Tekst objavljen u Vecernjim Novostima

Groblje dečjih duša
Dijana DIMITROVSKA, 24. oktobar 2007

SLIKA je gotovo mitska: gore svetlost, dole tmina. Život buja u parku kod Vukovog spomenika. A, ispod Vuka, titraju neonke. Bledi odsjaj stotina kompjutera krči put kroz večiti mrak i vazduh gotovo bez kiseonika. To su kompjuterske igraonice - mesta "dublje od života".
Stotine mladih sede nemo pred kompjuterima. Kao pod anestezijom, zadubljeni u slike akcije na ekranu. U tom svetu nerealnog oni su teroristi. Imaju nož, bombe, kalašnjikov. Njihov je posao: ubijanje. Cilj - da postave bombu.
U desetak igraonica sa engleskim nazivima - muška kolonija. Prosek godina - 20. Stotinak mladića i, izbrojali smo pedantno, samo tri devojke i jedan gospodin u poznim godinama. Beskrajna tišina, čuje se samo zujanje klima-uređaja i oštar zvuk igrica. Sablasno tiho, kao na groblju. Na groblju ljudskih duša.
- Nije čudno što se današnja sajber-mladež teško uklapa u stvarnost - kaže psiholog u penziji Mladenka Jevtić. - Oni ne umeju da se druže, asocijalni su, imaju u glavi svoj izmišljeni, nestvarni svet u koji jedva čekaju da uđu. Teško se socijalizuju, retko prilaze devojkama, češće one njima. Najčešće nemaju devojke. Polno su neorijentisani. Dugo sedenje pred kompjuterom ne samo što ruši njihovo fizičko zdravlje već i ono mentalno. Ubija ih emocionalno i intelektualno. Izgube kreaciju, sputavaju maštu, razmišljanje je tipsko... Pitanje je da li uopšte oni toga postanu svesni i - kada.
U carstvu večite tame i elektronske tišine, dole ispod Vuka, gde nema ni reči ni smeha, nešto je, ipak, najjezivije. Ponude zakačene na vratima igraonica: od jedan do 10 ujutro popust od 40 odsto. Cena sata je 80 dinara. Za 400 dinara tu može da se provede noć. Kako li izgleda jutarnja stvarnost kada se popnu iznad Vuka?
Miloš Matić to zna. Provodio je noći i noći u igraonicama kod Vuka, u Balkanskoj i ko zna još gde. Ima 21 godinu i druga je godina otkako je na drugoj godini "jednog fakulteta". Neće da kaže šta studira, ali nije ni važno - ne ide mu. Logično, jer on je gejmer, provodi noći igrajući igrice. Nekada je to radio po igraonicama, tada je "škripala" škola, poslednjih nekoliko godina takmiči se od kuće. I, sad "stoji" fakultet.
- Nije besmisleno koliko izgleda - uverava nas dok nam u svojoj sajber sobi u stanu negde na vrhu ulice Milana Rakića demonstrira svoju veštinu. - Razvijam reflekse, brzinu, moć razmišljanja i osvajam bodove.
Ali, napredovanje po nivoima je uvek isto. Nema šta da te iznenadi. Možeš da naučiš napamet raspored. Šta je tu zanimljivo?
- Pa baš to, da verno snimiš sve u glavi i savladaš prepreke najvećom brzinom.
Dobro, i šta dalje?
- Moj je cilj da postanem najbolji. Da budem super gejmer. Da idem na takmičenja, kao što idem, i da jednog dana od toga zarađujem. U svetu ljudi žive od toga. Kao da imaju platu, takmiče se i osvajaju premije. Samo je to kod njih velika lova. Kod nas je simbolično. Na takmičenju u Kruševcu bio sam drugi, a u Beogradu, koje je bilo internacionalno - treći. Blizu sam pobedi.
Za takmičenja u "kaunter strajku" Miloš vežba noću sa još pet drugara, koji su članovi ekipe. Povezani su, imaju slušalice i mikrofone i "ubijaju" timski.
- Toliko viče noću, da mi dođe da zovem policiju. Po celu noć bleji pred tim čudom. Danju spava. Ništa ne uči. Jeste li mu rekli da to nije dobro - pitala nas je tužno njegova baka, sa kojom Miloš živi.
Ima i Miloš. Samo njegov život nije stvaran. Kako se snalazi u realnosti?
- Teško - priznaje i dodaje kao opravdanje: - Ali nije toliko strašno kao oni koji igraju "veštinu ratovanja", kako se zove druga igrica. E, to je zeznuto. Oni su potpuno u drugom svetu.
U Domu zdravlja na Zvezdari, pedijatar Branislava Bobić pregleda godišnje stotine osnovaca. Ima veliko iskustvo i kompetentnu procenu:
- Preterano sedenje uništava njihovo fizičko zdravlje. U kasnijim godinama javljaju se deformacije. Obično rečeno, krivi se kičma, posebno stradaju zglobovi i vratni deo.
Rano je jutro. Oko dva časa. U podzemlju kod Vuka nije puno, ali nije ni prazno. Oštar miris urina sudara se sa mirisom pržene ribe, možda. U mraku promiču brzo siluete i nestaju negde po prolazima, stvarajući utisak da nisu ni bile. Sablasna tišina i prigušena svetlost monitora obasjava lica gejmera. Bleda, zanesena, nema, bez izraza. Oni koriste "jutarnji" popust koji im igraonice daju. A u 10, kada popust prestaje, veliki odmor u njihovim školama samo što nije počeo.


