sunce se nemože regulisati, samo u retkim slučajevima je u uzajamnoj vezi sa potrebom toplote. Iz tog razloga je potrebno akumulirati solarnu energiju. Bojler za toplu vodu služi za akumulaciju toplote i skladištenje tople vode pred korišćenje. Od klasičnih rezervoara razlikuje se uglavnom većom zapreminom zato što solarni sistemi rade sa niskopotencijalnim temperaturama i zato zahtevaju veću zapreminu za akumulaciju toplote. Sadrži izmenjivač toplote pripojen na solarni krug, koji odaje toplotu dobijenu iz kolektora i greje vodu odnosno, u kombinovanim sistemima, i drugi izmenjivač toplote, obezbeđujući dogrevanje vode iz klasičnog sistema.

Visina postignutih ušteda značajnije zavisi od sistema grejanja sanitarne vode ili grejanja, u koji svakako spada i solarni sistem. Ako su trenutni troškovi za pripremu sanitarne tople vode i grejanje visoki, zbog neefektivnog načina grejanja ili skupog goriva, finansijske uštede će biti veće. Uopšte, sa solarnim sistemom možemo uštediti:
• 50 do 75% troškova u slučaju pripreme sanitarne tople vode;
• do 30% troškova u slučaju podrške grejanju;
• 80 do 100% troškova u slučaju grejanja vode u bazenu.

Nezanemarljiva je i činjenica, da pri solarnom grejanju nema nikakvih oslobađajućih štetnih emisija u atmosferu koje bi doprinele stvaranju efekta staklenih bašti ili promeni klime. Jedan funkcionalni kolektor sa površinom 2 m2 uštedi od 500 do 1 000 kg ugljen dioksida (CO2) za godinu dana.

Iako postoji čitav red složenih proračuna pri dimenzionisanju, običanom korisniku će, u uslovima kakvi su kod nas, biti dovoljno nekoliko jednostavnih pravila:
• U slučaju pripreme sanitarne tople vode potrebno je računati sa 1 m2 površine kolektora za 1 osobu i cca 120- 150 litara zapremine rezervoara po 1 kolektoru (cca 2 m2).
• U slučaju grejanja bazenske vode, potrebna površina kolektora predstavlja 30 do 50% površine spoljašnjeg nepokrivenog bazena ili 50 do 70 % u slučaju unutrašnjeg bazena.
• U slučaju podrške pri grejanju prostorija, površina kolektora srazmerna je 20 do 25 % od grejne površine.

Možda sam bio malo opširniji ali sve u smislu da bi i obični ljudi shvatili svrhu korišćenja sunčeve energije u budućnosti i uštede klasične energije. Isplativost ovakvog sistema se kreće od 7 do 11 godina, s tim da još 15 godina nećete imati nikakve ili samo minimalne troškove.
pozz
Za sve one kojih više interesuje ova tema:
http://www.zshare.net/download/4135238c1c820f/

_{[Ovu poruku je menjao janponican dana 10.10.2007. u 22:19 GMT+1]}

to mi se vec svida.
Ovo sam poceo razmislajti slucajno mada mi je to prije godinu dvije spominjao jedan asistent na masinckom fakultetu.S tim da je on predlagao i princip toplinske pume, mada mislim da je to puno kompliovanije.
E sad da se vratimo na ovu oblast.
Zasto mislim da prijekat nije osuden odmah na propast?
Pa jednostavno.
Ako se moze tokom suncanog dana voda zagrijati sa jednim kolektorom od 2 kvadratna metra na tem od 50 do 65 stepeni tokom hladnog ali suncanog dana.Ja zadovoljan da podignem temperaturu na nekih 25 do 30 stepeni pa dalje lozenje, mislim da bi se dosta postiglo.
TAj sam podatak nasao na nekoj hrvatskoj stranici, gje su navedeni podaci za podrucje zagreba, pa eto pretpostavljam da nema velike razlike ni kod nas u Bosni.
Ono sto pogoduje lokaciji moje kuce, jeste da je tokom cijelog dana obasjana.
Znaci ako ima imalo sunca, nema fulanja.
Cekam dalje kritike i prijedloge.
Nadam se da ste culi za metodu brain-storming, tako da to iskoristimo i u ovom slucaju.

Sigurno se moze iskoristiti energija sunca, narocito zadnjih godina kad postene zime ni nema. Mene ceka povezivanje kolektora ali mislim da uklapanje suncanih kolektora i toplotne pumpe u zajednicku kombinaciju daje bolje efekat.

