Pravilno?

Ide ovim redom:
-bitumen
-kondor
-stirodur
-armaturna mrezica 3-4mm
-cementna kosuljica

edit/ sad vidim da ti mislis na izolaciju zida...ili?

Kao sto rece bakara: kondor (da grejes)
stirodur
mrezica
beton

na temelje stavis kondor i "vozi Misko", nema tu neke filozofije.
E,sada...ljudi svasta rade...

Čekaj, čekaj, znači ovako:

1) Iskopa se rupa za temelje.
2) Stavi se kondor (hidroizolacija) na sve površine na koje će da dodje beton. Pa onda stirodur (toplotna izolacija).
3) Armaturna mrežica? Ovo baš ne razumem... koja mrežica? Armatura (za beton) ili neka posebna mrežica?

Zatim, kada se izliju temelji (i nulta ploča) stavlja se kondor, pa se tek onda zidaju zidovi, i to preko kondora? Jel sam dobro shvatio? Ima li u ovoj fazi neki drugi materijal sem kondora? Na Hrvatskim sajtovima nalazim na pojam "ljepenka" koji sam nekako uspeo da prevedem kao "karton", ali koji karton?

Ne ...
Iskopa se rupa za temelje i napravi se temelj. Nema ničega između zemlje i betona. Tako se izlije i nulta ploča. E, onda, kad se to stegne i osuši, na celu ploču, dakle i tamo gde će biti pod a i tamo gde će zidovi da se zidaju ide hidroizolacija.

Hidroizolacija je zapravo premaz bitumenskom masom (najčešći trgovački naziv "Bitulit") i preko toga bitumenska hidroizilaciona folija od 3 mm - "kondor". Sloj kondora sa donje strane, koji treba da nalegne na beton (tj. beton premazan bitulitom) u momentu postavljanja se topi brenerom i tako se trajno prilepi.

Ipak, bitna je sledeća napomena: ovo je standardni način hidroizolacije za gradnju u "normalnim" uslovima. Ukoliko se radi o gradnji u vodoplavnim reonima, sa obilnim podzemnim vodama i slično, potrebne su specijalne tehnike.

Uglavnom je sve receno.
Lepenka - ljepenka jeste talasasti karton, ali ti je u ovom slucaju ter-papir odnosno kondor kao savremenija verzija.
Izlijes temelj i nultu plocu. Onda na nju kao sto je receno
Ide ovim redom:
-bitulit
-kondor
-stirodur
-armaturna mrezica 3-4mm
-cementna kosuljica

Armaturna mrezica je za sloj betona koji stiti termoizolaciju (stirodur) ako je budes radio.

Ispod nulte ploce sipas uberlauf i onda beton, najbolje sa armaturnom mrezom.

Uberlauf? Šta podrazumevaš pod time (a da nije onaj uberlauf na kolima)?

Da li ispod temelja i nulte ploče treba da ide šljunak, ili je to suvišno (ili možda čak i štetno)? Znači, iskopa se rupa za temelje i zaravna se prostor za nultu ploču, naspe se šljunak(?), stavi se armatura gde treba, i onda se lije beton...

Iberlauf ili separacija 5 je sljunak granulacije preko 32 mm. Koristi se i za nasipanje drenaznih slojeva. Dobro je nasuti ga ispod nulte ploce jer takav nasip ne drzi vodu pa ce kapilarni pritisak na plocu dramaticno opasti.

To je verovatno ono što u Hrvatskoj zovu "Batuda".

Šta ide (po pravilu struke) ispod trakastih temelja? Običan šljunak, i nekakav mršavi beton... i šta je to uopšte mršavi beton?

_{[Ovu poruku je menjao pisac dana 11.12.2008. u 16:46 GMT+1]}

Tacno!
Umochi vrh kocke secera u kafu ili caj, pa ces videti kako se vlaga penje na gore.
Kada stavis sloj iberlaufa vlaga se penje manje i ne zadrzava se. Bez peska, jer on upija vlagu.

Ako bi to stavio ispod trakastih temelja, to bi ti skupljalo vodu u tom delu ( ne valja). Zato i sluzi za drenazu i odvodjenje vode.
Majstori, ispod trakastih temelja, obicno sipaju malo peska, cisto da bi pokrili traku za uzemljenje.