SAJBER-SEKS
"SAJBER-seks većina posmatra kao surogat stvarnom, kao nešto što odvlači od realnosti. On je kao neka dopuna stvarnog odnosa, koji im daje slobodu nedostajuću u svakodnevnom životu. Ali, takav vid druženja ima moć da iz mnogih običnih ljudi izvuče na površinu ono što je sakriveno duboko i što nikada ne bi isplivalo u običnom, konvencionalnom socijalnom kontaktu", napisao je neki Reja, posetilac sajta "Sajber-seks".

SAJBER-STRASTI
U AMERICI mladi nose odela koja elektronskim putem stimulišu njihove erogene zone. Vide se na ekranu ili ne vide (kako izaberu) i - tako seksualno podstiču. Skoro kao pravi seks, samo je dodir veštački i ne treba im kondom. Mogu da promene stotine partnera, da se siti nauživaju, a da nikada ne upoznaju svog ljubavnika. Kod nas, to je mahom masturbacija.

StORM48: Poistovećivati bilo kakvo igranje, pa i neumereno sa narkomanijom, alkoholizmom itd je idiotluk pangalaktičkih razmera. Prosto sam zgranut.

Jablan
Samo iznosim svoje mišljenje. Rezultati su po meni uporedivi: narušeno zdravlje, poremećeni socijalni odnosi, psihička zavisnost i brdo nepovratno izgubljenog vremena.

Miroslav Jeftić: Pa valjda postoje i tamo neki roditelji, ne mogu deca sama da to kupe ako im roditelji ne daju pare.

jablan: Samo iznosim svoje mišljenje. Rezultati su po meni uporedivi: narušeno zdravlje, poremećeni socijalni odnosi, psihička zavisnost i brdo nepovratno izgubljenog vremena.

Predrag Supurovic: Za sta im ne daju pare? Za drogu ili za igrice?

Slobodan Miskovic: Najvise me odusevljavaju ljudi koji daju za pravo da kritikuju tudje zivote.

Osecaj koji se kod ljudi stvara igranjem igara je svakako isti kao i osecaj nekoga ko igra fudbal na poljancetu.

Vidi se da odavno nisi šutnuo pravu loptu...

Reci to detetu koga tuče majka alkoholičarka ili zapostavlja otac game-addict.

Nenad Vranjanac: - koji lol:D

pitam se kako ide prevod starcrafta. sreca pa autor teksta ne zna za DII: LoD :D

_{[Ovu poruku je menjao Nenad Vranjanac dana 25.10.2007. u 16:58 GMT+1]}

A od masturbacije se susi kicma...

Ja ne vidim problem u tekstu V.Novosti, vidim u komentarima na ovoj temi.

Umesto da svi zajedno pokazete bar pet klasa visi nivo razumevanja problematike, ovde se raspravlja da li je bolje pikati fudbal na poljancetu, ili igrati counter... Boze dragi...

StORM48: Ako se igraju, neće imati vremena da se fiksaju u školskim dvorištima i povraćaju radžu po splavovima i sporednim ulicama.

Slobodan Milivojevic: ...a gamerima zameram to sto gube svoje dragoceno vreme igrajuci igrice po ceo dan.

ntojzan:Verovatno su fizicke aktivnosti bolje od oba primera (igranje/tv), ali opet - poznajem samo jednu odraslu osobu koja svaki dan ide na bazen posle posla dok svi ostali bulje u televizor.

