Ja sam video kaljevu pec, bez dimnjaka, u koju su bili ugradjeni elektricni grejaci. Ako grejace imas ukljucene stalno, onda je to pec sa vrlo velikom povrsinom, pa lepo greje a ne susi vazduh. A ako grejace ukljucujes samo kad je jeftinija struja, onda ti je to termoakumulaciona pec. To sam odavno video i ne secam se detalja (termostat - da ili ne i slicno).

Moze da ti to neko preradi, u principu jako lepo greje, ali od "akumulacije" nema nista kad god da je ukljucujes.

Pa ne bih se složio sa time, ja imam takvu modificiranu peć već više od 40godima, i mogi reći da ona vrlo lepo akumulira.
Treba joj naravno vremena da se zagreje, jedno dva-tri sata ali se zato polako i hladi i satima ostaje topla.
Taj grejač za nju je u obliku ćupa, okrugao sa više grejnih spirala, svaka sa po 2kW.
Jednostavno se postavlja u deo za sagorevanje, ne treba ništa da se prepravlja sem otvora za kabl koji se onda priključi
na posebnu trofaznu priključnicu kod koje se svaka faza posebno uključuje prekidačima, onakvim kakvi su uobičajni za
kupatilo za boiler, grejalicu i svetlo.
Termostata nemam nego uključujem ručno, prema potrebi i vremenskoj prognozi.

Na tako nešto sam mislio. Verovatno se treba zatvoriti izlaz za dimnjak. ako imaš neku fotku, postavi je. Još kada bih imao neki alternativni izvor el. energije i mirna Bačka.

Kako si dosao do zakljucka da one cigle u TA peci mogu da akumuliraju toplotu a ove u kaljevoj peci ne mogu? Ne znam tacno od kakvog materijala su jedne a od kakvog druge, ali su kaljeve peci imale bas takvu reputaciju - da se sporo greju ali i sporo hlade.

Tu je zrtva onaj koji lozi pec (verovatno ranije sluga ili sluskinja). Treba ocistiti pepeo, naloziti, kontrolisati vatru, a sve to u hladnoj prostoriji, ali kasnije u toku dana imas prijatnu toplotu. Postoje cak i takve konstrukcije da se lozi iz susedne prostorije, da se sluskinje ne mesaju sa gospodom i da gospodi ne pada pepeo po stvarima itd.

Da dimnjak se treba zatvoriti, zaboravio sam da napomenem, davno je bilo :-)
"Fotku" za sada ne mogu da postavim, možda kasnije ali..

Tačno tako je i kod mene, peć se nalazi između dve prostorije.

Greska!
Te peci su 1.koristile toplotu dima,koji je kruzenjem po peci predavao toplinu cigljama i zbog velike mase i 50X u odnosu na obicnu pec se polako hladila.Samo loziste je veliko oblozeno samotom (termoizolator).Posebna je i tehnika lozenja, kod propajivanja se otvori cug na max, zatim se metni krupna drva i dok se razzare zatvaraju se otvori i zar polako dogoreva

Ukratko, nije namenjena da akumulira toplotnu energiju i to i ne radi. Sve sto uspe da dobije odmah predaje okolnom prostoru. TA je u konstrukcijskom smislu namenjena za to tako sto je stavljen termoizolator sa spoljne strane koji sprecava da akumulirana energija predje u okolni prostor. Kao sto rekoh, nemam nista protiv njih, meni se svidja kako odaju toplotu, mana ponavise u gabaritima.

Sam sebe demantujes. Ako sve sto dobije odmah preda prostoriji koju greje, cemu onda onolike cigle i dimenzije? Onda bi mogli da se grejemo i buretom sa dve rupe - jedna za lozenje, druga za izlazak cunka.

TA ima izolaciju da bi se toplota postepeno i kontorilisano odavala prostoriji. Kaljeva pec se sporo zagreva bas zbog toga sto se vrsi pocetna akumulacija toplote u sve one cigle. Nakon sto izgore i zadnja drva u njoj, ona je topla jos nekoliko sati. PROVERENO.