Temelji su iskljucivo na tvrdoj zemlji tzv. "zdravici", a nikako na nekom sljunku. To mora da drzi ogromnu tezinu! Izolacija za koju ti pitas ide izmedju ploce i zida. Prvo se stavlja istopljeni bitumen na koji se lepi kondor, a preko toga se zida. Ova izolacija sluzi da se vlaga koju prenosi beton ne prenosi na zidove. A ono sto ti je rekao Java, u drugom delu posta, to je standardna izolacija za pod preko koga ide bilo koja obloga tipa parket, laminat, keramika...

Ok. Znači ispod trakastih temelja ne ide ništa, a ispod nulte ploče ide batuda (tj. krupni šljunak).

Da li bi vodonepropusni beton bio dodatna izolacija temelja i nulte ploče od vlage, ili je potpuno suvišan u ovom slučaju?

Ako planiraš kuću da normalnom suvom terenu, onda ne treba.

Ma ne trebas se toliko opterecivati izolacijom. Ukoliko imas problema sa vlagom onda se radi drenaza objekta. Ja sam, na primer, morao da radim drenazu jer sam u podrumu imao bazen godinama. Posle pravilne drenaze, i muka tantalovih, sada je suvo ko barut.

Ukoliko imas neki konkretan problem mozes ga izneti, pa mozda nadjemo neko resenje. Ukoliko imas vlagu u kuci ne pomaze ni jedna izolacija bez drenaze i odvodjenja te vode van objekta. Nema te "savrsene" izolacije gde voda nece naci put.

Teren je suv u smislu da su podzemne vode dublje od 12m. Ali je kuća koja je bila ranije tu imala kapilarnu vlagu čak do nivoa prozora, iako je bila izdignuta jedno pola metara iznad zemlje. Kuća koja će sada biti sazidana uopšte neće biti izdignuta iznad nivoa zemlje, jer ja to ne volim.

A danas sam pitao jednu devojku koja se bavi nekakvim projektovanjem i ona mi reče da šljunak (ujednačene veličine 3-4 cm i potpuno čist bez primesa zemlje) ide i ispod trakastih temelja. Ispod nulte ploče ide (utabanih) 30-40 cm tog šljunka, a ispod trakastih temelja manje. To su njene reči.

Dobro ti je rekla. Sljunak se uvek utabava. Ne zelis da ti se kuca sleze vise nego sto je neophodno.
To ti nije uvek najvazniji faktor na listi. Prvo razmotri tehnicke uslove mora li ili ne mora kuca da bude izdignuta. Npr. da li ce pri velikim kisama voda ulaziti u kucu? Da li ce ti veliki sneg zavejati vrata i zidove do pola pa ces morati okolo da cistis da ti se ne bi otapao u zidove? Da li prolaznici mogu da zure u tvoj tanjir ili u spavacu sobu? Koliko je duboko i daleko kanalizacija,imas li potreban pad? Da li kad otvoris salone razbijas nekom glavu itd, itd....

Naravno za ove probleme postoje i drugacija tehnicka resenja osim podizanja kuce, ali je dobro predvideti ih unapred.

Naravno da sam sve predvideo, i sem te kapilarne vlage nema nikakvih drugih razloga da kuća bude izdignuta. Očigledno da ta izdignutost sama po sebi nije nimalo pomogla prethodnom vlasniku.

Izdignutost nema veze sa kapilarnom vlagom,ukoliko nema izolacije izmedju temelja i zida vlage ce biti bez obzira na visinu temelja.Visi temelj se radi zbog atmosferskih voda,drugim recima ukoliko je zemljiste takvo da zadrzava vodu pri velikim padavinama i sl. onda nije pametno stavljati nizak temelj.

Da li je ta kuća imala izolaciju?

Verovatno losu a jos verovatnije nikakvu.

Ne znam, nisam bio tu kada je rušena. Pretpostavljam da je izdignutost bila jedna izolacija od vlage, i to neuspešna.

Nego, da se vratim pitanje o vodonepropusnom betonu: Da li je vodonepropusni beton sam po sebi izolacija i od kapilarne vlage, ili ne?

Ma ne treba tu mnogo mudrovati
Ispod betonskih temelja stavi se dobro nabijeni "sloj čistoće" od 10 cm prirodnog šljunka, isto to uradi se i ispod
nulte ploče. Preko sloja čistoće koji je ispod ploče uradi se sloj mršavog betona kao izravnavajuća podloga za
postavljanje hidroizolacije, ovaj sloj mora da bude u istom nivou kao izliveni temelji tako da se hidroizolacija od
bitumenskih traka neprekinuto postavlja i preko mršavog betona i temelja. Iznad temelja nastavljaš sa izvođenjem
zidova, a preko hidroizolacije poda betoniraš nultu ploču, ukoliko još ne radiš i termoizolaciju poda. I to je sve.

