Mislis na aluminijumske profile za gips karton ploce?

Ne razumem kako bi na te profile ucvrstio stiropor?
Stiropor se lepi direktno na zid, tiplovi tu samo sluze da ne dodje do nekog lancano rusenja (ne znam kako da objasnim) stiropora sa zida.

Pukusaj da nadjes JUB-ov DVD gde su opisane sve faze stavljanja spoljne izolacije. Super stvar, bas idu u detalje i govore cake koje nema sanse da skontas sam. Znaci, snimali su pripreme, postavljanje izolacije na jednu kucu, tip sve komenarise...

DVD se besplatno dobijao na kucnu adresu, pokusaj preko sajta ili idu neku farbaru koja drzi njihov program i raspitaj se za taj disk.

@Black_eyed

Ako imas taj DVD mogao bi da ga iskopiras i postavis na neki hosting sajt?

Ako ti kažem da nemci od nas kupuju trsku, a nama uvaljuju stiropore, stirodure i ostale stiro.. biće ti sve jasno. Najkvalitetnije rešenje je prirodna, presovana i formatirana trska. Obezbeđuješ izuzetnu termo izolaciju, kao i kvalitetno upravljanje vodenom parom, t.j. za razliku od stiropora trska omogućuje kući da ''diše''. ne zaboravi da izoluješ i terase.

Možda poneki Nemac iz ovog ili onog razloga kupuje trsku. Ali 99.999% njih kuće izoluje stiroporom.

Ima taj DVD i nema problema da ga iskopiram samo sto nemam broadband internet tako da od hosting sajta nema nista...

Bilo bi idealno ako imas nekoga u NS-u kome bi mogao dati kopiju diska pa vi onda to dizite na sajt.

Film traje oko 40-tak minuta i uz dobru kompresiju verovatno ne bi bio vezi od par stotina MB.

@Extradan

..wooow..svidja mi se ovo sa presovanom trskom kao spoljnim izolatorom kuce, pa ako je isplativo odustao bih od namere da stavljam stiropor.. moze li neko detaljnije uputstvo sta-kako-cime i otprilike za koliko novaca po kvadratu, jer ovo sto sam ja nasao na netu o presovanoj trsci je samo prodaja tzv. ploca, a o nacinu ugradnje ni slova..

@Black_eyed

Onda se nadamo da ce se javiti neko iz NS ili neko drugi ko ima disk.

Standarno se za postavljanje koriste tiplovi, bitno je samo da je ugradnja po suvom vremenu. Takođe je moguće da se , prilikom zidanja, u zid ubace parčići gvožđa, ''6''-ce npr, na koje se posle trska postavi i koji imaju ulogu tiplova.

Kod trske je bitno da stigne na gradilište suva, da ne pokisne, kao i da se ugradi po suvom vremenu. Vlaga smanjuje moć toplotne izolacije. Mislim da svako od proizvođača kod nas daje i uputstvo za ugradnju.

Postavlja se pitanje zašto primat ima stiropor,a ne trska. Moje mišljenje je da, na žalost, presudnu ulogu igra marketing i neinformisanost/neobrazovanost investitora, a što je još žalosnije i projektanata.

Pa kod stiropora se koriste plasticne tiple, ako bi tako kucao seticu u zid pravi bi termicki kratak spoj izmedju zida i spoljne fasade.

Nisi naveo ni jedan argument trska vs stiropor, ako ti nije tesko napisi zasto je trska bolja npr.: cena, toplotna izolacija, vek trajanja, itd...

U Nemackoj su se obogatile firme koje skidaju stiropor sa fasada.
Buđ koja se hvata usled rošenja na zidovima nije samo estetski problem već je osumnjičena i za veliku pojavu alergija naročito kod dece.
Stiropor i staklena vuna spadaju u fasade koje sprečavaju prolaz vodene pare. Fasade koje dišu su mnogo bolje i sa stanovišta ekologije. Prirodni materijali i sl. Trska raste u vodi tako da i ako pokisne nije strasno. Izolacija se radi u presovanim pločama tako da nije zapaljiva.
Postoji i varijanta da se montažne kuce rade od presovane trske pa zatim polažu u blato i preko toga sa obe strane jutana tkanina pa završni sloj. Ovim bi se imitirao zid od naboja i predstavjlao mnogo bolje rešenje od ovih panela koji se sada nude.
Najkvalitetnija trska je na našim prostorima i dosta je koriste sevrnjaci. Belo Blato je poznato po proizvodnji a ima ih i na Petrvaradinu, kad se krene ka BG.

U pravu si za termo most, mada se ova varijanta koristi u varijanti blok+trska+cigla+fasada, tako da taj termo most u ovom sluačaju ne igra veliku ulogu. Svakako je bolje sa originalnim tiplovima. Hvala na sugestiji.
Kada sam ja pratio cene, a to nije bilo skoro, cene su bile identične, što se toplotne izolacije tiče pogledaj u nekom od tehničkih priručnika koeficijent toplotne provodljivosti za trsku i za ostale materijale, gde trska spada u jedne od najboljih termo izolatora .Ostalo je obijašnjeno u prethodnom postu.

dajte neki link s cenama ili barem onaj ko je upucen u tako nesto o odnosu cena trska-stiropor?!

Stvarno ne znam nikoga ko postavlja izolaciju od trske...

Izolacija sa 5cm stiroporom i fasada izlazi oko 12 eura po m2

DVD Jubizol fasada su delili besplatno i po Beogradu i verujem da se moze naci po farbarama (tiraz 20.000) i treba ga obavezno odgledati jer majstori prave neke greske iz neznanja a neke i namerno (npr. stave mrezicu pa preko nje utiskuju-navlace lepak a merzica dodiruje stiropor i tako smanjue vek fasadi-bavalitu za oko 5god.) sto sam kasno otkrio kad su kod mene zavrsili;
Stiropor je inace paropropusan do 15% i automatski je za toliko slabiji izolator od strodura koji ima paropropusnot 1‰ pa se ne preporucuje za vertikale osim ako se na fasadi ne ostavljaju otvori za ventilaciju.
Kad su u pitanju prirodni materijali u Nemackoj je za oko 50% skuplje a kod nas za oko 30%.
Inace ima ih u Rofixovom katalogu a roba se moze kupiti i kod nas.
Kad je u pitanju staklena vuna iz uvoza kao izolator to samo ako radite izolaciju drugome a on hoce da prodje jeftino. Alternativa je nasa kamena vuna koja se radi u Surdulici i bolja je 3x a izvozi se 90%.
Izolacija je zakon (ali obavezno obratiti posebnu paznju na hladne mostove). Ja sam ostvario ustedu na ogrevu 40% (siropor 20kg/m3 a obicno koriste 17) a i leti klima brze ohladi a redje se ukljucuje.

_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 23.11.2007. u 15:08 GMT+1]}

A sta mislite o stiroporu iznutra?

Tj, da se stavlja na unutrasnje zidove....

Ima li nekih stetnih posledica po zdravlje?

Nema po dekleraciji. Mada, zvog malog gubitka na meri valja da otstoji par meseci (neproverena informacija) ali to bi mogao da bude ''problem'' samo u jeku sezone.

Iznutra samo ako moraš u tom slučaju dovoljno je 2cm debljine 25kg/m3 a preko gipsane ploče zvog reglisanje mikro klime (apsorbuje i vraća vlagu u prostr do odredjene granice).

Poenta je da zid akumulira toplotu (posle dva dana grejanja) kako bi i noću bilo relativno toplo, odnosno leti hladnoću.

...pa,eto,pitam, posto su moji starci radili na taj princip, tj stavljali su stiropor iznutra.....

Na bocne zidve su stavljeni od 2 cm a na plafon od 5 cm, i preko toga je spanski zid....a u mojoj sobi su spoljasnji zidovi ( 2 kom ) izolovani iznutra stiroporom i plafon,ali nista nije silo na njih poput spanskog zida i gips ploca....

Pitam, jer ukazala mi se prilika da se preselim i da sebi podignem kucu ( 48 kvm, meni netreba vishe ),pa sam u prici shvatio da ako se stavlja sitropor iznutra da nema potrebe za malterisanjem, ili ako se vec malterise, da se ide samo grubo malterisanje.....

A moji su insistirali na stiroporu iznutra, zato sto je gro ljudi pre nas stavilo stiropor i iznutra i od napolje, i veliki je bio procenat od onih koji su stavili od spolja koja su se zalili da je usteda energija toliko mizerna da nevredi ni spominjati i da su se zeznuli....e sad, verujem da je tu dosla do izrazaja nestrucnost majstora ( zakljucujem dok ovo citam, jer vidim da spominjete neke toplotne mostove itd.... )......

Mada, mi zivimo u kuci koju grejemo na cvrsto gorivo.....znaci prestaje da se lozi oko 19h i do 23h vec se prostorija dobrano rashladi...znaci ujutro opet mora da se vrsi zagrevanje zidova pa tek onda prostorije, ako je stiropor napolju (znaci , ima ustede , ali ne tolike, kao da je stiropor iznutra ili kao u situaciji koju cu posle ove navesti )....a,druga je prica, naravno ako se konstantno lozi ili ako je u pitanju centralno grejanje ili slicno...gde u sustini , zidovi se zagreju prvi dan i samo se onda odrzava temperatura.....

A i da znaš, kako bi to napisao a da ne bude ''reklama''?

U osnovi forumaši stalno postavljaju pitanja a odgovori se u krajnjem svode na ''reklamu'' (osim ako nisi lično zainteresovan). Totalno unazadjuješ ES!

Pogledaj temu o digitalnim fotoaparatima člana br. 1. Zar to nije ''reklama'' za Canon po tvojim kriterijumima?

Pa isto ovako:

---

Jeste, i to placena...
btw clan br. 1 je i vlasnik ovog foruma, tako da...

lm, nije na svim forumima zabranjeno reklamiranje, na ovom konkretno jeste, molim da postujes to.
PP uvek mozes da koristis za razmenu takvih informacija.

Hvala!

>
Par stvari:

- Postavljanjem stiropora iznutra povecava se mogucnost da se para
kondenzuje u zidu (difuzija vodene pare), sa svim posledicama
(zamrzavanje, budj)

- Ako je stiropor spolja, trebace ti malo vise vremena da ugrejes
prostor, ali ti posle zidovi sluze kao toplotni rezervoar (kao cigle u
TA peci), te prekidom grejanja bice toplije mnogo duze vreme.

Pozdrav....

naravno, nista je to nesporim....nego,eto naveo sam primer zasto se neki ljudi opredeljuju za postavljanje stiropora iznutra....

...jer ako nije dobro odradjena izolacija i ako je postavljena spolja i ako se greje na cvrsto gorivo po sistemu lozim od ujutru do 19-20h....do sledeceg jutra prostorija se razhladi ( ne u tolikoj meri kao neizolovana ) i naravno i toplota iz zidova 'nestaje', pa pri ponovnom lozenju opet jedan ne tako mali deo toplote ode na grejanje zidova....

....naravno,druga prica je ako je izolacija dobro uradjena, i ako nisu drasticni padovi temperature pri grejanju tj preko noci kada se negreje...mada najbolje bi bilo na pocetku zagrejati i samo odrzavati temperatura, tada ima i najmanje gubitka energije!

ja sam stavljao izolaciju iznutra
3 cm stiropor polutvrdi, ne stirodur

grejem se peckom na gas i klimom dok vreme dozvoljava, a pec na gas ima max temp od oko 80 stepeni C
prostorija se jako brzo zagreje, ali i ohladi

ali dok nisam imao unutrasnju izolaciju, bilo je jaako tesko zagrejati i jos brze se hladio
a i jeftinija je ugradnja,
prvo, mozes sam da uradis, netreba ti skela, trosis dosta manje materijala i sve ti je pri ruci,
sto rekose, ako nemas centralno slaba vajda od grejanja zidova i akomuliranja toplote

al opet svi govore da je bolja izolacija spolja
a niko ne spominje gisane ploce iznutra koje isto sluze kao izolator,
tu nema veze za akomuliranje toplote

bit ce da je razlog sto to uglavnom rade razlicite firme i onda nemaju sukob interesa i kolicinu zarade

da li je neko mozda kompresovao JUB-ov DVD i uploadovao?

Stiropor se radi od polistirena, jako otrovne hemikalije koja konstantno ima blago isparenje.Naelektrise se pozitivnim (za coveka negativnog uticaja) statickim elektricitetom koji je stalan usled mikro vibracija i prakticno se ne da skinuti.Mora da odlezi nekoliko meseci da dodje na meru.

Trska spada u najbolje izo materijale uz plutu i kokosova vlakna i sve imaju nesto bolji koeficijent od stiropora.Prirodni izolatori su daleko bolji leti po vrucini kada stiropor i svi vestaci akumuliraju toplotu i nemogu se ohladiti preko noci, a zimi je po tom pitanju svejedno.Takodje, prirodni su i odlicni akusticki izolatori za razliko od vestaka.Neutralise stetna zracenja koja dolaze od spolja.Ne stavlja se parna brana opet od stetnog najlona i zid dise.

Popularnost stiropora je u lakoj montazi i zavrsnoj obradi dok trska trazi mnogo vise posla i za montazu a i za zavrsnu obradu, ali ekoloski su neuporedivi.Cene su tu negde.

Ja sam radio sebi drveni splav u ekoloskom smislu i trska se u praksi pokazala fantasticno i leti i zimi.

Sada sredjujem deciju sobu, supruga dovela majstore na silu.Jedan zid moram da izolujem, nije trska dostupna u Beogradu i stavicu stiropor 2cm ali cu preko postaviti gipsanu plocu koja ce neutralisati delimicno njegova stetna dejstva.Ako ide iznutra, valja da bar ima sloj papirne tapete.Verovatno cu da napravim sam boju od gasenog kreca i jos nekih sastojaka, umesto vinil acetatnih,plasticnih poludisperzija.

Prijatelj ima kucu koja je nakon zidanja oblozena trskom pa obzidana ciglom, i umetnuta je izmedju rogova,i ispod parketa, savrseni efekti postignuti i termicki i akusticki tokom cele godine.

Sada planiram da radim montaznu kucu i bice iskljucvo trska kao izolacija.

Pa ok za trsku ali koliki joj je vek ? Zar ne mora da se menja posle 10-15 god usled propadanja... ?

Trska je barska biljka imuna na sve, cak je ni glodari,misevi i pacovi ne jedu.Trpi i da se kvasi, primer krovovi od trske, ali da moze da se susi.Krovovi su debeli 20-25cm i na petnaestak godina se menja samo gornji sloj od nekih 5-10cm.Ako je trska zaklonjena, kao izolacija, traje sigurno vise nego gradjevina u koju je ugradjena.Ima primera starih Vojvodjanskih kuca gde je trska kao nova posle stotinak godina.To sto pocrni, nije nista.A stiropor, kad uzmete neku staru ambalazu, cim malo stisnete odmah se mrvi.Trska je stvarno odlicna.Ako se radi preko spoljneg zida, stavljaju se sesirasti tiplovi ko za stiropor.Preko moze da ide cigla sa varijantom ventilacije sto je inace preporucljivo u bilo kojoj opciji.Moze i da se izme trscano pletivo, jednoslojni red stabljika sa malim razmakom, stukatur i on se pricvrsti preko izo ploca zicom,ekserima... i preko se malterise cok malterom,mesavinom peska i gasenog kreca, kao karat tavan i to kad se veze jako je ko kamen a istovremeno i elasticno, tj nece da puca fasada.

Ja ne bih bas smeo da se kladim da takva fasada nece da ispuca...

Pa jel puca karat tavan koji se tako radi.Tako su se nekad radile kuce u Vojvodini.Drveni ramovi sa presovanom trskom i cok malterom sa obe strane.Puca sve inace i to nije neobicno i nepopravljivo.

Naravno da puca, hoces reci da ne puca?

Pa, gde god sam video stare gradnje, karat tavani se drze.Uostalom, to i nije previse bitno.I ja bih kao resenje izabrao obzid ciglom.Kod nas slabo ima majstora koji znaju sta je cok malter a kamoli da rade sa njim.Malterisanje trske trazi posebnu tehniku gde malter prodre u osnovni sloj izo trske i sve slepi i tesko da ce onda da puca jer je relativno tanak sloj.

Pa drze se, to je cinjenica ali retko da koji nije ispucao.


Upravo zbog toga ce mnogi radije da odaberu stiropor.

Trscani karat tavani i krecne fasade traju stotinama godina a nisam bas siguran da ce stiropor izdrzati toliko.Termicke, a tek ekoloske prednosti su na strani trske, a ako neko to hoce da zanemari, nemam nista protiv, moj savet je bio dobronameran.

....pa, nebih se bas kladio da karat tavan ( ili kara tavan ) izdrzava sto godina...mozda 50, i to tesko....ja sam do pre dva meseca trazio kucu za kupovinu i ulozio u kojekakve budjose od kuca , izmedju ostalog video sam ispucalih plafona do zla boga...uleglih, sa sve tendencijom da u roku od 15 godina mi se strmoglave na glavu....e sad, da li je u pitanju samo podneblje nepovoljno za karat tavane :LOL: ili su ih skoro sve radili nestrucnjaci pre tridesetak godina to stavrno ne znam....a to je utoliko starsnije kada sam zalazio u kuce sa cistim zemljanim plafonom...znaci bez ikakve daske da drzi sve to, i video sam tih plafona u mnogo boljem stanju ( mada ni tu nije bog zna koliko svetla situacija ) ...elem,potrebno je biti iskren, i znati da je to od prirodnog materijala "koji dise" ( sto svi naglasavaju za prirodne materijale ) ...e samim tim sto dise to znaci i da truli, da se rasushuje i da ima tendenciju da padne ako deluje suprotno gravitaciji :LOL: ....Ali da je najeftinija moguca zamena danasnjoj verziji plafona od fert gredica, fert ispuna, i betona to DA...ali samo pod uslovom da se nece koristiti tavan kao stambeni prostor ili da se zeli gore zidati sprat....;)

.....ne znam da li je trska toliko neunistiva...tj, kao sto sam ovde video pisanje da stiropor postaje krt jer gudi svoja izolaciona svojstva....elem evo jednog citata sa http://www.svezakucu.co.yu/www/tips.php?tipno=7&pageno=2

Moramo imati na umu da izolacioni materijali poput staklene vune, ploča od sintetičkih materijala, a naročito prirodni izolacioni materijali (kao npr. trska)sa vremenom gube svoje izolacione karakteristike usled dejstva vremena i vlage, tako da, ako je Vaš dom ikada i zadovoljavao standarde toplotne provodnosti, sada zasigurno radi "sa gubitkom".

;)

Mislim, sve je to OK...feng shui, i kojekakve josh fensi i trendi pomodarne aktivnosti, jer ipak se treba vratiti prirodi, ali ne iz mode nego iz zelje za kvalitetnijim prozivljavanjem ovozemaljskog zivota ;) ...ali mene, sve i da dubi neko na glavi i da mi titra bele burege, nebi me mogao naterati da zidam sendvich zid zbog trske, jer mi je to veci izdatak u vec do pucanja nategnutom budzetu za gradjenje kuce na prolece......jedino da mi neko pokloni ciglu za dz pa onda i moze :) ...kapirash.....ako se ima para mozesh sve, a ovako, sirotinja uvek naebe ;)

Pozzzzz

Što se tiče zdravlja (vlaga, buđ, plastika, isparenja ...) sve to ima smisla ako se radi o unutrašnjim zidovima. Ali ako pričamo o izolaciji na spoljnim zidovima, kakve to veze ima ?

Ljudi, pa nije stiropor (EPS) slučajno i bezrazložno doživeo "svetsku slavu". Dugotrajan, izdržljiv, odličan izolator, jeftin. Lak za ugradnju. Malo li je ? Ako se poredi sa mnogim drugim građevinskim metrijalima - zdrav, tj. neškodljiv. Mnogo ću pre d'umrem od pesticida iz voća i povrća i antibiotika / hormona iz mesa nego od stiropora ugrađenog u spoljnu izolaciju kuće.

Mislim, ok, gotivim ja to: prirodno drvo, trska, makrobiotika, zemljani lonci, pamuk-vuna (ništa sintetika) ali brate, ako krenem tom logikom, prvo bih morao da iz kuće izbacim vodu iz vodovoda i električnu struju. I da onda krenem da redom izbacujem sve ostalo "nezdravo" pod uslovom da me ukućani prethodno ne izbace i strpaju u ludaru.