@tdjokic u pravu si ali i tebi je izmalla glavna prednost te peci.Zbog termoizolovanog (samot) lozista sagorevanje se odvija na visoj temperaturi i sagorevanje je potpunije,ne talozi se u obliku cadji u pec.Posto mi deluje da je imas primetio si da je ne treba tolko cesto cistiti ko obicnu garavusu

Kaljeve peci se po masi i konstrukciji grubo dele na lake, srednje i teske. Lake konstrukcije se uglavnom sastoje od kaljeva bez ispune ili sa lakom ispunom. Takve peci se brzo zagrevaju i brzo hlade i sumnjam da ce ugradnja elektricnog grejaca biti mnogo ekonomicno resenje. Jasno je da se teske peci sa masivnim unutrasnjim ozidom sporo zagrevaju, ali se i sporo hlade.

Pre ugradnje elektricnog grejaca u kaljevu pec koja je dugo lozena veoma je pozeljno prethodno pec ocistiti inace postoji rizik da se po zatvaranju odzaka oseti neprijatan miris koji se oslobadja iz naslaga cadji u peci. Iz naslaga se mogu osloboditi i otrovni gasovi. Prilikom ciscenja se moze tacno utvrditi stanje peci i eventualno pojacati ozid. Gornja ploca peci se skida i onda se lepo moze pristupiti dimovodu. To je jednostavan posao koji ce majstor brzo obaviti.

Vidim da se tema nije pomakla za ovih desetak dana koliko sam bio odsutan, pa da odgovorim na to sto g.tdjokic misli da nisam bio jasan.
Mislio sam pre svega na razlike u nameni izmedju spomenutih kaljavih i ta peci. Bez obzira sto obe koriste cigle sa velikim toplotnim kapacitetom, nemaju istu namenu. Kaljava ih ima zato da bi pokupila sto vise energije koja bi se izgubila odlaskom kroz dimljak i tu prikupljenu predala prostoru, kao sto je opisano, zbog nacina sagorevanja bez njih bila bi neefikasna. TA pre svega ima namenu skladistenje energije tokom jeftinije tarife, koriscenje tokom skuplje. Zato se koristi IZOLATOR da ne dolazi do prenosa sa cigli na okolni prostor. Znaci, ni brzo ni sporo, vec kada nam zatreba. Naravno to nije idealno jer se pec ne nalazi u vakumu, ali to je bit i koliko je efikasno zavisi od konstruktorskih resenja.

Kazes ti. A sta kazem ja:

Dakle, ukoliko upalis elektricni grejac za vreme jeftinije tarife, ako je kaljeva pec hladna ona ce se zagrejati do granice kad vise ne moze da akumulita toplotu i pocece da greje prostoriju u kojoj se nalazi. Ako imas tajmer ili rucno ugasis grejace, pec ce i dalje grejati prostoriju u kojoj se nalazi, troseci energiju akumuliranu u ciglama. Naravno, da ne bude zabune, govorimo o kaljevoj peci kod koje je zatvoren izlaz u dimnjak i tim putem ne gubi toplotnu energiju. Naravno, i obicne kaljeve peci ne gube toplotu momentalno, pogotovu ako se zatvore vratanca na donjem delu.

Ne kazem ja da ce te kaljeva pec grejati ceo dan, nakon sto joj iskljucis grejace, ali odredjena akumulacija postoji i u zavisnosti od velicina peci i prostorije krece se oko nekoliko casova.

