Koliko ja znam, izolacioni medijum je vazduh, tako da ne verujem da je toplotna provodnost samog stakla preterano bitna. Trebalo bi da su prozori sa 2 stakla dovoljni da zaustave vetar, koji ionalo ne duva kroz staklo nego kroz "rupice" koje majstor Pera nije popunio kako treba posle sestog piva :>

"Izolaciona sposobnost stakla se definiše koeficijentom prolaza toplote i što je ovaj koeficijent niži to je toplotna izolacija veća. Termo staklo napravljeno od float stakla i punjeno suvim vazduhom ima koeficijent 2.94 (W/mK)...
...Ako se kao jedno od stakala koristi staklo sa donjom emisivnošću dobija se K=1,5 (W/mK),"

Preuzeto sa
http://www.infogate.co.yu/index.php?page=termo_staklo


Koeficijent provodnosti toplote je itekako bitan.

Hmmmm..... WTF je Argon SF6? Argon i sumporheksafluorid su dva razlicita gasa sa razlicitim namenama. Jel to ovaj prozor punjen SF6 gasom?

Drugo, ovi pricaju o "koeficijenat prolaza toplote od samo k = 1.28 (W/mK)". Ako hoces nesto dobro da izolujes, k treba da je sto vece a ne sto manje.

kratko i jasno
trostruko staklo je pretesko za PVC
i jos nisam cuo da neko postavlja kao uslov za rehau pvc -> trostruko staklo
no
ako biras izmedju trostrukog stakla i roletne

izaberi roletnu
a ako je jako bitno - uzmes pera (zastor ili kako vec zovu) od ALU stolarije, tj alu pera sa PU ispunom

Sto je koeficijent manji to jei staklo losiji provodnik toplote.Govori se o koeficijentu toplotne provodljivosti. Kompetentni covece.



Nadam se da si ti bar kompententan da dajes savete

Petokomorni profil je 10 mm siri od trokomornog a trebalo bi i da je jaci pa samim tim nije problem ugraditi trostruko staklo...

A jel zna neko da li je koeficijent provodljivosti toplote kutije roletne jednak PVC prozoru? tj.koliko se toplote gubi kroz kutiju roletne?

Kolika je razlika izmedju trokomornog i petokomornog profila u izolaciji ako je upotebljena ista vrsta stakla?

Totototo, e nek si mi reko! Tako mi i treba kad pokusavam nesto da objasnim nekome ko nema ni osnovnoskolsko poznavanje fizike.

edit: My bad, navikao na toplotnu otpornost, jbg. Sorry.
Enihu, jedno je provodnost stakla a drugo celog "sistema" staklo-vazduh(gas)-staklo. Da li racunas toplotne gubitke ili samo hoces da uporedis prozore sa 2 i 3 stakla?

_{[Ovu poruku je menjao Rumpletstilskin dana 01.08.2008. u 14:41 GMT+1]}

Što neko reče gore, ni 20 komora ti neće pomoći ako se ne postavi lepo na svoje mesto i ne obrade špaletne. Kroz staklo vetar ne duva.
Niskoemisiono staklo ti daje prilično termoizolacije više od običnog termoizolacionog, a preko toga punjenje nekim gasom (argonom ili čime već) samo dodaje na tu termoizolaciju, manji procenat, ništa epohalno. Koliko i košta.
Alu roletne s poliuretanskom ispunom, što je veljko preporučio - od toga valjda boljih ni nema.

Tako su meni preporučili i nisam se pokajao što sam ih poslušao :)

Prošle zime, ledena kiša, ceo dan ovako stoji led, ne otapa se, dakle toplota iznutra ne prolazi do drugog komada stakla u prozoru



_{[Ovu poruku je menjao Ji 4Tze dana 01.08.2008. u 16:10 GMT+1]}

Ja sam kod jednog majstora pogledao presek te aluminijumske roletne ispunjeno purpenom, ali koliko sam primetio to je purpen "oblozen" sa aluminijumom. Dakle nema preseka toplotnog mosta. Tako da mi purpen deluje samo fora na toj roletnici sirine 3 cm.
Plasticne roletne zbog toga imaju mnogo vecu toplotnu zastitu. Kada bi aluminijumske roletne imale toplotne prekide, kao sto se radi kod kvalitetne aluminijumske stolarije, onda bi to bilo nesto drugo. Mozda postoje i takve, ali ovo sto je meni pokazano nije bilo to.

A jesu li tvoja stakla niskoemisiona? Koji profil si kupio? Koliko komora?

jesu, niskoemisiona i punjena argonom.
Veka Swingline

http://www.veka.com/homepage/divers/en/swinglinead.htm

Svi majstori su se slozili da je punjenje argonom nepotrebno jer navodno Argon ispari za 2-3 godine i kao trebalo bi ga ponovo napuniti... Sta vi mislite?

Jos nam nisi rekao koja ti je ciljna grupa. Ako zelis postici pasivno grejanje ( bez grejnih tela cele zime) onda ti i nije neki izbor: kod VEKE topline plus ( 104 mm ) i trostruko staklo sa nekim inertnim gasom. Sve komponente ponaosob koef ispod 1.

Ako si se opredelio za 5-komorni profil ( oko 70 mm) sa kof 1,3 - 1,5 nema potrebe ni svrhe da se izivljavas sa skupim staklom. Tu je low-e sasvim dovoljan. To je staklo koje na jednoj strani ima reflektivni sloj i nema razloga stavljati 2 ili 3 takva stakla. Obicno je drugo staklo obican flot.

