Postoje i namenske plafonske ploce od stirpora (stirodura) debljine par milimetara koje se lepe akrilnim gitom i normalno krece.

Ploce se prodaju sa raznim teksturama, i cini se kao efikasnije i lepse resenje od onog koje si naumio

Bakara je naravno u pravu, ali ajde opiši malo gde živiš, tj. gde je soba (stan u zgradi - sredina, potkrovlje ...) ili je u pitanju kuća (prizemlje, sprat ...) Dakle, najbitnije je šta je iznad tvog plafona.

Aha, pa ovako .... zivim u kuci u prizemlju, a iznad mene je krov, ali na ploci iznad mene, tj. na tavanu, postoje razne stvari koje nameravam da ne pomeram!!!!
Zato sam se odlucio da izolaciju postavim iznutra. Koje su to ploce koje spominjes i gde ja to mogu naci?

Imas ih svakoj bolje opremljenoj farbari.
Imas ovde modele http://www.stilby.co.yu/proizvodi.html

Da bi se izbjegao "efekat barake" i vlazenje unutar prostorije ili na spoju razlicitih materijala pravilo je da se termoizolacija postavlja sa spoljasnje strane.
Moj savjet ti je da pomjeris stvari na tavanu i termoziolaciju postavis sa tavanske strane.

Ovo sam i ja hteo da napišem, ali k'o velim, čovek je eksplicitno rekao da ovo nema nameru da radi. Definitivno je ovo najbolje rešenje. Ima jedna tema na kojoj smo razglabali o ovome.

ma znate kako
evo ja u u kupatilu i u kuhinji postavio te zezancije od stiropora - plafonski, reljefni , debljine oko 8 mm
najjeftinija varijanta , oko 300 din 2 m2

bitno je da je toplo

ukoliko imas centralno grejanje ili se grejes na drva, onda je isplativija spoljna izolacija

ali ako se grejes na gas ili struju
bolja je ( moje misljenje) izolacija iznutra - pogotovo plafona
samo iz razloga gubljenja toplote grejuci zidove ili plafon

iako jos nema neke zime
imam utisak da se lakse zagreju ove prostorije

planirao sam i dnevni, al zaostade ...

eto

imas u uradi sam , tada su bile najjeftinije ( a nisam nesto puno ni trazio)

_{[Ovu poruku je menjao veljkoE dana 14.11.2008. u 15:18 GMT+1]}

To sto si ti opisao je upravo "efekat barake". Prostorije termoizolovane iznutra se brzo zagriju ali se jako brzo i ohlade zato sto se ne zagrijavaju zidovi i plafon. Uz to ces najvjerovatnije imati kondenzaciju na spoju termoizolacije i plafona.

kondezacija se uglavnom javlja na hladnom zidu u (relativno toploj) prostoriji uz prisustvo velike koncetracije vlage
pri hladjenju

doduse kod mene u kupatilu su plocice do plafona a u kuhinji je na spoljnim zidovima stiropor iznutra a na plafonu je ovaj plafonski
tako da i nema tih prekida

na kraju krajeva

a zbog cega krecimo

vecina ljudi zivi u stanovima gde drzava vrsi subvencije grejanja oko 50 %

kad se to ukine, vise ce se razmisljati u ustedi


nego, ne razumem pojam
"efekat barake"

Ni ja...verujem da se misli na efekat staklene baste?

Kao sto sam gore napisao - kad je termoizolacija sa unutrasnje strane prostorije, prostorija se brzo zagrije ali se brzo i ohladi - kao u baraci, tako da se u gradjevinskoj fizici odomacio izraz "efekat barake".

verujem ja tebi, al nisam nigde naisao na taj pojam - osim ovde

stvarno mi je nepoznat
ako imas neki link ili sl.

Ni googlu nije poznat pojam...

