Ako mozes malo da nam pojasnis tvoj problem? Sta je tebi ustvari problem, finansije ili materijali?

Bogu hvala da se najzad neko odazivao na tu temu.

Problem je pre svega samo finansijski, jer tu treba mnogo uloziti odjednom da bi se cela kuca zatvorila od spoljasnjih vremenskih uticaja. Ta nedovrsena kuca ima samo spoljasnji zid, dok unutrasnjih zidova skoro da uopste i nema. Unutrasnji zidovi se pocinju graditi (i to samo na kant obicne suplje cigle debljine svega 7 cm) tek kad bude gotov pod, a to znaci gledano kroz presek poda odozdo prema gore:

- sljunak (10 cm - vec uradjeno)
- nearmirani betonski pod (10 cm - vec uradjeno)
- hidroizolacija (1 cm - nije uradjen i nije uopste problem izvesti)
- termoizolacija u 2 sloja x 6 cm = 12 cm sa aluminijumskom folijom (nije uradjen jer zahteva
veci finansijski trosak od oko 3000 evra!!!),
- betonski blokovi dim. 39 x 19 x 19 cm radi skladistenja toplote da duzi period (oko 800
komada, koji vec stoje u dvoristu),
- PVC folija 0.1 cm (najmanji problem)
- cementni estrih kao gotov pod 6 cm (zahteva malo vise ulaganja ali i to se u sadasnjim
oskudnim uslovima moze izvesti)

I ne samo to gore navedeno, nego i bukvalno na celoj kuci treba postaviti stolariju (kvalitetni PVC prozori i balkonska vrata sa ugradjenim roletnama, kao i spoljna vrata - a sve to iznosi oko 10000 evra) a i spoljnasnju termoizolaciju kuce (plus oko 3000 evra):

- spoljni zid, 10 cm termoizolacije (oko 90 m2) sa rabic mrezom i spoljnim malterom
- potkrovlje, 10 cm termoizolacije (oko 90 m2) sa PVC folijom i unutrasnjom lamperijom
- krov, 14 cm termoizolacije (oko 50 m2)

A da ne spominjem da i na celoj juznoj strani kuce Trombeov zid treba ostakliti duplim staklom......

Znaci ukupno je potrebno malo vise od oko 20000 evra samo za sve gore pomenute materijale bez nadnice. Tu nije uracunata ni elektro- i vodovodna instalacija.... itd.

_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 22.11.2009. u 20:39 GMT+1]}

Ja sam poceo da gradim kucu, ajd' da je zovem niskoenergetska, ne pasivna. Kako teku radovi mogu da kazem koju rec, za sada je najbolje da cutim.

BTW, sta mislis da postignes betonskim blokom ???

Niskoenergetska kuca se po spoljasnjem izgledu ne razlikuje od ostalih kuca kakve se grade uobicajeno poslednjih 50 godina, samo sto je poboljsana termicka izolacija i nista vise.

A pasivna solarna kuca je mnogo vise od niskoenergetske i kao cvet se zimi danju otvara podizanjem pokretnih termalnih zastora prema Suncu (bilo da je suncan - direktno suncevo zracenje ili oblacan dan - difuzno suncevo zracenje) i suncevo zracenje ulazi u staklenu verandu (preko duplog stakla) i pada na tamno obojene Trombeove zidove (nearmirani betonski zid debljine 25 cm) i tako zidovi zagrevaju vazduh sa spoljne strane u stakleniku, pa se ovaj zagrejani vazduh podize uvis odakle se pomocu ventilatora prebacuje u skladista toplotne energije ispod poda (koji moze biti od kamena odn. sljunka, betona odn. supljih betonskih blokova ili pune cigle) u prostorijama za dnevni boravak, i odatle se ohladjeni vazduh vraca u staklenik i tako cini nesmetanu cirkulaciju vazduha.

Skladiste betonskih blokova ispod poda je jedan od kljucnih elemenata ovakve samogrejne solarne kuce. Ono ne samo da skladisti toplotu za noc ili za dane kada je priliv sunceve energije manji, nego cini osnovni i jedini elemenat podnog grejanja. Skladiste je naime dobro termicki izolovano sa svih strana izuzev prema podu. Zagreva se do maksimalne temperature od 25 stepeni C i zahvaljujuci svojoj masi od nekoliko desetina tona predstavlja izuzetno dobar termostabilizator temperature koji obezbedjuje visednevno izravnjavanje potrosnje i proizvodnje energije.