Da li se neko uozbilji kada ima 22, 25 ili 28 godina je samo pitanje karaktera licnosti a svi smo mi razliciti i ne moze jedna osoba da bude model za sve.

srki: Ne moze to da bude isto, i ja sam kao klinac bio navucen na igranje sa mastersima pa sam prestao. Neko prestane sa 9, neko sa 10 a neko sa 11 godina. To je ista stvar. Heroin stvara fizicku zavisnost tako da nema veze sa tim koliko se ti uozbiljis. Ne znam zasto mislis da pricam gluposti, da li ozbiljno mislis da svi treba da se uozbilje u ordedjenoj godini svog zivota i da ne postoje individualne razlike?

3. The average game player is 33 years old and has been playing games for 12 years.

4. The average age of the most frequent game buyer is 38 years old. In 2007, 92 percent of computer game buyers and 80 percent of console game buyers were over the age of 18.

3. The average game player is 33 years old and has been playing games for 12 years.

4. The average age of the most frequent game buyer is 38 years old. In 2007, 92 percent of computer game buyers and 80 percent of console game buyers were over the age of 18.

Novosti: Treći jahač apokalipse
Subota, 27. oktobar 2007. 02:06

"Prestani da bi živeo" - alkoholičari, narkomani i zavisnici od interneta, koji odluče da se leče, prvo što će ugledati u specijalizovanim ustanovama biće baš ova poruka. To je put koji moraju da savladaju ako žele da žive normalno. Jedni će ga potražiti,drugi će ga uspešno preći, a treći, opet, neće ni pokušati. Ili će to učiniti kada bude kasno.

Psihijatar u Savetovalištu za bolesti zavisnosti Bolnice za mentalno zdravlje u Drajzerovoj ulici u Beogradu Maja Stanković navodi za "Novosti" da se od zavisnika - starih i novih poroka uopšte - njima najmanje za pomoć javljaju internet zavisnici.

"Informaciju da je neko zavisan od interneta dobijamo najčešće kada nam se obrate zbog drugog problema, droge ili alkohola. Kroz te zavisnosti saznajemo da je prisutna i treća, preterana zaokupljenost internetom. Jer, najčešće, ove tri zavisnosti idu zajedno i jednako su opasne", kaže Stankovićeva.

Za razliku od alkoholizma i narkomanije, zavisnost od interneta uglavnom ne prijavljuju. Ne shvataju je ozbiljno, niti je većina, što je pogrešno, smatra bolešću. Tu je greška.

"Tanka je linija izmedju zaokupljenosti i zavisnosti", kaže specijalni pedagog u savetovalištu "Entera" Milan Radovanović. Mladi, recimo, jedva umeju da prepoznaju da su se promenili. Ne osete da su postali zarobljenici "čarobne kutije".

Takve promene najčešće vide njihovi najbliži. Doktorka Stanković navodi primer majke koja joj se nedavno javila dok je dežurala u bolnici. Ona je navela simptome i čudno ponašanje njenog sina koji je tek krenuo u srednju školu.

Dečak je postao agresivan, nije poštovao nikakve dogovore, danonoćno je bio iza zatvorenih vrata u zatamnjenoj sobi. Ostavljala mu je hranu ispred vrata. Slabo je jeo. Kada je jednom ušla, ispred dečaka bila je gomila cigareta, a on je manijakalnim pogledom nešto kucao po tastaturi.

Bio je potpuno opčinjen time što je radio. Dečak je u osnovnoj školi bio vukovac, ali je prekinuo školovanje, potpuno se distancirao od spoljnog sveta. Odbijao je telefonske pozive prijatelja, a majka je mislila da ga je obuzela droga.

"Mi smo, medjutim, odmah prepoznali bolest. Znali smo kako možemo da mu pomognemo, ali se, nažalost, ta žena više nije javila", kaže doktorka.

Nema pouzdanih podataka o tome koliko ima sajber zavisnika. Barata se brojkama do 20.000. To još nije epidemija, ali je, kako navodi Maja Stanković, zavisnost, posebno kod mladje populacije, srednjoškolaca i studenata, u ekspanziji.

Zbog toga, kaže ona, treba očekivati i povećan broj zavisnika u njihovoj ustanovi.

Shadowed: Cybernoid II, svaka cast

Slobodan Milivojevic: Te novine su djavolja rabota :D

Ukoliko zelimo napredak ove zemlje ukinite novine!

Trebalo je staviti umesto deca i mladi, penzioneri i matorci.

Jedan od simptoma bolesti zavisnosti je odbijanje priznanja. I sebi i drugima.
Sto veca zavisnost, jace i odbijanje.

Cybernoid II:Ja se zovem Cybernoid II i zavisnik sam od kiseonika. Priznajem da sa svakim udisajem ja oštećujem svoje ćelije. Dokazano je štetno dejstvo kiseonika na ćelijsku strukturu ali i pored toga ne mogu da prestanem da dišem.

