|
[ pctel @ 10.02.2008. 18:07 ] @
| Pre dva meseca su svi mediji objavili da je pocela sa radom prva fabrika za reciklazu elektronskog otpada. Kako je to nesto potpuno novo na ovim prostorima, pokrecem ovu temu da bismo podelili informacije, zapazanja i iskustva kako o ovoj fabrici, tako i o reciklazi elektronskog otpada uopste.
Za pocetak, zanima me kako to funkcionise - da li donosilac placa naknadu za reciklazu, ili fabrika placa jer dobija repromaterijal, ili se sve to tako donese i ostavi bez da iko ikome nesto placa? Da li postoje centri za prikupljanje elektronskog otpada u drugim gradovima Srbije i ako postoje, na koji nacin se finansira njihov rad? Ova fabrika ima kapacitete za mlevenje vise hiljada uredjaja dnevno, ali u kolikoj meri su ti kapaciteti uposljeni? |
[ Joker @ 10.02.2008. 19:35 ] @
Pošto nisi naveo o kome se radi, a ja jedino znam da se takvom reciklažom bavi firma koja je verovatno najviše polovnih računara uvezla u Srbiju.
http://www.it-recycling.biz/index.php?module=home&ID=177
[ pctel @ 10.02.2008. 23:27 ] @
Nisam siguran da mislimo na isto - prva fabrika za reciklazu nastala je kao zajednicki projekat privatne firme SET iinstituta Mihajlo Pupin. Fabrika se nalazi u Visnjickoj banji, Slanacki put bb.
[ Milan Gligorijevic @ 11.02.2008. 16:38 ] @
Citat: PANČEVO, Sve veći broj kompanija mora da stalno obnavlja ili unapređuje računarsku opremu kako bi mogao da primenjuje najnovije softverske alate, pakete i korisničke servise.Ove kompanije kada rashoduju staru računarsku i elektronsku opremu treba i da je uklone iz poslovnog prostora. Kompanija “Božić i sinovi” d.o.o. iz Pančeva je jula 2006. godine na osnovu saglasnosti Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine na studiju za projekat formiranja Centra za reciklažu računarske i elektronske opreme, počela da preuzima stare računare i drugu elektronsku opremu, da ih prerađuje i priprema za ponovnu upotrebu bilo kao refabrikovane uredjaje ili reciklirane sirovine. Tretman se delom vrsi manuelno zbog efikasnijeg iskoriscenja korisnih materijala a delom novom masinom, uvezenom iz Nemacke za reciklazu i granuliranje posebnih vrsta plastike i njihovo dalje tehnolosko iskoriscenje. Prvi domaći Centar za reciklažu racunarskih i elektronskih uredjaja se nalazi u Omoljici blizu Pančeva a kancelarijski, magacinski, skladišni, testni, reciklažni i servisni prostor se nalazi na 3.500 m2 namenski moderno opremljenog prostora. Uclanjeni su Britanske i Nemacke Asocijacije Recycling Centara za elektronski otpad a takodje prisustni na medjunarodnim sajmovima i konvencijama reciklazne industrije. Centar je uputio dopise velikom broju preduzeća i drugih organizacija i iskazalo spremnost da po pozivu preuzme rashodovanu računarsku opremu, elektronski i drugi električni otpad uz mogućnost da izvrši i prevoz otpada do Centra za reciklažu. BIS IT Recycling Centar je vec uspesno realizovao odredjeni broj poslova sa eminentnim poslovnim organizacijama, bankama i institucijama koje vode racuna kako o svom poslovnom imidzu tako i o zastiti zivotne sredine. Takodje i postojeca zakonska regulativa izricito nalaze da se skladistenjem i tretmanom ove vrste otpada koji je svrstan u kategoriju opasnog otpada , sme baviti samo ovlasceni ,od nadleznih drzavnih i ekoloskih institucija, reciklazni centar. Za nepostovanje zakonskih propisa u vezi elektronskog otpada predvidjene su visoke novcane kazne i krivicna odgovornost kako za nesavesnog generatora otpada tako i za nelegalne prihvatne centre. Zainteresovane kompanije treba da pošalju specifikaciju rashodovane opreme i odmah nakon toga dobijaju ugovor sa svim detaljima. Troškovi prevoza opreme se obračunavaju po pređenoj kilometraži. Prevoz se vrsi posebno opremljenim vozilima koja su atestirana za prevoz opasnih materija-ADR izdatih od ovlascene Laboratorije CIAH Masinskog fakulteta u Beogradu. Nudi se i mogucnost kompletne manipulacije (utovar na adresi klijenta, prevoz i istovar) od strane personala Reciklaznog centra koji poseduju medjunarodne ateste za prevoz i manipulaciju opasnim materijama izdatih od strane Institita za zastitu na radu u Novom Sadu, a prosli su i medjunarodnu prakticnu obuku u slicnim reciklaznim centrima u Nemackoj i Britaniji. Božidar Potkonjak iz Centra za reciklažu kaže, da se nakon reciklaže klijentu dostavljaju validne potvrde i Sertifikati o legalnom rashodovanju i recikliranju opreme kao i o trajnom brisanju poverljivih podataka na zahtev klijenta. BIS IT Recycling Centar ima dalju obavezu da za svaki kilogram preuzetog elektronskog otpada vodi evidenciju od ulaza , prerade, do izlaza sekundarne sirovine iz reciklaznog centra i o tome dostavlja informacije Upravi za zastitu zivotne sredine i Agenciji za reciklazu Republike Srbije.