Spusteni termalni zastori sluze kao termoizolatori da bi nocu sprecili veci gubitak toplote iz Trombeovih zidova u okolinu.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 26.04.2009. u 18:05 GMT+1]}

Ja sam Marko, prosle god sam zavrsio arhitekturu i ovu temu sam izucavao za diplomski, pa znam neke stvari...ovaj...Iako ne znam dokle ste stigli sa kucom, uglavnom trombov zid mora da bude skup i tesko se odrzava...prostor izmedju 2 stakla, kako cete cistiti?...ima tu mnogo peripetija... mozda biste mogli da angazujete arhitektu koji moze da vam preprojektuje kucu i napravi mozda manju ili manje opremljenu sistemima pasivne solarne kuce, ali da bude efikasna...siguran sam da je to moguce...

Što se tiče kuće, ona je već izgrađena i pokrivena crepom sa Trombovim zidom i armirano betonoskom pločom, i ništa više jer je prekinuta usled ekonomske krize u ondašnjoj SFRJ 1991 godine.

Što se tiče čišćenja prostora između stakala na južnoj strani Trombovog zida, mislim da to nije problem ako se izvede konstrukcija rama krilo na krilo kao za prozore i balkonska vrata.

Što se tiče skupoće Trombovog zida, u knjizi "NASUŠNO SUNCE" pokojnog prof. Branka Lalovića, on sponimnje samo za 10 do 15 % veći finansijski trošak u odnosu na istu običnu kuću bez Trombovog zida, staklenika i kompletne termoizolacije.

Marko, kako vi mislite da preprojektujem već izgrađenu kuću? Da srušim Trombov zid, a zajedno sa tim i gotovo kompletnu celu sa mukom izgrađenu kuću? Da Vas podsetim, cela armirano betonska ploča se oslanja samo na spoljne zidove na sve 4 strane i plus oslanja se na armirano betonski šuplji kvadratni zid u centru te kuće, u kom je montiran SCHIEDEL dimnjak prečnika 250 mm, odn. raspon između spoljneg zida kao oslonca i centra oslonca je oko 4.5 metra sa svih strana.


_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 14.05.2009. u 17:34 GMT+1]}

Solarna zemunica


Novi video: Samogrejne eko-kuca - Solarna zemunica (YouTube video, 05:49 min.):
http://www.youtube.com/watch?v=RKC-TZKhlbc



Takodje publikovan je i izvestaj o energetskoj efikasnosti ovog koncepta gradnje:


Samogrejna eko-kuca - Izvestaj o kalkulaciji finansijske i energetske ustede
http://www.veljkomilkovic.com/...sijske_i_energetske_ustede.pdf



Mogao si umesto neramiranog betonskog zida od 25 cm koristiti nabijenu zemlju, nego kada si već uradio Trombov zid, nastavi gradnju, uostalom pogledaj mogućnosti na http://www.elitemadzone.org/t3...ame-drugih-prirodnih-materijal


Sigurno se može kombinovati sa nekom od ovih tehnika. Pogledaj http://www.greenhomebuilding.com/earthship.htm

Pošto si već uradio temelje, misli da bi ti bilo skupo da akumuliraš toplutu prirodnom cirkulacijom.

http://www.youtube.com/watch?v=_ozX_nt5A4o&feature=related





<sub>[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 16.05.2009. u 11:29 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 16.05.2009. u 11:52 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 16.05.2009. u 12:33 GMT+1]</sub>

[quote]dishi68: Solarna zemunica


Mogao si umesto neramiranog betonskog zida od 25 cm koristiti nabijenu zemlju, nego kada si već uradio Trombov zid, nastavi gradnju, uostalom pogledaj mogućnosti na http://www.elitemadzone.org/t3...ame-drugih-prirodnih-materijal


dishi68,
pošto zemlja i beton imaju skoro istu specifičnu toplotu od oko 840 J/(kg step K), ali beton mnogo bolje skladišti toplotu u odnosu na suvu zemlju jer beton ima veću gustinu od oko 2500 kg/m3 u odnosu na zemlju jer ima 1260 kg/m3.

Voda još bolje i više skladišti toplotu jer ima mnogo veću specifičnu toplotu od oko 4200 J/(kg step K), a gustine 1000 kg/m3.