Da ne raspravljamo sitnicavo o karat tavanu koji sam naveo ko primer, uz evidentnu trajnost u starim Vojvodjanskim kucama.Malterisanje stukaturom moze da bude neko vreme dovoljno dugo privremeno resenje dok se ne javi potreba i steknu uslovi da se obzida ciglom.Uostalom, moze i trska da ostane otvorena dosta dugo bez posledica.Za vestacke izolacije se ne zna koliko dugo traju a za priridne ima mnogobrojnih iskustava.A podsecam na neuporedivu funkciju leti kad je potrebno da se objekat odrzi hladan.Uz ekoloski aspekat, mislim da je vise nego dovoljno za izbor.Slazem se ja da ima nebrojeno mnogo stetnih uticaja da ni sam Bog ne zna od cega se mre, ali i pored te bezbrojnosti, nisam za dodavanje i prekobrojnog.Ako moze da se smanji stetan uticaj, zasto ne, zasto se drzati inertnosti modernih komercijalnih zahteva.Koliko je sta stetno, tesko se meri, ali osvrtanjem oko sebe, tesko je ne primetiti da se ne umire od starosti vec od bolesti.Pa ako covek ima izbor, cak i uz dodatni napor, mislim da ne treba da to smatra ludovanjem.Nego svi mi idemo linijom manjeg otpora, gde svi tu i ja.U redu, al ajmo u bolnicu, pa da li cemo tako rezonovati i olako sebi dozvoliti bolest.Na zapadu postoji sindrom bolesne kuce, odnsno gde su izlozenosti stetnih uticaja jako mali ponaosob, ali u zbiru i na dug niz godina, cine pozamasnu sumu koja nije zanemariva.Gde je ta granica, jedna,dve cigarete,kutija,dve,tri,pet...Dosta se moze uciniti, ali svi imamo svoje vodilje.

koliko sam procitao a naravno i sam tako mislim prednost ima trska u odnosu na stiropor.Neko je napisao da je cena tu priblizna.A na drugom postu sam procitao da bi se izmalterisala trska treba da bude pravi majstor i kako vecina majstora ne bi to znala uraditi.Samim tim to podize cenu trske, kao i da se covek zapita da li da se opredeli za takav vid izolacije.Jer ako nema puno takvih majstora to odmah podize cenu, samim tim potrosis vremena i vremena da bi sve to pronasao i uradio.

Ma problem je u tvrdoglavom neznanju majstora.Zamesa se gaseni krec i pesak i baca se fanglom malo jace i tako se uvlaci malter u stukatur pletivo i trscane ploce ispod i onda se klasicno gladi i perdasi.Znaci samo snaznije nabacivanje umesto ovlas kod obicnog malterisanja.Neki rade umesto stukatura, tanko rabic zicano pletivo pa malterisu cementnim malterom.Nije sve to toliki problem kako nam izgleda zbog naseg neznanja i neiskustva.

Znaci ako je senvic zid i unutra trska onda ta trska ima puno veci "zivotni vek " ?
Koliko je to komplikovano postaviti ? Nisam cuo da neko ovde radi trsku ..mislim u mom okruzenju .
Btw, covek u komsiluku je radio zid sa nekim blokovima od trske ! Moram otici da pogledam i to cudo ....

Ljudi, dvoumim se da li da zidam kucu sa blokovima okrenutim 25cm ili 19cm (izmedju unutrasnjosti i spoljasnjosti kuce) pa sam hteo da pitam: Posto cu svakako stavljati izolaciju stiroporom da li je dovoljno da blok stavim po 19cm ili ipak zidovi moraju da budu deblji?

...pa, evo i ja se raspravljam sa caletom....on mi soli pamet da ako budem koristio blok 19/19/29 da sirina zida mora biti 29 cm posto je on tako u sretno SFRJ doba zidao kucerinu bez ikakvih problema oko finansija.....

....e ,a ja ga onda pitam, zashto se obichni siporeks blokovi koji su dimenzija 20/20/60 neokrecu po njegovoj logici tj onda bi debljina zida trebal;a da bude 60 cm ( to je debilno i iz aviona se vidi da to nema nikakvog smisla ) ...ali ne, on nece da odstupi od svojih zamisli da zid treba da bude 29 cm.......

...elem, radicu ja, ko njega shisha, on je svoje odzidao shto je odzidao, i nece vishe nishta zidati......20 cm je sasvim OK, ako se postavlja izolacija ( nevezano da li iznutra ili od napolje ).......ni ako ga okreces na 30 cm ( tj 29 ) neces imati bolju toplotnu izolaciju kao da zidash sa okrenutim na 20 cm ( tj 19 ) ali sa izolacijom!

capishi? ;)

Pazi, logika je prosta. Što više - to bolje. Samo je pitanje finansija.

Pa naravno brate! Da se ima para sigurno da nije na odmet deblji zid! Svakako da je bolje, ali ako ne mora..

Inace cinjenica je da ce svi stariji majstori da kazu 25 cm obavezno, dok su misljenja mladjih "bildera" podeljena. Bilo bi doro da nam se javi neko ko ima iskustva i sa jednom i sa drugom varijantom pa da vidimo.

Pazi nisu to "linearna" iskustva pa da se lako i jednostavno dođe do prostog zaključka. Svaka kuća je priča za sebe.

Inače, pazi se mišljenja i saveta majstora. Ljudi koji nisu stručnjacu u kakvom zanatu često potpuno neopravdano uzimaju zdravo za gotovo mišljenja kojekakvih priučenih i neukih "majstora" , i potpuno ih neopravdano prihvataju kao autoritete u nekom domenu. Eh, da sam ovo sam ranije uvideo ! Dakle, razmisli sam. Pročitaj šta možeš o nekoj problematici, razmisli, porazgovaraj sa drugima, porazgovaraj i sa majstorom, naravno, ali zaključke donosi sam.

Najveće gluposti "majstora" su onda kad se pojavi kakva nova tehnologija (način rada, materijali ...) koja je njima strana i nepoznata. Odmah je u startu odbacuju i pljuju.

neki ce se sloziti da prilikom postavljanja stiropora kao izolatora dolazi do toga da se sprecava "disanje zida".samim tim dolazi do povecanja vlaznosti zida.Ovo govorim u slucaju postavljanja izolacije spolja.Medjutim ako bi se postavila izolacija iznutra zar se tako nesto ne bi sprecilo?
Vlaznost ostaje u sobi i stiropor je sprecava da udje u zid.Mozda se gubi na kvalitetu zagrevanja jer se cigla ne zagreva.nije mi jasno zasto mnogi odbacuju takvu vrstu izolacije kao losu?
Recimo u Usa su kuce uglavnom montazne (ako bi tako mogao da se izrazim)?Cak i ako se kuca radi od cigle ,cigla ide spolja a iznutra one njihove ploce itd.
Na jednom mestu sam cak procitao da ako nemas parno grejanje izolacija ne igra neku veliku ulogu!Zasto?
Da li je to zato sto su radijatori uglavnom postavljeni na spoljasne zidove?!

^ i ja sam uvideo to shto si ti naveo....dosta njih navodi "disanje" zida kao glavni faktor zbog kojeg se izolacija nestavlja iznutra ( ili josh bolje ; "Jesi li video da zivotinja ima krzno iznutra" OMG )

....pa, moje skromno mishljenje je sledece...."disanje" koji mnogi navode se odnosi na prolazak kroz blok/ciglu/siporeks same toplote da se ugreju blok/cigla/siporeks...to je sasvim OK objasnjenje "disanja"

...drugi ga definishu kao sasvim neshto peto ( to je u najvishe sluchajeva ) gde navode da vlaga neodlazi u zidove nego ostaje na stiroporu ( pa bolje i tu nego izmedju bloka i stiropora koji je spolja )....

...elem...najbolje dishe neizolovan zid...znachi, zid koji najoblje dishe je i najgore izolovan, tj odvodi toplotu bespovratno a i kintu iz dzepa ;) .....a josh bolje od njega dishu nevidljivi zidovi....tj ako ih nemash nego se grejedh na poljani......i tako sve dishe oko tebe :LOL:

Ne znam da li ovaj zadnji post da shvatim kao podsmevanje ili sta?!

Nasao sam par postova oko izolacije unutrasnjeg zida.Jedino je napomenuto da se ne koristi stiropor za unutrasnju izolaciju nego (mislim da je napisano) gips karton a ispod mineralna vuna stim sto je gips karton postavljen na al profile ili vec kako se zovu.
Zasto ja vidim prednost unutrasnje izolacije:
1. nesto sto mogu sam da postavim.
2.Finansijski- lakse je uraditi jednu po jednu sobu.
3.Ionako jos nemam centralno grejanje nego grejem dve sobe i hodnik (ooooooogroman - 24kvm)

zato ako je vec neko radio tako nesto neka postuje ili neka postavi link (mozda nisam primetio).Kako to da uradim?
Posto se mnogo govori o parnoj brani (nadam se da sam se dobro izrazio) kako to da uradim?Neki su napisali da stave najlon,hmm da li je to dobro?
Inace kuca je napravljen pre 20-ak godina, nema budji (osim u kupatilu iznad prozora)!

...ma, nisam nikog ismejavao....

..samo sam rekao da svi navode kao glavnu manu postavljanja stiropora iznutra to shto zid "nedishe"....

...e onda sam objasnio da je disanje zida, nishta drugo nego do odvod toplotne energije i da ako se deset puta bolje moze to zameniti provetravanjem prostorija....

...znachi, ako je stiropor spolja, toplota prolazi kroz zid i zaustavlja se zbog sitropora...znachi zid se greje, da bi kasnije mogao da preda tu toplotu.....medjutim ovo nishta neznachi ako nepostoji stalni izvor grejanja, koji ce na pochetku sezone da pochne da greje ( ne bash bukvalno ) i samo da odrzava temperaturu.....a ako se grteje na cvrsto gorivo, na principu, da se nelozi preko noci, i ujutru se soba razladi, opet ce pri lozenju trebati znachajni deo toplote otici da se ugreju zidovi, a to je veoma mizerna ushteda energije za takvo grejenja...znachi CG na jednu stranu a lozenje peci na drugu stranu....

...elem, znachi, kada je stiropor spolja, vlazan vazduh prolazi kroz zid, i kondezat ostaje izmedju zida i stiropora, ili u zidu.....shto znachi nastajanje vlage izmedju stiropora i u zidu....znachi i tu treba odraditi sa rigips plochama, da bi se vlaga iz vazduha pokupila i da bi suv vazduh grejao zid.....

...ako je stiropor iznutra, vazduh neprolazi, a samim tim ni vlazan vazduh, pa znachi da vlaga ne moze dospeti u zidove.....e sad, kondezatm koji se pretvara u budj, ostaje na stiroporu, i nije nikakav problem ako se primeti da se uzme vunena krpa i da se na suvo oriba naslaga budji......ovo se najvishe dogadja iznad shporeta, gde je veliko isparavanje i u kupatilu.....ionako mi kupatilo nije izolovano, a ipak se na mestima gde su gredice prepoznaje da se hvata budj, zbog velike kolichine pare koje se stvori tokom zime pri tushiranju....przor na kupatilu mi je uvek odskrinut tako da nikad nepostoji miris budji/memle.....

....iznad shporeta na sitroporu se ne moze pojaviti tolika kolichina budji za godinu dana , osim ako se kuva non stop...kod mene se kuva jednom u dva dana, i isparavanja su osrednja.....malo, malo, ali samo malo, su se pojavile i to samo naznake budji, koje su u startu eliminisane sa vunenom krpom/charapom, tako da o tome nema rechi......ako je kuhinja odvojena, onda nemorash da se brinesh, jer retko ko u kuhinji lozi, a samim tim i postavlja izolaciju.....

....a sve se toresava na jedan extra nachin, i to kome se svima preporuchuje....rpovetravanjem prostorija....barem jednom dnevno.....

ok.Pogresno sam shvatio to za podsmeh:)
mene interesuje kako bi bilo ako bi postavio gips ploce a ispod mineralnu vunu umortanu u al foliju?

Ne znam da li ste nekada gledali postavljanje izolacije od stiropora na zid, ali prilikom postavljanja se prave tzv. pogace od lepka a stiropor se u opste ne premazuje celom povrsinom, a prilikom lepljenja na zid stiropor ne bi ni trebao da lezi na samom zidu vec par milimetara iznad...

I staklena mrezica koja se postavlja preko stiropora, bi takodje trebala biti bar za milimetar iznad stiropora a ne da lezi direktno na njemu kako se najcesce radi...

ma ok za postavljanje stiropora.To znam da ide tako kako si rekao.Nego me interesuje da li moze iznutra da se postavi na takav nacin kao sto si opisao,odnosno kako se postavlja spolja?Da li preko toga ide gips karton da bi (kako je neko napisao) kupio vlagu kada je ima previse ili obrnuto (valjda sam dobro to razumeo)?

Za lepljenje iznutra, vidjao sam svasta:
od toga da se stiropor lepi lepkom za zid, pa samo okreci,
ili se lepi na zid pa preko stavi mrezica i posle izgletuje
najpravilnije bi bilo da se postave alu profili, izmedju popuni stiropor i posle da idu gips-karton ploce

pa to mene interesuje.vidjao sam i ja svasta.znaci alu profili i izmedju stiropor. Sta mislis da li bi bilo bolje staviti mineralnu vunu u al foliju?ili jednostavno samo stiropor? i da li stiropor lepis ili samo slazes, drugim recima popunjavas praznine?
da i najbitnije da li izolujes sve zidove ili samo spoljne?


_{[Ovu poruku je menjao Miroslav Mitrovic dana 06.12.2007. u 19:23 GMT+1]}

Bavljenje termickom matematikom se bave strucni ljudi koji vrse proracun.Kondenzacija se desava kada zid nije dovoljno izolovan pa se moze javiti odmah iznutra, kao na staklu, a moze i unutar zida ako je termika nedovoljna a ako je sve kako treba, javlja se van zida, cak ne na njemu samom.

Izolacija iznutra daje efekat brzog grejanja ali i brzog hladjenja.Zato je najbolje da bude kompletan omotac oko objekta,kao termos.

Da ne pametujem mnogo, jel ikome prija da obuce najlonsku majcu ili vise prija od pamuka.Isti je rezon sa svim vestackim materijalima,koji u ovom slucaju nisu uz samu kozu, ali sigurno deluju.

U bilo kojoj opciji stiropora i najlona, vlaga ostaje unutra, i pre ili kasnije ce se osetiti.Parna brana se postavlja da bi sprecila prodor vlage i kondenzaciju unutar zida koji je nedovoljno izolovan i tacka orosavanja se nalazi negde u njegovom preseku.Leti, je smer kretanja obrnut.

Najbolja varijanta je da zid ima dobar toplotni koeficijent i da slobodno moze da vrsi difuziju vlage bez opasnosti od rosenja.Termicari uzmu +25 unutra i -25 spolja i dobije se potreban koeficijent na osnovu koga se racuna potreban sloj izolacije na vec neki postojeci zid od sacinjenog materijala.Primerice radi, zid od pune cigle debljine 50cm zadovoljava uslov i tako se nekad gradilo, a mi bi hteli sa par cm jeftine pene da to nadoknadimo.Tesko.

Evo da i ja podelim neko iskustvo u vezi izolacije.
Elem, pre nekoliko godina izolovao sam zgradu 6x6 koja je dugi niz godina bila omalterisana spolja i ima centralno grejanje.
Stavljen je spolja stiropor debljine 5 cm 17gr. i lepljen po principu stavljanja lepka na "pogače".Kada sam ovo uradio mislio sam da sam se rešio vlage na mestima gde su betonske grede.Medjutim,opet se to pojavilo samo mnogo manje.
Na kraju uradio sam unutrašnju izolaciju spoljnih zidova i plafona stiroporom 1cm 20gr.
I na kraju, šta mislite, rešio sam se bede.
U prostorijama je mnogo toplije i potrebna energija za njihovo zagrevanje je upola manja.
E sad, da li je stiropor zdrav to je drugi problem!!!!!!!

Pa nemas vise budji gde su betonske grede, to je valjda samo po sebi vec zdravije

Ma normalno, bolje stetan zid nego budjav.Ocigledno 5cm nije dovoljno da pojaca uzasno hladan beton, a masovno se sad tako zida.

Slazem se! Ja sam definitivno odlucio da uradim prvo iznutra s tim sto bi stavio odgore gips karton ploce (mislim preko stiropora)!Samo jos da malo prelistam stare postove da vidim kojim redom da idem.

_{[Ovu poruku je menjao Miroslav Mitrovic dana 16.12.2007. u 14:57 GMT+1]}

Moj savet izolacija samo spolja,sto deblja to bolja ineces imati problema.

I opet se nece resiti problem vlage i budji u kuci.

- Osnovno pravilo kod termoziolacije objekta je da se termoizolacija stavlja sa spoljasnje strane, kako bi se izbjegao "efekat barake". Drugi razlog za izolaciju sa spoljasnje strane je taj sto sa unutrasnje strane ne mozete izolovati dio u nivou ploce ( preciznije grede, tj. horizontalnog serklaza ).

- Kuce, koje se zidaju giter blokovima, ako su uobicajenih raspona i ukrucene horizontalnim i vertikalnim serklazima mogu da se zidaju sa debljinom zida od 19 cm. U tom slucaju je potreban deblji termoizolacioni sloj u odnosu na zid od 25 cm.

Izolacija neutralise pojavu budji i vlage ako je dovoljno debela.

ja mogu samo da kazem da je meni u kupatilu pomogla spoljasna izlocaja tj pre dok nisam imao u kupatilu se javljalo crnilo od kada sam stavio nema ga tako da ne znam sta da kazem. Imam jedno pitanje naime interesujeme ako vec nije bilo reci o tome nisam video da li utice i koli tvrdoca stiropora na izolaciju ok je za mehanicka ostecenea znam da je bolje da je tvrdji ali sto se tice izolacije da li i ma tu i kolike razlike ako moze neko nesto da napise o tome

Sto meksi to je bolji izolator, ali ne znam konkretne parametre, jer me on ne interesuje kao materijal.Takodje, stirodur je losiji od stiropora.Verovatno su razlike male pa se treba opredeljivati po drugim odlikama.

sta predlazete za termo izolaciju mashinske radionice(pod,zidovi i plafon)?

namerno sam naglasio da je u pitanju mashinska radionica zbog predloga vezanih najvise za pod-treba da bude chvrst=tvrd jer se ne stedi... Povrsina je oko 20 m2.
Radionica je zidana od blokova i omalterisana je spolja. Plafon je trenutno oblozen stiroporom(5 cm) i tankom ivericom.
Sa unutrasnje strane je ostao "sirov" blok na koji su uchvrscene police sa alatima i sl. Pod je od betona-nije nicim oblozen.
Greje se na chvrsto gorivo(bubnjarom) u toku dana , nocu ne.

mislim da sam bio dovoljno detaljan , ako nisam pitajte sta mislite da treba jos da napomenem...

zanima me kako sto bolje i sto jeftinije termo izolovati ovakvu prostoriju?Znaci pod , zidovi , plafon...Vizuelni aspekt nije toliko bitan.

A moze li se termicka izolacija kuce uraditi delimicno?
Naime, roditelji mi zive u kuci koja je podeljena po vertikali: oni su vlasnici jedne strane, a komsije vlasnici druge (dva zasebna dvorista).
E sada, komsije nisu zainteresovane da bilo sta rade na termickoj izolaciji (slabo zive u toj kuci, uglavnom su tu u maju, junu, zive u inostranstvu).
a moji roditelji su zainteresovani da smanje svoje racune za grejanje.
Ovako, laicki posmatrano, "kriticna" tacka celog sistema je zapravo linija koja razdvala levu i desnu stranu kuce, zar ne?

Da li je neko to vec radio? Mozda ima neki savet?

Naravno da moze da se izoluje.Bilo je reci o tome na forumu.

Mogu li se izolovati samo betonski stubovi i grede, jer mi se vlaga javlja samo duz stubova i greda. Inace kuca nema fasade i koristi se centralno grejanje na drva.

Ma sve moze ali sta time dobijas!?
Pa vlaga se uvek i javlja oko betonskih stubova i duz greda.Izolacijom samo toga mislim da ne bi nista postigao.Ali opet bolje da se javi neko ko ima vec iskustva sa izolacijama.
Medjutim na forumu sam cak nasao kako u nemackoj (nju sam uzeo kao primer mada mozda gresim) masovno skidaju stiropor sa spoljne strane.Navodno duzi boravak u tim prostorijama (citaj godinama) dovodi do problema disajnih organa narocito kod dece.Sta onda koriste umesto stiropora?Znam da je velika potraznja za trskom.

_{[Ovu poruku je menjao Miroslav Mitrovic dana 25.02.2008. u 11:57 GMT+1]}

Izolacijom samo stubova je mali efekat.Da bi ona imala pravo dejstvo, potrebno je napraviti neprekinuti omotac, kao termos boca, jer na svim prekidima se javlja vlaga zbog kondenza, primer prozori ili betonski stubovi.

Stiropor se odomacio svuda zbog jeftinoce, lake i jeftine ugradnje i efektne fasade u smisli boja, raznoraznih detalja i sakrivanja podloge bez malterisanja, a niko ne misli o posledicama posle niza godina.Bilo bi zanimljivo da das link ili vise detalja oko desavanja u Nemackoj.