Koliko sam zaključio na osnovu svih dostupnih informacija, planirao sam da:

1) postavim sloj od 20cm šljunka separacije 3-4cm, i ispod nulte ploče i ispod temelja
2) sabijem šljunak u trakama temelja
3) izlijem nultu ploču i temelje u jedom komadu
4) na tako dobijenu ravnu površinu uradim hidroizolaciju od bitumenskih traka
5) na to nastavim zidanje zidova (preko temelja) i termoizolaciju i podno grejanje (preko nulte ploče)

Znači, razlika u odnosu na prethodni post je u tome što neću raditi mršavi beton u ravni sa izlivenim temeljima, pa hidroizolaciju pa onda nultu ploču, već odmah i temelje i nultu ploču, pa tek onda hidroizolaciju pa dalje sve što ide

Valja li taj moj plan? Ako ne valja, koje su mane?

Sve je dobro, nemam primedbu

Hidro i termo izolaciju radi celom povrsinom ploce ispod zidova samo hidroizolaciju, ali to vec znas

Iz temelja će da vire ankeri za stubove i serklaže, pa se taj spoj mora prekinuti jer vlaga može povući kroz beton. Isto važi i ako imaš stepenice od suterena. Prekid se ne radi kondorom na ovim mestima jer bi se gubila konstruktivna veza sa temeljima, već posebnim premazom, tipa penetrata, za ove slučajeve ili dodavanjem aditiva u beton ali to nemoj. Šljunak je bitan i zbog nosivosti tla a ne samo zbog drenaže, granulaciju, visinu i nivo nasipa, naročito kad se radi zamena tla, daje ti statičar. Zar nemaš projekat, tamo sve ovo treba da piše.

Naravno da nemam projekat. Zidam u Srbiji, ne u EU

haha...ja htedoh isto da napisem, ali sam znao da ces sam

Sad će možda biti jasnije. Evo slike:

Ko kaže da nema projekta ? A šta je onda ovo gore ^ ?!

A sto ne bi izlio nultu plocu od betona u koji bi isao aditiv, i tako dobijes vodonepropustnu plocu?

Najbolje i najjednostavnije uz pomoć aditiva, a i nije uopšte skup. I takav beton ne može uopšte da primi preko kapilara vodu jer aditiv ne dozvoljava formiranje poroznosti. Dobra strana ovakvog vodonepropusnog betona je velika trajnost, jer običan beton bez aditiva upije izvesnu količinu vode pa pred mraz ne stigne da se osuši i kao posledica toga beton se lomi i puca usled zamrzavanja vode.


Šljunak je osnova za drenažu, ali 20 cm je po meni mnogo. Dovoljno je 10 cm (tako je propisano u svim projektima).

Kad izlijete ploču i temelje u jednom komadu, uradite to istovremeno sa aditivom za vodonepropustljivost betona.

Možete da izvedete i hidroizolaciju od bitumenskih traka radi sigurnosti.

E sad, pre nego što počnete zidati običnim blokovima, prvo zidajte prvi red, a i u vrh glave dva reda, YTONG termoizolacionih blokova radi sprečavanja toplotnih mostova.

Treba da znate da za podno grejanje treba na betonski pod i deo unutrašnjeg zida postavite termoizolaciju debljine najmanje 10 cm (drugim rečima betonski pod treba da je dobro termicki izolovano sa svih strana izuzev prema gornjem podu - estrihu), i plus spoljašnja termoizolacija takođe najmanje 10 cm ako želite da živite komforno.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 08.07.2009. u 18:56 GMT+1]}

Proračun temelja

25.11.2008. | Johan Sklena |

Projektovanju temelja treba posvetiti mnogo više pažnje nego što se danas to čini. Poznato je da je najveći broj oštećenja objekata prouzrokovan greškama pri fundiranju.

Skrećemo pažnju na knjigu Dr. K. Szechy-a: Greške pri fundiranju, koja je na naš jezik prevedena još 1971. god. Da ne bi dolazilo do propusta ove vrste, trebalo bi da projekte temelja sa kompletnim dimenzionisanjem i procenom sleganja rade iskusniji inženjeri. Iskustvo se ovde zahteva iz razloga što je fundiranje veza između građevinskih i geotehničkih disciplina, znači veoma obimna materija kojom treba ovladati.