Znači, relativna zapremina vode i betona je oko 2.2 (drugim rečima za istu količinu toplote betonu treba 2.2 puta veća zapremina u odnosu na vodu), vode i zemlje je oko 4.

Najbolji i najefikasniji način skladištenja toplote je u korišćenju faznih prelaza (glauberova so odn. natrijum sulfat deka hidrat). Relativna zapremina faznog prelaza i vode je oko 5.25.



?????
Niste mi jasni šta ste time hteli reći. Moja kuća nije na moju žalost zemunica.

Ponovo sam pogledao post, tj. maketu kuće i mislim da ste izabrali najlepšu, ali sam tek sada video da nije moguće primeniti neke od onih principa solarnih zemunica.

Zapravo sam mislio da iskoristiš neku od mogućnusti da prema spolja staviš neku prirodnu termoizolaciju. To je samo predlog. Princip termos boce, bi bio idealan kao kod http://www.enertia.com/

AHA!

Sad ste mi jasni. To što ste prikazali je u stvari kuća u kući (a to znači duplo više novčanih ulaganja nego za jednu kuću), i to nešto što je najmodernije u svetu i pripada ko zna kojoj generaciji u evoluciji pasivnih solarnih kuća. Moja kuća koja je započeta pre 20 godina je takozvana I generacija, a to znači manja energetska efikasnost iskorišćenja energije za grejanje unutrašnjih prostorija u odnosu na sadašnje modernije pasivne kuće.

Dugo pratim šta se sve dešava u svetu što se tiče pasivnih solarnih kuća, i dosta dugo razmišljam kako da osavremenim kuću što se tiče energetske efikasnosti iskorišćenja energije. Što se tiče principa termos boce, moram priznati da sam i o tome razmišljao kako da to izvedem na postojećoj kući, ali ......

U Nemačkoj sad grade pasivne solarne kuće sa debljinom termoizolacije od oko 500 mm, a greju se samo uz pomoć običnih sijalica (!?).

Sad firma KINGSPAN pravi najbolju fenolnu termoizolaciju na svetu. U odnosu na obične, imaju duplo manju termičku provodnost.


_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 20.05.2009. u 07:07 GMT+1]}

Ja mislim da ako udaris spolja jedno 25-30 cm stiropora da ce to biti najjeftinije, najlakse i najefikasnije.

Ovo gore na ovim crtezima malo lici na neko fantaziranje. Ne kazem da to ne valja, ali o tome ima smisla pricati kad se gradi sa tim ciljem od pocetka i kad sredstva nisu ogranicena na sumu koja figurira u ovoj temi.

A ovako mislim da je to mlacenje prazne slame.
Pogotovo sto ove kuce nisu predvidjene za sve geografske sirine, a sve se bazira na osuncanosti u toku zime, a o tom koliko vidim niko ne zbori.

Objasnite mi na osnovu čega tvrdite da 25 - 30 cm stiropora najjeftinije, (a nije najjeftinije jer debljina termoizolacije nije optimalna za naše podneblje), najlakše (a nije lako ugraditi toliku debljinu izolacije na vertikalne zidove i krovove) i najefikasnije?



Ko kaže da nisu predviđene za sve geografske širine?

U severnim zemljama (Norveška, Finska, Švedska,...) grade solarne kuće , iako imaju znatno manju osunčanost tokom zime u odnosu na našu geografsku širinu od 45 stepeni.

Pasivne solarne kuće primaju ne samo direktnu sunčevu svetlost (kad nema oblaka na nebu), nego i difuznu svetlost - energiju (kad je oblačan dan). Stručnjaci su se iznenadili kad su izvršili eksperimente na pasivnoj solarnoj kući koliku energiju prima kad je oblačan dan, ali ne toliko koliko i direktno sunčevo zračenje, ali dovoljno makar da malo i zagreje objekat.

Uslov za gradnju pasivnih solarnih kuća je pogodna lokacija kao što je vrh brda sa blagom padinom prema jugu za našu severnu hemisferu, samo da na južnoj strani nema nešto što zaklanja Sunce (objekat, brdo,.....).