Ne znam sadasnji raspored jeftine i skupe tarife i ne mogu reci da li kaljeva pec moze da premoscava periode skupe tarife, da bi glumila TA pec u pravom smislu te reci. Vise sam sklon da verujem da NE MOZE i smatram je samo pogodnijim nacinom koriscenja elektricnih grejaca a istovremeno uvek imas rezervu energije za slucaj da nestane struja. Moja grejalica me nakon nestanka struje greje jos par minuta i zbogom toploto. Da imam TA pec vredela bi mi za takve slucajeve samo uz pomoc akumulatora i pretvaraca istosmerne struje u naizmenicnu, za pokretanje ventilatora na TA peci. Da imam srecu da (jos uvek) imam kaljevu pec, to bi bilo idealno ali nazalost nemam je vise.

Zanima me koja bi jacina elektricnih grijaca bilo potrebna da grije kaljevu pec od 2m visine i 0.8m sirine?Radi se o grijanju kuce na primorju,prostorija u kojoj je pec se sastoji od dvije portalom povezane prostorije od po 16 m2.
I jos jedno pitanje,da li se samotne opeke koje se nalaze u peci vremenom 'osipaju',tj. da li gube na mogucnosti akumuliranja,posto primjecujem da pec od kad je montirana prije 7 godina polako gubi na kapacitetu grijanja.

Poz.svima
Šteta je od dobre kaljeve peći praviti termoakumlacionu,bar moje mišljenje.Sve zavisi od loženja
Dobro grejanje uvek traži jedno pare ili jare,ovaj put te pare su rad oko loženja(čvrsto gor.)ali zato imaš
dosta jarića.Sa mojom 2.5*5*7 sam zadovoljan mala potrošnja drva a unutra Havaji greje 70 kvm bez problema.
Planiram je preurediti za podno cent grejanje za grijanje još 30kvm ( dve sobe,hodnik)
Dali je neko tako nešto pokušao i kako je prošao,bilo bi dobro saznati,za sistem radijatora sam čuo,
Mislim da bi sa sistemom podnog grejanja bilo duplo Havaji.

sve može da se odradi, najbolje što sam video je da se napravi komora u gornjem delu peći koja u kojoj dimni gasovi zagrevaju okolni vazduh u komori komora ima usis vazduha sa dna prostorije a iz vrha komore se razvlače cevi do prostorija koje se greju, najčešće do prostorija na spratu kuće, zbog prirodnog stujanja, iz takvih cevi T vazdiha dostiže i 200C grejanje fantasično. Za radijatore se pri samoj gradnji peći u tok dimnih gasova postavljaju cevi (izmenjivači toplote), za toplu vodu takođe slično samo se mora imati skladište tople vode (bojler) negde u bizini do 10m postavljen tako da voda prirodno struji, znači malo višlje, ili sa cirkulacionom pumpom efekat grejanja vode mnogo veći i bojler može stajati bilo gde. Naravno takva peć je po svojim dimenzijama malo veća ali sigurno isplativa investicija, jer kako vidimo cena komfornih energenata će samo i dalje rasti.

što se tiče kaljeva što skuplji i teži to bolji, kod jednog poznanika video sam kaljeve koje je on uspeo nabaviti uz fabrike cementa nakon remonta njihove peći za pečenje cementa, jedan blok ima i preko 40kg, njegova peć se jako sporo greje 5-6 sati, ali nakon tog perioda sa zaista vrlo malo drveta ili jednim komadom drvenog uglja, peć greje fantasitčno, i kada se se ne loži više na pr 20.00h peć do ujutro 8-9h ima žar i topla je.


evo jedna free knjižica na ruskom ali su konstrukcije kaljevih peći više nego jasne, cigla po cigla.
http://rapidshare.com/files/196306045/kaljeve_peci.pdf







_{[Ovu poruku je menjao Mbit dana 10.02.2009. u 11:54 GMT+1]}

Ovo je od velike pomoći što je "Mbit" postavio svaka čast,
Slažem se s tvojim mišljenjem da je kaljeva kraljica grejanja što se tiče isijavanja toplote
a naročito male potrošnje energenata. Pet(5)m drva sedamdesetak kvm je solidna potrošnja
Probaću sa podnim grejanjem ako i potrošnja skoči za 30% a dobijem 100mkv toplog poda
konstantna temp.celog prizemlja.Biće bingo.