Imas na prvoj strani ove teme!

uskoro se useljavam u stan na drugom spratu porodicne kuce bez grejanja. kuca je zidana duplom ciglom. iznad stana je tavan i sam je na spratu, sto znaci mnogo spoljnih zidova. u stanu postoji kaljava pec. molim za savet kako da izolujem stan i kako je najbolje da se grejem. da li neko zna koliko kosta i da li se isplati da se kaljava pec preorjentise na struju. da li mi se isplati etazno grejanje i da li je moguce jednog dana ga preorjentisati na gas? stan ima 74kvm grejne povrsine. unapred hvala.

Ovde su upustva za postavljanje Jubizol i Bekaterm demit fasada (koristi se stiropor u oba slučaja). Jubizol upustvo je malo bolje pa pogledajte njega prvo. Bekaterm upustvo je malo konfuzno što se tiče postavljanja lepka i mrežice. Ljudi prvo mrtvi ozbiljni kažu pogrešan način rada, a posle sami sebe demantuju. Zato je najbolje da prvo odgledate Jubizol upustvo.

Oba snimka sam stavio u 3gp format, tako da oba imaju zajedno nekih 20 megabajta. Slika je dosta loša, ali je upotrebljiva.

Da bih nadomestio slab kvalitet videa, dodao sam još jednu arhivu koja sadrži slike koje sam izvukao iz originalnih snimaka (koji su u mpg i vob formatu). Pre naziva svake slike nalazi se kao šifra. Ova šifra samo treba da obezbedi da se slike lepo poređaju kada koristite Arrange by name opciju. Lep redosled je bitan jer slike čine gotovo kao neki slajd show.

Ovde je link za tutorijale:


Ovde je link za sličice:

mnogo hvala! ako neko ima odgovore na ostala pitanja bila bih zahvalna da ih postavi. pozdrav

Ivana Radic


_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 16.05.2008. u 22:01 GMT+1]}

@ivana12

To bas i nisu pitanja za ovaj forum posto imamo forum koji se bavi bas grejanjem i klimatizacijom.
Slobodno postavi tamo novu temu.

stiropor je laksi,cistiji i jeftiniji i lak za montazu naspram trske. Bukvalno ga sam mozes raditi do bavalita ! Moja preporuka za stiropor je 25gr-5cm i tipluj jer nekosta a mnogo znaci Ja sam radio i spolja i iznutra i tavan sam prekrio tervolom i islatilo mi se

Da, polistiren je izuzetno "čist".

Moj komšija je radio sa presovanim tablama trske na jednoj vikendici u mojoj okolini. Inače vlasnik je direktor nekog instituta za zaštitu životne okoline u Nišu. Metalna žica je korišćena samo na spojevima tabli, a malterisano je krečnim malterom tj. čok malterom. I pod je urađen na nesvakidašnji način. pod je urađen iz nekoliko slojeva, za jedan sam siguran da je upotrebljena presovana trina. Komšija kaže da je malo teže raditi sa čok malterom, ali se izolacija sa trskom itekako isplati. Leti je hladno da se smrzneš. Daleko bolje nego da se koristi klima.

Imam lepo iskustvo sa eps(tjzv.stiroporom),-vec vise godina sam u toj industriji i poznati su mi svi proizvodjaci sirovina za eps(basf,nova,sunpor...)
Najveci problem su nasi proizvodjaci sto kradu na tezini.
Pravilo 1-na fasadu se postavlja 17gramski stiropor-neveruj te oznakama-znam nekoliko proivodjaca sto pod oznakom fasadni prodaju od 13 do 15grama!
ZNACI OBAVEZNO PAKET NA VAGU !
Ne stavljajte 25 na fasadu 'lambda'(koeficijent toplotne provodljivosti) je skoro ista kao kod 17, a cena...
Stirodur se od XPS razlikuje samo po modi i nacinu izrade...

Pozdrav!
Imaš li neku preporuku koja vrsta stiropora, ili koja firma ( ako nije reklama )!

Stirpor biraš i kupuješ po debljini i težini. Što deblji - to bolji. Što teži - to bolji !
Po strukturi, svaki je stiropor potpuno isti, ne postoji kvalitetan i nekvalitetan.

Što stiropor ima veću gustinu to je tvrđi tj. otporniji na spoljašnja oštećenja. Stiropor koji se stavlja kao toplotna izolacija na pod nekog stana mora da ima veliku specifičnu težinu kako bi izdržao nameštaj i stanare koje će biti u tom stanu.
To što je stiropor tvrđi znači da u njemu ima manje šupljina sa vazduhom, tj. ima više EPS-a (ekstrudirani polistiren). Posledica je da je ovakav stiropor tvrd, ali mu je izolaciona sposobnost smanjena. Zato ne mora da znači da što je tvrđi stiropor - to je bolje.
**************************************
U pravu si Java Beograd, nehotično sam napravio grešku. Najverovatnije sam započeo jednu misao, a završio neku drugu. Uneo sam ispravku pa sada nema problema. Što se tiče odnosa tvrdoće stiropora i stirodora to jednostavno nisam znao i zato sam pogrešio.





_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 08.07.2008. u 03:11 GMT+1]}

Debljina stiropora je jedno, a gustina (tj. specifična težina je drugo). Tako, ne stoji tvoja tvrdnja "što je stiropor deblji - to je tvrđi).

Što se podova tiče, za tu namenu se koristi stirodur, a ne stiropor. Jer, stirodur je tvrđi.

treuntno radim fasadu, stiropor vec postavljen
sutra mrezica
zanima me sta predlazete za zavrsni sloj? (farbu)
komsijska strana je u pitanju, tako da me zanima naaajdugovechnija varijanta
optimalno povoljna ,
u funkciji cena/dugovechnost

uauuu!
Posle ovolike doskusije nista mi nije jasno.
Jesam li dobro razumeo da ako su manji mehurici vazduha u stiroporu tj. ako je tvrdji, da je slabiji izolator?






Konacno neka neko objasni po pitanju termoizolovanosti, da li je bolji meksi ili tvrdji stiropor (ne stirodur)?
Dok je logicno da deblji stiropor je bolji izolator.

Postoje tri tipa stiropora a razlikuju se od načina pravljenja i u biti su isti i prave se od istog polistirena, a tehnologijom se postiže određena tvrdoća odnosno težina.Pgrešno je mišljenje da je stirodur tvrd a stiropor mek, mogu oni biti jednake tvrdoće kao i boje koja se dodaje.Načelno, što je mekši, odnosno lakši, bolji je izolator jer je veči učinak vazdušnih komorica unutar iste zapremine, ali verovatno više pije vlagu.Stiropor je nešto bolji izolator od stirodura ali je zato sklon višem upijanju vlage koja smanjuje toplotni koeficijent.Postoji crni, mislim da je nepor, koji ima dodatak grafita i koji smanjuje difuznost vlage i trebao bi da odvlači statički elektricitet.Tačne podatke ne znam,tj, nisu me interesovali kao ni sama polistirenskia izolacija. Ako se neko reši na ovu vrstu izolacije, najbolje je da ne teoretiše mnogo več da kupi najlakši, najmekši ali zato da ide na što deblji, mislim da se može metuti 10cm bez problema, a to je daleko bolje nego fantazirati da li crveni,plavi ili zeleni.Kad nafta ode za neku godinu na 300 dolara, svaki milimetar izolacije će značiti osetnu uštedu.Izolacija ionako učestvuje u izgradnji objekta sa zanemarljivom cifrom.

e ovako: nepostavljajte stiropor manje tvrdoce zbog leda {grada} izbusice vam se fasada!!!
a sto se tvrdoce tice stirodur je tvrdoce od preko 30gr a za stiropor npr. 3cm/25gr= 4cm/17gr po efektivi
i prilikom rada lepljenja stiropora ide preko 7kg lepka na m2 i nanosite lepak{u tankom sloju} i na spojevima tabli
i cepove i ugaone lajsne
KAD VEC RADITE RADITE KVALITETNO

Pa ne pada grad horizontalno i nece ostetiti ni najmeksi.Uostalom, preko ide masa, pa mrezica pa opet masa koja je jako tvrda.Stiropor se radi evaporiranjem a stirodur ekstrudiranjem.Stiropr isto moze ici i do 80 grama tako da podela po tezini na stiropor i stirodur ne vazi, kao ni podela po boji.U nacelu, mozda ipak ne treba ici sa ultra lakim, ipak je jaci, tj kompaktniji ovaj tezi i smatrase da za fasadu je sasvim dovoljan 20-25 gramski.naravno da treba raditi kvalitetno, 5 pogaca, tiplovi na svas 4 coska i u sredini svake table.Sve ustede tu su jako male a steta moze biti velika.

Hajde da argumentovano potvrdimo ili opovrgnemo neke stvari.

1. Prvo: stiropor je ekspandirani polistiren i označava se sa EPS. Evo dokaza:

2. Drugo: stirodur jeste stvarno ekstrudirani polistiren i označava se sa XPS. Evo dokaza:


Na jednom forumu sam našao i sledeće objašnjenje: Stiropor i stirodur su dva razlicita materijala, dve tehnologije: prvi se pravi presovanjem vec ekstrudiranih polistirenskih granulata a drugi ubrizgavanjem vazdusnih mehurica u masu polistirena. (ekstrudiranje cele mase)


3. Treće: odnos toplotne provodljivosti kod nekih komercijalnih proizvoda možete videti na sledećoj slici:

3a) Očigledno toplotna efikasnost zavisi od gustine materijala, pa je moguće da je stiropor bolji izolator od stirodura i obrnuto.
3b) Kao što vidimo nivo toplotne efikasnosti stiropora od 15 kg/m^3 je manji od onog kod stiropora od 30 kg/m^3. Odavde sledi da što je stiropor teži on ima bolju sposobnost toplotne izolacije. Ovo je potpuno suprotno onome što sam ja tvrdio. Mislim da sam pametan, a u stvari sam Budala - izvinjavam se zbog moje pogrešne logike.
Novo objašnjenje: Stiropor koji ima veću specifičnu težinu ima manje vazduha. Međutim višak ekstrudiranog polistirana omogućava da se ova manja količina vazduha rasporedi u više "balončića". To je slično što kod PVC prozora postoje prozori sa dve, tri, četiri komore. Što više komora bolja izolacija. Kod stiropora važi - što više "balončića" to je izolacija bolja.
Napomena: Ovo je samo moje mišljenje. Kao što vidite ja nisam baš pouzdan, ali znam da guglam. Evo šta sam izguglao na nekom hrvatskom forumu:

4. Što se tiče odnosa tvrdoće stiropora i stirodora, uzeo sam za primer neke komercijalne proizvode austrotherm-a. U filmovima za postavljanje bavalit fasada koje sam postovao u ovom topicu čovek kaže da je bolje postavljati stirodur na coklu kuće, a ne stiropor. Razlog tome je što je veća verovatnoća da se nogom udari u coklu kuće pa je tu bolje staviti tvrđi materijal. Primeri koje sam uzeo sa sajta austrotherma to u potpunosti potvrđuju. Možda nisam uporedio prave vrste stiropora i stirodura, međutim rezultati na sledećoj slici su izrazito na strani stirodura.

*************************************************
EDIT: Izvini moderator za velike slike. Evo smanjio sam ih za četvrtinu. Ako ih još smanjim postaće nečitljive.

_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 10.07.2008. u 01:21 GMT+1]}

@Brodoplovac

Sve je to lepo, ali stavljaj manje slike molim te

Da, sad sam se setio oko ta tri načina izrade polistirena, ekspandiranje, ekstrudiranje i evopiranje i otuda i različiti nazivi.Ovaj treći je nudila neka firma kao uvoz iz Amerike i mislim da se zvao evapor, no nije ni bitno uostalom.

Fabrika u Aleksincu je jedan od najstarijih proizvođača kod nas i koristili su BSF sirovinu i prvi stiroduri koji su dosli kod nas na tržište su bili isto poreklom BSFa i bili su zeleni a aleksinački, tvrdi je bio plavi.Gledao sam kod njih 80 gramski i falcovani, ali je naš narod brzo izvikao da stirodur menja ne znam koliko stiropora itd. Podaci o termici koje sam naveo su iz njihovog izvora, odnosno BSFovog.

Mene lično stiropr ne zanima iz već iznetih mišljenja, ali čisto da doprinesem da se nešto pojasni.Odlična je ideja da se oko prohodnih mesta stavi tvrđi. Opet ponavljam, bitna je debljina i kvalitetna ugradnja.

Prlikom ugradnje bilo kog tipa/slojeva zida potrebna je "fizika" odnosno proracun toplotne provodljivosti i difuzije vodene pare. Ako se ova dva dijagrama preseku u nekoj tački zida dolazi do kondezacije i pojave buđi unutar zida koju ne možete videti ali mikro pore buđi svakako možete osetiti na svojoj koži ili bolje reći plućima. Pore Crne buđi izazivaju astmu i sl. bolesti, naročito kod dece.
Zato vam je moj savet da prilikom postavljanja izolacije ne slušate savete sa razno raznih strana već lepo na papir ili nađite nekog ko se time bavi.

Fabrika u Aleksincu je privatizovana. Pre se zvala Eipak, a sada Stiro... (nešto). Zanimljivo je dok je fabrika radila pod starim nazivom niko od lokalnih trgovaca nije uzimao stiropor od njih, a sada se pojavio u lokalnim radnjama.

Ma da, to govori o našoj zabluđenosti o uvozu i smatranju da sve što nam se servira iz vana da je neprikosnoveno odlično.



Ovo je ključni problem koji se mora rešiti izolacijom.Mnogi pri proračunu ne uzmu ekstremno nisku vrednost spoljne temperature, recimo -25, smatrajući da se to retko dešava. Takođe, ne uzimaju u obzir tačku kondenza već se račun bazira samo na toplotnom koeficijentu koji može da zadovolji kriterijum. Tačka orošavanja treba da bude čak neki santimetar udaljena od spoljne površine zida. Mi smo skloni da gledamo komšiluk, pa ko velimo, kako oni tako i ja i sve se bazira na odokativnu metodu.

Difuzija vodene pare, odnosno vlage kroz zid je problem. Stare građevine su bile od cigle i kreča i imale su dobru sposobnost prolaza vlage kroz zid.Upotrebom prvih izolacija pojavio se problem jer usled korišćenja veštačkih materijalata i boja vodljivost je prekinuta.Kao rešenje se pojavila parna brana koja je bila iznutra i nije dozvoljavala vlazi da uđe u zid.Termički, najbolje je da izolacija bude sa spoljne strane oko objekta ali sa upotrebom stiropora i plastične završne boje opet dolazi do zarobljavanja vlage unutar zida, ovaj put uz spoljnu stranu koja nije vidljiva i ne vidi se šta se dešava.

Napolju je trend već po odavno takozvani dišući zid koji slobodno omogućuje kretanje vlazi i leti i zimi i na taj način obezbeđuje ugodnu mikro klimu bez upotrebe isušivača ili ovlaživača vazduha.Ovaj uslov omogućavaju samo prirodne izolacije koje pored svojih ne toksičnih osobina imaju i ovu.

stiropor dise neko je na pocetku naveo 15% mislim , do pre 10 godina sam imao u sobi crne budji koliko hoces i stavio sam unutra 1cm stiropora na plafon i sve zidove u mojoj sobi(termos boca sto neko ovde rece) , pre toga nisam gasio grejalicu a posle sam smanjio radiator na trecinu , vise godina sam imao i akvarium od 160 litara sto znaci vlage koliko oces a budji nigde pa ne shvatam zasto ne stiropor , sto se gustine tice razlika u provodljivosti su mnogo manje od razlike u ceni pa bolje staviti laksi i deblji stiropor za istu cenu sem ako nije potrebna veca cvrstoca npr pod , stirodur sluzi za ravne krovove izolaciu podruma i sl gde zbog vlage ne sme da propusta uopste

Ma diše ko riba u vodi.Moj brat ima demit 5 cm preko siporeksa, pvc stolariju, koju je zamenio nakon drvene i još gore, i stalno ima buđ osim naravno kad digne temperaturu preko 23 i ne pegla, ne kuva...

samo da se nadovezem
ova pojava budji, vlage, kondenza i sl. nakon izolacije kuce i ugradnje stolarije sa odlicnim dihtovanjem ( pvc ili alu )

u cemu je problem
samo u provetravanju, i nista drugo

svaki dan , ili jos bolje, svako jutro provetriti prostorije otvaranjem prozora bar 15 minuta

i reseno, naravno kad je vani minus, to je malko teze
al onda nema kukanja za vlagu po coskovima

ovo se desava osobama koji su imali staru drvenu stolariju i koju su zamenili novom
javlja im se problem znojenja stakala po sobama - disanje je problem - he he he, sto bi rekli, oslabadja se vlaga iz organizma
tog pre nije bilo
pa naravno, imali ste prirodnu ventilaciju - dovalo je kroz zatvoren prozor
tako da
mozda jeste skuplje grejanje sa starom stolarijom ali je zato zdravije
ili
provetravajte svakodnevno i resen problem

zato je potrebno provetravanje

Da li je istina da stiropor ima vek trajanja oko 15 godina posle cega se polako smanjuje i pocinje fasada da pada?

Naravno da nije istina...

Hvala na info.

Miroslav Mitrovic: Da li je istina da stiropor ima vek trajanja oko 15 godina posle cega se polako smanjuje i pocinje fasada da pada?[/quote]

Istina je, istina. Samo odjednom primetiš da ga nema.

Hteo bih da pojasnim pojam disanja kuće, pošto sam pročitao mnogo postova u kojima se to pominje.

Disanje kuće podrazumeva upravljanje vodenom parom, t.j kvalitetna izolacija omogućava odvođenje viška vodene pare, pri čemu nema stvaranja buđi.

Stiropor nema taj kapacitet, kao prirodni materijali npr. trska, da oslobodi put vodenoj pari, tako da dodolazi do kondenzovanja i stvaranja buđi.

E ovo oko nestajanja stiropora je konstatacija za 12 poena, zlatnu medalju, žutu majicu za vodećeg ili ko zna zašta već...
Ljudi pa ja imam stiropor ispod akvarijuma od pre 10. godina i nije nestao iako je otvoren na suncu jer ga sunce obasjava ceo dan a isto tako nije mi nestao ni stiropor ispod brodskog poda koji je star 13 godina. Baš sad sam proverio i jedan i drugi!...Ne verujem da je to stiropor koji je specijalno izrađen da ne nestaje...ili možda i jeste ko bi ga znao...
Ali pošto ovde ima i mišljenja oko nestajanja nečeg voleo bih da mi ti experti objasne u šta se "pretvara" taj stiropor jer koliko sam učio u školi materija ne može da ne nestane...ili možda i može...Ovo je Srbija, a ovde žive "nebeski stručnjaci"...kao što vidimo svi

Direktno iza prozora posle samo jedne godine stiropor požuti i počinje da se mrvi, nemam dokaz da bi ga fotografisao, jer takav siropor ničemu ne služi.

@dishi68

I sta nam to dokazuje?

Pa i plasticna kanata koja stoji na suncu ima da se "mrvi", pa za nju niko ne kaze "da nestaje"

Jel' ta kanta mož' da drži vodu?
Teško.
E, pa tako i stiropor ne drži toplotu, a i propada fasada. Pa ti sad vidi.

hehe...naravno da ne moze, ali stvar je u tome sto kanti nije mesto napolju na suncu, isto kao i tom stiroporu koji mora da bude zasticen od spoljnjih uticaja.

Izlozen vremenskim uticajima moze i kamen da se raspadne, zar ne?

U nekom od postova na forumu je neko napisao da u Sibiru stiropor "ne drži vodu" da se sam od sebe "istopi". Možda stiropor i ne bi "nestao" kada bi se lepio na zid celom površinom, a ne grudvama lepka tako da direktno dolazi u dodir sa vazduhom. Mislim da je stirodur trajniji materijal od stiropora, ali i skuplji. I zašto bi neko ugraživao materijal za koji zna da će za 20-tak godina morati da menja fasadu. Mislite o tome.

Zapravo, u pitanju su razorni ultraljubičasti zraci, a ne vazduh. (!?)

Prepostavljam da svako od nas može da nađe negde u podrumu u nekoj kutiji ostatak nekog stiropora iz ambalaže, kad je kupio neki TV, mikser ili bilo šta drugo. Taj stiropor, u kutiji u podrumu je i te kako izložen vazduhu, ali mu ništa ne fali. Naravno kad nije na suncu.

Stiropor se može zalepiti na plafon, unutar sobe, bez ikakve zaštite, i stajaće tako godinama. Naravno - zato što nema UV zraka.

Takođe, zna se koja je procedura za postavljanje stiropora na fasadu: zalepiti na fasadu (bilo koji od dva uobičajena načina), učvrstiti plastičnim tiplovima, prekriti mrežicom i građevinskim lepkom, i na kraju postaviti fasadu. Bavalit fasada je jedna od jeftinijih ali odgovoarajućih. Ovako postavljen stiropor će dugi, dugo biti sasvim u redu, neće se topiti ni nestajati, ni mrviti se.