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 22.05.2009. u 14:54 GMT+1]}

Pa ako se malo nacrta na papiru kako bi to trebalo da se pravi ("kuca u kuci"), ja nikako ne vidim kako se ti radovi mogu izvesti jeftino, ni po materijalu ni po obimu radova. Ako pozoves par prodavaca prozora/stakala, pa se raspitas koliko bi kostalo toliko stakla koliko tebi treba (naravno ne mozes uzeti obicno staklo u jednom sloju, treba ti nesto kao sendvic staklo kod pvc-prozora) vidjeces brzo o kojim se ciframa radi.

Sa druge strane ugradnja stiropora bilo koje debljine na spoljnu fasadu je manje-vise trivijalan posao. To pricam iz licnog iskustva.
Isto tako ne vidim smisao potrositi na sistem za grijanje neke pare kojim bi mogao 50 godina placati struju za grijanje.

Ljudi stavljaju stiropor u debljini od 5, 8, 12, pa kazu da su zadovoljni sa tom izolacijom i da mogu da zagriju kucu bez vecih problema. Zato mislim da ako bi neko udario 30cm ne bi imao velikih problema sa grijanjem, i ne bi to trebalo nesto bognzakoliko da kosta.



Strucnjaci se iznenadjuju mnogo cime, ali biti pionir u izgradnji kuca je po meni ipak bolje prepustiti nekim gradjevinskim firmama ili slicnim entitetima koji imaju para da eksperimentisu, pa kad se covjek uvjeri na "zivom" primjeru kako to funkcionise onda nije problem da se i sam u to upusti, jer neuspjeli eksperiment moze pojedinca da kosta mnogo mnogo vise nego neku firmu.

Ja ne sporim da je takve kuce moguce napraviti i ne sporim nista sto je receno o tome kako se zagrijavaju i da li to funkcionise, vec samo mislim da to sve nije toliko jeftino. A kad se takva kuca pravi koja bukvalno balansira na teoretskoj ivici funkcije zagrijavanja, onda nema mjesta za kompromise i fuseraj. Mora sve da se radi po PS-u, a to kosta....

Naravno da su solarne kuće klasične gradnje skuplje, to je u startu jasno.

Zašto bi neko plaćao skuplju struju ili bilo koji energent, ako se razlika u ceni vrati za npr 5-10 godina?

Pozdrav!
Mene jako zanima ova tema. Ne toliko zbog kuce vec vise zbog same tehnologije jeftinog grejanja i jeftine vestacke klime ...za primenu u nekim poslovnim ili industrijskim objektima.


da li neko ima strpljenja da detaljnije objasni taj trombov zid.

---
Evo jednog sistema jeftinog grejanja koji sam ja smisljao pre par godina ali nisam nikad proverio u praksi.
Cini mi se da su to bas ti principi koje vi opisujete kao pasivna solarna kuca.

ova crna kucica iza plastenika je rezervoar toplote. ventili dozvoljavaju razmenu vazduha sa plastenikom samo kada je u plasteniku vazduh topliji nego u rezervoaru. ili kada se vazduh uzima iz rezervoara.
ventil na pocetku plastenika dozvoljava samo ulaz vazduha, ne i izlaz.

http://www.well.org.yu/Ekoloska%20kuca.htm

Toga imate na internetu koliko god hoćete. Potražite ga pod nazivom "FELIKS TROMB", "TROMBOV ZID", "TROMBEOV ZID",.....

Od 1990 godine pa sve do danas je na teritoriji Srbije izgradjeno preko stotinu pasivnih solarnih kuca prema projektu "NAS STAN".

Molio bih ljude koji znaju nekog koji imaju takvu kucu u okolini da na ovaj forum iznesu kakvi su njihovi utisci, zapazanja, primedbe, saveti, ..... sto se tice pasivnih solarnih kuca.

ovaj link ne radi a ne radi ni www.well.org.yu

je li to radilo u momentu kad si okacio link?

***
resio sam problem.
umesto yu treba koristiti rs
znaci link je: http://www.well.org.rs/Ekoloska%20kuca.htm

pogledao sam link i shvatio te principe. pa cu da prokomentarisem

To smeštanje skladišta toplote ispod poda mi se ne cini da je bas najpametnije...
- Jasno je da je dobar termostabilizator zbog mase ali kako ces regulisati temperaturu u prostoriji kada nema izolacije izmedju skladista i sobe?
- Kako znas da se zagreva do 25 stepeni maksimalno? Da li se tako pokazalo u praksi ili ipak ima neka regulacija?