Za potrebe samo tople vode potreno je oko 2 m2 po clanu domacinstva, a za grejanje bi ta povrsina trebala da bude i veca.
Ima i zanimmljiv opis o solarnim kolektorima, velicina je 1,38 MB ali je na nemackom a ima i graficko i slikovno objasnjenje!

Ponavljam početno pitanje : Kakva je šansa da se jedan solarni kolektor postavi u sistem centrlnog grijanja?

Vidim da više firmi nudi takvu uslugu uz nekakvo dogrevanje na kotao, ali ne objašnjavaju kako to funkcioniše.
Meni jedino izgleda moguće imati 2 potpuno odvojena sistema, odnosno imati posebne radijatore i cevi za solarno grejanje.

Dakle, da li je moguće da kotao i solarni kolektor ortački greju jednu istu vodu ? I kako ?

Odgovor: Može.

Pitanje: Da li ima smisla ?

Odgovor: Nema. Jedan kolektor za dogrevanje vode u sistemu grejanja daje jako mali efekat.

Pitanje: Da li može na istu instalaciju ?

Odgovor: Šta znači na istu instalaciju, pa nećeš valjda da imaš posebne radijatore za solarno grejanje. Treba ubaciti jedan tzv. spremnik tople vode kroz koji će da ide grejanje ali će i izmenjivač sa solarne strane isto biti u tom spremniku i predavati toplotu tvojoj vodi za grejanje. Recimo da ga staviš na povratni vod tj. izlaznu vodu iz radijatora (koja je oko ~30-tak stepeni) i pre nego što tu vodu vratiš u kotao dogreješ je pomoću kolektora za npr. 10 C. Onda tvoj kotao treba "samo" da digne sa 40 C na 70 C i tu je ušteda.
U smislu da li ide ista voda kroz ceo sistem, to su dva nezavisna sistema i to se uvek tako izvodi. Voda koja cirkuliše u solarnom delu može biti pomešana sa antifirzom tako da nema opasnosti od ledjenje ali to je već neka druga priča.

Ove brojeve (koliko solarno predaje u spremnik) sam lupio i to zavisi od mnogo faktora (površine, osunčanosti, tipa kolektora itd..) i tu se mora raditi ozbiljan proračun pošto sredstva uopšte nisu mala.

Kod mene u sistemu (a kako sam čuo – i inače) voda se od izlaza iz kotla do ulaza u kotao ohladi minimalno (stepen-dva), što znači da bi kolektor morao da greje svoju vodu na minimum tu temperaturu, znači 60-70 stepeni, da bi imao ikakvog efekta. A to je suviše u najvećem delu grejne sezone. Zato rekoh da ne može.
Je l ideja usporiti pumpu, pa povećati hlađenje vode u radijatorima ? Ali onda bi mi radijatori konstatno bili hladniji, što i nije baš rešenje.

Mada, nešto razmišljam, u martu, aprilu i oktobru (a ja i sad grejem kuću po ceo dan) kolektori bi – uz taj spremnik – mogli da imaju snage da odrade dobar deo posla (ponekad i ceo).
A ako su to isti kolektori koje inače koristim za grejanje vode u bojlerima, to onda možda i nije neko besno ulaganje.

Za grejanje tople vode u bojeru ti onda ne treba spremnik tople vode ako mozes da na bojler staviš izmenjivač toplote (onda ti on igra ulogu spremnika), to je zgodno jer se maksimalno koristi postojeća instalacja za tolpu vodu. Tu je ulaganje relativno malo ako se uporedjuje sa grejanjem.

Gubitak od 2-3 stepena na celom krugu grejanja je vrlo mali, od čega se onda greju sobe ? Ako ti imaš povratnu vodu skoro iste temperature, gde predaješ toplotu ako ne na radijatorima ?

Inače, ja sam napravio grešku, obično je grejanje 90/60 (polazak/povratak) stepeni, kod mene je donja temperatura kotla 30 Stepeni pa mi je to ostalo u glavi.

Jasno. Grejanje bojlerske vode mi je osnovna ideja i to ću definitivno da odradim.

Međutim, nešto razmišljam, u mesecima kao što je ovaj april ja bih te kolektore mogao mnogo bolje iskoristiti ako ih preusmerim na centralno grejanje (a ja i dalje grejem kuću svaki dan) umesto na bojlere (za koje su verovatno već uveliko suviše jaki).
Znači situacija je da ću imati kolektore, i da imam sistem za centralno grejanje (trenutno na struju, a za koju godinu valjda i na čvrsto gorivo), i da razmišljam šta mi ostaje da uložim da bih suncem (makar delimično) grejao radijatore (pretpostavljam da bih takav sistem mogao da koristim 2-3 meseca godišnje, obično u martu, aprilu i oktobru).


