Ja sam se pre godinu dana sreo sa firmom koja je kod nas planirala da otvori dve fabike pelata ali kako to kod nas ide do danas ništa. Inače na sajmu tehnike je bilo nekoliko domaćih privatnih i jedna ''državna'' firma koje proizvode ove kotlove i peći.
Milslim da će pravi posao napraviti oni koji uvezu ili proizvedu presu za pelet a ciljna grupa kupaca bi mogli biti poljoprivrednici koji bi pored ogrevnog peleta mogli peletirati i hranu za stoku, živinu, kuniće, golubove, pse.... na istoj presi.
Nemci imaju dobar izbor ovih presa (od malih kao veš mašina do ogromnih kao autobus na sprat) pa bi tvoji mogli, ako već izvoze kotlove, da urade kompenzaciju i uvezu par veličina. Mada, mislim da su Česi za trećinu jeftiniji.

P.S. Kod uporedjivanja sa ostalim gorivima moraš voditi računa da nije ista kalorijska vrednost peleta od recimo topole i bukve.

Ja sam veoma zainteresovan za tu tematiku, ta vrsta kotlova je veoma zgodna za firme koje se bave obradom drveta pa aspiratori direktno u toku procesa usisavaju piljevinu i transportuju je u bunker.Ja znam za jednu firmu u beogradu koja se bavi proizvodnjom takvih kotlova,ali ne mogu trenutno da se setim kako se zove.Mene zanima posebno taj nacin dopremanja biomase do kotla (puzasti transporter i cevi),i tipovi gorionika za takvu vrstu kotlova pa ako bi mogao da mi posaljes neku dokumentaciju u vezi toga sto me zanima i uopste o toj vrsti kotlova na [email protected] bio bih ti jako zahvalan.
Reci mi jos posto si rekao ta se pomocu trakastog transportera odvodi sljaka da li se javljaju ``pogace``(zalepljivanje sljake na traku) kod ove vrste goriva?I reci mi da li je komplikovana instalacija za pojedinacna domacinstva?

@Bata1981

Nisam nigde pomenuo da postoji traka za prenošenje pepela nego pužni prenos.
Uostalom poslao sam ti na Mail-u par linkova sa tom tematikom.
Gorionik koji se kod nas u firmi koristi je sistem sa dovodom goriva "od dole" koji je inače patentiran.
Tačnije rečeno gorionik je u obliku okrugle ploče sa otvorom u sredini
iz koga dolazi biomasa(drvo, pelets) putem pužnog prenosa.
Gorivo izlazi iz sredine, zagreva i pali i polako biva potisnuto novim gorivom.
Na kraju ostaje samo pepeo koje pada preko ruba gorionika na dno kotla odakle se isto pužnim prenosom
odvodi iz prostora za sagorevanje u poseban metalni sanduk za pepeo.
Normalno ne nastaje šljaka pri sagorevanju čistog drveta bez kore, a ako i nastane postoji poseban
sistem za čišćenje gorionika u toku rada.
Što se tiče korišćenja direktno opiljaka bez presovanja to je malo problematično jer
opiljci imalu vrlo malu gustinu, i sastoje se preko 90 posto od vazduha što možeda se odrazi
na maksimalo ostvarljivu snagu kotla.

za branko_g


Dobar dan.
Procitao sam ovo sta si napisao za pelete pa me zanima tvoje iskustvo sa tome.Surfujem danima i pronasao sam svasta.Cak sam napravio prototip pecke za grejanje na kukuruz.kontaktirao sam Alfu iz Vranja i nekog Baju iz Kraljeva koji valja italijanske pecke.Sve to bas lepo zvuci pogotovu za mene koji ogromne pare dajem na grejanje i opet mi hladno.
Bilo kakvo iskustvo vezano za ovaj vid grejanja,fotka,nacrt...sve konkretno ako imas i hoces da podelis....
Na YouTubeu sam obisao sve i gledao 100 puta.
Probao sam na email i na PP ali znas...

moj email je [email protected]

Pozdrav.

