Cini mi se po ovom objasnjenju da se vise radi o fizickom nego o hemijskom procesu, pocne se od gela kojem se izvuce tecnost bez da se izazove kolaps strukture samog gela i ostane aerogel. Sad si me bas zaintersovao, nisam uopste znao da je ovako nesto moguce

Sto vise citam o ovom aerogelu sve sam vise impresioniran mogucim primenama, pocev od one najbanalnije tipa "sto termicki izolovati kucu stirporom kad moze aerogelom"? Pitanje je samo koliko kosta kvadrat ovoga?

Evo i kako se to (možda) može u domaćoj radinosti: http://adzoe.8m.com/Aerogelsa.htm

---

Ne mogu da se uzdržim, a da ne prokomentarišem: OVO je patent, OVO je pamet, OVO su istraživanja i inovacije. A ne ono što bulazne naši vajni "genijalci" koji izmišljaju "višestepene oscilatore", toplu vodu koja isparava, perpetuum mobile ili auspuhe.

Aj sto nisam neki hemicar, a izgleda da nisam ni neki poznavaoc engleskog jezika. Molio bi "neki" prevod tog taksta i ako moze neko objasnjenje sta se dogadja prilikom procesa stvaranja tog aerogela?

Zahvaljujem se Javi na linku: http://adzoe.8m.com/Aerogelsa.htm

Ako ga klinac moze da napravi mogu i ja?!

I mene takođe zanima kako napraviti aerogel u kućnoj radinosti.

Aerogel kao materijal se u ispitivanjima pokazao kao vrhunski izvanredan termoizolator
(višestruko bolji od postojećih najboljih) za građevinske objekte uopšte, a takođe može
poslužiti i za izradu providnog stakla za prozore, staklenike, izloge,.....

Takođe bih zamolio prevod tog teksta.

Mislim da je taj klinac uslikan tek onako. Fore radi. Sve u svemu pravljenje aerogela nije trivijalan proces. Uzgred, sve i da ga napraviš - šta bi sa tim ? Sumnjam da u home-made varijanti može da se napravi toliko aerogela da može da posluži nekoj ozbiljnoj svrsi.

@eloiza
Što se prevoda tiče - moraćeš sama da se potrudiš.

Definitivno nije trebalo da čitam ovo :)

Moram priznati da je tema vrlo interesantna, i sam bi voleo da vidim i malo experimentišem sa aerogelom.
Što se tiče njegove izrade milim da to ipak nije tako jednostavno u kućnim uslovima a čak i kad bi se ušlo u tu investiciju nikad ne bi bilo dovoljno aerofela za neku korisnu primenu. Jednostavno u proizvodnji ima suviše problema:
1. treba da nađete silikonsku bazu (u textu se navodi Silbond H-5), nisam stručnjak ali mi nešto govori da ovako nešto ima samo u posebnim labaratorijama a čak i kad bi moglo da se nabavi kod nas (možda i može, ko zna) nisam siguran da bi neka firma htela da proda kilogram ili dva!
2. treba vam 100% čist etil alkohol.
3. proces zamene vode u gelu sa elit alkoholom je prilično tehnološki zahtevan tj. komplikovan i neisplativ za kućnu "radinost" sem ako ne znate šta ćete s novcem i slobodnim vremenom.
4. treba da napravite komoru sa adekvatnim dovodom i odvodom (kao na slici sa gornjeg linka) za sušenje, koja će podneti veliki pritisak, barem oko 2000 psi,
5. treba vam boca sa tečnim karbon dioxidom (CO2) da bi dobili pritisak od oko 1050 psi (Pounds per Square Inch) čisto da bi shvatili o čemu se radi normalni atmosferski pritisak je oko 14.7 psi a normalan pritisak u autogumi je oko 32 psi, ili ovako: 1050 psi = ~72.4 bara.
6. možda i najteže, tokom sušenja pritisak, temperatura i vreme moraju biti tačno sinhronizovani i podešavani, znači ta tri faktora zavise jedan od drugog i treba ih vrlo precizno kontrolisati (ako želite dobre rezultate), teško je verovati da je neko tokom 10-to časovnog procesa uspeo stalno da kontroliše te tri mere i da ih još ručno podešava!!! Ovako nešto je najlakše kontrolisati računarom koji će parametre podešavati po potrebi.