I ja sam se začudio kad mi rekoše (više ljudi mi reče isto, među njima i čovek koji mi je odradio instalaciju), ali pretpostavljam da je ideja da se voda prilično brzo vrti kroz sistem. I ja na termometrima na odvodnoj i povratnoj cevi stvarno najčešće vidim tako nešto.


Kod mene je zimi na 60-70, a sad i na manje. Zavisi to od više stvari, a ja sam namerno ubacio malo više rebara nego što je preporučeno, baš da bih mogao bolje da iskoristim sunce (ili toplotnu pumpu, razmišljao sam i o toj mogućnosti).

Sad si me bacio u rebus sa tom razlikom u temperaturi. Možda je taj parametar različit na različitim sistemima. Al da se vratimo na suštinu mog pitanja.
Ja bih znači trebao na povratnoj cevi da imam taj spremnik u kome bi se voda zadržavala neko vreme, i nekakav prekidač (skretnicu) koji bi preusmerio vodu iz kolektora u izmenjivač unutar tog spremnika (umesto u izmenjivač u bojleru). I recimo danas, takav sistem bi mogao samostalno da mi greje kuću, a negde u martu bio bi uključen i kotao koji bi dogrevao vodu. Da li se to tako radi ? Ja nisam nigde viđao da neko pominje skretnice koje bi preusmeravale vodu u ovu ili onu cev. Samo pretpostavljam da bi tako nešto moglo da postoji.

Iskreno, ne znam da li bi se to tako radilo, meni zvuči komplikovano, pročali smo o principima i to je ono što stoji ali kako se to stvarno tehnički izvodi na terenu, to bi već trebalo konsultovati nekoga ko je profesionalac za ovu oblast.

Ja sam isto tako zaiteresivan za dogrevanje sanitarne vode i to baš bi koristio taj princip da mi bojler bude spremnik, postoji elegantan način da svoj bojler vrlo lako prepraviš dodavajući npr. ID-14. Znači, "samo" treba sprevesti vodu iz kruga solarnog kolektora da cirkuliše kroz ovaj izmenjivač i imaš rešeno pitanje sanitarne vode bez prevelikog zahvata na postojećoj instalaciji tople vode. Probem je što opet treba skupiti para za kolektor, pumpu itd... Malo mi je i odložilo investiciju i činjenica da sam prešao na grejanje sanitarne vode na prirodni gas (kombinovani kotao) tako da mi leti mesečni troškovi gasa za kuvanje i toplu vodu su ~25m3 (po sadašnjim cenama oko 1000 din). Voda se greje po protočnom principu tako da tačno se troši koliko je i potrebno, nema gubitak usled akumulacije.

Oko grejanja i površine radijatora mora da bude presudna računica.
Dobijena energija tokom zime je od 400-600w/m2 pri čemu je realna iskoristivost (nadam se) oko 70%. Podaci su sa
http://www.hidmet.gov.rs/latin/osmotreni/kosutnjak.php?d=7
koji sam cele zime pomno pratio. Ispada da je jedino vredno vreme od 11-13:30 časova. Sve ostalo je 2-3 puta manje.
Videću ovog leta, ali već sada koristan period je oko 4 sata, a na leto će biti verovatno i do 6 sati.
Poređenja radi, bojler od 80l potroši 4kwh struje da se zagreje.
Ako pređemo na teren para, pitanje je pošto je taj 1kw? Ako koristite nižu noćnu tarifu (pošteno računanje u plavoj zoni) onda grejanje bojlera od 80l na struju košta 8.8din/danu tj 3200din GODIŠNJE .

Ugradnja solarnih kolektora koji ce pored grejanja sanitarne vode sluziti u za zagrevanje prostora ima smisla i izvodljiva je, ali zahteva puno novca. tako da je period otplate dug.
Ono sto treba napomenuti je izbor modela tipa kolektora.
Na osnovu mog iskustva, posto radim u firmi koja se bavi prodajom solarnih kolektora i solarne opreme, najlakse i najjeftijije je smanjiti ili potpuno eliminisati troškove električne energije.
U domaćinstvu najveći potrošači el.energije su bojler, ves masina, masina za sudove.
Ugradnjom bojlera zapremine 200 do 300litara, u zavisno sti od potreba domaćinstva i jednog ili dvasolarna kolektora
moguće je u potpunosti eliminisati bojler kao potrošača el.energije, i dosta smanjiti potrošnju el.energije za zagrevanje vode veš mašine i mašine za sudove.

Na našem tržištu solarni kolektori sa vakuumskim cevima su se pojavili pre nekoliko godina, oni su u pogledu koeficijenta iskorišćenja dosta bolji od obicnih panelnih kolektora, pogotovo u hladnijem periodu.