Cybernoid II:
Da li ovo govoriš na osnovu sopstvenog iskustva ili onoga što si pročitao u novinama?

E sad, tu ima onaj prostor izmedju upotrebe i zloupotrebe. Isto to bi trebalo primeniti na sve stvari koje izazivaju zavisnost.

SAJBER-STRASTI
U AMERICI mladi nose odela koja elektronskim putem stimulišu njihove erogene zone. Vide se na ekranu ili ne vide (kako izaberu) i - tako seksualno podstiču. Skoro kao pravi seks, samo je dodir veštački i ne treba im kondom. Mogu da promene stotine partnera, da se siti nauživaju, a da nikada ne upoznaju svog ljubavnika. Kod nas, to je mahom masturbacija.

Do poslednjeg bita
D. DIMITROVSKA - M. MARKOVIĆ, 29. oktobar 2007

INTERNET pored bezbroj dobrih i pametnih stvari, nudi korisnicima i mogućnost upoznavanja virtuelnog života. Račun za sve, pa i stvaranje zavisnosti, ispostavlja kasnije. I ne plaća ga samo zavisnik, već čitava porodica. Agonija traje dugo, ili nema kraja.
Primer iz jedne beogradske porodice:
- Pola godine već borimo se da sina vratimo u ovaj, realni svet. Ne uspevamo. Ili ne umemo da se izborimo, ili su kandže virtuelnog toliko jake. Osećam da posustajemo, a opet strahujemo da će ostati zarobljen, do kraja.
Dečak ima svega 16 godina, vidno oslabio, ubledeo. Zapostavio je školu, prekinuo svaki kontakt sa spoljnim svetom.
- Plašim se tog njegovog zaluđenog pogleda - priča majka. - Plašim se fizičkih obračuna, on je toliko agresivan. Pre neki dan nasrnuo je na oca!

Igrice

Roditelji su odmah prepoznali da je njihovo dete postalo zavisno od kompjutera. Počeo je sa igricama, koje su njima tako daleke. Kada su mu kupili kompjuter, razmišljali su da je ta čarobna kutija, pre svega, potreba. Oboje su zaposleni, malo su vremena provodili kod kuće, starija ćerka je u Americi.
- Bili smo zaokupljeni brigom o njoj - ispričala je majka. - Nismo se mnogo osvrtali na sinovu preokupaciju. Sada smo u agoniji.
Zavisnost od kompjutera nova je bolest čije simptome malo stručnjaka prepoznaje, a još manje ume da leči. Eksperti u svetu dijagnostikuju je kao patološku potrebu za Internetom, koja je već obuzela više od 10 odsto korisnika globalne mreže. A, to je - oko 70 miliona ljudi.
Ni u Srbiji stvari ne stoje bolje. Zvanični podaci: 1.517.000 korisnika priključeno je na Internet, ili 14,3 odsto populacije. Ako bi se primenili svetski pokazatelji o zavisnicima, nameće se pitanje - da li se kod nas već 150.000 ljudi iz realnog prostora preselilo u sajber.
- Može - odgovara Damjan Miković, samostalni istraživač pogubnosti prekomerne upotrebe Interneta. - Na udaru su najčešće deca u periodu adolescencije, ali na to zlo više niko nije imun.
Miković je počeo da istražuje ovu bolest kada je njegova porodica bila pogođena. Brat je do te mere zabrazdio, da je umalo završio samoubistvom.
- Počeo je igricama i četovanjem, u stvari, ne mogu sa sigurnošću da kažem šta je bilo prvo, ali je njegov dan od jutra do sutra bio uz kompjuter - govori Miković.
Dr Vojislava Bugarski, psiholog Instituta za neurologiju Kliničkog centra u Novom Sadu, koja više od sedam godina istražuje epidemiju kompjuterske zavisnosti, međutim, objašnjava:
- Aktuelna istraživanja koja proučavaju pojavu zavisnosti od Interneta sve manje stavljaju akcenat na jasno definisan broj sati kao osnovni kriterijum za nastanak zavisnosti, već se prvenstveno fokusiraju na posledice, koje usled ovakvog preteranog načina upotrebe Interneta, nastaju. Tu se prvenstveno misli na postepenu disfunkcionalnost u odnosu na porodicu, posao i okolinu. Reč je o klinički značajnim psihičkim oštećenjima.
Posledice

Psiholog Bugarski kaže da u Srbiji ne postoje zvanični podaci o broju korisnika koji bi se mogli svrstati u kategoriju zavisnika, jer je za dobijanje takvih podataka potrebno organizovati veoma opsežno i sveobuhvatno istraživanje.