Za TA peci se upotrebljavaju magnezitne opeke. Imao sam kaljevu pec u koju su bili ugradjeni el. grejaci i zatvoren odvod za dim, kasnije smo je vratili na drva. Kako je grejala ne secam se jer je bilo jako davno.

Upravo tako.Magnezitna opeka ima tamnu boju,nesto izmedju braon i ljubicaste,a samot je bledo zuckast.Takodje,magnezitna opeka je po strukturi mnogo cvrsca i 3-4 puta teza od samota.

Ta su bile aktuelne kad je bog hodao po zemlji,nism pravio proračun za njenu rentabilnost u ovo vreme,
Zadovoljan sam sa kaljevom,ložište joj je od 70cm dubine.kad se peć zagreje,cepanica na pola 3-4 kom dnevno i
nema zime.Temp prostorije od jedno 45kvm 22-25 c.
Moja zamisao da je spojim na podnogrejanje,ima par problema kako ih rešiti
max tem.vode do 40%kako regulisati loženje da i peć bude vruća a pod ne prokuva.
Za dobre ideje vodim na piće i kafu.

Na sta tacno mislis??

Pozdrav svima!

Renovirao sam stan star 50-tak godina i namerno ostavio kaljevu peć zbog estetike i namere da grejem dve prostorije po ceni jedne TA peći (koju sam, uzgred, prodao, siguran u to da ću uspešno prepraviti kaljevu peć na struju).
Mislio sam da znam gde su pogrešili drugi koji su me odgovarali od te ideje, jer su oni samo ubacivali u ložište razne tipove greječa (koji su praktično grejali vazduh u ložištu), a takođe nisu zazidavali otvor dimnjaka.
Ja sam rešio da ložište potpuno ispunim šamotnim ciglama između kojih bih ostavio prostora tek da se umetnu dva četvrtasta grejača od 2500 W (spriralni grejači namotani na šamotnu ploču). Takođe sam planiorao da zazidam otvor dimnjaka.

Međutim pojavio se problem. Kada sam skinuo "kapu", očekivao sam da ću pri vrhu zateći taj otvor, ali njega tamo nema! Izgleda da je skroz dole, a ne znam kako da mu pristupim jer odozgo ne mogu ako ne želim da skroz razidam peć (a to nikako ne želim), a ona vratanca sa strane sam zazidao i preko toga izgletovao! da li je otvor zaista negde dole i da lil moram ipak da mu pristupim preko tih vratanca? I kako odatle da ga zazidam? Da li se ustvari uopšte može zatvoriti otvor dimnjaka a da se ne razidava i ponovo zida cela peć?

Druga stvar koju sam ukapirao tek čitajući komentare na forumima je da se gornji deo peći greje dimom, a da je samo ložište zapravo termoizolovano. Treba mi vaše mišljenje, šta bi bilo kad bih samo ložište razbio/otvorio sa gornje strane i zatim u one šupljine u gornjem delu peći nastaivo da ređam cigle? Da li bi je onda konačno pretvorio u "akumulacionu" peć?

Da li mislite da bi magnezitne opeke morale da se stave umesto šamotnih, gde da ih nabavim i koliko su one otprilike puta skuplje od šamotnih?

Imam još nejasnoća ali dosta za početak. Bio bih veoma zahvalan na pomoći, a naravno, kada sve budem završio postaviću ovde svoja iskustva.