Ivan

Cekaj , sta tebe interesuje , seme kotla za pravljenje ili bi kupio kotao ?
Imao sam ja neke seme tih kotlova na biomasu
pogledacu sutra pa da okacim

pozdrav Marko

Daj te seme i skice ako imas . Molim te!!!!

Pa evo ti sajtova proizvođača(kao PDF):

Možda je moje pitanje glupo ali moram da pitam: da li peletom mogu da se lože klasični kotlovi za centralno grejanje?
U čemu je razlika. Na netu ima raznih varijanti (pellet stoves), ali nigde se ne navode prednosti nad klasičnim kotlovima.
Jesu li se u međuvremenu pojavili proizvođači peleta u Srbiji?

Ljudi zima se primice.

Ja sam jako jako zainteresovan za gradnju sistema za grijanje na pelet. Ja bih isao na varijantu da kupim pec na drvo pa da dogradim plamenik na pelet. Recimo da centrometalova kombinovana pec kosta ovdje kod mene cca 1950KM tj. 1000eura a dodatak za grijanje na pelet je cca 3000KM tj. 1500eura.
Smatram da ovu skalametriju od plamenika sa spremniko dozatorom i automatikom mogu da napravim dosta dosta jeftinije.

Problem je sto su na internetu konkretne informacije oko gradnje plamenika jako oskudne ali nije ni to presudno.

Ako neko ima iskustva i korisnih savjeta na temu gradnje plamenika na pelet molim da se javi.

Marko Enter je ponudio da okaci nekakve nacrte kotlova na bio gorivo ali ne vidim nastavak te price pa bih molio da se oglasi i da mi ako je moguce posalje te nacrte ako ih jos ima naravno.

BTV ove godine je pelet u odnosu na proslu poskupio za cca 15% kod ovog dobavljaca gdje sam ja gledao.

Suske

Proletos je jedan proizvodjac iz Zrenjanina, na sajmu imao izlozen exponat. Nije jos bio u serijskoj proizvodnji, a ocekivao je da bi cena mogla biti oko 1000e. Inace mehanicki vrlo prosta sprava. Cevka u kojoj je puzni prenosnik, prema peci napravljena adapter ploca koja se stavlja umesto vrata za lozenje, spremnik sa druge strane. Od elektrike senzor temperature u prostoriji, vode u kotlu i kako mi rece temperature dimnih gasova(?). Ne secam se da li je to islo u neki PLC ili je bilo jeftinije reseno. Mali motoric sa reduktorom.

Inace vrlo interesantna informacija, potekla takodje od njega je da je Porecje-Vucje prodavalo kosticu visnje za 2din/kg, sto je po meni povoljna cena. 1 m3 drveta (pogotovo lose slozenog :) ima oko 500-600kg.
Poz

treća zima da se grejem na "drva u prahu". To se negde zove piljevina negde strugotina i da ne nabrajam dalje. Moj bojler za toplu vodu od žica ima samo dva kablića PPl 2X0.75. jedan za bojlerski(maksimalni)termostat a drugi za diferencijalni termostat. Moja "mašinerija" radi praktično 365 dana u godini jer mi greje vodu za kuhinju,kupatilo a i veš mašinu sam priključio na vruću vodu.Ove godine mali problem sa nabavkom "ogreva" jer se prošle zime svim ponosnim korisnicima gasa obilo o glavu zatvaranje ventila u najhladnijem delu zime a onda i poskupljenje gasa. Ove godine svi navalili da kupuju praznu burad i da prave piljevare pa su čak i ovi koji seku samo topolu i koji su muku mučili do ove godina šta da rade sa piljevinom počeli da prodaju piljevinu. Kako će se "novopečeni" nabijači piljevine u burad ogrejati s' obzirom da je topola u pitanju čuće se. ali ko traži taj i nađe pa sam 20 kubika bukove piljevine sa utovarom i prevozom platio 130€. trebalo bi da mi potraje za godinu. Sada će neko da pita kolika je površina koju grejem a ja se pitam koliko struje bi mi bojler i vešmašina potrošili za godinu dana? Napredni i tehnički "obrazovani" su mi postavljali pitanje "zašto ne pravim brikete ili pelete pa da se tako grejem"? Možda je moje razmišljanje naopako ali ja se pitam: zašto da trošim energiju da bih sabio piljevinu u brikete ili pelete kad i ovako dobro greje?