Znam za UV zrake i stiropor.

A ovo za Sibir?

Sta je sa sibirom, ja za to prvi put cujem?

Onda to nije bilo napisano na ovom forumu, da se u Sibiru stiropor raspada sam od sebe.

Molim te iskopaj to, ako ti nije tesko?

Ovakva tvrdnja prevazilazi sve granice iole kompetentne diskusije. "Neko je negde nešto napisao" ?!

Kad sam napisao da sam kompetentan?

Uostalom to sam pročitao na nekom sajtu pre 5-6 meseci, a nisam toliko zaludan da tražim ponovo tu istu informaciju. Uostalom ovo nije naučni forum gde se treba dokazati neka pretpostavka. Ispravite me ako grešim


Ili da preformulišem pitanje?


Da li sa na teperaturama ispod -50⁰C koristi stiropor kao izolacija spoljnjih zidova na stambenim objektima?

ja kada sam postavljao stiropor nisam gledao dali ce mu vek trajanja biti 10 15 ili 20 godina vec da ustedim na grejanju za to vreme isto tako pomaze i leti kada su vrucine , pa i u auto sam ugradio plin a nemislim da ga imam 10,15 20 godina. sve je to stvar ustede novaca i to mnogo novaca!!!!

"Da li sa na teperaturama ispod -50 oC koristi stiropor kao izolacija spoljnjih zidova na stambenim objektima?"


Može se upotrebljavati ali ne sa debljinom koja se kod nas postavlja (i kod nas je ona min.) već se ide na debljine od 15 - 20 oC.

Za razliku od mineralnih vuna, stiropor - stirodur i sve izolacije iz ove familije nije hidroskopan neupija vlagu.

Samim tim ne povećava mu se koeficijent toplotne provodnosti i nemože smrznuti pri niskim temperaturama. Dok led mineralnoj vuni radi potpuno isto kao i smrznutom voću.

Nisam odavno dolazio na ovu temu a tek sad sam video da je Extradan nekoliko postova ispred napisao "Jel' ta kanta mož' da drži vodu? Teško. E, pa tako i stiropor ne drži toplotu, a i propada fasada. Pa ti sad vidi."...? Verovatno bi po njemu stiropor bio dobar izolator kada bi držao vodu...?
Po toj logici najbolje je napraviti izolaciju od najlona...jer drži vodu?!?! Već vidim Extradana kako nosi najlonski džemper jer je topao u stvari nije toliko topao ali dobro i kvalitetno drži vodu...? Pa jeste smešno.
A da ne napominjem da je u postu pre ovog koji sam citorao Extradan takođe napisao "...Disanje kuće podrazumeva upravljanje vodenom parom, t.j kvalitetna izolacija omogućava odvođenje viška vodene pare, pri čemu nema stvaranja buđi.Stiropor nema taj kapacitet, kao prirodni materijali npr. trska, da oslobodi put vodenoj pari, tako da dodolazi do kondenzovanja i stvaranja buđi." Sad ispade da stiropor ne pusta vodu odnosno vodenu paru...? Zanimljivo!?!?
Sad više ne znam šta je mislio ali je zanimljivo u svakom slučaju ovakav obret u njegovom razmišljanju.
Kvalitet stiropora kada se govori o izolacije spolajšneg zida kuće je ne samo u ceni već i u činjenici da je "rastresit" i da je vazdušast. Upravo zbog toga je i kvalitetniji za izolaciju od stirodura koji je tvrđi pa zato u sebi ima manje vazduha. Stirodur ima prednosti na drugim poljima (izolacija podova npr jer mogu da trpe velike pritiske).
Kvalitet stiropora nije u sastavu samog materijala već u činjenici da je "vazdušast"...ne znam koji bliži stručni termin da upotrebim.
Pa ljudi svima nama je poznato da su jakne od perja, džemperi od vune i sl. topli odevni predmeti i to samo zato što su "vazdušasti" a taj vazduh je u stvari izolator. Slična stvar je sa tervolom, staklenom vunom i sl. Onog momenta kada se tervol ili staklena vuna natopi vodom ona više nije izolator jer je voda "potisla" vazduh! To je donekle izraženoi kod stiropora ali znatno manje jer će voda lakše napustiti stiropor nego tervol ili staklenu vunu.
Ovo oko nestajanja stiropora na suncu je više nego smešno pa taman i da je tačno jer se stiropor ne ostavlja nigde tako da bude izložen suncu pošto se pokriva drugim materijalima i sunce ga "ne vidi". Stvarno ne mogu da shvatim da neko govori loše o stiroporu u ovom kontekstu.
Na mnogim sajtovima se mogu videti košnice od stiropora. Pa to nije slučajno. Ljudi zamislite da se košnice smanje... ili jednostavno nestanu...pa pčele postanu beskućnici...pa jeste smešno kad neko može uopšte da tvrdi da stiropor nestaje.
S druge strane važan faktor je i cena. Niko ovde ne tvrdi da je stiropor i bavalit ili demit fasada ili neka slična bolje rešenje od ytonga, fasadne cigle sa izolatorskim slojem između i sl. ali odnos cena i kvaliteta je za svako razmatranje pogotovo što masa ljudi ima već izgrađene kuće bez izolacije pa izolaciju rade naknadno...

Kao sto sam gore dodao, stiropor neupija vodu, odnosno vlagu u vidu vodenu pare koja se nalazi u vazduhu, stiropor se po mnogim svojstvima razlikuje od mineralnih izolacija, kao što sam naveo.
Razlika između stiropora i stirodura nije velika, jer postoje i stiropori velike nasipne težine 25 - 35 kg/m2 što ga skotro po fizičkim karakteristikama približava stiroduru.
Izolacija ima svojstvo da sporo provodi toplotu što je i njen pravi zadatak, po tom obrascu izolacija treba da ima što veću masu kako bi amplituda prolaza toplote bila što manja ali vremenski što duža.
To se prvenstveno dobija boljim svojstvima stiropora ili stirodura. U tome je zamka celog sistema ovih izolacija, pošto se pretvaraju u vodenu branu i nedozvoljavaju disanje zidova odnosno propuštanje vlage u vidu vodene pare kroz spoljne zidove.
Na osnovu gore navedenog koliko je dobra izolacija pomoću stiropora - stirodura ima i svoje mane.
U prethodnoj poruci napomenuto je da stiropor nestaje od sunca, to je tačno ali indirektno od toplote koja se absorbuje na spoljnoj površini zidova - demit fasade pošto su sada u modi počele da se fasade farbaju sa tamnim bojama, a svima je poznato da tamnije boje više apsorbuju toplotu. Na osnovu toga površina zida može da dostigne od 60 - 90 oC u zavisnosti od boje.
Stiropor na temperaturama iznad 55 oC počinje da sublimiše i nestaje. Veza sa suncem nije direktna već indirektna. Rešenje zidovi sa ventilišućom fasadom.
Kako nestaje stiropor tako nestaje i mineralna vuna, putem trinjenja i usled uticaja vetra. Malu ima samonosivost pa se posle druge godine može desiti da od zida visine npr. 3 m bude izolovano samo 1 - 1,5 m zbog spadanja izolacije odnosno njenog nabijanja. Primer položiti min vunu na delu tavana koje se negazi u roku od 2 god. gubi na debljini od 20 do 40 %.

Sve do sada nabrojeno se nalazi u stručnim časopisima (naravno ne našim već Nemačkim, Engleskim ....) i stanja zatečena u praksi.

Poželjno je da se izolacija izvede sa prirodnim matreijalima, poput trske (vremenom nestaje, ili je dom za insekte ako se hemijeki netretira), plute, ovčije vune (potreban hemijski tretman), češljane novinske hartije i dr.

Tema je preobilna i o ovoj diskusiji se može pisati naširoko.

Au imenjače, pa di li je tebi jasno šta si napisao u prethjodnom postu.
Citiraću samo ponešto

-"postoje i stiropori velike nasipne težine 25 - 35 kg/m2"
pa težina ne može da se meri odnosom mase i površine nego mase i kubikaže jer bi onda ja bio visok 1,88 litra,

-"izolacija treba da ima što veću masu"
- već počinjem da zamišljam gvodzdene i olovne kuće, pa onda gvozdne i olovne jorgane...

-"izolacija treba da ima što veću masu kako bi amplituda prolaza toplote bila što manja ali vremenski što duža"
ovo ti je vrh brate...kad bi samo ovo pojasnio ovako širokom auditorijumu bio bi bih ti zahvala i ja i ostali.
Ako mi sad kažeš da sam ja ove tvoje konstatacije izvukao iz konteksta ja ima da izvršim hara kiri jer ukoliko si ovo i video na nekom stranom sajtu onda si to TI izvukao iz konteksta sa nekog stranog sajta i zbog tvojeg specifičnog način tumačenja okačio to tumačenje na ovakav forum a da ni sam ne znaš šta je pisac originalne postavke tog tumačenja hteo time da kaže...-

-"...U prethodnoj poruci napomenuto je da stiropor nestaje od sunca, to je tačno ali indirektno od toplote koja se absorbuje na spoljnoj površini zidova...Kako nestaje stiropor tako nestaje i mineralna vuna, putem trinjenja i usled uticaja vetra".
Evo ja ću sutra da zakucam komad stiropora na najsvetliji deo dvorišta i da vidim za koliko godina će da nestane.
Za 30 godina smem da se kladim da neće da nestane osim ako mi ga neko ne ukrade...
Voleo bi da čujem tvoju prognozu u pogledu roka u kom će nestati pa ukoliko je rok razuman odmah ću da iskopam nekakav kontakt sa David Cooperfieldom i da mu kažem da nije jedini koji može da učini da predmeti nestaju.
Još jednom napominjem da ne živim u Sibiru već u Zaječaru gde je 2007. godine izmerena najviša dnevna temperatura od preko 44,7 C što je maximum u Republici Srbiji od kada se meri temperatura u Srbiji pa zato mislim da je možda jedan od najtoplijih gradova u Srbiji.

-"Stiropor na temperaturama iznad 55 oC počinje da sublimiše i nestaje".
Ne znam da li je tačan ovaj podatak ali i ako je tačan kako razviti tu temperaturu...Možda brenerom, požarom,...a tada nestaju i mnogi otproniji i skuplji materijali...u stvari gvoždje, olovo i sl. će preživeti i tu temperaturu.

-"Malu ima samonosivost pa se posle druge godine može desiti da od zida visine npr. 3 m bude izolovano samo 1 - 1,5 m zbog spadanja izolacije odnosno njenog nabijanja".
Neverovatna konstatacija. Ko ovo može samo da zamisli taj je srećan...

Imenjače verujem da si ovo uspeo da zamisliš u glavu i na tome ti se divim ali bi voleo da vidim to negde u praksi da se u drugoj godini to desi. Ajde molim te slikaj to negde u Zrenjaninu gde se to desilo ili ne moraš u Zrenjaninu nego ajde daj neku sliku sa tih stranih sajtova da vidimo sliku tog smanjivanja stirpora u drugoj godini od 3m na 1-1.5m tj. za 50-66%.

Napominjem da se izrađuju košnice za pčele bez ikakve spoljne zaštite koje zimi leti stoje na suncu, vetru, kiši, snegu...i još nisam čuo da se neko žali da su mu košnice nestale...Jer možeš da zamisliš da pčelaru neko ukrade takvu košnicu, on to prijavi policiji a onda se nađe u policiji stručnjak ovakvog kalibra kao ti i objasni mu da mu košnica nije ukradena nego da je nestala sama od sebe jer je od stiropora...
Šta je tu smešno...?

Pa kako ne vidiš da sam sebe demantuješ jednim delom kada kažeš "...

Primer položiti min vunu na delu tavana koje se negazi u roku od 2 god. gubi na debljini od 20 do 40 %."
Pa 20-40% ukoliko je i to tačno je daleko manje od 50-66 % i treba razlikovati sleganje po debljini i visini odnosno poprečno u odnosu na vlakna i uzduž vlakna.

-"Sve do sada nabrojeno se nalazi u stručnim časopisima (naravno ne našim već Nemačkim, Engleskim ....) i stanja zatečena u praksi."
Ovo mu dođe kao seriji Doije X - Istina je tamo daleko...

Ako se u nečemu donekle slažemo onda je to u ovom
"Poželjno je da se izolacija izvede sa prirodnim matreijalima, poput trske (vremenom nestaje, ili je dom za insekte ako se hemijeki netretira), plute, ovčije vune (potreban hemijski tretman), češljane novinske hartije i dr." ... samo treba razmisliti kako to konstruktivno i praktično realizovati...
Apropo ove tvoje konstatacije moram da napomenem da je jedan moj profesor nama govorio da ukoliko bi uspeo da napravi uže debljine 5 cm od paučine i dovoljne dužine da može sa tim užetom da veže mesec mogao bi tim užetom da privuče mesec na zemlju jer je snaga takvog užeta jača od sile koja međusobno odbija zemlju i mesec...
Šteta što takvo uže nije moguće napraviti pa ni empirijski proveriti.

Svi mi znamo šta je dobro ali da li je to i izvodljivo i gde je prava mera cene i kvaliteta...
Razmišljaj malo u tom pravcu...



<sub>[ubaceni pasusi radi bolje preglednosti ]

[Ovu poruku je menjao bakara dana 05.03.2009. u 19:29 GMT+1]</sub>

Unekim delovima koje si mecitirao jesi izvukao iz konteksta tu si u pravu ovo što sam naveo je istina a casopise u kojima sam pronasao ove podatke ti mogu nabrojati bez problema jer te casopise posedujem, drugo je sto ih kod nas nema i manje su poznati, na internetu ovo se manje spominje.

- za nasipnu težinu možda i nisi čuo ali je to termin koji se koristi zbog stisljivosti samog materijala

- Masa se odnosi na izolaciju, a ne na materijale koje si nabrojao i ima velikog znača postavljam sliku sto pre uz objasnjenje, a amplituda se neodnosi na mehaničke oscilacije već na prolaz toplote kroz samu izolaciju za odredjeni vremenski period - Primer: zašto se osećamo noću kao u rerni kad nemamo klima uređaj, jer toplota ipak posle određenog vremena prođe kroz zidove iako su izolovani. Hari Kiri nije potreban

- Površina koju obasjava sunce u idealnim uslovima se dobija do 1 kW / m2 u stvarnim uslovima to je max 600 vati prica za sunčeve kolektore. Postavi običan taman papir kada u Zajačaru bude bar 30 oC izmeri temp i dobićeš šta je pesnik hteo da kaže. Zamisli da je to taman zid pa se seti sta sam rekao. Zasto na toj temperaturi nisi bio u nekom neizolovanom tavanu, opet bi ti bilo jasno. Ovo je malo mesavina fizike, termodinamike....

- Za jednostavan eksperiment stavi parče stiropora u reni i pojačavaj temperaturu po 10 stepeni zaključi šta se dešava na pomenutim temperaturama. Nemoras da čekaš 30 godina i koristiš brener.

- Izvučeno iz konteksta samonosivost odnosi se na mineralne vune ne nastiropor, bar prepiši ceo navod. Dokaz probaj da uspraviš 1 m kamene vune da stoji uspravno. Koliko sam ja video kompanija Ursa na obuci je prikazala da se njihova izolacija postavlja vertikalno a ne horizontalno.

- Zamisao u glavi mi netreba pronađi nekog ko radi u Elekto Vojvodini Novi Sad, zgrada naspram stadio Vojvodine, pitaj ga kakva je izolacija u zidovima i da li je uopšte ima. A posle ga pitaj za obolele od raka pluća. Ako te ovočudi zašto spominjem pitaj razjasniću ti.

- Za pčele ne znam šta si mislio, valjda si odlutao.

- Demant nije kod sebe kući sam imao slučaj vune na tavanu posle 4 god. sam je pokupio i bacio. Skupljanje je bilo lopatom. Zbog toga i savetujem da se to neradi.

- Da je istina daleko jeste, pošto se negovori baš sve.

- Za tvog profesora ne znam valjda si mu bio dobar đak, ako to pokušava da uradi.

- Za deo koji si naveo:
"Svi mi znamo šta je dobro ali da li je to i izvodljivo i gde je prava mera cene i kvaliteta...
Razmišljaj malo u tom pravcu... "

Šta god sam naveo stojim iza toga pošto se bavim racionalizacijom i uštedom energije sa primenom šta se ima.

A ovaj forum mislim da je stvoren iz razloga diskusije i objašnjenja a ne navođenje gluposti koje si naveo.

Ako imaš nešto protiv ovog teksta obratise pojasniću ti sve što ti nije jasno.

Bolje da razmenjujemo znanje i učimo na greškama nego da se pljujemo i skrivamo iza neznanja.

Bolje pitati nego ćutati i praviti se pametan.

Pozdrav IMENJAČE

PS aj da pređemo na kraće poruke ovo zamara i nakraju se nezna od čega je počelo

Imenjače, ne bi nikako voleo da se ovo pretvori u našu internu raspravu, a ukoliko to tako izgleda unapred se izvinjavam svima pa i tebi. Kada sam te citirao hteo sam da budem precizan a nikako da izvlačim nešto iz konteksta. Da se baviš racionalizacijom i uštedom energije ja ti verujem i želim ti uspeha u tome. Ja nisam u tom poslu nikada bio ali za toliko nisam dunster.
Još samo jednom da navedem neke tvoje reči...Da ne idem dalje u tvoj poslednji post ( a mogao bi ) nego da krenem od početka i to celim pasusom ovog puta da ne bude izvan konteksta. NPR.
Ti si napisao
"Razlika između stiropora i stirodura nije velika, jer postoje i stiropori velike nasipne težine 25 - 35 kg/m2 što ga skoro po fizičkim karakteristikama približava stiroduru."
Na to sam ja kazao
"-"postoje i stiropori velike nasipne težine 25 - 35 kg/m2"
pa težina ne može da se meri odnosom mase i površine nego mase i kubikaže jer bi onda ja bio visok 1,88 litra"
Iako nisam citirao tom prilikom ceo pasus jasno se vidi na šta sam mislio i da nisam ništa tumačio izvan konteksta.
Na to si mi odgovorio:
"- za nasipnu težinu možda i nisi čuo ali je to termin koji se koristi zbog stisljivosti samog materijala"
I šta sad hoćeš da mi kažeš ili šta misliš da si mi rekao time?
Siguran sam da 95% posetioca ovog foruma i teme je čulo za čuveni stiropor kojeg prodavci u mom kraju zovu sedamnaestogramski (slovima). To je stiropor čiji 1 kvm određene debljine ima težinu 17 gr i taj stiropor ima određenu stišljivost. Činjenica je da ga oni prodaju po m2 ali se zna da je to stiropor određene debljine. Prostim preračunavanjem se dolazi do težine tog stiropora po m3.
Kako možeš da govoriš o stišljivosti nekog materijala a da pri tom koristiš meru kg/kvm a ne kg/m3. Pa kako misliš da neki materijal stisneš na debljinu od 0 mm na površini od 1 kvm i da onda kažeš ovaj kvadratni metar je težak 25-35 kg? Pazi rečenicu :"Ovaj kvm je težak toliko i toliko kg!" To je nemoguća misija! KVM je mera za površinu, prostor....Kako misliš da neka površina ili prostor ima težinu.
Siguran sam da kada bi uspeo da objasniš da prostor ima težinu da bi dobio Nobelovu nagradu!
Ja stvarno nisam čuo za "stišljivost materijala" ali verujem da takva mera, dimenzija ili šta je već postoji.
Ono što meni nije jasno kako može da neka površina ima težinu? Kapiraš moje pitanje? To mi nije jasno! Voleo bih da mi ti ili neko drugi sa ovog foruma objasni kako površina može da ima težinu. Ja sebe stvarno ne smatram pametnim ali ovo stvarno ne razumem a voleo bih da mogu da razumem. To je kao kada bi rekao "Moja njiva od 50 ara je teška 8 tone!" i onda kažeš da ta njiva ima tu i tu stišljivost.
Ukoliko i uspeš da neki materijal (u ovom slučaju stiropor) stisneš na O mm onda će taj materijal nestati a to se onda graniči sa nemogućim. Čini mi se da postoji neki zakon koji kaže da materija ne može da nestane nego samo da promeni oblik... A ako i uspeš da ga stisneš toliko da nestane onda nema materijala nego prostora, površine,...Ukoliko je taj materijal stisnut na debljinu od 0,00000000000000001 mm to će biti dimenzija. Razumeš? Mala je ali je ipak ima i onda govorimo o m3 a ne o m2 pa u tom slučaju možemo da govorimo o stišljivosti. Ja sam na to mislio!
Na šta si ti mislio kada si govorio o kg/m2 ja stvarno ne znam ali bi voleo da mi pojasniš i tako me prosvetliš. Napominjem da dozvoljavam mogućnost da sam glup i da to ne mogu da shvatim.
Ja se još jednom izvinjavam ukoliko sam te bilo kako uvredio jer to nipošto nisam imao nameru da uradim, a isto tako se izvinjavam i drugim posetiocima ove teme što ih zamaram ovim.
U svakom slučaju ja ti više neću odgovarati u okviru ove teme pa šta god rekao ali te pozivam da eventualne nejasnoće razjasnimo preko pp i tako poštedimo ostale posetioce.
Pozdrav Saša i tebi i ostalima.