Ideja ti je dobra ali ima tu par stvari - kaljeve peći nisu prosta "šuplja kocka" nego zapravo sistem kanala kroz koje prolazi dim, i ispresavijanih tako da na kraju taj dim ide u dimnjak tek nakon dugog pređenog puta. E sad, ima različitih konstrukcija kaljeve peći odnosno načina kako su ti dimni kanali "ispresavijani", da bi se uklopili u "kocku" odnosno oblik peći. U onoj ruskoj knjizi imaš mali milion načina, od oga se kod nas koriste 2 varijante, ili kombinovana (3 načina za koja ja znam). Možeš ti sve te šupljine da ispuniš šamotnim termoakumulacionim ciglama ali mislim da bi trebao da paziš na sledeće stvari:

- da li je podnožje peći nekako izolovano od betonske košuljice (drvo, štagod..) ili je samo položeno dole. Ako je direktno na betonu, a ispod zemlja, ići će ti dosta toplote "dole"...

- ako je peć velika i teška imaćeš i veliku akumulaciju, tako da kad je prvi put budeš "punio" trebaće ti verovatno mnogo više vremena od 8h jeftine struje (ako se "obična" TA peć napuni za 8 sati, a tvoja je 3 puta veće zapremine, trebaće ti i 24h a bogami i više). Opet, ta akumulacija će ti dobro poslužiti jer posle kad uđeš u neki normalan režim moći češ da je uključuješ i dopunjuješ kad hoćeš, što znači noću u jeftinom režimu...


eto, javi kako je prošla akcija

Hvala na savetu u rekordnom roku, ali meni je trenutno najveći problem taj dimnjak, jer majstor za krečenje dolazi sledeće nedelje a ja dotle moram da zatvorim peć. Znači, saveti su mi potrebni hitno, verovatno pre vikenda neću ništa da čačkam, sem što ću prikupljati informacije i nabaviti staklenu vodu i šamotno brašno :)

Trenutno sam na poslu pa ne mogu da skinem tu knjižicu jer nam je rapidshare onemogućen, videću popodne.

Inače, stan je na 2. spratu tako da ispod nije zemlja, ali sumnjam da je išta osim gole betonske ploče. To me ne brine.

Palo mi je na pamet čak da spuštam kanapom upaljenu sveću da bih otkrio gde je vazdušno strujanje, pa da tu rasturam zid sa spoljne strane, ali voleo bih da me neko uputi na lakši i sigurniji način da detektujem i zatvorim taj otvor.

Kasnije ću se pozabaviti i "elektronikom", tj. načinom povezivanja tih grejača sa termostatom i naročito rešenjem sklopke ili tajmera, jer sklopku kod razvodne table nemam. Da li ću vući signal sa lampice za jeftinu ili... ali o tom potom, to mogu kasnije, sad je ova fizikalija prioritet.

Nemoj da preteras sa raznim dodatnim ciglama, pa da povecas tezinu preko nosivosti ploce!

Sto se zatvaranja dimnjaka tice, mislim da tu imas prednost jer treba samo zatvoriti da ne izlazi vruc vazduh a ne dim i vrlo vruc vazduh, tako da u obzir dolazi i neka improvizacija. Da li ti je pec naslonjena na zid kad ne vidis gde ulazi u dimnjak? Mislim da u obzir dolazi i komad aluminijuma sa nesto staklene vune, jer aluminijum izdrzava po raznim grejalicama, rernama i slicno, relativno blizu do grejaca, a kod tebe je to daleko. Mozes eventualno oblikovati aluminijumski lim u kvadratnu cev, pa uvuci odgore, kroz vratanca za ciscenje dimnjaka ili nesto slicno. Ubedjen sam da neces morati da zbog toga razbijas zid a kamo li da prezidjujes pec.

Da li dimnjak koristi jos neko? Ako ne, mozes ga zatvoriti na prvim raspolozivim vratancima iznad peci i gotovo. Aluminijumske narebrene cevi se koriste i kao ulozak u starije, lose dimnjake, kad se ugradjuje neko loziste na gas - pec za centralno, bojler, na osnovu cega sam ubedjen da bi izdrzao i tvoju temperaturu, a sa njim se mnogo lakse radi i kombinuje nego sa gvozdenim limom.