Evo da ponovo razjasnim neke stvari za one koji nisu (pažljivo) čitali od početka.
Peletiranje ili briketiranje je postupak kojim se JAKO smanjuje dimenzije te piljevine i
tada je potrebno puno manje prostora za skladištenje, da ne pričam o tome koliko je lakše
to i transportovati.
Na zapadu je to postala jedna grana industrije:
Otpadna piljevina se peletira i transportuje do odredišta cisternama za rastresiti teret.
Za jednu kuću je dovoljno imati skladišni prostor od 6-10m3 koji je kada se napuni peletom
dovoljan za celu zimu. Odatle se taj pelet pužnim prenosom ili sisitemom cevi sa vakuumom
odvodi u prostoriju u kojoj se nalazi kotao.
Za one koji nemaju neku pomoćnu zgradu za to skladište mogu koristiit tankove od tekstila:

Za razliku od nas, gde je grejanje na bio-masu još u povoju, je zapadnije od Maribora proizvodnja kotlova na bio-masu,
peletiranje i transport postala grana industrije sa godišnjim prometom koji se meri milijardama eura,
i koja zapošljava desetine hiljada ljudi.
Nakon prošlogodišnje obustave isporuke gasa, a i zbog nestabilne cene sirove nafte, se sve više poljoprivrednika
odlučuju da umesto prehrambenih proizvoda proizvode energetsko drvo, najčešće brzorasteću topolu.
Cene peleta se na zapadnoevropskom tržištu kreće od 180 do 250eura po toni, dok je cena sitno seckanog drveta
i daleko manja.

U osnovi postoje dve vrste peći na drva:
-Zatvoreni kamini na komadno drvo(klasični), i kamini na pelet sa integrisanim tankom za 10-20kg peleta(za jedan dan grejanja) koji imaju termičku snagu do nekih 6kW.
Ovi drugi imaju elektriniku koja reguliše dotok goriva i vazduha, sobni termostat, a neki čak i daljinski upravljač.

-Kotlovi za centralno grejanje za vodenim izmenjivačem toplote i termičkom snagom do 30kW(samo pelet) ili čak do
1MW(pelet ili drveni čips) za mikro-mreže koji mogu da greju čitava naselja, bolnice, škole...

koliko treba da verujem proizvođaču peleta ili briketa kad me ubeđuje da je koristio samo tvrdo drvo?
U zemlji LOP će svašta strpati u presovano a kad dobiješ previše četinara pa asvaltiraš odžak kome da se "hvališ"
Činjenice su da je po kilogramu težine čamovina najizdašnija po pitanju energetske vrednost ali nesagorela smola???
Najveći broj ljudi koji bi u ovoj zemlji da se greju jeftinije imaju gde da skladište ogrev bilo koje vrste, a peleta je više za stanove u višespratnicama sa etažnim grejanjem uz ispunjen uslov da u skoro svakoj prodavnici ima peleta u vrećama po 25 ili 50 kilograma. Kupiš veknu hleba, mleko, kafu, cigarete i vreću grejanja za taj dan :-)
Na zapadu ( ne makedonskom) je tako. Ovde ???

Da, to je i meni sumnjivo. Svi prodaju briket/pelet od bukve i hrasta, a pilane u vecini krajeva obradjuju topolu i camovinu.