KBDNK: Nisam odavno dolazio na ovu temu a tek sad sam video da je Extradan nekoliko postova ispred napisao "Jel' ta kanta mož' da drži vodu? Teško. E, pa tako i stiropor ne drži toplotu, a i propada fasada. Pa ti sad vidi."...? Verovatno bi po njemu stiropor bio dobar izolator kada bi držao vodu...?
Po toj logici najbolje je napraviti izolaciju od najlona...jer drži vodu?!?! Već vidim Extradana kako nosi najlonski džemper jer je topao u stvari nije toliko topao ali dobro i kvalitetno drži vodu...? Pa jeste smešno.
A da ne napominjem da je u postu pre ovog koji sam citorao Extradan takođe napisao "...Disanje kuće podrazumeva upravljanje vodenom parom, t.j kvalitetna izolacija omogućava odvođenje viška vodene pare, pri čemu nema stvaranja buđi.Stiropor nema taj kapacitet, kao prirodni materijali npr. trska, da oslobodi put vodenoj pari, tako da dodolazi do kondenzovanja i stvaranja buđi." Sad ispade da stiropor ne pusta vodu odnosno vodenu paru...? Zanimljivo!?!?
Sad više ne znam šta je mislio ali je zanimljivo u svakom slučaju ovakav obret u njegovom razmišljanju.


Kažu da je srpski jezik, pored fizičkog, najbitniji predmet u osnovnoj školi, i ja se sa tim apsolutno slažem. Jer, ko je bežao sa časova srpskog, očigledno da nije u stanju da razume iole složeniju rečenicu.

OK. Pročitali smo dovoljno argumenata i kontraargumenata. Vreme je da se vratimo temi.

Vidim da je tema zamrla čim je napolju otoplilo. Logično.
Evo jedne ideje za izolaciju koja bi mogla da bude interesantna nama, mada sam je ja ukrao sa Discavery-ja. Radi se o izolaciji recikliranim papirom. Princip je vrlo jednostavan i po svim normama ne bi smelo da bude lošije od klasičnih izolacija.
Naime, treba imati dovoljno otpadnog papira (vrlo jeftin 2-6 din kg) i usitniti ga na parčiće cca 1*1cm. Zatim ga treba zamešati u pravom odnosu sa pripremljenim lepkom za tapete i naneti na zid (< ovo može da bude problem) u potrebnoj debljini.
U filmu su za nanošenje koristili mašinu sličnu onoj za mašinsko malterisanje samo sa dosta debljim izlaznim crevom (2-2.5 cola).
Po meni bi preko ovoga trebao da ide završni sloj građevinskog lepka i onda finiš.
Ideja mog prijatelja je da se mesto papira koristi krupnija drvena strugotina, ali ne znam kako bi to prošlo sa ovim lepkom.
Ima još puno detalja oko tehnike ugradnje, pa zato pogledajte:
http://www.youtube.com/watch?v=avJHwc9wCSQ
Na svim snimcima koje sam uspeo da nađem na YouTube, masa koja se nanosi na zid deluje više kao pena, dok je na discavery-ju ličilo na izbacivanje konfeta na zid!

Baš me interesuju mišljenja ljudi koji žive u USA i koji su možda videli urađenu izolaciju na ovakav način.
Pozdrav

Papir jeste odličan izolator ali postoji ekološki problem sa štamparskim papirom.Pun je olova koje je otrovno kao i ostataka boje i mislim da se ne može ukloniti skroz reciklažom.

Drvena piljevina se može lepiti rastvorom pravog tutkala, voskom i krečom što bi možda bilo najjednostavnije.Razvijen je postupak kvašenja opiljaka vezivom i blago presovanje u kalupe.Mislim da u kućnoj izvedbi to može da se uradi u kalupima sa čistim gašenim krečom.

Na temu reciklirane izolacije, koristi se i otpadni tekstil od prirodnih tkanina ali i on ima ostatke otrovnih boja i sastojaka.Postoje i ploče od prirodne vune ali kod nas svega toga nema i pitanje je da li i kad će biti.

Izolacija o kojoj vi pričate je od češljane novinske hartije koja, po novim zakonima, u inostranstvu naravno, ne sadrži olovo.
Sve štamparije koje su radile sa bojama na bazi olova su završile kod nas i zemlje koje još nisu ili neće biti primljene u Eu.
To možete zaključiti po ceni novina koje se prodaju kod nas: blic žena i ostala izdanja ovog izdavača.

Odlična stvar izolacija na bazi celuloze, otpadnog novinskog papira, koji još uz kombinaciju sa bio hemikalijama ima potpunu zaštitu od insekata i neželjenih živuljki. Kod nas nije i neće biti prisutna dok se nerazvije svest a pogotovo zakon da se kuće grade od reciklažnog materijala, poput papira, drveta, prirodne vune.

Izolacija od češljane novinske hartije je u upotrebi kod solarnih kuća, koje se rade po Nemačkoj, a naj više po Rusiji.

Problem sa prirodnom vunom je cena prerade i konkurencije. Nabavka, pranje, drndanje, obrada i hemijska zaštita od moljaca je preskupa u odnosu na EPS-estrudirani poli stiren ili mineralne vune.

Jednog dana, nadam se uskoro, će mo dostići taj nivo da zabranimo nereciklirajuće materijale i počnemo sa proizvodnjom vunene izolacije, za koju imamo dosta sirovina, koje se zasada spaljuje i propada na pašnjacima pošto više nikome netreba. Uglavnom je kod nas zastupljena vuna od ovce cigaje koja ima uvejenu dlaku koja neodgovara tekstilnoj industriji ali je pogodna za izolaciju.

Imam dovoljno papira bez bilo kakve štampe, ali ne pada mi na pamet kako jenostavno da ga usitnim na komadiće. Dali možda može neka poljoprivredna mašina da se upotrebi?
Voleo bih da čujem neku ideju.
Što se tiče nanošenja na zid, pronašao sam pištolj za kompresor sa ogromnim levkom odozgo. U radnji su mi rekli da služi isto za neku vrstu izolacije. Problem može da bude jedino dizna koju ima pištolj, pošto je svega 3mm. Ako ovo ne uspe, probao bih sa molerskim "ježom" koji izbacuje mešavinu kamenčića i boje za fasade. Ali to je već "krvav posao".

Meni je palo na pamet da se zid zatvori tako sto se na ove letve nasrafi lamperija ili gips-karton ploce, samo se na vrhu ostavi slobodno 10-15 cm kroz koje se rukom ili kakvom lopaticom sipa sitno seckana izolacija bez ikakvog lepka - papir, strugotina... mozda slama? Posle se i taj deo naravno zatvori.

Imam problem sa kondenzacijom na hladnim mostovima u kuci- nema spoljne izolacije osim maltera.
Procitao sam par postova gde pojava kondenzacije nije resena "tankom" peticom spolja, vec kad je stavljena i izolacija iznutra.
Zamolio bih forumase koji su postavili unutrasnju izolaciju, kao VeljkoE i dr.
za kratak opis nacina postavljanja, u smislu "toliko cm stiropora ili kamene vune, zalepljeno sa ...pre x godina,zadovaljan ili ne...ima kondenza-nema...".

Hvala

A zašto ne bi koristio ovaj program Knauf TERM?

Hvala najlepse na linku.
Dosta toga ima napisano na slicnoj temi :izolacija spoljasnjeg zida stana

Pozdrav

Drvene letvice 20x24mm (isečena čamova daska) na rastojenju od 50 cm (širina table stiropora). Stiropor 10 mm težina 30 kg/m3 zaglaviti između letvica i poravnati sa istim tako da do zida ostane 10 mm vazdušni prostor. Preko taga zašrafiti (crni šrafovi zato što gips "jede" pocinkovane) gipsane ploče 9,5mm i okrečiti. Obložiti i plafon. Jeftino, brzo i lako. Funkcionisalo 5 god. Ako posle nekog vremena uradiš demit fasadu ovu izolaciju obavezno ukloniti.

Interesuje me:

Da li je nepozeljno lepiti stiropor ako je nocna temeratura oko 0 C a dnevna je oko 10-12C dok se lepi?

Da li izolirati sa stirodurom i temelj kuce visine 50cm ili ga samo prekriti kulirom?


Hvala

Hvala IvoD,

Jedno relativno jeftino i solidno resenje.
Verovatno ne terba parna brana posto je stiropor 30kg.???

JOs me samo interesuju pozitivni efekti tj razlika pre postavljanja i sada.
Naravno i negativni ako ih ima.

Pozdrav,

Miomir

Treba parna brana. Ako se zimi obučemo slojevito biće nam toplije zbog vazduha između slojeva odeće. Princip je isti i u životinjskom svetu bez obzira da li imaju krzno ili perje. Imao sam priliku da vidim zalepljen stiropor direktno, debljine 5 cm pa preko njega tapete. Ispod njega je zid potpuno pocrneo od buđi (za razliku od stirodura koji ima propustljivost u ‰ stiropor ima propustljivost u %):
Što se tiče rezultata postignuta je ušteda oko 30%. Pozitivno je i to što gips reguliše mikro klimu odnosno vlažnost vazuha u prostoriji.
Negativno je to što kad se postavi i spoljna izolacija sprečava akumulaciju toplote u zidu (odnosno hladnoće leti kad je uključena klima) pa se tada treba odstraniti.

Malo i ja da ozivim temu.
hteo bih da stavim izolaciju iznutra jer mi je mnogo jeftinije nego celu kucu da izolujem(kuca na sprat).
za oko mi je zapala kamena vuna koja je(bar tako pise) paropropusna. moje pitanje je da li je vec neko to radio i kako se postavlja.

Ja sam to radio, na pojedinim zidovima kuće. (Ali, pre svega, kuću sam izolovao spolja, stiroporom 8 cm) Kamenu vunu uz gips-kartonske ploče sam ugradio kao duplu izolaciju na dva zida, i postavio sam na zidovima koji dele kuću sa komšijom.

Radi se dakle uz pomoć gips kartonskih ploča (GKP). Prvo se na zid namontira "roštilj" od posebnih pocinkovanih profila (UD i UW profili), onda se na zid postavi mineralna vuna, preko toga najlon (parna brana), i na kraju GKP. Spojevi GKP se na poseban način obrade, sve se izgletuje i na kraju okreči.

Namerno ne detaljišem. Potraži zvanične sajtove Rigips i Knauf. Potraži srpske sajtove Rigips i Knauf. Naći ćeš pregršt objašnjenja, slika, pdf dokumenata i video klipova. Youtube je prepun video klipova oko toga kako se montiraju GKP na zid. Ako si iole vešt sa alatima - moći ćeš sve to sam da odradiš.

I na kraju: ova izolacija je znatno skromnija po svojim performansama od spoljašnjeg stiropora 5 cm, 8 cm (ili 10). Što se cene tiče, možda je nešto jeftinije ali nikako nije "mnogo jeftinije". Posebno, nije uopšte jeftinije kad se u odnos stavi uložen novac i dobijen stepen izolacije. Zato - spoljna izolacija od 8 ili 10 cm stiropora je majka.

Namački standardi kažu da je neophodno staviti 20 cm stiropora. Pretpostavljam da je kod nas dovoljno 15 cm jer nam je klima blaža a cena energenata jeftinija (barem na kraći rok).

Moje laičko mišljenje je da prema tome nikako ne može biti dovoljno 8 ili 10 cm stiropora.

Da, ali spoljašnja termoizolacija sa takvom debljinom.

Ne mora da bude 15 cm ili 20 cm stiropora, nego može i KINGSPAN debljine 7,5 cm ili 10 cm jer ima duplo manju toplotnu provodnost u odnosu na običan stiropor.

U principu, teoretski, što deblja izolacija - to bolje. Ipak, toplotna provodljivost se ne smanjuje linearno sa debljinom stiropora. Preko neke debljine, možeš da nadodaš još duplo stiropora, provodljivost će da se smanji za (na primer) 5% ili 10%.

Čitao sam te podatke i "studirao" sve oko toplotne provodljivosti, kad mi je trebalo, tj. kad sam radio izolacije. Ima toga na netu dosta. Koga zanima - neka sabira santimetre i množi k - koeficijente.

zar kamena vuna nema ista a i bolja svojstva uporedjujuci sa stiroporom? i sto je bolje spolja?

Sve sto ste napisali ima svoje zasto. U zavisnosti od objekta treba birati debljinu izolacije, kako zidova tako i tavana.

Npr. odradio sam proračun gubitaka toplote kuće koja nije izolovana (ni spoljašnji zidovi ni tavanica), kvadratura cca 110 m2, da bi ste kuću ugrejali (sve prostorije na +20 oC osim kupatilo na +22 oC) pri tome kada je spoljašnja temperatura -18 oC potrebno je 24 kW.

Dodavanjem izolacije na spoljašnje zidove i tavanice sa stiroporom 5 cm 15 - 20 kg/m3 dobija se na uštedi znatno te gubitak toplote pada na 15 kW.

Pošto sam hteo da eksperimentišem menjao sam debljine stiropora na 10 cm i 15 cm kako na zidovima tako i na tavanu. Rezultat proračuna je bio zanemariv svakih 5 cm gubitak bi se smanjio za 1 - 1.5 kW. Tako da ekonomski gledano nije isplativo da se ide preko 5 cm izolacije.

Ovaj proračun važi za zid od pune cigle ipo obostrano omalterisan i sa fasadom, debljina cca 45 cm.

Naravno za drugi sastav zida karakteristike pri većoj debljini izoacije bi se pokazala drugačije.

Sve u svemu, treba izračunati i pametno odabrati debljinu izolacije, jer nevidim razlog zbog čega bacati pare ako su te uštede zanemarive, naročito ako se grejete na čvrsto gorivo i gde nemate tačno definisan kotao koji proizvodi kilovata koliko vama treba.

Prema trenutno vazecim gradjevinskim standardima u Srbiji propisan je minimum od 8cm izolacije. Pretpostavljam da se bez toga ne moze dobiti ni upotrebna dozvola (osim uz mito i korupciju, kada mozete imati upotrebnu dozvolu i za nesto sto jos niste poceli da gradite). Ja sam isto razmisljao o 5cm, ali kad sam dosao do ovog podatka predomislio sam se - sto da mi jednog dana neko uzima neke pare za legalizaciju, ako su propisali 8, bice 8.

Darko slazem se sa tobom, ali nisi procitao da je kuca vec izgradjena, jedino nisam napisao da je legalizovana vec 20 godina.

a jesi računao ukupne troškove izolacije od 5cm i izolacije od npr 8cm? Troškovi lepka, mrežice i majstora ostaju isti, a jedino što ćeš više da platiš je stiropor i malo više za duže tiplove, tako da je, ukupnno gledano, bolje staviti deblju izolaciju

Zanima me koji ste program koristili za tako složeni objekat kao što je kuća i ako je free program da postavite tu link?

Nemors da racunas vidis samo razliku u ceni po kvadratu 5 cm i od 8 cm to je uglavnom prosek.

Sto se tice programa ima ih dosta, ali sam sastavio program u Exelu. Vise verujem kada sam proracunam pesaka. Bar meni je lakse posto sam termicar po struci.

Znači, zaključak je da debljina termoizolacije od 10 i 15 cm ne isplati jer donosi male uštede u odnosu na 5 cm.

A po nemačkom standardu obavezna je termoizolacija od 25 cm. Kolika je ušteda u odnosu na 5 cm? Kako se ponaša zid ako se obezbedi vazduh između spoljneg zida i termoizolacije kao samoventilisana fasada u odnosu na potpuno naleganje termozolacije na spoljni zid?

A da li biste mi mogli preko pm da mi dostavite Vaš Excel program radi provere i pravljenja mogućih kombinacija i upoređivanje potrošnje energije u odnosu na 5 cm?

Da ali sa druge strane, debljina od 5cm se ne isplati jer donosi male ustede u novcu o odnosu na 10 cm (usteda novca nije 50% vec 10%-20%).
Poenta vazduha nije izolacija, jer je vazduh neuporedivo losiji izolator od stiropora, vec ventilacija zida, sto po mom shvatanju drasticno utice na trajnost objekta. Uz to verovatno ima uticaja i na zdravlje ljudi koji zive unutra, barem je kod nas uvrezeno shvatanje da zid treba da "dise", sad ne znam koliko ima istine u tome, to dodje vise kao neka lokalna teorija.

Mnogo ljudi greši kada pogleda šta se ugrađuje u Nemačkoj npr. 15 - 20 cm izolacije za spoljašnje zidove a na tavanu 20 čak 25 cm. Treba da se zna debljina spoljašnjeg zida, odnosno koliku akumulaciju toplote zidovi, tavanica i pod moze da prihvate. Izolacija samo služi da produži gubitak energije kroz zidove ...

Standardom nije definisana debljina izolacije već koeficijent provođenja toplote. Npr. za spoljašnji zid od 1,5 cigle obostrano izmalterisan (debljine cca 45 cm sa fasadom), koeficijent prolaza toplote je k = 1.145 W/m2K. Što po našem standardu nezadovoljava (standard za spoljašnje zidove iznosi k = 0,8 W/m2K). Dodavanjem 5 cm stirodura - odnosno ekspandiranog polistirena, koeficijent prenosa toplote iznosi k = 0.425 W/m2K, što se vidi da je malte ne duplo ispod proisanog standarda.

Ako dodamo 10 cm izolacije koeficijent prenosa toplote iznosi k = 0.267 W/m2K, jeste da je skoro duplo od 5 cm ali ste zadovoljili domaci standard vise nego sto je potrebno. Kod nemaca mi se čini da sam pronasao da je koeficijent prenosa toplote po standardu k = 0.45 W/m2K. Što opet zadovoljava ugrađeno.

Nezaboraviti da je koeficijent prenosa toplote "k" za razne sastave zidova (šuplji blok, drvena konstrukcija, ytonga i drugih) različit.

Za primer svega ovoga što pričam je primer zida od naboja (debljine cca 65 cm) neizolovan koeficijent prenosa toplote iznosi k = 0.4 W/m2K dok dodavanjem samo 5 cm izolacije koeficijent prenosa toplote pada na k = 0.27 W/m2K.

Nemoj mo zaboraviti da se u Nemačkoj odavno nekoriste cigle ili slični materijali zbog cene rada majstora.

U nekom časopisu sam pronašao da je rađena procena optimalne debljine izolacije objekata, naravno došli su do zaključka da ona nije rentabilna ako se neisplati u priodu od 3 - 5 godina, naravno ušteda se odnosi na smanjenje cene grejanja po kvadratu.

Tako da svako ko god vam kaže da je bolje staviti 10, 15 i 20 cm mora znati zašto i da li je to rentabilno.

Ventilišuća fasada i krovovi ima višestruku primenu kako leti tako i zimi. U toku letnjeg perioda služi da se na površini zida sa spoljašanje strane nepojavi temperatura veća od temperature vazduha na visini cca od 1m (princip strujanja vazduha od hladnjieg ka toplijem). Takođe odvođenja viška vlage koja nastaje u objektu, u večini slučajeva vlaga izbačena disanjem ljudi i sl.

U toku zimskog perioda u ventilišućem sloju se stvara sloj mirnog vazduha koji ima dobru ulogu izolatora. Naravno vazduh nestruji opet iz razloga pokretanje struje vazduha po principu toplo - hladno (u zimskom periodu uvek je hladnije na većim visinama, trebalo bi da se zna zašto pa neću da objašnjavam zašto). Takođe

Napominjem da vazduh koji struji nije dobar izolator, sto se vidi iz primera leti.

Nije tačno da vazduh utiče na trajnost fasade, ako se ista uradi kvalitetno, u nemačkoj kuće sa ventilišućom fasadom prave već 50 - 60 godina one i dan danas imaju dobru fasadu. Naravno termo izolacija ima svoj vek trajanja jedino je ona morala da se menja, ali sloj fasade koji je bio izložen vazduhu nije ima znatne promene (čak je bila i bolje očuvana) u odnosu na fasadu koja je bila izložena suncu.

Na površini fasade, sunčana strana, ako su ofarbane tamnim i jarkim bojama temperatura može da dostigne i preko 60 oC, čak je izmereno i preko 90 oC. Običan eksperiment ako stavite stiropor u rernu i zagrejete na 60 oC videćete da počinje da sublimiše, odnosno da se skuplja.

Naravno tamnije fasade su bolje zimi jer ima malo sunca i potrebno je iskoristiti svu moguću energiju koju možemo dobiti besplatno, ali ima kontra efekat leti.

Uh ala sam se raspisao, ovakvih primera ima dosta i može se pisati danima. Nemojete dozvoliti da Vam neko govori da je nešto bolje ako nema dokaza ZAŠTO i ZBOG čega je to bolje. Za naše uslove, prvenstveno ekonomske, nemožemo kopirati Nemački, Švedski, Holandski ... tehnički standard, kada nam je standard života daleko ispod njihovog. Čast pojedincima.