-Moguci problem je mozda i samo podno grejanje. Nisam siguran koliko je prirodno i zdravo. Podno grejanje je prijatno u kupatilima na primer ali nisam siguran koliko je dobro da sva toplota dolazi sa poda. ne znam ni jednu kucu koja se greje iskljucivo podnim grejanjem ali sam cuo da se na farmama pilica nije dobro pokazalo.

-Cini mi da trombov zid sa otvorima gore i dole ima bolju mogucnost regulisanja temperature a isto je skladiste toplote.
- Sva ova resenja gde se vazduh tunelom sprovodi iznad plafona ili ispod podaa, mi deluju kao nepotrebno komplikovanje. Po mom misljenju skladiste toplote treba smestiti odmah uz trombov zid ili sam trombov zid bude skladiste toplote. Ako postoji razlika izmedju temperature u skladistu toplote i prostoru iza stakla svakako da ce dolaziti do kruzenja vazduha ako se samo otvoris gornji i donji otvor.

razmisli da li mozda premestanjem tog skladista mozes ustedeti...


---
Sto se stiropora tice nadam se da znas da znas da dvostruko deblji stiropor ne znaci dvostruko bolju izolaciju. Sa 1cm debelim stiroporom, dobijes najvise za ulozeni novac a sa svakim sledecim centimetrom sve je skuplje u odnosu na ono sto postizes. Posto ti je cilj da potrosis sto manje a da nesto ipak napravis, mislim da ne treba da stavljas deblje od 5cm stiropora.

Regulacija temperature se jednostavno podešava uz pomoć samo dva senzora za merenje temperature vazduha, od kojih je jedan u podu, a drugi u staklenoj verandi na južnoj strani kuće, pa se na osnovu razlike temperature uključuje ili isključuje ventilator odn. drugim rečima ako je temperatura vazduha u podu niža od temperature vazduha u staklenoj verandi, onda se uključuje ventilator i obratno ako je temperatura vazduha u podu ista kao i temperatura vazduha u staklenoj verandi, onda se isključuje ventilator (za vreme oblačnih dana, ujutru ili pri kraju dana).

Što se tiče zagrevanja poda do 25 stepeni maksimalno, to su pokazali iskustveni praktični rezultati istraživanja u svetu i tu postoje veoma obimni i neosporni dokumenti na engleskom jeziku.



Podno grejanje je prirodni i najzdraviji vid grejanja uopšte objekta. Jedini uslov za podno grejanje je veoma dobra termoizolacija objekta, najoptimalnije debljine 10 cm.



Za pasivnu solarnu kuću je sasvim neprihvatljiva debljina termoizolacije manju od 10 cm, sa aspekta racionalnog, štedljivog i ekonomičnog gazdovanja energije uopšte.





_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 04.06.2009. u 07:08 GMT+1]}

Ali koliko sam shvatio ti trazis nacin da prodjes jeftinije. Neke kompromise ces morati da napravis. Razlika u efektu izolacije od 5cm i 10cm je dosta mala.


Pretpostavljam da mora imati i jos jedan regulator kojim ces podesavati iskljucivanje ako u sobi bude prevruce.

***pogledaj na slici onog plastenika koji sam crtao. Isto to ali bez ventlatora. Gornji ventil pusta samo u rezervoar toplote a donji samo u plastenik. ...tako da se kruzenje vazduha obavlja samo ako je u plasteniku toplije.

usput, koji uredjaj vrsi poredjenje temperatura sa ta dva senzora? mene isto zanima tako nesto.


ne znam. Nisma citao nista strucno o tome ali sam davno cuo neke glasine.. da nije bas ok. Prirodno je da toplota dolazi od gore (od sunca)...

mislim nema veze. mislio sam mozda mozes proci jeftinije ako bi izbegao te komplikacije sa tunelima, ventilatorima...

Evo iskustva iz prve ruke.
Živim u solarnoj kuci GEMA već desetak godina.
Kuća je u Zaječaru, koji ima malo nezgodnu mikroklimu, pa je broj oblačnih dana tokom zime veći nego
u ostatku Srbije, a i temperature su osetno niže. Treba reći i da kuće čiji su projekti radjeni kod
nas pokrivaju do 70% potrebne energije od sunca.

