Opsiran tekst, pa hajde da pitamo nesto za pocetak.
1. Koliko bi to cudo kostalo jednu zemlju kao sto je Srbija, predpostavljam da cena zavisi od modela, ali koji bi od pomenutih modela zavrsio posao?
2. Sta je konkurencija uradila po pitanju ovog "svemocnog sistema", ima li nesto sto mu se efikasno suprotstavlja, ili da li je bilo pokusaja da se dodje do takvih sistema?

1. Konfiguracija (a time i cena) sistema je jako problematichna kategorija. Nekakav "uprosechen" sistem S-300PMU-1 koshta oko 180 miliona $. Za pokrivanje Vojvodine bi doshao u obzir i nekakva redukovana verzija od 120 miliona $ (nije da je potrebno vishe osmatrachkih radara od jednog 64N6 BIG BIRD na Frushkoj Gori plus 1-2 96L6E CHEESE BOARD kao rezerva i metod otklanjanja radarskih senki). Sa druge strane centralni i juzni deo Srbije bi morao biti pokriven sa najmanje 1-2 64N6 BIG BIRD i vishe od 3 96L6E CHEESE BOARD radara. Ovo bi cenu "juzne komponenete" jako lako moglo da digne chak i do 240 miliona. Sve u svemu Srbija bi za PVO sistem baciran na familiji S-300 morala da izdvoji oko 360 milona $. Pored toga nije tako veliko pitanje "modela" koji bi se kupio. Nismo mi zemlja sa bash tolikim porostorom koji treba pokriti. Veci problem su politicko-bezbednosne konsekvence takve kupovine. Ako se uzme karta i na njoj opishu krugovi od 300km (domet osmatrachkih radara za cilj "srednje ili niske radarske povrshine") i 150km (efektivni domet projektila za "manevarski cilj") pri chemu jedan ima ca centar Frushku Goru, drugi Kopaonik dok je treci "negde izmedju". Dobijash prostor koji bi ovakav sistem suvereno kontrolisao.

2. Konkurencija za sada "trchi u kug" i "chupa kosu". Letos je (uz pomoc vec zastarelog Slovachkog S-300PS) izvrshena vezba ometanja i simuliranog unishtavanja PVO od strane NATO-a. Najavljivana je jako pompezno i teatralno. Te "mi cemo da probijemo S-300", te "sad cete da vidite", kao i "nishta nije savrsheno osim nashe najnovije tehnike" i ostala (prvenstveno americhka) busanja u grudi. MEDJUTIM, istog momenta kada je zavrshena, poricalo se da je vezba uopshte odrzana !!! Shto je josh simptomatichnije, kada su nekako i uspeli (prvenstveno novinari) da ih pritisnu da priznaju da je vezbe bilo, zvanichnici su uglavnom tvrdili da su postignuti rezultati "stroga tajna". Zakljuchke je dosta jednostavno izvesti. Sobzirom da se radi o sistemu 3 generacije iza onog koji je u trenutnom izvoznom programu Rusije (a 5 generacija iza S-400 koji se implementira oruzane snage Rusije od pochetka proshle godine) na efikasne kontramere ce se josh dugo chekati.

3. Zgodan detalj je to shto komandne komponente S-300 imaju mogucnost "hranjenja podatcima" chak i zastarelih sistema poput NEVE i KUB-a !!! Ovim chak i te relikvije dobijaju novi zivotni vek, plus ce se omoguciti da (posle diskriminacije laznih ciljeva i ometanja) chak i ti sistemi budu u mogucnosti efikasnog dejstva protiv ciljeva koji koriste moderne ECM i ECCM sisteme (ili su pod njihovom "zashtitom"). Eklatantan primer implementacije takvog reshenja je Kina. Kina poseduje gotovo nepregledne zalihe S-200 (NATO kodifikacija SA-5 Gammon) plus uvezbane posade za rad sa njima. Nazalost radi se o sistemima chiji se radar za osmatranje vishe nego efikasno ometa. Samim time, prva oprema koju je Kina kupila od Rusije nisu bili kompletni sistemi S-300PMU nego samo njihove osmatracho-radarske i komandne komponente. Naime, jedino shto je Kini za "prvu pomoc" trebalo je da vishe baterija S-200 "uveže" za osmatrachke radare koji ce biti u mogucnosti da budu izdrzljivi na ometanje i obmanjivanje laznim ciljevima. Raketa i nishanskih radara su imali na pretek, i bili u mogucnosti da ih efikasno koriste dokle god bi ih neko snabdevao validnim podatcima o stanju u vazdushnom prostoru (ne "kontaminiranim" ili nepostojecim koji bi stizali od ometanog ili "prevarenog" osmatrachkog radara).