Što se tiče proračuna, neželim da ikome dajem gotove proračune jer se može de siti kontra efekat da neko izračuna a nezna da primeni dobijeni rezultat. Radije bih da pokrenemo temu sa primerima gde bi se radili određene vrste konstrukcija koje su Vama potrebne.

POZDRAV


_{[Ovu poruku je menjao zigicsasa dana 27.01.2011. u 19:58 GMT+1]}

ja bih najvise voleo iznutra jer mogu da radim sobu po sobu kako imam love

Jedno je voleti, a drugo je prirodni zakon termodinamike.

Ako bi postavio unutrašnju termoizolaciju, zamisli šta će se desiti negde u dubini spoljneg zida zimi ako imaš unutrašnju temperaturu od recimo 24 step.C i relativnu vlažnost vazduha od na primer oko 60%, a spolja nešto ispod nule, i šta misliš šta bi se desilo sa vodenom parom (prirodan tok - "disanje" - vodene pare iz unutrašnje prostorije ka spoljašnjoj okolini) ako negde u spoljnem zidu naiđe na hladnu temperaturnu zonu od 0 step. C?

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 29.01.2011. u 20:41 GMT+1]}

Nema toga - kod unutrasnej termoizolacije se obavezno postavljaju parne brane cime se prekida svako "disanje". Jedan prijatelj ima takvu izolaciju u sobi, vrlo brzo se zagreje posto se ne gubi energija i vreme na grejanje zidova, ali se i ohladi ako par puta udje/izadje. Sijalica i kompjuter su sasvim dovoljna grejna tela ako rade nonstop (sijalica se gasi za vreme spavanja, kompjuter nikad, uvece se kao ispomoc ukljuci i televizor).

Ljudi nemojte pričati uzalud ako malo prođete netom videćete gde se ugrađuje izolacija unutar objekata a gde spolja.
Kako god okrenete u prostoru gde borave ljudi imate vlage, bilo to ljudskim disanjem (100 g vodene pare po satu od jednog čoveka, samo kada spava), a gde je kuvanje ili sušenje veša iako imate aspirator. Jedno od najboljih rešenja za vlagu je luftiranje 1 do 1,5 cas dnevno i to u jutarnjim časovima.

Parna brana se postavlja kako bi para iz sobe izašla napolje a spoljašnja da neuše unutara, a ne obrnuto.

Priče da možeč da se ugreješ na sijalicu i na kompjuter mogu da budu istina, ako ti prijatelj živi u ekstra malom prostoru, cak ni tada to nije moduće.
Pretpostavi da ima 3 sijalice od 100 W (ako ima još i štediše e onda je to fenomen) i da kompjuter torsi max 450 W, što iznosi da ima odavanje toplote od min 750 W. Ako se uzme da je takvoj izolovanoj sobi potrebno od 120 do 160 W/m2, tvoj prijatelj treba da se nalazi u 750W/(120-160W/m2) = 4.68 - 6,25 m2 odnosno u prostoriji 2.5 x 2.5 m.

Ako gresim neka me neko ispravi. Podatke sam uzeo iskustveno za srednje isolovane zidove i stare prozore.

Zidovi služe da akumuliraju toplotu, a izolacija da spreči njeno rasipanje. Čoveku se oseća ugodno kada se zidovi i stvari u sobi ugreju, pa posle zrečenjem daju subjektivni osećaj. To najbolje znam pošto živim u stanu nad garažom, gde nema mogućnosti da izolujem pod koji je hladan i preko papuča. A kada komšija otvori garažu da malo počisti ispred, komotno mogu dva džempera da obučem. Karikiram ali nije daleko od istine.

Eloiza je upravu 100%. Po postovima koje postavlja vidi se da je dobro informisan/a i da barata materijom (izvini nemogu da pronađem da li si ta ili taj).

Pogledajte sliku sa dijagramom koja potvrđuje Eloiz-inu priču.

Prostor oko 12-15 kvadrata, sijalica jedna 75W-100W, napajanje realno oko 250W, televizor 50W. Sve ukupno 400W. Ne znam koliko bese tacno generise ljudsko telo, mislim da je oko 100W x 2 ili 3, nakupi se oko 600W. Ne ynam odakle ti to za 120W po kvadratu u hermeticki zatvorenoj kutiji od sobe?! Za parnu branu mislim da ne propusta ni u jednom smeru - to je obican folija, nije neka svemirska tehnika da zna na koju stranu da pusta a na koju ne. Prozori sa 4 reda stakla (2 rama duplog stakla). Sve to tako jako fino funkcionise sa 40W-50W po kvadratu, ja licno sedeo vise puta satima i video, e sad jelte ako si ti izracunao drugacije onda cifre ne lazu, nista i nista su nista, crva nije ni bilo :)
Sto se osecaja tice, nekako imas osecaj kao da zidovi ne postoje, skroz su temperaturno neutralni, dok je tvoje tumacenje zracenja toplote sa zidova za mene problematicno - ja jos ne videh topao zid, zidovi su uvek hladni i oduzimaju toplotu vazduhu. Ja bih voleo da saznam vise o tome, pre svega koja je optimalna temperatura za disajne organe, pa ako je ispod 20 stepeni onda treba razmisljati u pravcu zagrevanja tela zracenjem, a ako je 20 ili vise, onda samo topao vazduh, bez ikakvog zracenja.
Za vlagu jesi u pravu, prozori brze magle nego kad je izolacija spolja i na svakih sat-dva otvore prozor na minut, ali to vec da se resi sistemom ventilacije...

Ovo su pretpostavljam lovacke price i nije mi jasno kako neko moze da veruje u ovako nesto. Ko moze meni da odredi da li cu ja da stavljam izolaciju na kucu ili ne ako ja necu da je stavljam? I sta ce da mi urade ako necu izolaciju, da mi ne daju gradjevinssku dozvolu, ili da mi daju i da me uslove da moram da stavim izolaciju pa ako je posle ne stavim, recimo odjednom mi iz nekog razloga presuse sredstva, a ipak se uselim u kucu i bla bla bla, oni ce da me na silu iseleiz moje kuce i da je sruse? Ili mozda ja volim da zivim u buretu na mom placu kao Diogen, ko meni to moze da zabrani, sa izolacijom ili bez? Nemojte da ste neozbiljni. Ne bih da sad skrecem temu na nesto sto nema veze, ali i inace sam primetio da lica koja rade u izvesnim institucijalma imaju veeeeeliku profesionalnu deformaciju kad se prica o tom mastiljarenju i "propisima". Pa ne postoji bre bas za sve "propis".

Sto se izolacije tice ja koliko vidim sve je vec receno, i za sve to postoje tablice i norme i nema sta da se filozofira. Stavljaju ljudi izolaciju i iznutra, pa im vrsi pos'o, a zna se da nije vazno koje je boje macka nego je vazno da ume da lovi miseve. Svi znaju da kazu, najbolje je ovo, najbolje je ono. To je kako kad pozoves majstora naucnika (a gotovo svi su oni dobitnici nobelove nagrade za sve) da ti nesto uradi, a on pocne da ti drzi predavanja kako treba ovo pa treba ono. Ja takve odmah najurim. Ustvari postoji samo jedan majstor gradjevinac na celom svetu koga ja mogu da svarim i samo sa njim saradjujem, a ovo ostalo... koga god da sam zvao osim ovog da mi radi bilio sta, uvek sam morao da idem iza njih i doradjujem njihovu "majstoriju". Ja covece ako hocu klozet cucavac na sred dnevne sobe to je moja stvar, i ja sam te pozvao da mi to napravis ako umes (prvo da kazes posto to kosta) a ne da mi drzis neka predavanja. Znaci, sve je to lepo sto se prica o izolaciji, tablicama i propisima, i svako zna da je obicno najbolje ono sto je najskuplje, ali realni svet je da nemaju svi da plate najskuplje, ili nemaju da plate najskuplje odjednom , sto znaci da je nekad vazno i da se prodje sto jeftinije . Tako da nista nece da steti ako se stavi i iznutra izolacija, a mozes veliki deo posla i sam da uradis. Ima sad pur pena za lepljenje stiropora, ima na youtube uputstva kako se radi pa mozes tamo da vidis, a onda majstor samo da ti zalepi mrezicu preko toga, ili sam da postavis gipsane ploce a majstora pozoves samo da obradi spojeve ako ti ne umes. Cak postoje i ploce od stirodura specijalno namenjene za unutrasnju izolaciju preko kojih se i ne lepi mrezica nego se samo zalepe tom penom, pa se oboje bojom za zidove, a u njih je utisnuta sara koja imitira tzv spanski zid ili slicneobrade unutrasnjih zidova. Samo su malo tanke, oko 1 - 2 cm, ali mozda ima i debljih.

Ja sam stavljao spoljasnju izolaciju i vrsi mi pos'o, ali hocu da je podebljam, pa sam mislo da spolja zalepim tom penom jos stiropora preko postojece izolacije preko koje je vec zalepljena mrezica, ali nije stavljen finalni sloj, ali mozda se desi i da stavim iznutra, tj to je verovatnije. Tako moze da se obradi i plafon da ne ide toplota da greje tavan i da topi sneg sa krova, sto je vidljivo kad se gleda kuca spolja. Tamo u kuci gde su sobe koje se bolje greju se na krovu otopi sneg, a tamo gde su prostorije koje se slabije greju, recimo lokali ili slicno, ima snega na krovu. Dakle, dosta toplote ode i kroz plafon pa to treba da se zadrzi u sobi. A sto se vlage tice, kad se radi unutrasnja izolacija, pa ako pocne da se pojavljuje vlaga ili nesto, postoje aspiratori i detektori vlaznosti vazduha pa to izbacivanje vlage moze da se automatizuje, sta sad.

Tako je. Srbija je kaubojska drzava gde te potpuno razumem ako se grohotom nasmejes kad neko pomene gradjevinsku ili upotrebnu dozvolu. Medjutim, zakoni postoje, samo jos nisu poceli da se primenjuju. Za pocinjanje radova bez gradjevinske dozvole predvidjena je zatvorska kazna, a ako ne projektujes po standardima neces dobiti gradjevinsku dozvolu. A ako odstupis od projekta onda je predvidjeno rusenje, pa ces sledeci put bolje paziti. Ne smes se useliti u objekat pre nego sto se pregleda da je sve po projektu i dobije upotrebna dozvola, nisam siguran ali mislim da se i za ovo ide iza brave na neko vreme. Ali, jos jednom moram da kazem da si potpuno u pravu, u Srbiji nema vladavine prava, zakoni se donose samo da bi postojali, izuzev ako se ticu gejeva ili tako neceg ekstremno bitnog, onda se moraju i primenjivati.


I ja sam dosao na istu ideju.

Smjestaj u zatvoru je bolji nego pod mostom ili na klupi u parku.
Pogotovo kad zadjes u pozne godine u koje se vrlo lako zalazi cekajuci gradjevinsku dozvolu.


Ah, samo to...
Sitnica koja nije vredna ni pomena.

Darko sve podatke koje sam naveo su dobijeni iskustveno, ako nesmatraš da su podaci releventni, pitaj nekog u toplani kako definišu idejnim projektom količinu energije koju treba da dostave svakoj zgradi. Po kvadratu tuku maksimalno 160 - 180 W/m2, bez ustručavanja da razmišljaju oćeli se zeznuti arhitekta ili će majstor krenuti da štedi. A kad majstor štedi gazda naj..e.

Parna brana koju ja znam nije obican najlon i ona ima svoju funkciju. A to sto je ona skupa i nasla je brzo, lako i jeftinije svoju zamenu to je nesto drugo. Bolje verovati majstoru nego nekom dip. inž. koji zna znanje.

Sve je to lepo što pričate. Da neobjašnjavam dalje ko želi da nauči i sazna pitaće. Ljudi koji znaju odgovoriće i daće sve činjenice zašto i šbogčega je to tako.

Ako treba da verujemo nekom majstoru koji nezna da objasni zašto je to tako, već ide po principu zato što ja kažem, ili nevalja gazda ili nama netrebaju fakulteti.

Procenite sami, kako god okrenete danas je teško naći majstora koji zna zanat a da ne izmišlja i neeksperimentiše na svoju ruku.

kad ste vec pomenuli izolaciju iznutra

ima vec sigurno pet godina kako sam postavio stiropor od 3 cm iznutra na spoljne zidove
a ovog leta na plafon sam postavio i onaj tanki glupavi plafonski stiropor, na podu stirodur i laminat

samo da opisem razliku u grejanju

kad sam uveo gas, imamo sam otprilike decembarski i januarski racun oko 350 kubika gasa

prosle godine oko 200 kubika
ove godine decembarski racun je iznosio oko 150 kubika gasa

ne ulazeci u kvalitet gasa, a pogotovo ne ulazeci u ovaj novi sistem (lopovski nacin) naplate po kubiku
i zanemarujuci sve ostalo ( radno vreme, duzina grejanja u satima i sl.)

mislim da je ipak dobra varijanta stiropor iznutra

bar gledano sa ove finansijske strane u ovoj nasoj Srbiji,
em postavljam sam, ne placam majstora ni skelu, odradim za 2-3 dana sobu, 3 cm je sasvim dovoljno ( moze i vise - sigurno da ne smeta)
i manji racun za gas

Ma ne razumemo se. Sve je to u redu i OK, ali mislim da je van pameti da postoji zakon koji ce silom terati coveka koji pravi kucu da stavlja demit fasadu i stiropor od 8 cm debljine minimum, kao sto verovatno takav zakon ne postoji niti ce ikad postojati. Mozda ja ne zelim da stavljam demit fasadu, mozda ne zelim ni kucu od cigala itd nego hocu da pravim cakmaru, jer takve kuce se i dan danas prave, samo sto se prave da budu luksuzne, u Kaliforniji i na drugim mestima gde klima to dozvoljava, a i takve kuce su najbolje izolovanje i od toplote i od hladnoce. Ili hocu montaznu kucu. I sad neko dodje i kaze, aha, ne moze cakmara, mora kuca od cigala (blokova) sa armirano betonskim kosturom bla bla bla. To su lovacke price. Ja sam do sad uzimao gradj dozvolu nekoliko puta, nesto za montazne objekte a nesto za cvrste, nesto za izgradnju, nesto samo za adaptaciju, ali nikad niko nije pominjao takve stvari, da moras da napravis fasadu od toga i toga, ili da vodovodne cevi moraju da budu od toga i toga itd, sta znam, to je meni isto, nego projektant napravi projekat kako treba i kako mu ja kazem da hocu, mislim u grubim crtama, a propise i detalje on zna kako idu, i niko nikad nije nista rekao nista o fasadama i tim sitnicama. Zato mislim da je to da mora da se stavlja min 8 cm izolacija i to iskljucivo od stiropora lovacka prica. Eventualno moze i treba da se zakonom uslovi investitor da fasada mora da se uklapa u arhitekturu ulice ili kraja grada, ali to za izolaciju da kuca mora da ima da bi dobio gradj dozvolu, ne verujem da je tacno. Mada prihvatam da mozda jeste, ali taj clan zakona je onda u rangu onih propisa o krivini krastavca koji su bili u EU, i isto kao i taj propis, bice ukinut zato sto je u suprotnosti sa stvarnim svetom.

Ali dobro, nije to vazno, nego eto, znaci unutrasnja izolacija lepo funkcionise, na osnovu iskustva.

2 veljkoE, a jel ima vlage kod tebe zbog te unutrasnje izolacije? Mislim, rekoh da cu i ja najverovatnije da stavim iznutra dodatni sloj stiropora, pa cisto da znam.

Pa ima tu istine. Nekom je i zatvor super, ali eto meni je trenutno jako stalo da ne idem u zatvor - ako odem u zatvor onda mi je zabranjeno da radim posao koji radim, ako ne radim posao koji radim onda do nalazenja novog posla nemam nikakvih prihoda, ako nemam prihoda onda moja porodica nema sta da jede, a nekretnina koja je pod hipotekom nam se oduzima pa tek posle zatvora dolazi taj most ili klupa. Ko je postao rob kapitalizma on mora postovati njegove zakone, ko nije on mozda i ne mora.


E, pa ako si tako racunao onda je sve jasno... prvo, grejanje na daljinu je toliko rasipanje da je samo njegovo postojanje ovakvo kakvo jeste - paradoksalno!
- Prvi i manji problem je to sto se deo energioje gubi na putu od toplane do zgrade.
- Drugo bitnije je sto je placanje pausalno, pa onda polovina otvori prozor pa tako greje i provetrava istovremeno ceo dan.
- Trece, dosta zgrada uopste nema fasadu sa izolacijom, vec samo beton. To se ne moze porediti sa unutrasnjom izolacijom od 5cm, gde ako je i stolarija dobra toplotnih gubitaka skoro i da nema. U Srbiji se za grejanje trosi 2-3 puta vise energije po kvadratu nego u EU. Sta ces, ima se, moze se. U Nemackoj je neko rece standard 25cm izolacije, kod nas samo 8, pa i to svaki stoti ispostuje.
- Cetvrto, potrebna je veca snaga ako grejes 12 sati dnevno nego ako grejes 24 sata dnevno.
- Peto, da proverimo relevantnost tvojih podataka. Prema zvanicnim statistickim podacima, za daljinsko grejanje stambenog prostora trosi se prosecno:
"Prosečne godišnje specifične potrošnje energije za objekte grejane iz sistema daljinskog grejanja i
lokalnih kotlarnica iznose: za stambene zgrade 171 kWh/m2"
Grejna sezona traje 4 meseca*30 dana*24 sata = 2880 sati (ako se ne greje 24 sata, to nije usteda vec je potrosenu akumuliranu energiju potrebno ponovo akumulirati)
Iz ovoga se da zakljuciti koliko je energije potrebno po satu: 171.000/2.880=60W/m².

Ako je u prosecnoj zgradi potrebno obezbediti prosecno 60W/m², onda ne vidim problem da soba sa unutrasnjom izolacijom bude pretopla sa 40W/m².

Pazi, nesto postoji, nisam ja izmislio ovih 8 cm, potrazi sam trenutno vazeci standard JUS U.15.600 iz 1987. godine. On ne dozvoljava gradnju objekata ciji toplotni gubici premasuju 95W/m². A sta ce postojati - cim procitas ovo trk pred skupstinu ako vec nisi zakasnio:
http://www.021.rs/Novi-Sad/Ves...obavezna-izolacija-zgrada.html
http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/pdf08/M%2012.pdf
http://www.gradjevinarstvo.rs/...e.aspx?ban=810&vestid=2940
http://www.energetskipasos.com/
http://svemir.wordpress.com/2011/01/29/energetski-pasosi/
http://www.ingkomora.org.rs/glasnik/16/?id=cl16_9


Standard kome tek predstoji usvajanje zabranjuje gradnju kuca sa toplotnim gubicima preko 35W/m²* odnosno 50W/m²** prosecno tokom grejne sezone (obicno se izrazava na -18 i onda je neki veci broj, ali to sad nije tema, vec pricam o tome sta je moguce a sta ne u prosecnim zimskim uslovima, znaci temperatura -5). Dugorocni planovi Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje teze svodjenju prosecnih toplotnih gubitaka na 20W/m² sto ne znam kako planiraju da postignu pa se necu ni obazirati na to, verovatno je prica tipa akcije 1000 evra i slicno.

*za viseporodicne kuce i zgrade
**za jednoporodine kuce i zgrade

Sta cu ja pored skupstinom da radim, mene ne zanima da menjam svet nego me zanimam samo ja i niko vise. Samo kazem da ako i ima toga, to su neke evroslinavacke gluposti, bilo da su evroslinavci iz Srbije ili iz centra Evrope, i zato u praksi te budalastine nece nikad da zazive u praksi. Bez obzira na to sto je dobro stavljati izolaciju i sto sad izolacija nije skupa, u odnosu na cenu cele kuce. Ali, ako ja necu da stavljam stiropor debljine 8 cm na moju kucu u mom dvoristu, ma necu bre i šlus, nego ima da stavim 5 ili 3 ili za koliko imam pare, ili necu da stavljam onaj tvrdji nego cu da stavim meksi i jeftiniji stiropor itd. I niti ce ko da mi obejekat zbog toga rusi niti nista. A papir trpi sve. Samo sam to hteo, i najdobronamernije sam rekao da vi koji radite u tim vasim institucijama zbog prof deformacije malo preozbiljno shvatate sva ta pisanija po papiru a ovo ovde na ovim forumima mu dodje vise onako prakticna razmena iskustava. Ma nema ni veze, nije ovde mesto za te teme.