Konstrukter pri proračunu konstrukcije može da bira vrstu i kvalitet materijala, dok na određenoj lokaciji za izgradnju objekta ne može da bira ništa, ali mora da poznaje fizičko-mehaničke karakteristike postojećeg temeljnog tla. Da bi to postigao mora tražiti geotehnički elaborat, bez kojeg se ne srne započeti izgradnja objekta. Ti su elaborati često, zbog «štedljivosti» invesitota, odnosno malo podataka, nedovoljno pouzdani. Konstrukter ne srne da popusti invesitoru u pogledu obima istražnih geotehničkih radova, već mora poštovati član 9 Pravilnika o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata (SI. list br. 15/90), a u nekim slučajevima mora zahtevati i neku statičku penetraciju više od minimalno propisanog broja.

Za korektan proračun temelja je neophodno poznavati otpornost i deformabilnost tla, a za to, osim laboratorijskih ispitivanja, može veoma dobro da posluži statička penetracija, s obzirom da su to podaci dobijeni «in situ». Iz tih podataka se dovoljno pouzdano može odrediti minimalna dubina fundiranja, eventuralna potreba za zamenom ili poboljšanjem tla, modul stišljivosti, čak i ugao unutrašnjeg trenja. Ovde navodimo da izložena materija u knjizi nije nova. Kod prof. Leonhardt-a se može naći u udžbeniku Massivbau iz 1977. god., a na našem jeziku u knjizi Rešeni zadaci iz fundiranja, izdanje 1983. god. FTN Novi Sad, autora Johana Sklene, zatim u Zborniku radova sa I kongresa društva konstruktera Srbije 1986. god. Kako vidimo, ovde obrađena materija se mogla u našoj literaturi pronaći još pre 20 god., a danas se, recimo, običan temelj samac dimenzioniše kao konzolna ploča (što je na strani nesigurnosti), a da i ne pominjemo način provere glavnih napona zatezanja od probijanja. S obzirom da su računski primeri propraćeni potrebnim minimumom teorije, nećemo ovaj uvod više opterećivati.

Želimo samo još da naglasimo da su računski primeri sa realnim podacima upotrebljavani za konkretne proračune. Primenjeni su naši pravilnici i normativi, sa izuzetkom primene DIN-a. 1045 za nearmirani beton.
Dimenzionisanje je vršeno po graničnim stanjima, osim kontrole glavnih napona zatezanja od probijanja, ali je to u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za BAB 87.

Redosled vrste temelja je uzet iz nastavnog programa - krenulo se od plitkih do dubokih temelja, a kao uvod u proračun prikazanje potporni zid. Ovde još napominjemo, da se naši pravilnici, koji se primenjuju pri proračunu temelja dosta dobro uklapaju u Evrokodove EC1, EC2 i EC7, tako da i nakon prelaska na Evrokodove neće doći do bitnih promena i da će se ova knjiga gotovo u celosti i tada moći koristiti.

Ova tema je odavno postavljena, ali da ne bih otvarala novu, postavicu pitanje ovde.
Kako se radi pravilna drenaza temelja? Potpuni sam laik pa molim tacne korake i proracune. Napominjem da je u pitanju stara kuca, sa temeljima kojima nije urađena (ili je propala) hidroizolacija pa dolazi do pojave kapilarne vlage. Vlaga se proširila ove godine i zbog toga što je komšija, kod zida kuće koji je na međi, posadio neke biljke pa ih poliva. Dozvolio je da uđem i odradim tzv. drenažu temelja i izolaciju (demit fasadu) kuće. Na temi "kapilarna vlaga", videla sam neka rešenja, ali mi drenaža trenutno izgleda najbezbolnije i nejjeftinije, pa ako se nastavi dalji protok uradiću i ona druga predložena rešenja. Trenutno finansije moram da usmerim na fasadu, jer se to radi izjedna, tj odjednom a ja sam u postupku podizanja kredita (kreditna sposobnost je samo tolika da može da se uradi 2/3 kuće demit fasadom, a za onu 1/3 pozajmićemo na drugu stranu).

@drhofman 2
Imaš PP.

eloiza je napisao.....


Interesuje me koji su to aditivi (par imena), kako se dodaju, gdje se mogu naći, itd?

Zvao sam par stovarišta i pitao i niko to nema.

Stovarišta obično ne drže te aditive za vodonepropustljivost betona, nego ih drže u farbarama (tako je bilo pre 25 godina kad sam betonirao coklu i pre 5 godina kad sam radio betoniranje poda).

Na PP ti šaljem bar jednog pošto je zabranjeno reklamiranje na ovom forumu.