Ratovi

- Pouzdano se kod nas može govoriti o više desetina hiljada - upućuje specijalni pedagog Milan Radovanović iz beogradskog Savetovališta za bolesti zavisnosti od Interneta “Entera”. - Najzavisniji su igrači, na primer “Vorld of vorkrafta” (NjONj), zatim oni koji četuju. A posebna priča su “daunlouderi”. Cilj im je da sa Interneta “skinu”, presnime sve i svašta, od softvera do pornografskog sadržaja. I to ih obuzme do te mere da zapostave sve oko sebe. Postaju bezmalo autistični, nervozni, agresivni, samo ako se pokuša njihovo nasilno odvajanje od kompjutera.
Zašto je snaga Interneta odjednom postala takva da zaokupi mlade ljude?
- Zato što - odgovara Radovanović - oni u virtuelnom svetu nalaze ono što ne mogu u realnom, identifikuju se, na primer, sa likovima koje im nudi nerealni svet.
Vojislava Bugarski smatra da zavisnici najčešće postaju osobe koje imaju probleme u socijalnoj komunikaciji, ili osobe koje su iz bilo kojeg razloga depresivne, anksiozne, sa doživljajem niskog samopoštovanja i lične neadekvatnosti.
- Zbog toga je - kaže psiholog Bugarski - u lečenju neophodno posebno usmeriti pažnju na probleme koji su direktno doveli do veze sa Internetom kao jedinim izvorom zadovoljstva.


KOCKA
TANKA je nit između igrica i kockanja preko Interneta. I jedno i drugo stvara zavisnike, koji čitave porodice uvlače i do tragedije. U svetu je već istraženo da je “onlajn kocka”, posao vredan više milijardi dolara, a zabeležene su i prve žrtve, mahom mladi ljudi, koji nisu u stanju da vrate dug. Jedini izlaz iz vrzinog kola bila je smrt.


POSLE IGRE - SMRT
PATOLOŠKA veza sa Internetom teško je raskidiva - upućuju naši sagovornici. Prekid izaziva veoma jaku uznemirenost, postupci su nepredvidivi, dešavaju se čak i napadi agresije. U Srbiji je sve više ovakvih problema, a u svetu zabeležena su i ubistva. U Šangaju, na primer, jedan sredovečni Kinez ubio je prijatelja nožem, kad su se posvađali oko magičnog mača iz igre “Legende mira”. Jedan stariji igrač je posle dva dana neprekidne igre na pi-siju skočio u ponor sa višespratnice.

Tipicni korisnici Interneta i kompjuterskih igara, koje je koriscenje tog "tehnoloskog ubice" dovelo do njihovog trenutnog stanja: Milorad Ulemek Legija (42) - igrao previse Counter Strike na Internetu, i nakon neuspesnog turnira, ucestvovao u ubistvu premijera, a trenutno ima blog u Kuriru i besplatan smestaj iz budzeta Ljubinko Mikić (45) iz Cacka - polno neorijentisani chat user, nakon neuspesnog cyber sexa počinio krivično delo ubistva i više silovanja i pokušaj silovanja. Predrag Janjić (50) - profesor računovodstva u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Boru i strastveni kockar, koristio skolski racunar i pristup internetu, nakon neuspeha na online ruletu, ubio ubio Veljka Katića i Slobodana Davidovića zbog dugova. Miljana Mladenovića (23), iz Zajecara - nakon izgubljene trke na Internetu u Need For Speed-u, uzeo sluzbeno (policijsko vozilo) i pokusavao da popravi vreme na ulicama grada, pri tom usmrtivsi devojciu od 15 godina. D. I. (17) iz Pozarevca - bivsi sampion u Mortal Combatu, izgubio partiju i u nervnom rajstrojstvu i alkoholisanom stanu pretukao svog dedu Zorana na smrt pokusavajuci na njemu da izvede "vezani combo" i "final blow". Angela Timku (79) iz Sremske Mitrovice - nakon sto je uspela da udje na gmail nalog svog muza Mirona (83) i procita e-mail-ove doticnog, izgubila zivce i presudila mu oklagijom. Dušan P. (37) iz Leskovca - strastveni igrac World of Warcrafta, pod uticajem kompjuterske igre i lakih droga, ubio sekirom Miloša Milovanovića (20) iz Miroševca, zato sto mu je "needovao" predmet iz igre. Policija i dalje zbunjena. Da nastavim i dalje sa ovim budalastinama, cisto radi takmicenja sa autorkom teksta, ili bi bolje bilo da oboje prekinemo?

“Vorld of vorkrafta” (NjONj)

pajaja: Crveno dugme ce se primeniti kao lek za svakog zavisnika od flejma u ovoj temi.