Znaci, neko je izracunao da je za ovdasnju klimu idealno staviti 8 cm spolja, ljudi obicno stavljaju 5cm pa sve bude OK, a eto covek stavio 3 cm i to iznutra, pa smanjio sebi racune za gas za pola. To je bitno, a pusti propise. Jedini propisi koji u vezi ovoga treba da se gledaju su tablice sa karakteristikama gradj materijala, i malo da se vidi iz iskustva drugih, ako neko bas nema pare da sve uradi po tablicama, ili mu se jednostavno ne daje toliko. Vidis da i 3 cm iznutra po svim zidovima i plafonu vrsi pos'o, sta ima veze. I nije ovo sto ja kazem ono "sad je Srbin najpametniji" naravno da svako zna da je bolje staviti ne 25 nego 55 cm stiropora, ali to u ovom trenutku nije nasa realnost, zato sto smo generalno svi siromasni, i onda je bolje staviti i 3 cm, nego ne staviti nista i cekati ad se sakupe pare za 8 cm sto moze da bude nikad. Iz prakse se vidi da ce i ta 3 cm da zavrse dobar posao, pa kad dodju bolja vremena, moze da se doda jos jedan sloj, sta ima veze. Sad to ide lako, narocito od kad su smislil ovu pur penu za lepljenje stiropora pomoci koje covek sam moze da ga lako zalepi, ako se radi o privatnoj kuci, a majstore da pozove samo da mu zalepe mrezicu ili cak ni to, nego samo da udare zavrsni sloj, kad ti sam zalepis mrezicu.

To je otprilike tacno i za sada nece nasilno rusiti. Medjutim, ako nekad budes pozeleo da prodas ili izdas (legalno) to neces moci, vec jedino da sam srusis pa da prodas plac.
U perspektivi, za deceniju ili dve, mislim da ce biti najnormalnija pojava da se svaki objekat izgradjen bez gradjevinske dozvole ili uz odstupanja od nje odmah rusi, a vlasnik stavi iza brave. Upravo zbog toga, SVOJA prava i slobode se brane protestom ispred skupstine, a ne tako sto se pusti da se zakon donese i odstoji 10 godina cime stekne pun legitimitet. Shvati da je OBAVEZA drzavnih organa (policija, pravosudje) da donete zakone sprovode, sad sto oni tu svoju obavezu danas zanemaruju ne znaci da ce tako biti i sutra. Svako kome neki zakon ne odgovara trebalo bi da deluje u pravcu njegove promene, a ne u pravcu njegovog krsenja, jer kako nas narod kaze - sut sa rogatim ne moze, ti znas dobro sta to znaci. Delovanje ka promeni loseg zakona je pravo i duznost svakog savestnog gradjanina, a krsenje loseg zakona stvara uslove da te neko uhapsi i stavi iza brave sto je legalno, ili uhapsi i ucini da propisas krv, sto je nelegalno, ali pitanje je da li to mozes posle da dokazes a i ako mozes da li mozes pocinjeno da ispravis.


Ovolika samouverenost moze da znaci samo jednu od dve stvari:
- ili imas jaku zaledjinu pa te bas briga sta pise na papiru
- ili si prirodno lud, pa bez ikakvog osnova smatras da si jaci cak i od drzave

Ja se isto najdobronamernije nadam da je ovo prvo, jer ako je ovo drugo onda nece dobro da bude po tebe :(
Ali, bilo kako bilo, ne bih ni ja trebao ovde da se bavim tim temama.


JBG, siromasan triput placa... Bogat plati 2000 EUR za fasadu od 8cm, a siromasan prvi put za 3 cm recimo 1500 EUR, drugi put za jos 3cm 1500 EUR, u medjuvremenu izgubi jos 500 na vecim racunima, sve u zbiru 3500 :(
Ali, mogu se donekle sloziti sa tobom - i od siromasnog ima siromasniji koji nece platiti ni tih 3500 nego 15.000 koliko mu racuni biti veci do kraja zivota zbog nepostavljanja nikakve izolacije. A imam utisak da je ovih trecih najvise i upravo za njih treba biti pametan pa smisliti kako ih spreciti da se razbacuju novcem kao da im je Bil Gejts ujak...

iskreno
u kuhinji( spojena je sa dnevnim) se pojavilo po coskovima , verujem da je od kuvanja i sl.
ali od kad sam stavio i na plafon, vlage nema po coskovima, sad je sve ususkano, nema vanjskjog dela koji nije pod izolacijom
aspirator u kuhinji funkcionise, luftiramo svaki dan, bar jednom

sta ja znam, vlagu ne vidim iznutra, a kako je ispod izolacije - ne znam, niti me nesto interesuje

isti slucaj je i sa spoljnom izolacijm, otkud znamo sta se desava ispod izolacije na zidu...

Valjda za zivota cé te zainteresovati kad bude doslo vreme za saniranje zida.


To je ono sto vam pokusavam objasniti. Nije dzabe receno da po propisu treba 8 cm debljina iskljucivo SPOLJNE termoizolacije (a ne znaci da treba i unutrasnju termoizolaciju postaviti) za nase podneblje jer sa tom debljinom se pod najzescim mrazom garantuje da se nece kondenzovati vlaga u spoljnem zidu cak ni na povrsini spoljneg zida i obezbedjuje se time zdravlje, komfor i ocuvanje zida, a sa time i produzava vek trajanja kuce jer spoljna termoizolacija stiti celu kucu jer je temperaturna dilatacija najmanja pod plastem spoljne termoizolacije.

To je sve tacno sa tehnicke strane, ama ko nema pare za spoljnu izolaciju on nema i to je stvarni svet. Ili zivi u zgradi koja nema izolaciju i nece je ni imati. Kako je cilj zadrzati toplotu unutra, za one koji sebi ne mogu da priuste spoljnu izolaciju, dobra je i unutrasnja. Ne kosta na hiljade evra kao spoljna, nego moze da ne kosta ni 100 evra po sobi ako je covek sam ugradjuje. A sto se tice veka trajanja kuce, izdrzace ona za vlasnikova vakta i sa unutrasnjom izolacijom. A posle? Pa ako se pojave znacajnija ostecenja zbog te unutrasnje izolacije, red je da i naredna generacija malo doprinese. A i ko kaze da ce ta generacija uopste da zivi u toj kuci? Pricao mi jedan sto zivi u USA i to je covek tamo visa srednja klasa, kad je ugradjivao neko grejanje, pa pitao majstora da li ce to da traje i za njegovu decu, a majstor mu rekao "pa gospodine, vasa deca ce valjda da se isele i da kupe svoje kuce a nece da zive sa vama ovde".

Opet se na razumemo, nisam mislio da treba ignorisati zakone, nego da neki preozbiljno shvataju pojedine stvari koje se pisu u tim propisima, a vezane su za tehnicku "izvedbu" projekta. Ono, ako pise u "propisu" da treba da stavis 8 cm to je apsolutna istina, propisi su more propisi, rek'o Paja Vujisic u Ko to tamo peva, a ako stavis 5 ili 7cm, ma to je propast ziva, samo si bacio pare, gotovo je, sve je dzabe. To sa realnim stanjem nema veze. I 3 ili 5 cm vrse poso, to je dokazano i iskustvom a i naukom. Ne vrse poso kao 8 cm, ali ipak vrse poso bolje nego kad ih nema. Samo to kazem.

A i ovo drugo ti nema bas veze sa stvarnim svetom kakav je trenutno ovde, mada je tacno da siromah triput placa i sve je to tacno, ali ovde je to tako, dzabe lepe zelje. Bar 75% ljudi koji prave kuce ovde nemaju pare da naprave kucu odjednom nego je prave decenijama, i ne mozes ti sad njih silom da teras da stavljaju 8 cm ako oni imaju samo za 3cm, pa ce dogodine da imaju za jos 3 itd. Niti je zadatak drzave da se brine o tome da li ti ljudi svoje pare trose kao da im je Bil Gejts ujak ili sta vec. Ako hocu necu ni da se grejem uopste i sve sto imam ima da propijem, sta je drzavu briga? A i to o rusenju ce kad zakon zazivi biti primenjeno samo na nove objekte, ali ne i retroaktivno, tako da slobodno moze da se kulira.

Uostalom, mozes i sam da se uveris koliko ima kuca ili cega god, sta znam, slucajeva, kad ljudi kao sakupljaju pare godinama da urade sve odjednom i nikad od toga ne bude nista, a oni koji prave polako, malo po malo, ako treba sobu po sobu itd, na kraju ipak zavrse te objekte. Lako je pisati po papirima bilo sta, ali ovo je stvarnost koja nece biti promenjena jos duuuuugo, dugo, decenijama, sve dok ova zemlja ne postane ekonomski razvijenija, ako to ikad bude. Vidis, nije tu stvar o ludosti, nego o poznavanju prilika i ponekad namernom iskoriscavanju mana i slabosti... onih koji zive na ovoj teritoriji da tako kazem. Ma dobro, nije to sve vazno, glavno da je opsti zakljucak da je svaka izolacija bolja nego nikakva, i to je poenta, a o "propisima" se dovoljno drnda i na TV.

ko zivi u kuci zna da oko kuce, na kuci i u kuci ima poslo dok si ziv, pa ko zna,kad dodje vreme ze to, tada cu i saznati

A da li je bolja izolacija za lepljenje na plafon onaj meksi stiropor od 3cm ili tvrdji od 2cm? Ima li negde tih tablica sa uporednim vrednostima?

E, nasao sam, nema veze.

_{[Ovu poruku je menjao Lesli Eldridz dana 08.02.2011. u 13:12 GMT+1]}

Za one koje zele da dugorocno rese problem izolacije, da urade jednom ali kvalitetno, treba uzeti u obzir kamenu vunu.
Cuo sam mnogo dobrih stvari za nju, izmedju ostalog da je paropropusna, otporna na budj, pozar i nije stetna po zdravlje kao sto je stiropor, na primer.
Meni su zdravlje i bezbednost na prvom mestu i nemaju cenu, zato ozbiljno razmisljam da izolujem kamenom vunom.

Sta vi mislite, drugari?

kamena vuna je odlican izolator, samo se ne bih bas slozio oko stetnosti stiropora po zdravlje, pogotovo poredjenjem sa kamenom vunom

Lepak za kamenu vunu je skuplji od lepka za stiropor.
Vlaga iz sobe prođe kroz zid i uđe u kamenu vunu. Tada se smanjuje sposobnost izolacije kamene vune. Isto to može da se desi ako se ošteti sama fasada.
Kamena vuna je nešto teža od stiropora.
Što se tiče štetnosti stiropora, šta znam, to je samo plastika, a plastika je svuda oko nas (češljevi, tastature, prozori...).

Posto imam malu cerkicu, vazno mi je da kvalitet vazduha bude sto bolji u kuci, a na vise mesta sam citao da je kvalitet vazduha najbolji u prostorijama izolovanim minaralnom vunom ( postoji neka ECOSE tehnologija u staklenoj vuni Knauf Insulation, dobili su nagradu za najbolji kvalitet vazduha ). Raspitcu se jos, ovo mi je bitan cinioc.



Jeste lepak skuplji, sad sam gledao cene.
Da, cuo sam vec da kamena vuna gubi sposobnost izolacije ako se navlazi, a mislim da ovo "paropropusna" znaci da propusta paru, a ne da je zadrzava. I u pravu si, svaka izolacija ne znaci nista ako je fasada ostecena...ili ako majstori nesto pogresno urade.

Znači po tvojoj "logici", HLADNA PAROPROPUSNA kamena vuna propušta topliju paru?

A šta je kondenzacijom pare? Zar se toplija para ne kondenzuje u hladnoj tzv. paropropusnoj kamenoj vuni?

Drugo, kad već svojoj kćerci želiš obezbediti najbolji kvalitet vazduha, zašto se ne opredeliš za PRIRODNU trsku?

Prirodna trska - em je paropropusna, em je brana radijaciji,...

Ne treba sumnjati u kvalitet trske - pogledaj po krovovima vojvođanskih kuća starih i preko 100 godina. Trsku kupuju na zapadu, a veštačke termoizolacije izbacuju iz svojih kuća.

Trska nije jedini izbor - imaš i ovčju vunu i slamu i ..........

te vojvodjanske kuce koje imaju trsku su uglavnom pod zastitom kao nekakvo kulturno blago i jadni ljudi ne smeju menjati krov, nego se dovijaju tako sto nameste pozar ili sl...
a uglavnom pored ima i nova kuca sa standardnim krovom

Kvalitet vazduha u prostoriji se obezbeđuje provetravanjem a ne materijalom za spoljnu izolaciju zidova (!?).

Nećeš valjda da izoluješ sa unutrašnje strane!?
Kamena vuna, kao i drugi izolatori, ima različitu težinu po kubiku, pa biraj. Svi upijaju vlagu i za toliko im se smanjuje izolaciona moć osim, stirodura 0,1%, pa tako imaš stiropore sa grafitom, koji je masan, i znatno manje upija vlagu. Kamena vuna se proizvodi u Surdulici i 97% ide u izvoz a pošto smo mi "pametni" kupujemo staklenu vunu iz uvoza.

Moram da se raspitam jos o kondenzaciji. Hvala za savet o trsci, mozes li da mi das neki link da jos procitam o tome?



Ne, hocu spolja, fasadnu izolaciju. Kamena vuna propusta vlagu, ne upija je. Jedino kad se natopi vodom gubi izolacionu moc, za to si potpuno u pravu. A kad se osusi, bude ista kao pre.

http://www.milex.rs/?id=3

http://www.ekorobex.com/index.php?menu=50

http://www.ekojuring.co.rs/ploce.htm

http://alasea.freehostia.com/trska.html

http://www.forumprijateljbozji...9%3B%26%231082%3B%26%231077%3B



_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 30.06.2011. u 19:57 GMT+1]}

Pozdrav svima,
pre par dana smo krenuli samostalno da uradimo ovu izolaciju na pola smo puta. Stiropor ploče su zalepljene i pričvrčćene tiplovima, ali sada u ovih 2-3 dana kako ne radimo, u svojoj sobi čujem da nešto puca u zidu; kao kad bi neko bacio kamen o beton. Pukne jednom dnevno.
Šta bi to moglo da bude? jel neko imao slično iskustvo?

Evo opet ja da se javim..
Definitivno je pala odluka da se izolacija uradi iznutra i radovi treba da pocnu pri prispecu love koja ubrzo dolazi (eh ti bankari...):D
E sad kako to da uradim pravilno da izbegnem budj?
Zalepim stiropor ili mineralnu (jos se razmisljam) stavim preko toga AL profile i na njih gips ploce?
Sta je ustvari parna barijera, vazdusni prostor ili neki materijal?

Najlon ili ti PVC folija.

Parna brana je vrsta materijala koja je propušta vlagu samo sa jedne strane. O njoj sam drljao na ovom forumu pre 2 dodine.
Kod nas ne znam da li može da se nadje.

Možete naći dosta stvari na na tu temu na ovim ili sličnim sajtovima.

http://typar.com/builder/wps/moisture-control/
http://mydigimag.rrd.com/publication/?i=84532
http://www.builderonline.com/

Što se tiče izolacije sa unutrašnje strane zida veća greška ne može da se napravi ako nije izolacija za staje ili uzgoj pečuraka. I o tome sam pisao, postoje dobri razlozi zašto.

Uzmte program za proračun građevinske fizike, npr URSA, koji je besplatan. Novija verzija je malo komplikovanija. Ako postoji mogućnost nabavke starije verzije tim bolje, pored koeficijenta prolaza toplote, dat je osnovni proračun prolaza - difuzije vodene pare i u kom sloju će doći do kondenzacije.

http://www.ursa.rs/950.htm

Srećno sa izolacijom sa unutrašnje strane.

Pozdrav

jel parna brana ili paropropusna folija

razlika je katastrofalna

ja evo vec nekoliko godina imam iznutra zalepljen stiropor, osim sto sam potrosnju gasa ( u januaru) smanjio sa 350 m3 na 220m3 nisam nista drugo primetio

Ovi koji su protiv unutrasnje izolacije, kako objasnjavaju izolovanje potkrovlja, izmedju rogova vunom i folijom, pa zatvaranje gips plocama?
Pitam ovo posto radim spustene plafone na celom spratu, pa kontam da stavim 10cm vune, kad vec radim da pojacam i izolaciju.. pa me zanima, gde, kako i zasto moze da dodje do kondenzacije? Ako nije problem da objasnite, posto ovih dana pocinjem sa radovima. U planu je i da se spolja po ploci stavi 10cm stiropor.
Hvala

Kod krovova je drugačija priča. Pošto se krovovi u većini slučajeva izrađuju po sastavu koji si naveo, oni u sebi nemaju masu, već su lagane konstrukcij (ovo bi bolje objasnio neki građevinac), sa strane termike nemaju masu za akumulaciju toplote, pa se rade sa parnim branama i podaščavanjem termo izolacije sa obe strane.
Sa druge strane ako su ravni krovovi, pošto se rade betoniranjem ili slično, poseduju masu i moguće je u njih skladištiti toplotu.

Ukratko razlog postavljanja termo izolacije najuproštenije je sledeći:

objekat posmatrajte kao termos bocu (primer je banalan ali je uloga ista) koja ima zadatak da produži vreme hlađenja ili grejanja, u zavisnosti od vrste medijuma u njoj (da li je vrela kafa ili hladan sok)
Takav primer možemo uporediti sa izolacijom unutra, ali je termos boca nepropusna i ona nedozvoljava da vodena para kafe prođe do termo izolacije i da se tu kondenzuje, pri čemu dalje nastaju gljivice ..... i ostala boleština.

Rešenje kod kuća je postavka jednosmerno vodonepropusne parne brane.

Pošto u ovom slučaju zidovi, koji su masivni (da li izrađeni od betona, cigle, bloka .... poseduju masu) se nalaze iza termoizolacije sa hladnije strane, para koja prolazi će se kondenzovati u njima, zato što se u njima akumulira hladnoća.

Bolja varijanta postaviti termo izolaciju spolja. Sada zidovi sa unutrašnje strane služe da akumuliraju toplotu koju će primiti od grejnih tela pri tome para prolazi zidove, parnu branu i termo izolaciju i kondenzacija će se vršiti na spoljašnjoj površini fasade. Rezultat toga je da nedolazi do nagomilavanja vode - vlage u zidovima, pojava buđi, pucanje zidova (mislim na malter) usled zamrzavanja ove vode.

Takođe se dobro odražava i na uštedu. Najveću količinu toplote za zagrevanje potrošite na samom početku grejne sezone, dok se zidovi i stvari po prostorijama neugreju, a kasnije samo dodajete.

Primer za to je Pijanac, njemu treba dosta da se napije, ali ako po malo pije uvek će ostati pijan. Smešno jeste ali je istinito.

Ako grešim, molim Vas da me ispravite.

Srdačan pozdrav!

Hvala na odgovoru.

Jos samo jedno pitanje da budem na cisto...

Da li raditi ovako: Spusten plafon 15cm + parna brana + vuna 10cm + betonska ploca sa gredicama + stiropor 10cm po ploci na tavanu (ili kamena vuna)
Ili: spustiti plafon + vazdusni dzep 15cm + ploca + stiropor 10cm po ploci na tavanu..

Jedina dilema je da li staviti ovu vunu sa parnopm branom ispod ploce... da li ce praviti problem zbog kondenzacije i sl.??
Jer je to jako mala investicija za 100m2 izadje 250e.. a ne bi da stavim ako ce izazvati neke probleme naknadne..

Ako me je iko razumeo sta sam hteo da kazem :)

Imam kucu na moru u kojoj je vrlo prijatno leti ali se oseca budj u prizemlju a zimi je vrlo hladno. Znam da su ulaganja velika ali me zanima ukratko tehnologija naknadnog postavljanja spoljne izolacije (s obzirom da je otac apsolutno nije stavljao!) i fasadnog kamena preko nje.
To bi mi ustedelo vreme da ne moram svake godine da krecim bokove kuca jer su kise nesnosno jake, resio bih problem zagrevanja zimi, a o vizuelnom dozivljaju da ne govorim.
Unapred zahvalan, cekam savet pa da stavljam na papir:)
Pozdrav!

Pošto ti se leti javlja miris memle (vlage i buđi) moguće je da nije urađena hidroizolacija temelja ili (pošto nisi naveo gde se nalazi tačno objekat da li je uz obalu ili u unutrašnjosti) da se zbog visoke vlage u vazduhu difuzijom kroz zidove vlaga kondenzuje u slojevima zidovima bliže prostorijama, verujem da je ovo drugo.

Ako je objekat uz obalu kiše su slane i agresivno deluju na fasade, kao što si i rekao trebalo bi uzeti u obzir otporniju završnu oblogu. Po pitanju vlage treba da uradiš izolaciju objekta sa ventilišućim slojem, pri čemu neće dolaziti do kondenzacije u slojevima zidova, već u ventilišućem sloju ili neće dolaziti u opšte do kondenzacije (u zavisnosti od spoljne temperature i sunčanosti) pošto će se javljati efekat ventilacije zbog razlike temperature vazduha u dnu zida i pri vrhu.

Ova konstrukcija je malo skuplja ali neće više biti problema oko pojave vlage i buđi, pod uslovom da nije u pitanju hidroizolacija.