Ukratko, vrlo zanimljivo ali neisplativo.
Preporuka: unesti u youtube pojam "aerogel" i naći ćete dosta zanimljivih filmova i objašnjenj šta je to zapravo.
Imajte u vidu da se igrate sa molekularnom strukturom materijala a to nije nimalo lako :)

Evo najnovije informacije iz MAJSTORA 06/09:

"Zasad je najveća prepreka širenju aerogela u najrazličitija područja primjene njegova visoka cijena zbog skupog proizvodnog procesa.

Ali jedan malezijski znanstvenik radi na tomu da se drastično smanje troškovi proizvodnje, što će proširiti mogućnosti primjene, pogotovo u području graditeljstva. Dr.Halimaton Hamdan s Tehnološkog sveučilišta u Maleziji razvio je metodu koja koja bi primjenom poljoprivrednog otpada, odn. rižinih ljuski, mogla smanjiti troškove proizvodnje aerogela do 80 posto. Naime, rižine ljuske imaju visok sadržaj silicijum-dioksida, a silicijum je glavni sastojak aerogela. Osim što bi se takvim proizvodnim postupkom cijena aerogela svela na petinu, rešio bi se i problem odlaganja rižinog otpada."

Novi aerogel za prečišćavanje voda i suvih površina od ulja i nafte
12.02.2010. | Zn@nost

Veoma lagan sunđer načinjen od gline i delića visokokvalitetne plastike izvlači ulja iz kontaminirane vode, ali ne i vodu. Laboratorijski testovi pokazali su kako se upijena ulja mogu istisnuti iz sunđera i ponovno koristiti.

Naučnici sa univerziteta Case Western Reserve osmislili su novu vrstu aerogela (izuzetno laganih materijala sa specijalnim karakteristikama) i veruju da će se moći koristiti za efektivno čišćenje mrlji bilo koje vrste ulja kako s podova fabrika, tako i sa površine reka i okeana.

EPA procenjuje kako se godišnje prolije između 38 i 95.000m2 ulja samo u SAD-u. Proliveno ulje uništava pitku vodu, lako je zapaljivo, kontaminira obradivu zemlju i uništava staništa divljih životinja. Zagađenje može potrajati i do 10 godina.

- Ovaj aerogel nastaje mešanjem gline s polimerom i vodom u mešalici - navodi David Schiraldi, predsednik odseka za makromolekularnu nauku i mašinstvo na Case univerzitetu. Smesa se potom suši naglim hlađenjem pri čemuvazduh ispunjuje mesta gde se pre nalazila voda. Kao rezultat dobijen je izuzetno lagan materijal koji se sastoji od 96% vazduha, 2% polimera i 2% gline.

Apsorbovanje ulja samo je jedna od mnogih primena ovog aerogela koje se proučavaju u Schiraldi-jevoj laboratoriji. Dodavanjem različitih vrsta polimera dobijaju se materijali različitih svojstava:

- Ovaj je oleofilan, drugim rečima - privlači ulje - nastavlja Schiraldi - Hemijski, mrzi vodu, ali zato obožava ulje. Savršena kombinacija.

Novi aerogel se može proizvoditi u granulama, listovima ili blokovima. Radi savršeno, ne samo u slatkoj već i u slanoj vodi i na tvrdim površinama. Pošto je apsorpcija fizički fenomen, ne dolazi ni do kakve hemijske reakcije između materijala i ulja.

Ulje zato nije kontaminirano i može se ponovo koristiti. Stručnjaci za naftne mrlje ističu kako je baš sposobnost istiskivanja i konzervacije ulja prednost naspram ostalih materijala na tržištu.

Materijal je nastao kad je Schiraldi poverio svom tadašnjem postdiplomcu, Matt Gawryl-u, da osmisli novi pesak za mačke. Gawryl je koncept potom razvio u efikasan sunđer za ulje. Case Western Reserve je odobrio devetomesečnu ekskluzivnu licencu mladoj firmi AeroClay Inc. na ovaj i ostale aerogelove bazirane na glini. Schiraldi će biti glavni naučnik mladog preduzeća.

Linkovi:

* Western Reserve www.case.edu
* AeroClay Inc - još uvek nema sajt (12.2.2010.)

http://www.gradjevinarstvo.rs/....aspx?ban=820&tekstid=1016