Pa ne mora i ne može sve da bude tvrdo drvo. Na zapadu je 80% peleta od mekog drveta, na primer smreke,
i oni zadovoljavaju normu DIN51731:

prečnik: 5-6mm
dužina: 8-30mm
najmanja kalorična vrednost: 18 MJ/kg = 5 kWh/kg = 3,25 kWh/l
gustina rastresitog materijala : 650kg/m3
gustina pojedinog peleta: 1,12kg/dm3
najveći procenat vlage: 10%
najveći procenat pepela : 0,5%(volumno, nakon sagorevanja)
maksimalni sadržaj agresivnih elemenata(Hlor, Sumpor): Ne znam tačno.
....

Sve te norme bi trebalo da od 2010 budu zamenjene EU normama za bio-goriva, pa ako hoćemo
ući u EU moramo se tih normi i držati. Nadam se da će to ubrzati "deslobodanizaciju" Srbije i najzad
dobiti zakone kojim se štite potrošači.
I ne samo to: "tamo" postoje nevladine organizacije koje se isljnučivo bave testovima različitih
proizvoda (pa i goriva i kotlova) koji onda služe kao orijentir kupcima koji je proizvod dobar a koji manje dobar.

Nije tema ali da napomenem da su "tamo" normirani i maksimalne koncentracije štetnih supstanci u dimu,
kao na primer fina prašina, CO, NOx...
Zbog toga skoro svi novi kotlovi imaju ugrađenu lambda-sondu kojim se meri i kontroliše ostatak kiseonika
i time podešava plamen na optimalno sagorevanje, kao kod automobila.

Pozdrav

E sad bih ja prethodni komentar obrisao iliti izbrisao a mogu reći i uklonio ali bi s' obzirom da se zovem Slobodan to bilo pogrešno protumačeno od stručnog lica-pisca pa bih samo da ga pitam na koji način moj pokojni imenjak sprečava "poštenu demokratiju" da osuši drvo od kog se u zemlji Srbiji pravi briket ili pelet? Nemoj prijatelju da nasedaš na lukave priče kako je za sve Slobodan kriv. Ni moja žena me baš za sve ne okrivljuje pa nemoj ni ti! Dokle za svu nemoć u ovoj zemlji da Ga okrivljujete? Šta on ima sa peletama? pusti ga čoveče da u miru trune u zemlji Srbiji.
Kako misliš da nateraš te vajne proizvođače da osuše piljevinu? Da slama koja se melje a ulazi u sastav peleta sa 15-20% ne bude trula? Čini mi se da je jedini način da po oprobanom receptu i to uvozimo dok će istovremeno naši da bacaju piljevinu t.j strugotinu- negde zvanu i trinja gde stignu jer ne znaju šta će s' njom. Ovo je prebogata zemlja da bi se grejala tim sirotinjskim ogrevom-kome god kažem da se ja grejem na "drva u prahu" pogleda me sažaljivim pogledom a mnogi su i glasno rekli to što misle:"zar si na to spao?".
Nemam nameru da nikog ovde reklamiram ali pre dve godine je proizvođač opreme za grejanje a nalazi se tridesetak kilometara od mene proizveo kotao na pelete i izložio ga kao eksponat u svojoj prodavnici u Zemunu.Čitajući opis kotla i uređaja za doziranje peleta oduševilo me je to da tamo jedna cev koja dovodi pelete iz rezervoara do kotla OBAVEZNO mora da bude od tanke plastike da bi se istopila ako vatra reši da se malo prošeta okolo pa da se topljenjem te cevi spreči da stigne u rezervoar sa peletama!?
da ne rastežem više ako sam kupio bukovu piljevinu po 1E za m2 i iako nisam merio po mojoj proceni taj m2 ima oko 300kg sa utovarom me je tona piljevine koštala 7E ili skoro 700rsd. Tonu briketa su mi ponudili za svega 8500rsd. Čini mi se da mi se mnogo više isplati da zauzmem veći prostor nego da dam toliko više novca. Nadam se da će me neko ubediti da grešim ali pravim razlozima a ne pozivanjem na počivšeg.