Kaljeve peci se obicno prikljucuju kvadratnom limenom cevi u koju je uvucen suber i nalazi se na gornjoj trecini peci.bez razturanja peci se ne moze ukloniti

U pravu si, o tome nisam razmišljao.

Ovo su sve korisni saveti, ali moj glavni problem je da nađem tu rupu, a lako ću je zatvoriti sa malo običnog maltera ako treba...

Kod mene na toj visini nema otvora ni sa jedne strane.

Ona ruska knjižica nije mi pomogla, nema mog slučaja :(

Nisam ni pisao otvor,nego veza. Ako je dimnjak izuzetno dobar moze doci do polovine,nize ne.
Ako pec i zid nisu povezani onda ni prethodni vlasnik nije lozio u njoj.

Peć se nalazi ugnježdena između dva zida, tačnije između dva dimnjaka (pretpostavljam da je na pr. levi za parne a desni dimnjak za neparne spratove solitera). Znači iz dnevne sobe se vidi frontalni deo peći, a iz spavaće zadnji deo.

Inače, peć je korišćena, tu su živeli nana i deda i nekada je loženo svake godine (pričali su mi da su se sa kofom uglja grejali ceo dan!).

Prosto ne mogu da verujem da i pored detaljnog vizuelnog i taktilnog pregleda (čitaj: ruke su mi bile garave do ramena od prepipavanja svakog santimetra sa obe strane unutrašnjeg zida) nisam uspeo da nađem ni pukotinu... gde li je taj vazduh izlazio?

Ako ima 3-4 sprata iznad mozda je neki qrati majstor prikljucio na bazi peci. Ajd uslikaj prostore izmedju peci i zidova da ne naklapamo bez veze.
Obzirom na odlican dimnjak ta pec ima izuzetan stepen iskoristenja,predpostavljam da nemas ogrev gde skladistiti (podrum si upotrebio za nesto 2.), drveni briketi se prodaju upakovani u najlon ili kartonske kutije, sam kazes da je dedi kanta (10l) bila dovoljna. Ako bi vikendom kupovao briket 70l prostora trebas obezbediti za ogrev, i briga te za gasnu,naftnu i elektrosituaciji,a ustedu nismo ni spomenuli!

Pa nema prostora između peći i zidova... Ajd postaviću slike večeras.

Nažalost, nemam ni volje, ni vremena za tako nešto, a naravno da bi to bilo najekonomičnije rešenje. Ali...

Mozes li ti da zalozis tu pec, recimo sa nekoliko listova novina? Ako mozes, zalozi, pa zatvori vratanca na njoj - ona ce da se ugasi ili da mnogo slabije gori. Sta hocu da kazem - ovo sto ti zelis da postignes - da toplota ne bezi u dimnjak odlazecim vazduhom, moze se - verovatno cak 80 - 90% postici brizljivim zatvaranjem vratanca, koja u krajnoj liniji mozes malo i da oblepis silikonom u (braon?) boji, da dihtuju skoro 100%, a ako zatreba da se menja / popravlja grejac, silikon se prilicno lako otkine. Nema protoka vazduha - nema gubljenja toplote, a resenje je jednostavno da jednostavnije ne moze biti. Cim je pec naslonjena na zid zaboravi na zatvaranje izlaska u dimnjak bez rasturanja.

Ovaj tvoj savet me je malo umirio, već sam počeo da gubim živce. Na kraju mi ostaje i ta "utešna" varijanta...
Slikao sam peć, mada su me baterije izneverile pa sam uspeo samo par fotki bez blica da izvučem pre nego što je aparat "odustao"...





Na prvoj slici se ne vide vratanca jer je preko njih izgletovano. Ona su dole sa desne strane u visini ložišta, pa pretpostavljam da je majstor tu negde stavio i otvor...

Druga slika pokazuje koliko je peć uvučena između zidova. Viri samo 10-tak cm prednji deo, sve ostalo je u "niši".