Na kući nemam termalne zastore, jer mislim da nisu od velikog značaja.
Zadnjih par godina mi ne radi ventilator i to se pokazalo vrlo značajno za funkcionisanje kuće.
Kuća se dodatno greje drvima. Za sezonu potrošim oko 2 kubna metra drva. Treba imati u vidu da se
uglavnom prepodne ne loži jer tada nema nikog u kući. Tu je još i MERMOTERM grejno telo od 600W koje
se uključuje preko termostata koji je podešen na 20°C. On se nalazi ispod severnog prozora dnevne
sobe i njegova funkcija je uglavnom da malo uravnoteži temperaturu u tom delu prostorije.

Grejna sezona je počinje oko mesec dana ranije i otprilike toliko ranije se završava. Kada je sunčan
dan otvorena vrata izmedju verande i dnevne sobe obezbedjuju grejanje. Osim toga otvorena veranda
stvara posebnu atmosferu u kući. Čitanje, ispijanje kafice ili uopšte boravak u osunčanoj verandi je
nešto posebno. Mada ponekad boravak može da bude skoro neprijatan koliko sunce jako greje.

Kada je radio ventilator i vazduh prolazio kroz skladište toplote, bilo je dovoljno dva sunčana dana
da narednih dan dva sa oblacima ne mora da se loži. Tada sam merio i sa 'punim' skladištem
temperatura je padala za 1 do 1,5 stepeni dnevno u danima kada nije bilo sunca.

Vazno je da se držiš projekta, jer je svaki element kuće važan za njeno funkcionisanje.
Možda će ti ventilator iz projekta izgledati predimenzionisan, ali veruj da nije i da se u verandi
ne oseća strujanje vazduha osim ako nisi pored samog izlaznog otvora iz skladišta.
Staklo za trombov zid koji nije u okviru verande obavezno stavi u gvozdeni ram koji moze da se
otvara, zbog čišćenja prostora izmedju stakla i zida. Naravno preko može da napraviš masku od drveta.
Ako verandu radiš od drveta obavezno drvo DOBRO impregniraj, i imaj u vidu da ćes drvo morati skoro
svake godine da farbaš - zaštitiš.

U vezi početnog pitanja, da li je moguće normalno živeti u nezavršenoj solarnoj kući...
Ako završiš skladište i podove (sa hidro i temo izolacijam), izoluješ i završiš deo kova-plafona
iznad stepeništa, odnosno onog dela koji je i deo glavnog životnog prostora, provizorno izoluješ
trombov zid i zatvoriš rupe i 'malim' trombovim zidovima... moguće je taj prostor koristiti više kao
nužni smeštaj.
Drugim rečima, mislim da je moguće koristiti kao klasičnu kuću, bez staklenika i ventilatora.

U Zaječaru ima, koliko znam, četiri solarne kuće.

1. Galaksija - ne funkcioniše jer je dosta izmenjen projekat pogotovu deo sa staklenikom. Njen vlasnik mi je poručio da se strogo držim projekta.

2. Venera (bar tako mislim) - Nalazi se na lošem mestu i dosta je zaklonjena od sunca. Druga greška je što je vlasnik mislio da je projektovani ventilator preveliki i da će biti dovoljan mali ventilator za provetravanje. Koliko znam staklenik je srušen i kuća se upotrebljava kao narmalna.

3. Gema - ova o kojoj sam pisao.

4. Penelopa - Dugo je stajala nedovršena. Mislim da je sada useljena ali ne znam kakva su iskustva vlasnika. Ova kuća ima takodje malih problema sa zaklanjanjem sunca od strane suseda.

sve ovo zvuci zanimljivo ali imam jedno pitanje koliko to sve kosta? Dakle ako hocu da izgradim klasisnu kucu kosta toliko i toliko ,ako hocu da izgradim solarnu kucu kosta toliko i toliko, kuca nek bude recimo 150 kvadrata.

Grešite, termalni zastori su od veoma velikog značaja, jer čuva toplotu Trombovog zida tokom hladnih zimskih noći i omogućava Vam ugodnost življenja duže od dva dana bez dodatnih grejanja. Znam da zahteva non-stop zamorno, dosadno svakodnevno ručno podizanje i spuštanje zastora, ali ima i drugo veoma elegantno rešenje - ....umesto termalnog zastora, može se ugraditi na celu površinu Trombovog zida poliuretanska izolacija debljine 3 cm, pa onda hrapavi alumijumski lim sa crnom mat stranom prema spolja, bez ikakvog razmaka između lima i izolacije, i to je sve. Verovali ili ne, iako na prvi pogled takav aplikovani zid izgleda kao da smanjuje prijem Sunčeve energije, ali ne smanjuje uopšte prijem energije i sa druge strane značajno smanjuje gubitak toplote tokom noći ili za vreme dugih hladnih zimskih oblačnih dana - tvrdi dr. Miroslav Lambić u jednom od svojih knjiga o solarnoj energiji uopšte.