Nadam se da sam pomogao.

Pozdrav

Zahvaljujem na brzom odgovoru.
Rec je o trospratnoj kuci 600m od mora na 10m nadmorske visine u neposrednoj blizini planine.
"trebalo bi uzeti u obzir otporniju završnu oblogu" - koji materijal da koristim kao izolaciju pre postavljanja kamena i gde bih mogao o samoj tehnologiji postavljanja kamena da se raspitam? Da li moram obijati fasadu itd.?
Sve ovo pitam da bih pri ponudi orijentaciono znao koja varijanta je oprobano dobra, da ne ostavljam i ja "nedoradjenu" kucu naslednicima:)

Što se tiče izolacije pre bi trebao da ideš sa stiroporom ili lakšim stirodurom pošto je vazduh sa povišenom vlažnošću, ili da postaviš parnu branu kako vlaga iz vazduha nebi probila u mineralnu vunu pošto su sve vrste mineralnih vuna hidroskopne (barem ja znam da jesu, ili postoje neke koje nisu). Tako da ukoliko se odlučiš na mineralnu vunu a nestaviš parnu branu ona će samo sakupljati vlagu i možeš dobiti kontra efekat.

Što se tiče sistema postavke, takođe je najbolje da kontaktiraš proizvođače sistema i Ceresit, Knauf ... i da ti oni daju neko rešenje, ipak su oni u tom poslu duže i sigurno su radili izolacije objekata koji se nalaze u uslovima pored mora. Nebi bilo loše da ih više kontaktiraš videćeš ko ti šta preporučuje.

Pozdrav

nisam upoznat,
ali da li uopste postoji varijanta za postavljanje parne brane na izolaciji zida

Pogledaj linkove koje sam postavio ranije videćeš gde se sve postavljaju parne brane.

Pozdrav

znam ja koja je primena parnih brana, ali ne znam da se postavljaju na fasade, gledam ove tvoje linkove ali ne vidim parnu branu, pa ajd, molim te, ako te ne mrzi pusti jedan link koji to pojasnjava -parna brana na zidu ispod izolacije

Pre mesec dana sam sa burazerom postavljao stiropor 8cm sa spoljne strane , celu kuću smo obložili.
Nismo koristili tiplove ni onaj lepak koji izgleda kao cement, već ceresit CT84, nanosi se sa pištoljem, izgleda kao roze pur pena.
Kada stegne nema potrebe za tiplovanjem, a osim toga mnogo brže veže nego taj cementni lepak.
Oduševljen sam kako sve izgleda posle nanošenja 2 ruke lepka + mrežica.
Sad ostaje samo još bavalit i to je to

Posto je boca ct84? Koliko kvadrata polepis sa jednom bocom? Ja sam to isto kontao da radim, ali ne znam sta je jeftinije, posto svi koji znam rade na lepak.

500-600 Dinara, navodno lepi 5-6 kvm.
Najbolje neka kaze zoomtronic tacno iz njegovog iskustva.

300m2 = 50 boca = 25.000 dinara u najboljem slucaju

A posto je lepak? i mrezica i tiple? :)

Tiple svakako treba da se ukucaju. Neverovatno niska cena za veoma vežnu sigurnost postojanosti fasade.

To naravno.. nego jel mozes da napises posto je lepak i koliko se potrosi na kvadrat?

Sa jednom tubom CT84 na ravnom glatkom zidu može da se odradi i više od 5-6 m2, a tamo gde je zid neravan i gde ima rupa (posle skidanja oluka koji su bili umalterisani i posle skidanja opšivke) smo trošili i više ali nismo ništa tiplovali jer gde god smo pitali da li se treba tiplovati rečeno nam je da sa ovim lepkom nema potrebe. Još jedna sitnica, tamo gde se ploče stiropora nisu baš lepo ukopile iz ovog ili onog razloga jednostavno smo starom peglom zagrejanom na maximum prepeglali spoj i izjednačili sve da bude ravno. Posle toga nanošenje mrežice i lepka je pesma. Mnogo je bitno da se sve složi da bude ravno zbog mrežice.

Mi smo potrošili 14 tubi lepka na oko 150 kvadrata ali računam tu i opšivke oko otvora, bilo je tu desetak otvora koje smo opšili sa stirodurom i stiroporom

Postovani, stara kuca(oko 40 godina) je zidana ciglom i po(40cm). Planiram da na prolece postavim DEMIT fasadu. Interesuje me stiropor debljine 15 ili 20cm. Da li postoje tiplovi i pocetna lajsna za tu debljinu? Naime, temelj mi je siri samo 8cm. Da li moram da prosirujem temelj? Kako se radi sa tim debljinama stiropora? Molim iskusnije forumase na odgovoru ili, ako je neko to vec radio?

Nisam jos dosao do te faze (iduce godine nadam se), pa se jos ne razumijem narocito u izolacije i fasade, ali iz tvog pitanja o prosirenju temelja zakljucio sam da mislis da postavljas izolaciju sve do "dna", tj. do zemlje ili cak dublje - do temelja.
Nisam siguran oko ovoga sto cu ti sad reci, pa bi bilo bolje da provjeris jos negdje, ali meni jedan fasader rece da se stiropor ne postavlja bas skroz do zemlje, jer oce misovi i sl. gamad da proburaze rupe u fasadi pa onda raskopavaju fasadu uzduz i popreko svojim kanalima.
Zbog toga fasada kao treba biti odigunuta od same zemlje da bi ih sprecili da u nju ulaze.

Inace, ne vjerujem da temelji igraju ikakvu ulogu kod izolacije i fasade, jer njih u potpunosti "nose" zidovi, a ne temelji (mislim, temelji nose sve, ali ne direktno fasadu, a tezina stiropora i fasade je u potpunosti zanemarljiva u odnosu na ostatak kuce), pa mislim da nema nikakve potrebe za prosirivanjem temelja.

Izolovao sam spoljni zid iznutra na ovaj nacin.
Na suve izmalterisane zidove sam nalijepio stiropor 3 cm.
Zidovi su izmalterisani sa obje strane spolja iznutra.
Preko stiropora parnu branu pa gipsane plocu zatiplao sa 5 sarafa po ploci.
Na sastavu izgletovao i ofarbao jupolom.
Sve kostalo 200 evra stan 60 kvadrata.
Sve sam radio iz razloga sto u uglu soba pojavi se kondens u zimskom periodu za vrijeme grijanja.
Negdje sam citao da se kondens pojavljuje zbog hladnih mostova.
Svugdje gdje se kontaktira toplo i hladno dolazi do kondensa.
Moja ideja da vruce i hladno razdvojim na ovaj nacin pokazala je prve rezultate.
Za sad nemam kondens.
Brzo se zagrije.
Koliko je dobro pokazace vrijeme.

Izolacija spoljnih zidova sa unutrašnje strane (strane prostorije) nije tako dobro rešenje jer se dobija efekat termosa,
prostorija se jako brzo zagreje, ali ako se otvore vrata isto tako brzo se i ohadi. Zidovi moraju da imaju toplotnu inerciju, zato se uglavnom spolja stavlja izolacija, da zid dostigne neku optimalnu temperaturu, i da je održava.
Time se dobija efekat da i po prestanku grejanja zidovi odašilju akumuliranu toplotu. Sa unutrašnjom izolacijom je to nemoguće postići. Javljaće se vlaga na pojedinim zidovima zbog velike razlike temperature. Vlaga može da se javi i između izolacije i zida koji je izolovan. Zato ne preporučujem izolaciju sobe, već cele kuće, naravno sa spoljne strane kako je i predviđeno.

Pozdrav momci nov sam u temi i treba mi neko ko ce mi izracunati provodljivost na 1,5 cigle sa 5,8 i 10 cm i ako moze da mi preporuci trenutno najbolji stiropor i njegovu cenu?!
Kolike su cene po kvadratu za 5,8 i 10 cm a koje za ostale troskove ?
Hvala unapred!

stavi 10cm i nemoj da razmisljas puno, sto deblji to bolje, neces se pokajati, cena ostalog materijala je ista za sve, osim sto je naravno 10 ka duplo skuplja od petice, ova je oko 1,8e , a desetka oko 3,6... +/- zavisi gde kupujes..
imas jos lepak mrezicu tiple lajsne i zavrsnu fasadu.
sve ukupno sa peticom oko 12, sa desetkom oko 14 e/m2

Kao što reče frenki, nema tu mnogo filozofije. Osim ako ne želiš da te transport košta ko Svetog Petra kajgana, materijal u principu kupuješ u svom kraju. Obiđi dakle nekoliko stovarišta (bar 3) i raspitaj se o cenama.
Peticu nemoj nikako da stavljaš. Najbolje 10 cm, a ako si baš u stisci sa kintom uzmi 8 cm.

Bilo je mnogo diskusija koja i kakva mrežica, koje i kakve tiple. U principu - to se svede na isto. Kupi plavu kinesku mrežicu - ništa joj ne fali. Isto važi i za tiple. Ima mudrovanja da tiple nisu neophodne, ako je dobar lepak. Možda jesu, možda nisu, ali to možeš saznati na teži način. Stoga, obavezno ih postavi.

Što se lepka tiče, tu već ima veze čime se radi. Nemoj da kupuješ loše kopije, uzmi Ceresit. Ja sam jedan manji deo kuće odradio ovim, a veći deo "običnim" CT 85.

kao prvo nemojte stavljati manje od 10cm stiropora ili EPS pre 10g su se smijali ako je neko stavio vise od 4-5 cm danas je barem kod nas normalno da se stavlja 20cm stiropora sto vise od prosle godine ne mozes dobiti GD bez da imas u projektu min 16 cm izolacije/stiropora...

A sto se tice kvalitete stiropora treba obratiti paznju da je to stiropor za fasadu dakle prvo da je verzija EPS 70 a drugo da je deklariran za fasadu to znaci da je vec u tvornici odlezao pola godine i sa time dobio stabilne dimenzije, naravno mozete da kupite bilo koji EPS 70 a onda ga ostavite oko pola godine da se stabilizuje

Oko diplovanja ako je zid nov ili star pripremljen kako treba a i lepilo kvalitetno ne neka kopija i naravno kvalitetno aplicirano je diplovanje bacanje novca do visine zida 7-8m
kako se pravilno lepe ploce mozete videti na yutubu ili sa PU penom recimo ceresit 84 ili sa lepilom na osnovi cementa (baumit/weber/kema...)

evo ABC fasade vazi za sve firme naravno ne samo za ovu:

1 deo: http://www.youtube.com/watch?v=2Rxub54CCvY
2. deo: http://www.youtube.com/watch?v=zXmpSc929oA

ja osobno preferiram PU penu sa malom ekspanzijom dakle recimo Ceresit 84 ali to je moje mislenje sve ostalo je isto

Ovo je tačno, ali tiple su toliko jeftine, da nema skoro nikakvoh finansijskog efekta preskočiti ih.

Dobro slazem se dible nisu bas skupe ako neko voli neka od viska glava ne boli...ali ako radite recimo fasadu kako treba dakle vise od 10 cm izolacije onda postaju obicne dible dakle dible sa metalnim ekserom i bitan toplinski provodnik pa tako treba voditi racuna da se upotrebe one sa plasticnim ekserom
Metalni ekser naime zbog dobre provodnosti promeni temperaturu na fasadi (moguca kondenzacija) na tacki dibla a i pogorsa se sama toplinska izolacija kuce

ne kontam, za izolaciju poktrovlja preporucuju 20 cm, a sada za zid preporucuju 20 cm. jel ovi sto proizvode stiropor misle da pare rastu na drvecu. mislim da je 10cm max na zid i da ima efekta, ovo ostalo bi se svelo na "statisticku gresku".
ajmo malo realnosti

perlit je najbolji za izolaciju!!! ima u zrenjaninu fabrika!

U sustini sve zavisi od zahteva korisnika... mislim da je u nemackoj po standardu za pasivne kuce debljina izolacije zida 30cm, a plafona 50cm...

Za prosecnu kucu u srbiji, 10cm na zid opusteno, a na tavan sto vise mozete..
Takodje jedan od bitnih faktora su tzv. hladni mostovi... ne sme da postoji ni jedan.

Tiple obavezno.

Zavisi od karakteristika i vrste termoizolatora. Za skoro sve standardne termoizolatore lambda (koeficijent provodljivosti) je oko 0,04 W/(m°K).

Postoje i neki noviji termoizolatori gde je lambda između 0,002 - 0,007 W/(m°K), tj.

da 1 mm debljine ovog novog zamenjuje 5 cm standardnog termoizolatora (?!)

^ Da nije možda da zamjenjuje 5mm umjesto 5cm?

[quote]paterson:



Nikad cuo za ovaj material ?? a cini mi se da imamo neke veze sa izolacijom da ima realno takva svojstva onda je ovo svetski patent i cudo do sad su najbolje EU firme za izolaciju napravile izolaciju od bakelita koji ima 0,022 w/m2 recimo grafit stiropor ima 0,032 obican oko 0,039 w/m2 dakle ova je deset puta bolja ???
Dok ne vidim testove neovisnih laboratorija ovo barem meni ne drzi vodu nikako

nisam pricao o svemirskoj izolaciji, vec klasika stiropor/vuna. 0,04

Ne ide moj odg na tebe...

a sto se pasivnih kuca tice kod njih treba imati recimo zid koji gubi max 0,1w/m2 sto znaci od prilike 34 cm EPS(stiropora) ili nesto manje druge bolje izolacije plus naravno recimo Blower door test ....

U vezi tzv. superizolatora TEDELIT-a

@"Odin D.", ovde na dole YOUTUBE klipu, prvi deo, na reklamnom panou piše da 1 mm ovog TEDELITA ili ti KORUNDA zamenjuje 50 mm običnog termoizolatora (?!)

Reference





_{[Ovu poruku je menjao paterson dana 10.02.2013. u 14:46 GMT+1]}

Ovi snimci nisu me nešto uvjerili.
Rešo nije naročito zagrijan (vidi se po tome kako se led sporo topi), tako da i da je onu drugu polovinu prekrio kartonom ili samo sa 5mm stiropora takođe se sa tim komadom leda na toj temperaturi rešoa ne bi ništa desilo za vreme trajanja ove demonstracije.

Na drugom snimku se vidi da se i na donjoj cijevi led otapa (ima skoro isto vode kao i na gornjoj), samo se zbog hrapavije površine ne kliže toliko pa nije pao sa cijevi.

Ne znam kako oni to računaju, ali prema datom koeficijentu toplotne provdljivosti - razlikuje se od stiropora 5 puta, a ne 50.
Prema matematici i fizici, onda mora biti 1mm toga = 5 mm onoga, a ne 50.

U svakom slučaju, ovakvi testovi i demonstracije su najčešće znak navlačenja i marketinga.
Zna se vrlo dobro kako se određuje termička provodljivost, postoje tačno propisani testovi, uslovi, ... a i instituti gdje ti to mogu izmjeriti i izdati sertifikat.
Kakvi rešoi kakvi bakrači :)

Trebalo bi mi mišljenje/preporuka.

Moja situacija je sledeća:

Prizemlje je sazidano pretežno od punih betonskih "test" blokova debljine ~20cm (ne pitajte, što je bilo džabe bilo je i Bogu drago), a potkrovlje od standardnih šupljih blokova.

Trenutno bez ikakve izolacije, ostavljeno je oko 20 cm temelja sa spoljašnje strane.

Voleo bih što trajnije rešenje.

Razmišljao sam o više varijanti:
1. 10cm trske + fasadna cigla
2. EPS ili kamena vuna ~12-14cm + cigla na kant, pa eventualno neka farba preko.
3. Što deblja izolacija, a za fasadu "brick slips" iliti listele, kako već.

Na krov će već ići standardno šta ide, najviše gledam šta da ukombinujem na ovu debljinu temelja.

Hvala unapred!

Cemu fasadna cigla?

Uradi kako se to danas i radi.
znaci sto deblji stiropor + fasada, nema bolje i jeftinije.

btw, sad videh brick slips

ovo sa fasadnom ciglom mi deluje najbolje

Sve je dobro. Sračunaj šta će te koliko koštati, porazmisli šta ti se najviše sviđa. Na tvoje pitanje, svaki odgovr je tačan.

Najskuplja je verovatno varijanta sa fasadnom ciglom (a da nije najskrnavija žuta ili bela...), ali je meni definitivno najprivlačnija.

Ovako nešto...



Na svu sreću, imam vremena da razmislim i jednom i dvaput i petsto puta... :)

Ne bih ja to fasadnom ciglom tako se radilo osamdesetih

Ako mora cigla, mozes obicnom da izgleda onako retro, to bar nece puno da kosta a mnogo dobro ce da izgleda.

Nešto sam kontao: da li standarnda izolacija stiroporom može da izdrži težinu brick slips-a ?

Sto ne bi, bice vezan za osnovni zid.

Kako mislis na osnovni zid,ako ima stiropor.Treca slika u prvom redu.
http://brickhouse.rs/proizvodi-2/vandersanden/brick-slips/

Mislio sam da se pitanje odnosi na ciglu/fasadnu ciglu.
Brick slip je prakticno lagana plocica, verujem da se i ona moze lepiti kvalitetnim lepkom na fasadni stiropor.
Mada savet bi definitivno trebali potraziti i od distributera.

Mali off.
Po tebi taj lepak i 0 sa odnosom 3-1 je isto ili sta je bolje.Sta taj lepak ima od prinesa sto je drugaciji
ili je poenta sto ti ne treba mesalica.Radim nesto,pa pitam.Video sam da sika ima neku kesicu sa plocicama vlakana da daje elasticnost,da li
to taj lepak ima isto ili je cementna baza ista.

Ima raznih lepkova, ali se preporucuje da se mute masinski.
Sastav vec ne znam (mislim da i ne pise) ali verujem da su svi na cementnoj bazi.

Vlakna sluze za armiranje, i ima ih raznih (negde smo vec pisali o njima opsirno)

svi lepkovi su na cementnoj bazi. To piše i na pakovanju. Poenta je u aditivima i "punjenju". Bolji lepkovi imaju određen nivo elastičnosti, koliko već može biti elastično.

Razliku (drastičnu) sam uvideo kad sam radio, pa potrošio prethodno kupljen Ceresit lepak, i zafalilo za par kvadrata Pa onda u lokalnoj farbari kupio neki "no name", kao "sve je to isto, daj pakovanje od 5 kila". Ne da nije isto, nego je frapantno različito !

E to.Kako doci do te elasticnosti.Imam sa coklama u celom lokalu 110m2 plocica.Nije mi do lepka jer po njihovom
1 do 2mm je 8 m2 kg.Uzimao sam i cm16 i siku 101 i 107.Sika je kao zvaka,odlicna.Kako bi to uspeo sa 0 i cementom,u kom odnosu i sta dodati.
Lepak za brick slip je slican i da li sem za fasadu moze i za plocice.
Za ovu izolaciju mi smo stavljali pored bloka,staklenu vunu+fasadna,bela cigla.

Dodatak.
Sastav lepka za lepljenje plocica.
na bazi cementa sa mineralnim puniocima i aditivima.Da li neko zna koje su to komponente punioca i koji aditivi.

_{[Ovu poruku je menjao Lavlja_Jazbina dana 18.02.2013. u 11:02 GMT+1]}

Danas sam se konsultovao sa čovekom koji radi u firmi koja distribuira brick slips kod nas.

Oni to rade po nemačkom sistemu Kombitherm. Imate sajt na internetu (auf Deutsch).



Stiropor (koriste Austrothermov A120 zbog dodatne čvrstoće), koji je obrađen sa utorima odgovarajuće širine (da bi se upasale listele) se lepi i tipla redovno, preko toga ide lepak za brick slips, i same listele na kraju.

Listele se kreću od 23-60€/m2, u zavisnosti od "dezena". Ostale cene manje više znate, pa pravite računicu...

Računica je jasna: to u Srbiji mogu da koriste samo pijani milioneri !
Doduše, jes' da Švabe imaju viši standard, ali mislim da je i za njih ova cena visoka ! Izađu te "listele" skuplje od zida sa izolacijom.

To je za one koji hoce sve po PS, ja sam gledao da ljudi to rade i na obican fasadni stiropor, i jos nikome nije otpalo

Da li na soklu kuce staviti stirodur ili takodje stiropor molim za misljenje,i da li mazati soklu sa hidro premazom inace kuca je suva ko barut vlage nema, i vode podzemne su na 30 metara jedino su se pokazali stubovi i grede u coskovima soba zimus jer nema fasade

Praksa je da se stavi stirodur, ne znam ni ja zašto. Možda zato što je tvrđi na pritisak, ali nema tu preterano neke logike. Osim ako će neko stalno da šutira soklu. :)

Praksa je i da se hidroizoluje, jer tu je najveća vlaga - od kiše pre svega. Da li mora ? Pa ne mora. Ali ako ti nije neki trošak, uradiš to i budeš siguran da će kuća i da ostane suva kao barut.