Preostale dve slike predstavljaju desni bočni zid peći. one okruglaste uvale nisu otvori, takav je oblik samog kalja i svuda ih ima...

Ima li još predloga? Imam još dva dana pre nego što ću morati da zatvorim peć i pustim majstora da kreči, posle nema vraćanja (ko će opet da pogodi boju "bele kafe" za zid :))


<sub>[Ovu poruku je menjao milanognjan dana 11.04.2009. u 18:32 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao milanognjan dana 11.04.2009. u 18:34 GMT+1]</sub>

Kad si vec otvorio pec tebao si ugledati prikljucak odzaka!Ako nenadjes zatvori kanale ka bokovima.Supljine kaljeva popuni armiranom glinom.Posto cekine nabrzaka neces naci obidji berbernice i pokupi kosu imesaj u suvu glinu i onda kvasi. Imaces bolju akumulaciju.
Da te opet opomenem! Preko baze peci strujom ces grejati donje komsije ili podrum, posto je pec naslonjena na zidove opet grejes i njih!

To sam i ja očekivao... :(


Ovo je odličan savet! Može li nešto drugo osim kose za "armiranje"?


Ovo izgleda nažalost ne mogu da izbegnem, nadam se da gubici neće biti preveliki, voleo bih da postoji način da ih bar izmerim/procenim, kad već ne mogu da ih sprečim.

Šta mislite, da li treba i onaj uzani prorez na vrhu ložišta kroz koji je ranije izlazio dim, sada da proširim, da bi se toplota cigli koje će biti ubačene u ložište bolje prenela u gornji deo (u “cug”)?

Svinjske cekinje na brzaka neces skupiti,(retko ko suri) to sam i napisao,a berbernica i frizeraja koliko oces.
Proveri dobro delove peci naslonjene na zidove,kod jakog odzaka su znali poklopiti otvor biber crepom da uspori dim.
Trazi rupu/otvor na kaljevima morao je postojati suber (mehanizam-ploca za prigusivanje promaje) Kaljeva pec se ne regulise samo na vratancima jer se moze pojaviti kondenz a tada je moras bacit komplet.
Prikljucak odzaka mora biti od lozista navise,u protivnom kod propale bi se pojavio dim.
Vezi svecu na zicu upali i spustaj niz komore,savijanje plamena ce pokazati prikljucak! Proveri kod oba zida da ne bi bilo iznenadjenja.
Nema potrebe prosirivati jer ce se tebi toplota odavati zracenjem a ne grejanjem prolazeceg vazduha.

Bilo šta od "armature" da se koristi u ovom slučaju,kada se odžak ZATVARA,a da je ORGANSKOG porekla,pitam se kakvim će "miomirisima" da rezultira prilikom žešće akumulacije?

Mislim da sada nije veći problem da se u iole snabdevenijem stovarištu građevinskog materijala naiđe na KARBOKSILNA VLAKNA,čija armaturna svojstva mogu u potpunosti da zadovolje konkretne potrebe,a u kranjoj liniji se može koristiti i raspetljana licnasta bakarna žica.

U pitanju je bezplatna tehnologija dokazana vise100 godina.
Cemu sad pronalaziti rupu na saksiji.

Mogu da poverujem da je kaljevih peći bilo pre sto godina u upotrebi,ali da su one tada prepravljane u TA peći ZATVARANJEM ODŽAKA...?!?!

Ako si vec "Tu Negde...u Vojvodini" Trebao bi znati za okrugle zidane peci na salasima,"banyakemence"
One su preteca ta peci.Kad izgori ogrev one su se "zabusile"

Poenta je u ODŽAKU i odvođenju gasovitih produkata sagorevanja "haverom".

A ugradnja plinskih gorionik, ili možda ovih iz plinskih peći?

Ili možda onaj el. grejni kabli za podno grejanje?

Uništio bi pec. produkat izgaranja je ugljena kiselina, koja bi se kondenzovala