Na stranu to što google (kao ni niko ovde) ne poznaje taj pojam, ne omalovažam tvoje znanje i saznanje (pogotovo što nisam neki poznavalac termodinamike), samo pokušavam logički da razmišljam. Nije mi baš jasno kako se to prostorija koja je izolovana iznutra brzo zagreje i takodje brzo ohladi? Ako se brzo zagreje, to je zato što nema gubitka toplote, pa se skoro sva ubačena toplota zadržava u prostoriji jer nema gde da se izgubi, da "ode" (narodskim rečnikom). Ako nema gde da se izgubi pri zagrevanju, ne vidim zašto bi se prostorija brzo ohladila kada se isključi izvor toplote? Gde to tako brzo ode toplota koja se jako brzo nakupila pri zagrevanju?
Ovo mi liči na tvrdnje nekih da se manje struje potroši za bojler u kupatilu ako se drži stalo uključen nego ako se uključuje samo pre tuširanja, ali to je već druga tema.
Generalno gledano, toplota može da se gubi najpre na spojevima jer lepak ima mnogo veću toplotnu provodnost od izolatora, ali ajde da zanemarimo to u oba slučaja, kako spoljne tako i unutrašnje izolacije. Znači, po meni, ako se jedna prostorija izoluje kompletno, da li spolja ili iznutra, ona ima istu toplotnu provodnost, jedino što će se za zagrevanje spolja izolovane prostorije utrošiti više energije zbog zagrevanja zidova, ali će takodje ta energija ostati tu duže, što znači, koliko smo uložili, toliko ćemo i da dobijemo. Jedino što bi prostorija izolovna spolja, kada uzmemo u obzir realne podatke tj. sva mesta gde se toplota gubi, mogla brže da se ohladi zbog više spojeva, tj. zbog više mesta na kojima se gubi toplota.
Što se tiče kondenzacije, slažem se, ali opet će to da bude najpre na mestima gde toplota "curi", i ako je izolacija postavljena iznutra, pojaviće se kondenzacija na unutrašnjoj strani zida, a ako je izolacija postavljena spolja, pojaviće se na spoljnoj strani zida.
No, ne kažem ja da kuću treba izolovati spolja ili iznutra, samo mi nije jasna logika iz rečenice koju sam citirao.

Pozdrav.
Sinisha

> Nije mi baš jasno kako se to prostorija koja je izolovana iznutra brzo
> zagreje i takodje brzo ohladi?
Kada je izolovana spolja, potrebno je vise vremena da se dostigne
temperatura, jer zidovi absorbuju deo toplote odane od strane grejnog
tela. Ali kada grejanje prestane, zidovi sluze kao akumulatori toplote,
te usporavaju hladjenje prostorije. Ovo je preporucljivo za toplotni
komfor prostorije.

Kada je izolovana iznutra, postoji toplotna barijera do zida, te veci
deo toplote ostane unutra i ne akumulira se. Prekines grejanje, toplota
ti ode kroz vrata/prozor/spoljni zid, brze se ohladi.

Bilans energije ti je uvek isti, ali prelaz za grejanje ON/OFF u prvom
slucaju je mnogo prijatniji (kao TA pec umesto kvarcne grejalice).

Sto se tice vlage, ako je temperatura zida ispod tacke rose vazduha u
prostoriji, kondenzuje se na unutrasnjoj strani zida.

Takodje, postoji proracun difuzije vodene pare kroz zidove ( para
prelazi iz stanja viseg pritiska doticne ka stanju nizeg ), koji je
teoretski potrebno izvesti za izabranu izolaciju, gde moze da se vidi za
konkretan slucaj gde ce da se javi vlaga u poprecnom preseku zida sa
svim elementima. Kada je izolacija iznutra, sa stanovista difuzije
vodene pare je losija jer postoji sansa da se vlaga kondenzuje i unutar
samog zida, te zamrzne negde u malteru kada se malo ohladi, i utice na
propadanje doticnog.

Ja jos nikad nisam cuo da zid greje - zid je po default-u hladan, bey obzira sto spolja ima perfektnu izolaciju. Jedan moj prijatelj forsira unutrasnju izolaciju, to sam prvi put kod njega video pre 5 godina i razlike su zaista drasticne, ali u pozitivnom smislu:
- za grejanje koristi kompjuter + sijalicu :-)
- prozori i vrata su sa termo komorama, pa se prostorija ne moze ohladiti za manje od nekoliko sati po iskljucenju prethodna dva "grejna tela"
- kada otputuju negde nekoliko dana pa se prostorija ohladi, kad se vrate ukljuce fen 2 minuta i soba je topla.

dobar taj fen


ocu da kazem
izolacija je dobra sama po sebi, jer
ako svi koji se bave tim kazu - ukoliko nije moguce spolja - onda moze iznutra

prvo: usteda na materijalu je oogromna kad se postavlja iznutra
a ukoliko se greje na gas - koji je otisao u nebo sa cenom ( 35.870 + 8% pdv - po kubiku, a kubik ode za sat vremena )...

verujem da mi je bitnije da ja odmah zagrejem prostoriju , nego da grejem zidove, a gledajuci pregradne zidove, jos nijednom ga nisam ugrejao da je na dodir topao,


_{[Ovu poruku je menjao veljkoE dana 17.11.2008. u 15:02 GMT+1]}

Raspitao sam se po prodavnicama .... mogu uzeti stiropor 17g, 20mm debljine i tiplovati ga, lepiti, staviti mrezu i gletovati ga ... a mogu uzeti i one ukrasne (raznih dezene npr. "spanski zid") stiropore cija je debljina negde oko 8mm i koji se samo lepe na plafon.