Ja bih zamolio sve pozvavaoce grejanja na pelete da mi pomognu u izboru kotla i razjasne neke nepoznanice, kao npr. koliko se troši za 1 dan, da li ima neki proizvođač kotlova koji je već proveren?
Hvala unapred

Evo okačio sam polednji rezultat testa kotlova na pelets od nemačke nezavisne institiucije "Stiftung Warentest".
Tu ćeš naći sve, od rezultata, principa rada, cenna pa do adresa proizvođača, na nemaškom naravno.
Za one koji u tom jeziku nisu jaki izvadio bih par ključnih rečenica, a za one druge će, nadam se, i slike biti dovoljne.

-Drva i ostale bio-mase ima dovoljno.
-Gorivo je CO2-neutralno, odnoscno prilikom sagorevanja oslobađa onoliko CO2 koliko je drvo prilikom rasta već
absorbovalo iz atmosfere.
-Nezavisnost od dobavljivosti gasa i nafte.
-Novi kotlovi na pelete su komforni uređaji sa elektrronikom koja ne samo da optimizuje proces sagorevanja nego
upravlja trasportom peleta. automatski čisti razmenjivač toplote(važno zbog stepena korisnog dejstva), uklanja
pepeo sa gorionika, upravlja temperaturom vode u grejnim krugovoma, održava temeraturu u prostorijama i td, i td.
-Emisija štetnih produkata sagorevanja je svedena na minimum.
-U kombinaciji sa rezervoarom toplote(engl. Buffer, nem, Puffer) se dobija još veći komfor jer se u sistem
mogu integrisati i solarni kolektori koji vodu predgrevaju a kotao služi kao siguran izvor toplote kada sunca nema.


Moje pitanje na kraju: Ima li peleta u dovoljnim količinama na zapadnom balkanu?

Pozdrav

@branko_g
jedna fabrika trenutno proizvodi i izvozi u Italiju svu proizvodnju - čini mi se da beše 2000 tona godišnje. Bio je članak u dnevnim novinama i stručnjak iz fabrike reče da im je kapacitet oko 5500 tona godišnje.
@ Doktor17
Potrošnju niko ne može da potvrdi. To zavisi od mnogo činilaca. Koja je veličina grejanog prostora, koja je zahtevana temperatura, kako je izolovan prostor, kolika je spoljna temperatura itd.
Ja se grejem na piljevinu, znači nije presovana, i pravim prostu računicu: Kupio sam 20 m3 bukove piljevine koja me je sa prevozom koštala 12000 din. To je oko 7000 kg. Ako se računa da metar ogrevnog drveta ima oko 600 kg. znači da sam kupio ekvivalent ~12 metara bukovine. Koliko bukovine toliko grejanja. zna se da 1 kg suvog drveta <18% vlage daje oko 5 kW energije.

Problem kod naših proizvođača je sastav peleta ili briketa - koliko čega je spresovano u taj proizvod.
Ja sam do sada video da od domaćih kotao na pelete prave u Šimanovcima od pre dve godine i bio je za reklamu u njihovoj prodavnici u Zemunu.

Evo kao da zna da mu dolazi kraj, danas je počeo polako da curi. I ša sad? Da li kupiti klasičan Viadrus trajnožareći U24 koji za moje potrebe košta 107000din. ili dati 3500 eura i kupiti kotao na pelete Biodom 27. Tona peleta košta oko 150 eura. Verujte nisam pameta danima visim na internetu i još uvek nemam rešenje.

Izgleda da je bolje Vijadrus! Trazeci iste ifnormacije duže vreme, ne nadjoh adekvatno i uverljivo resenje!

Da li ima neko iskustva sa kotlom na pelet - Radijator Kraljevo!

http://www.elitemadzone.org/t4...-ili-cvrsto-gorivo-Ekona-TN-TN

Kotao TN E P i TN E P+

Cijena je 2200 Eur + PDV do 2700 Eur + PDV za kotlove od 20kW do 55kW.

http://www.elitemadzone.org/t4...-ili-cvrsto-gorivo-Ekona-TN-TN

Kotao TN E P i TN E P+

Cijena je 2200 Eur + PDV - 2700 Eu + PDV, zavisi od toplotne snage.