_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 07.04.2012. u 20:46 GMT+1]}

@ceda1982

Pisanje samo da bi se postavio link do sajta nije dozvoljeno, na taj nacin nemozete ucestvovati u diskusijama i svaka sledeca poruka ce biti kompletno uklonjena.

Hvala

Pregled
Moj solarni sistem
Pozdrav svima,
Pošto se već dugo bavim mišlju da nešto učinim po pitanju smanjenja troškova za toplu vodu,pročitao sam sve što je napisano na forumu i još mnogo toga.Tako sam u januaru donio definitivnu odluku da napravim sopstveni solarni sistem i javljam vam da sam danas započeo sa izradom pločastih kolektora u sopstvenoj režiji.Odmah da napomenem,ako neko misli da SSM nije baš sretno rješenje,neka zaobiđe moje postove(ovo mi je prvi ali biće ih još)jer ne postoji niti jedan način da odustanem od svoje ideje.Priče kako su vakuumski bolji od pločastih,takođe me na zanimaju,ja radim ovo što sam naumio,svaku etapu slikam pa ću okačiti i slike kad to sve završim.
Želim napomenuti da nisam u ovom pogledu stručan,moje znanje se zasniva na pročitanom i naučenom iz literature i vjerovatno to znanje nije baš na zavidnom nivou pa ću se usuditi ovdje tražiti pomoć za ono što mi ne bude jasno.
Evo malo o mojim potrebama PTV:
Moj stambeno poslovni objekat je površine cca 250 kvm,ljeti nas bude u njemu oko 12-ak(u živoj sili) i imam velike potrebe za toplom vodom zbog pranja velike količine posuđa,tri veš mašine,profi mašina za pranje posuđa i još ponešto sam možda i zaboravio.
Namjeravam u sistem da uključim bojler od 350 l. koji ima tri elektro grijača po 2,5 KW a u njega ću da ugradim cijevni izmjenjivač (valda će mi neko pomoći da ga izračunamo).
E sad,kad ova tri pustim u rad,ako mi se to sve svidi,vjerovatno ću postaviti još kolektora kao ispomoć mom centralnom grijanju na pelete.Tada možda mogu doći u obzir i vakuumski no o tom-po tom.Za sad-počeo sam sa izradom tri pločasta,ukupne površine 6 kvm i precizno ću vas obavještavati kako napreduje ideja.
Toliko za ovaj put,neću nikoga posebno da hvalim sa foruma ima ljudi koji su moju ideju učvrstili iznoseći svoje viđenje svega toga i ONI ĆE BITI "KRIVCI" ako ovo moje ne uspije,kao i ako uspije.
Još da napomenem da se nalazim na geografskom položaju 44.57,krov mi zauzima pravac -jugo-zapad (ali do krova je daleko).

Lave,
proslo je dovoljno vremena da svoju zamisao sprovedes u delo, a znam da si je sproveo jer sam tvoju pricu pratio u temi Grejanje na pelet. Cestitam ti na istrajnosti jer znam da si i ti poceo sa 1001 pitanjem.
Tvoja prica mi je interesantna jer i ja imam kotao na pelet a planiram da ubacim solarne kolektore i akumulacionu cisternu i tako objedinim sva tri sistema kao i ti.
Ako se slazes i nije ti mrsko, ja bih te zamolio da nastavis svoju pricu ovde i malo detaljnije objasnis meni i ostalima kako tvoj sistem tacno funkcionise, kako je povezan, mozda neki crtez ubacis da pojasnis...itd...
Mene konkretno zanima sledece:
1. Posto je to zatvoreni sistem pod pritiskom, da li imas antifriza u njemu zbog solarnih kolektora koji su zimi izlozeni niskim temperaturama. Da li je to destilovana voda ili obicna? Kako kamenac utice na sve te ventile, grejace i cevi?
2. Koliko je komplikovano i koliko zahteva para i vremena da obican vodoinstalater poveze kolektore i akumulator na moj kotao? Ili je ipak to slucaj za specijaliste koji imaju iskustva u tome?
3. Kako su resio elektroniku da sve to funkcionise onako kako si ti zamislio?
4. Koliko vodenih pumpi je uopste potrebno da sve funkcionise?

...hm imam jos gomilu pitanja ali necu da preteram, za pocetak ovoliko. Nadam se da ces uspeti da nadjes vremena da mi pojasnis
hvala druze

Uh!mnogo pitanja...redosledno ću ti odgovorim na sva pitanja,sad nemam vremena,opet moram na Slavu.