Po svemu sudeci, meni nije sada do tiplovanja, gletovanja itd. pa me interesuje da li ce mi ova izolacija od 8mm biti koliko toliko dovoljna da me ugreje bar malo :) ... znam da je 20mm mnogo vise ....

ja ne znam, jedino da sacekas godinu dana pa da ti javim utiske
inace, ukoliko budes radio plafon, mislim da ti je bolje resenje stirudur umesto stiropora
evo i razlog

kad lepis plocu na plafon potebno je da stisnes svaki deo, zato je najbolje da lepak naneses za nazubljenom gletericom umesto tackasto, i dok pritisces - stiropor ce se verovatno ulubiti, i kasnije gletovanjem nikako izravnati ...

ukoliko se odlucis za ovaj ukrasni, obrati paznju da su ti uvek ciste ruke - da ne moras kreciti odmah i posebno obrati paznju na potrosnju lepka
lepak nanosis na ceo rub u sirini od ~3 cm i to sa onom milimetarskom nazubljenom spahtlom ( tesko ces ju pronaci, ja imao neku staru)
i malko naneses na sredini, jedno 5 cm2, a mozes i na dva tri mesta, nije ni bitno

moj savet je da izaberes sto jednostavniju "borduru" da ne upada u oci na prvu , a opet, sve je stvar ukusa...

inace, bolje je i 8 mm izolacije nego nista


a opet, do godine odlepis- pa ponovo

Ja sam na stepenistu (stepenice za tavan) lepio letos stiropor 2cm. Sve obigravam oko ovoga, kada cu zalepiti mrezicu, izgledovati... kosina, nezgodno...muka me pripadne kada se setim da to treba da uradim.

A, onda mi vi ovde date ideju...Kupim ove ploce za plafon i pomocu akrilnog silikona zalepim ove ploce za stiropor. Ma,milina brate...

Sada kontam da sledece godine izlepim plafone sa 2-3cm stiropora a onda preko toga opalim ove ukrasne ploce...

e ovog se nikad ne bih setio

preko istiplanog stiropora ove ploce

svaka cast na ideji



(samo ne znam za silikon, da li ce drzati, posto lepkovi deluju tako sto prodiru u stiropor, a silikon samo lepi koristeci neravnine)

Ma, ovde svi zovemo silikon sve sto se nalazi u onoj kartusi...

Mislim da je pravilan naziv Akrilni Kit, za sada mi drzi ploce, mala je to tezina da bi bilo problema. Moze se isto tako koristiti i drvofix, znaci obican lepak za drvo, sjajno je lepio dva sloja stiropora.

Ajde ako ima neko iz ove struke neka kaze sta je najbolje koristiti za lepljenje dve ploce stiropora, jednu od drugu. Ja sam ovaj Akril uzeo po osecaju...

Može to i bez para! Poređaj po tavanu skalupljene kartonske kutije koje bacaju iz prodavnica (ili ako imaš dovoljno starih novina - što deblji sloj to bolje). Ukoliko ti stvari na tavanu nisu termo provodljive ne moraš ih pomerati a ako su npr. cigle, onda pomeraj i stavi ispod njih.
Ako pak želiš izolaciju iznutra onda probaj ovako: drveni roštilj debljine 2 cm., na njega ćeš šrafiti gipslane ploče 9,5 mm, a između letvica ( razmak 50 cm) zaglavi stiropor debljine 1 cm a težine 25 ili 30 kg./m3 (stirodur nije paro propusan i najmanja debljina je 2 cm). Dakle, stiropor je ravan sa donjom ivicom roštilja tako da do plafona ostaje 1 cm parne bradne (u ovom slučaju vazduha); gips upija vlagu (do određene gradnice) i vraća je u prostoriju ako je vazdug suv i na taj način reguliše mikro klimu.
Efekat barake nije jasan ljudima koji nemaju demit fasadu ili duple zidove. Dva dana nakon početka grejne sezone stavite ruku na zid a drugu na prozor (kod nekoga ko ima urađenu spoljnu izolaciju) i sve će vam biti jasno. Poz!

poznato je da karton i novine skupljaju vlagu, tako da to mozda nije bas pametno resenje

nego
aj pojasni taj efekat barake, sta se desava ...