Reciklirana oprema se koristi za refabrikovanje polovnih računara, proizvodnju sekundarnih sirovina ili izvoz nereciklabilnog otpada. Da bi izasla u susret velikom broju svojih sugradjana i bivsih kupaca kao fizickim licima i podigao ekolosku svest gradjana , BIS IT Recycling Centar od 01.februara 2007. pokrece promotivnu akciju preuzimanja rashodovane racunarske opreme od gradjana potpuno besplatno.To ce se moci uraditi licno na dve prijemne lokacije: u Beogradu , Branka Krsmanovica 16 ( tel: 011/2403 196 ) i Pancevu , M.Gorkog 2 ( tel: 013/318 320 lok. servis) svake prve subote u mesecu u terminu od 09:00 do 14:00.
Više informacije možete pronaći na adresi: www.it-recycling.biz
Izvor
Citat: Reciklažni centar Božić i sinovi, Omoljica
Pančevačko preduzeće Božić i sinovi (BIS) je do pre nekoliko godina bilo poznato kao najveći uvoznik polovnih računara. Kada je početkom 2004. godine zabranjen uvoz polovnih računara, jer se ta vrsta proizvoda svrstava u ekološki opasan otpad, BIS se okrenuo drugim aktivnostima. U međuvremenu, javila se potreba da se problem reciklaže i smeštanja računarskog otpada reši i unutar naše države, na šta nas obavezuju međunarodni propisi i novi zakoni usklađeni sa propisima Evropske zajednice.
A problem uopšte nije zanemarljiv: 70–80% komponenti računarskog otpada može da se reciklira (upotrebi kao sekundarna sirovina) ali to, s druge strane, predstavlja svega 20–30% mase otpada. Najveći problem su monitori, kod kojih je ovaj odnos najnepovoljniji: čak 70% mase monitora ne može da se reciklira, a od toga 90% čini sam ekran. Ono što ne može da se reciklira spada u ekološki štetan otpad i mora da se odlaže na odgovarajući način. U celoj Evropi, međutim, time sa bavi svega nekoliko firmi. U našoj zemlji, naravno – nijedna.
Kompanija Božić i sinovi videla je u ovoj situaciji šansu da iskoristi svoje kapacitete i iskustvo i nedavno je dobila saglasnost Ministarstva nauke i zaštite životne sredine za pokretanje prvog domaćeg centra za reciklažu računarske opreme.
Kao što smo se i uverili na licu mesta, u BIS-ovom centru za reciklažu u Omoljici kod Pančeva već se nalazi više stotina starih računara, monitora, štampača i drugih komponenti. U planu je formiranje sabirnih centara preko dilerske mreže BIS-a, za računarski otpad pojedinaca, ali za sada se uglavnom radi o starim računarima otkupljenim od domaćih firmi koje su ih zamenile novima, ili su u pitanju neispravni uređaji iz većih servisa. Tako je na primer u vreme naše posete u BIS reciklažnom centru bilo nekoliko stotina Samsungovih monitora pristiglih iz servisa firme ERC Commerce.
Deo opreme koji je ispravan odvaja se i formiraju se „novi” sasvim upotrebljivi računari (čak i u klasi Pentiuma IV). Tako BIS ponovo može da ponudi polovne, reparirane računare sa garancijom, s tim da oni ovog puta nisu iz direktnog uvoza. Pančevačka kompanija planira da postane i članica MAR (Microsoft Authorised Refurbisher) programa što, u najkraćem, omogućava da se softver i licenca sa prvobitnog računara iskoristi i na repariranom, a to je, naravno, znatno jeftiniji put do legalnog softvera na repariranom računaru. Verovatno će mnogima biti interesantna i mogućnost nabavke pojedinačnih komponenti koje se već odavno mogu smatrati raritetima – gde, na primer, nabaviti ISA grafičku karticu za neki stariji računar?