IZO stakla sa gasovima su skupa i umeju da toniraju u kremzuto ili crnenkasto. Mala cena i prica o isparavanju su nagovestaj o foliranju kupca ...

ADD ...

Zaboravih odgovor na osnovno pitanje, koliki su ti koeficijenti. Da ne ispadne reklama dao sam link na inostranog dobavljaca ...

http://www.szilank.hu/index.ph...ontent&task=view&id=56


_{[Ovu poruku je menjao whitie2004 dana 07.08.2008. u 17:22 GMT+1]}

Tema jeste malo stara, ali da prokomentarišem i ja:

Prema podacima koje ja imam (ako su tačni), petokomorni Veka Swingline recimo ima k=1.0 W/mK, pa bi uz takav profil dobro leglo i neko staklo koje ima sličan koeficijent.

Međutim, za razliku od Whitie2004, ja ne vidim kakve veze ima koji je koeficijent profila sa time koji će biti koeficijent stakla na tim profilima. To bi bilo slično kao da neko kaže da ako imaš profil sa k=1.5W/mK, onda nema smisla da ti zidovi imaju k=0.5W/mK. Drugim rečima, ako ti (zavisno od konstrukcije) recimo 70% prozora ili vrata od terase čini staklo, onda je svakako dobro da staklo ima što manji k, bez obzira da li je profil petokomorni, trokomorni, ili tristakomorni. Imaćeš srazmerno bolju izolaciju.

A na kraju, i mene zanima koeficijent (k) trostrukog stakla sa jednim (ili 2) low-e u sendviču, pošto i ja razmišljam da stavim trostruko staklo, i to na Veka Swingline profile. Na ovom linku koji je dat, nisam našao nikakve informacije.

Vidi, nakon godinuipo dana, normalno je da su ljudi odlucili da nabace novi sadrzaj na svoj sajt ...

Bas kao sto na Vekinom sajtu i pise, Swing ima k od 1,4. Sasvim ok za profil tih dimenzija. Mada je tehnicki mogice u ovaj profil ubaciti pakete velikih sirina ( preko 32 mm ), nigde na Vekinom sajtu necete videti takav presek ili njihovu preporuku. Normalno, ima Veka sta da ponudi i na tom polju, vec bilo spomenuto u predhodnom postu.

Kada sa ulaganjem dosta para postizem malo poboljsanje ja kazem - nema smisla. Takodje, nekad zbog tehnickih razloga nesto pada u vodu. Ako imas bocu za gas sa malom, malesnom rupom, sve ostalo na boci nije vazno. Gas ce da duva kroz tu rupicu. Slicno ce i toplota da duva kroz neki zanemareni profil.

Stakla su danas dosta kvalitetnija nego ranije i tesko je naci razlog koriscenja 3 stakla. Za to je potreban siri profil, okov i statika treba da se prilagode tezini 3 stakla, tesko krilo nije prijatno za upotrebu ... Opet, ne mozes staviti 2 low-e stakla. Mozda 2 stakla sa razlicitim filterskim karakteristikama, pa da oni zajedno dadu neku zeljenu karakteristiku. Mozda neka kombinacija vezana za zvuk...

Najzad, daj mi konkretno sadrzaj tog troslojnog stakla pa cu ti ga propustiti kroz program. Znaci koje staklo, debljina, razmaci, folije ... Ugrubo, 3 clear stakla 4 mm sa 12 mm space - k=1,9, sa jednim low-e - 1.3 . Sve to bez gasova.

Ovaj put da peporucim jednog iz velike trojke : www.guardian.com/

Ja na Vekinom sajtu uopšte ne mogu da nađem gde je taj koeficijent za swingline. Imam neki prospekt jedne firme na kome piše k=1.0W/mK, ali prospekt može da štampa ko god hoće i kako hoće

Što se tiče stakla, kakav program to imaš? Hajde onda da uporedimo 5 vrednosti: obično dvojslojno staklo (valjda 4-16-4), pa dvoslojno staklo sa jednim low-e sa i bez argona, i troslojno staklo (recimo 4-6-4-6-4 ili 4-10-4-10-4, ne znam šta se praktikuje) koje ima jedno low-e, isto sa i bez argona.

Pa onda da svako zna koliko dobija a koliko gubi sa troslojnim staklom, argonom, itd...

@pisac


Mislim da low-e staklo ne može bez argona, a takođe ne može da se stavlja u dvoslojno staklo. Low-e stakla oksidiraju u dodiru sa vazduhom. Ona moraju da se stave između obična dva stakla a međuprostor mora da se popuni argonom.

Zaključak je da low-e jedino može u troslojni argonom ispunjeni prozor.

Ovi, a i monogi drugi, ozbiljniji tehnoloski problemi su davno reseni. Ne kazem da su svi proizvodjaci savladali to, ali definitovno o tome ne treba razmisljati. Treba shvatiti low-e kao grupu stakala sa vrlo razlicitim karakteristikama. Na gornjem sajtu ( gardian ) cete naci desetak stakala iz grupe klimaguard i videti koliko se razlikuju. Slicna, a razlicita grupa su stakla koja kontrolisu transparentnost za suncane ( vidljive ) zrake - u ovom slucaju sunguard.

Da ne otvaram novu temu, sta mislite o ideji da stare drvene prozore sa dvoslojnim staklima (Jelovica-Slovenija) obnovim tako sto cu zamijeniti stakla sa ovim low-e staklima, ubaciti dihtunge, premazati i sl.
Dal bi se to isplatilo i kakvi bi bili efekti?