Evo PDF-a koji moze da pomogne oko nalazenja pravog resenja oko izbora lepka...

http://www.tkk.si/sr/filelib/scg/sr_praviprijatelj.pdf

Po ovome, nisam omasio koristeci ovu akrilnu zaptivnu masu kao lepak za stiropor.

Već je neko napisao! Za razliku od zidanih objekata, barake imaju tanke zidove i tavanicu i po prestanuku rada grejnog tela, koje je do tada nadvladavalo hladnoću, dolazi do, skoro, trenutnog rashlađenja (kao kad uporediš kvarcnu grejalicu i uljni radijator). To dlično znaju radnici koji zimi rade na gradilištu ili zaposleni u trafikama.
Što se tiče upijanja vlage, skoro svi izolacioni materijali je upijaju, samo je pitanje u kom % ili ‰, pa za toliko gube izolaciona svojstva (stiropor npr., do 15%, stirodur 1‰).
PS
Za lepljenje stiropora koristiti građevinski lepak za fasade ili za keramičke pločice.

nisam znao da se to tako zove, a vec je poznata stvar za brzo i zagrevnje i hladjenje, ali sve je stvar izbora...






eh, pa samo ti ime kaze, akrilna zaptivna masa moze da drzi stiroor, ali ne kao lepak

napravi test
uzmi parce stiropora i zalepi ga na ciglu ili sl.
ostavi u dnevni boravak ( gde je lepo toplo)
i sutradan pokusaj da odlepis

isto to i sa lepkom, ako imas...

@VeljkoE,

Ja probo'...

1. Test br.1 - Dva parceta stiropora medjusobno sam zalepio onim akrilom. Rezultat - uspeo sam samo da iskidam stiropor ali ga nisam odlepio. Odlicno lepi.

2. Test br.2 - Parce stiropora sam zalepio za ciglu (akrilom). Uspeo sam da odlepim stiropor ali je bilo potrebno dobro povuci, odlepila se ona strana do cigle.

Zakljucak - Za posao koji radim (lepim stiropor o stiropor) akrilna zaptivna masa je zadovoljavajuci (jeftin) izbor lepka.

Za lepljenje ploca za plafon, akril mi se ne bi isplatio, to svakako radim sa lepkom za stiropor.

odlicno

ja pre svake slicne odluke tog tipa, napravim test, pa sam miran

u komsiluku

brat od komsinice ( inace moler, radi fasade...), lepio joj stiropor na plafon - lepkom, ali nije istiplao-kao, ne treba
i naravno, mrezica, lepak, glet ...
nakon par dana
sve je otpalo, sva sreca da je bio luster, pa je zadrzao da ne bubne sve od jednom na nju i decu

verovatno je bio problem stari jupol, a mozda i ne...
nisam se raspitivao

Ja sam izlepio zidove i plafon u kuhinji i kupatilu sa stiropor plocama 50x50, posle ih okrecio i prezadovoljan sam, ima ih u U/Sam a i u farbarama oko 200 din/m2.
Akrilni silikon ih lepi OK ali je relativno skup /pakovanje cca.100 din., lepak za keramicke plocice - nikako!!! ali najbolji i najjeftiniji je bas lepak za tu namenu:

/ u principu i to je akrilni silikon - ja sam ga cak punio u prazne tube, kad mi je trebalo da popunjavam praznine / u pakovanju od 4 kg!!! za cca 600-700 din!!. (u U/Sam - bilo letos)

Video sam to u farbari, nisam ga otvarao da vidim boju, mislio sam da je na cementnoj bazi...Moracu da ga ponovo pogledam...

...Ma kakva cementna baza , po meni 100% akrilni silikon al' u kofici umesto u kartusi
BTW danas sam opet bio u U/Sam...4kg.= 602,oo din!!!!!!!!!!, ...eto pa razmislite...minimalna cena akrilnog silikona je cca 99,oo din/kartusi od 280 mL!!!!!!!!!!!!

Šta je to "kartusi"? Kakva je to ambalaža?

Kako si nanosio na plocu ovaj lepak ? Po obodu ili u trakama ili ?

Ja sam spahtlicom tackasto svuda... na svakih 5-6 cm, mozda sam u pocetku i preterivao malo...posle sam video da je dovoljno i manje......moze i nazubljenom gletericom.
Zavisi od podloge, u kuhinji sam gulio stare slojeve kreca, mazao zidove akrilnom podlogom pa tek onda lepio....a u kupatilu sam se obezobrazio kad sam video kako to cvrsto stoji...pa nisam ni skidao stare slojeve, samo sam namazao podlogu i zalepio!