Zašto Vam ventilator ne radi? Pregoreo motor?! Zar je problem vinklovati motor?! Kakav ventilator koristite? Centrifugalni ili aksijalni (radijalni)? Centrifugalni je bolji izbor jer je motor van kanala za distribuciju toplog vazduha, pa je manja mogućnost po mom mišljenju pregorevanja motora usled stalnog rada motora u hladnim uslovima.


Objasnite mi malo detaljnije u kom smislu treba da se držim projekta? U dogovoru sa "NAŠ STAN"-om, uradio sam veoma male izmene što se tiče dodatnih prostorija (prostorije za ostavu i za zamrzivač, kao i još jedno dodatno predsoblje) na severo - zapadnoj strani kuće u odnosu na originalni projekt, i odgovorno tvrdim da sam čak i tim potezom i dodatno poboljšao izolaciju jer dodatne prostorije služe kao tampon zone. Ono što sam odstupio u odnosu na projekat je visina rogova od 12 cm u potkrovlju kuće, a trebalo je 16 cm zbog deblje unutrašnje termoizolacije, ali to se može rešiti zakucavanjem dodatnih letvi debljine 4 cm na donje rogove u potkrovlju, a onda sam mojom greškom izveo unutrašnji betonski zid za zagrevanje kupatila sa otvorima prečnika 7.5 cm (ukupno 8 otvora), a trebalo je 12.5 cm, i mislim da to neće biti strašno što se tiče propisanog zapreminskog protoka toplog vazduha kroz taj unutrašnji betonski zid do podnog skladišta. U odnosu na originalni projekat, objekat sam izgradio u inverznom obliku (obrnut lik u ogledalu) uz saglasnost "NAŠ STAN"-a.


Teško! To opet zahteva dodatna ulaganja za spoljašnju termoizolaciju (mislim Trombovog zida i armirano-betonskog tavana) koja će posle izvesnog vremena biti neupotrebljiva ako se budu stekli uslovi za dovršavanje prave pasivne solarne kuće. Zamislite da u slučaju postavljanja spoljašnje termoizolacije Trombovog zida, tavana i spoljneg zida, šta bi bilo kad bi se ložilo drvima? Zahtevalo bi zbog velike mase kuće veoma, veoma dugo vremena za zagrevanje celog prizemlja, a za to vreme bi se, sa unutrašnje strane masivnog i hladnog Trombovog zida, tavana,... pojavila obilna kondenzacija vlage iz vazduha.


Ja imam baš takvu kuću VENERA bez staklenika. Zanima me kako je on rešio problem da kuća funkcioniše kao obična normalna kuća? Kako je rešio problem sa Trombovim zidom? Da li je Trombov zid ostao u kući ili je srušen? I kakav je sistem grejanja izveo i gde je postavio grejna tela?

@ jozimire,

Vi ste pomenuli da ste za vreme zimskog perioda potrošili samo 2 kubika drva što je na prvi zaključak izuzetno mala potrošnja drva za Vašu skromnu pasivnu solarnu kuću "GEMA", ali niste pomenuli koliko ste kWh električne energije potrošili za grejanje preko MERMOTERMA?

<sub>[Ovu poruku je menjao eloiza dana 06.06.2009. u 16:51 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao bakara dana 22.11.2009. u 20:41 GMT+1]</sub>

Sve je to lepo,ali vidim da niko ne pominje nikakve cene,što me navodi na zaključak da su solarne kuće i dalje poprilično skupe za naše uslove.

Pa sigurno su skuplje od najobicnijih kuca. Ali u poredjenju sa propisno izoliranim kucama ne bi trebale biti skuplje. Ovde se prica o pasivnim solarnim kucama, koje koriste najjednostavniji nacin primanja sunceve toplote pa ne bi samo po sebi tu trebalo biti nekog veceg poskupljenja. Doduse ima nekoliko komplikovanih verzija pasivne solarne kuce koje su sigurno skuplje ali osnovne koncepcije ne bi trebale...

