Pozdrav,

To bi ti bilo dovoljno za dva dana grijanja zimi.
Mislim da je efikasnije sa tankom od tri-četiri kubika, solarnim grijanjem vode (dnevno).
Koliko god zimi to izgledalo beskorisno (bar za naše popdneblje) ipak je manje potrebno energije za dogrijavanje te vode sa recimo 25 stepeni na potrebnu, nego sa 12 stepeni, pa makar to bilo i svega par dana u sedmici. Investicija se uvijek na kraju isplati, bilo to za tri godine ili pet, ako uzmemo u obzir da takvi sistemi traju decenijama i praktično se ne kvare kad se jednom dobro podese.
Osim toga donose ogromnu uštedu u ljetnom periodu, oko 80% troškova el. energije, obzirom da se solarno grijana voda može koristiti i za tuširanje, u kuhinji, za pranje posuđa, za pranje veša (sve kilowatni potrošači).

Zar samo 2 dana...?

Kako, pa 8000 litara je 8 kubika. A pogotovo kad se (recimo) 8 kubika vode tokom celog leta zagreje na temperaturu od oko 80C, u tom slučaju bi moralo da može da se koristi za grejanje npr stana ili kuće...

Kao prvo nema te izolacije koja će sačuvati toplinu vode mjesecima, čak i da je vakumska izolacija. Izolacioni materijali ne zadržavaju toplinu, već je samo sporije provode nego ostali neizolacioni materijali, ali ipak provode.
Kao drugo u 8 kubika tople vode imaš akumulirano svega 250 kWh energije, što je malo za zimsko grijanje kuće.
To ti je rad 125 sati rada grijalice od 2 kW, ili 25 sati rada el.kotla snage 10 kW (takav je potreban za jednu porodičnu kućicu).
I sad gledaj to kao toplinu dobijenu od navedenih izvora, odnosno 25 sati rada kotla od 10 kW zagrije 8 kubika tople vode.
Uzmi za orijentaciju svoj bojler od 50 litara koji ima grijač 1,5 kW i koji za sat vremena ugrije vodu.

Skladištenje toplotne energije za duži period može se jedino tako što se korištenjem topline (sunčeve) nekakav materijal pretvara u drugi, pa kasnije taj drugi pretvaranjem u prvi ili treći oslobađa toplinu.
Tipičan primjer imaš u prirodi, gdje se voda+sunčeva energija+CO2 pretvori u stablo, a poslije mi to stablo, odnosno ugljikohidrate, oksidacijom (gorenjem) pretvaramo u toplinu.
Slično je i sa biljkama uljaricama ili drugim izvorima masti koje uz upotrebu topline u ljetnom periodu možemo pretvoriti u biodizel a onda taj biodizel zimi koristiti za grijanje. Za korištenje u automobilima malo teže, jer se zgusne na nižim temperaturama, ali uz određene aditive i to se koristi.

Zato je bolje koristiti solarnu energiju i zimi, jer od 230 dana koliko se koristi grijanje u našim krajevima imaš pola od toga sunčanih dana. Čak i kada je vani -5 stepeni ako sija sunce u kolektoru temp. vode skače do 50 *C. A ako je oblačno solarni kolektori i tada rade, naravno dosta manje, jer infracrvene zrake koje prolaze kroz oblake djeluju na kolektor. U svakom slučaju svaki stepen celzija znači uštedu 5%, bilo to grijanje vode sa 5*C na 6*C ili sa 45*C na 46*C, znači 5% manje potrošene energije za zagrijavanje vode.

Hvala za interesovanje...

Ovako, thermal heat storage se u praksi uveliko koristi, samo što nisam našao dovoljno izvora informacija o tome, pa zato pitam ima li neko da zna nešto više iz prve ruke.