No, da se vratimo funkciji BIS-a kao reciklažnog centra, što je povod za ovaj tekst. Potpuno neupotrebljiva oprema se, za sada, uglavnom razdvaja na plastične i metalne komponente koje završavaju kao sekundarna sirovina, a ostatak se skladišti dok se ne prikupe količine dovoljne za njihovo ekološki ispravno zbrinjavanje. Nažalost, zbrinjavanje opasnog otpada se radi na malo mesta u Evropi, pa i svetu, a skupo je do te mere da donosilac otpada ne samo da ne dobija ništa za otkup nego još mora i da plati. Zato se nadamo da domaći računarski otpad neće i ostati u Omoljici.
Izvor
[ pctel @ 12.02.2008. 09:28 ] @
Taj Bozic je ostvario san prosecnog Srbina.
Prosecan Srbin kad ide u skolu ne zeli da uci. Vise voli da se zeza po kraju, a kad zavrsi da pocne neki biznis sa autima. Naravno, export-import varijanta je vrh brate. Zarada od 300% se podrazumeva, ali, zasto se zaustaviti na tome kad je bolje nabavljati za dzabe pa onda skupo prodavati. Ono sto prevazilazi i najbujniju mastu, to je takav posao gde tebii "prodavac" placa a ne ti njemu, a kupci tu robu razgrabe kao kao nezdravi po skupim cenama. Jos pride stize nagrada od drzave u kojoj se nalazi prodavac. Ono zbog cega gospodin Zeka narocito zasluzuje moje postovanje, to je cinjenica da je prvi milion zaradio na posten nacin, ne kao neki krimos koga posten svet prezire, vec uz puno postovanje drzave kao covek od izuzetne vaznosti za ekologiju i zastitu zivotne sredine.
Ipak, za sada nema podatka da je to njegova fabrika - Omoljica I Visnjica su relativno daleko.
[ bojko niksic @ 12.02.2008. 17:39 ] @
Ovo je fabrika koja nam trba,ali trebaju nam jos takvih fabrika za mnoge druge stvari.zna li neko jeli postoji kod nas reciklaza neoonskog otpada,npr.kao sto su neonske sijalice ili se i one bacaju svuda,kao sto se moze i videti.
[ pctel @ 13.02.2008. 00:53 ] @
@bojko niksic
Mislim da bi se te neonke mogle koristiti cak i bez ikakve prerade, ako se umesto prigusnica koristi sistem sa razdesenim transformatorom. Jel probao neko?
[ Emil Ranc @ 13.02.2008. 13:28 ] @
Citat: Vise voli da se zeza po kraju, a kad zavrsi da pocne neki biznis sa autima.
Pre nego što je počeo da se bavi računarima, Božić se bavio preprodajom polovnih automobilskih guma iz Dojčland ;-)
[Ovu poruku je menjao Emil Ranc dana 13.02.2008. u 14:40 GMT+1]
[ boki @ 15.02.2008. 23:37 ] @
i i dalje mi nije jasno ko kome placa za taj otpad...
[ Krle @ 25.02.2008. 09:16 ] @
Citat: boki: i i dalje mi nije jasno ko kome placa za taj otpad...
Božići kažu da oni otkupljuju opremu
http://www.it-recycling.biz/index.php?module=cms&ID=172
Mada, koliko vidim, sve zavisi od vrednosti robe i troškova reciklaže...
Pozdrav!
[ zoran @ 26.02.2008. 02:21 ] @
Njima odgovaraju ture sa velikim firmama, gde će uz pozamašan broj uređaja fino naplatiti prevoz (uklanjanje otpada).
Prvo zarade na prevozu , a zatim te iste računare vraćaju u prodaju kao polovne, s obzirom da vidim da imaju i to u ponudi. Cene tih polovnjaka su im poprilično visoke. Vidim da proizvođači izbacuju low-cost PC već od 150€ nove ..tako da mu ovo baš i neće proći.
Nisam ni video na sajtu da ima plan gde će sav taj otpad "smestiti" , naročito katodne cevi...koje niko neće.
A što se tiče "specijalnih" vozila za prevoz...misliiiimm...nisam znao da su ti uređaji toliko opasni kada se prevoze kao neispravni....cc...da li se tako prevoze i novi aparati...i kakva je razlika osim što su polovni (korišćeni) ?? ...zar su explozivni..??..radioaktivni..ili šta već???
Copyright (C) 2001-2024 by www.elitesecurity.org. All rights reserved.
|