- Nije mi jasni otkud to da je u 8 kubika skladišteno baš 250kWh? Mislim da bi ta vrednost trebala biti zavisna od temperature, što je temp.veća, više je i energije skladišteno

- Solarni paneli se koriste otprilike od marta do novembra, teži se da temperatura u celom tanku dostigne nekih 80-90 stepeni C

- Što se tiče izolacije, tačno je da ona služi da uspori odavanje toplote, međutim može se dobrim izolovanjem postići da storidž izgubi minimalnu moguću količinu toplote. Zato se između ostalog i prave tankovi cilindričnog-valjkastog oblika.

- Svi heat storage sistemi na koje sam naišao na internetu (ne znam u praksi, zati i postavljam ovu poruku) rade sa iskorišćenjem od nekih 30-50%, što znači da se zapremina skladišta uvek predimenzionira, tako da tople vode ima i za duži vremenski period nego što su zimski meseci. Ovo znači da ovaj način grejanja ima osobinu da do punog izražaja dolazi se tek posle prve godine, jer se u početku (preko leta) voda greje sa inicijalnih npr 12C na recimo 80C, tokom zime se naravno rashlađuje, ali ne do 12 već do recimo 40 (kao što rekoh predimenzioniran je pa ima "viška" toplote), što sledeće godine olakšava zagrevanje i poboljšava performanse celog sistema.

- može i zimi da radi solarni kolektor, u to daje još bolje rezultate, ali u tom slučaju ne sme se dozvoliti da on hladi vodu ako je napolju npr.sneg, tako da se ne može koristiti običan kolektor, već mora vakumirani, koji je višestruko skuplji, ali je ok opcija...

Ma što se tiče informacija iz prve ruke, zaboravi to. Kod nas još ne vodimo računa o običnim bojlerima kako da najekonomičnije rade.
Pa od takvog jednog prosječnog bojlera sam ti i pravio računicu, računajući na tako neku temperaturu do 80 stepeni.
Imaš na forumu "toplotna pumpa" dosta informacija od iskusnih majstora koliki je potreban protok vode po satu, kad sabereš vidjećeš da ti za sezonu trebaju hiljade kubika tople vode. Znači osam kubika na 80-90 stepeni, odnosno 20 kubika rashladjene nije dovoljno za sezonu. Jedan el. kotako pravi protok od 2 kubika na sat.

Mislim da jedino na Islandu mogu doći besplatno do tople vode, iz gejzira naravno. Kod nas možemo računati samo na besplatno predgrijanje hladne vode i njeno dogrijavanje na potrebnu temperaturu izvorima topline koji nisu besplatni. Ovo naravno u zimskim uslovima. U ljeto bi nam ti besplatni izvori (solarni) bili sasvim dovoljni za sve potrebe za toplom vodom koja se može koristiti ne samo za tuširanje već i kao topla voda u vešmašini i mašini za pranje posuđa.
Meni lično bi to donijelo uštedu od nekih 15-20 eura mjesečno, zbog dva protočna i dva kupaonička bojlera koja sada koristim.
Ako to sada prenesem na godišnji nivo, to mi dođe pola troškova grijanja kuće u zimskom periodu.
Znači i svaki stepen C dobijen besplatno se isplati, odnosno svaki kilowat ušteđen u ljetnom periodu, koristiš zimi za grijanje.
Dobar thermal heat storage, ha?

Može i kod nas, uz solarni kolektor dovoljno velike površine. Storidž i služi za to da se voda leti greje, a troši zimi - znači ponavljam - potrebna je:

1. velika (ogromna) količina vode, zagrijana na
2. veliku temperaturu (što veću i u praksi izvodljivu)
3. superdobra izolacija, da ta toplota ne "iscuri", nego da što više oastane za zimu
4. veliki letnji solarni kolektor, da se ta velika količina vode što pre zagreje


redovi veličine u praksi su
- zapremina od 4 do više od 25 m3,
- temperature se postižu do oko 80-85C,
- izolacija je staklena(kamena, mineralna)vuna, pa stiropor, s tim što ne znam šta stavljaju "dole", zbog fizičke izdržljivosti
- kolektor mora biti velik i/ili efikasan, red veličine 40-100m2


eto toliko od mene, a ako neko nešto ipak zna, nek slobodno napiše...