Tačno, u poređenju sa propisno izolovanim kućama ne bi trebale biti skuplje, ali zaboravljate i na dodatne troškove za staklenik sa duplim staklima, deo Trombovog zida sa duplim staklom, ventilacione kanale sa centrifugalnim ventilatorima ( 2 komada) i na betonske blokove u podu.

Dr. Branko Lalović u svojoj knjizi "NASUŠNO SUNCE" pominje gore pomenute dodatne troškove za samo 15 do 20% u odnosu na običnu kuću, ali se ti dodatni troškovi povrate za nekoliko godina štednjom energije, a posle tog perioda čist dobitak (bonus) u odnosu na obične kuće koji zahtevaju non-stop dodatne rastuće troškove za grejanje.

Kao što ste videli, evo jedan vlasnik pasivne solarne kuće "GEMA" za ukupnu površinu od oko 100 m2 (prizemlje oko 75 m2 i potkrovlje oko 33 m2) je potrošio samo 2 kubna metra drva za grejanje u veoma hladnim uslovima, i to čak u uslovima kad uopšte nije koristio obavezni termalni zastor i u uslovima kad nisu radili ventilatori za cirkulaciju toplog vazduha.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 08.06.2009. u 11:35 GMT+1]}

Pitanje sa termalnim zastorom je ostalo kao nesto sto će se resavati kasnije, i eto ostalo nerešeno do danas. Svakako da oni čuvaju deo toplote, ali sam svesno pristao da tih nekoliko procenata toplote gubim.
Što se tiče predloženog rešenja sa aluminijumskim limom činjenica je da je prijem i količina zahvaćene energije isti, ali se razlikuje rasporedodela primljene energije. Trombov zid bi trebalo da primi i akumulira dobar deo energije direktno u sebe. Na ovaj nacin je to smanjeno i povećan je deo energije koji ide u skladište i deo koji ide direktno u prostorije. Moram da se ovde malo ogradim. Kod GEME je Trombov zid običan betonski zid. Čini mi se da sam vidjao i konstrukcije Trombovog zida kroz koji prolaze kanali.





Ventilator je centrifugalni. Pogoni ga trofazni motor od 200W. Pregoreo je dva puta zbog nestanka faze a ne zbog uslova rada. Zaštita motora koju sam nabavio jednostavno nije odradila svoj posao. Pošto se amaterski bavim elektronikom rešio sam da napravim zaštitu i poboljšam diferencijalni termostat koji uključuje ventilator. To se evo oteglo par godina zbog 'nedostatka vremena'.




Mislio sam na veće izmene. Odnosi izmedju površina koje zahvataju sunce i masa u kući su od velikog značaja kao i strujanje vazduha kroz kanale i uopšte. Takodje raspored i namena prostorija su od velikog značaja. Vidim da ste upoznati sa tim i mislim da su izmene koje ste napravili sasvim u redu, uostalom projektant je stao iza toga.

Ja sam pomerio zid na kupatilu na potkrovlju za nekih pola metra i time povećao kupatilo na račun 'predsoblja'. Kasnije sam uvedeo da bi tu zapravo bilo jako dobro mesto za radni sto - 'odvojeno' je od ostatka prostorije i zimi je toplije, i svetlo koje dolazi kroz krovni prozor je odlično. Naravno da ovo nije veliko odstupanje i greška, ali je zanimljivo da sam na neko materijalu za ovu kuću vide na tom mestu nacrtan radni sto i da to jeste dobro mesto za njega. Neverovatno je kliko su ti projekti razradjeni i koliko se o detaljima vodilo računa.




Svakako da bi bilo teško i nekomforno. Izolacija Trombovog zida bi mogla da bude malo improvizovana, izolacija tavanskog prostora bi mogla odmah da se radi 'normalno' ali prostorija po prostorija. Ovo bi bilo više kao nužni smeštaj, u kraju gde sam ja zidao ima slučajeva da su se ljudi useljavali u podrumske prostorije, dok nisu završili još neki deo kuće. Tako i ovo o čemu sam govorio treba tako shvatiti - prikrpiti i osposobiti deo kuće kao nužni smeštaj.





U toj kući sam bio davno, uvreme kada je završena. Otuda znam da je planirao mali ventilator i sl. Koliko se sećam odmah je u pod ugradio i cevi za podno grejanje. 'Za svaki slučaj' kako je rekao. Kasnije kada sam prolazio video sam da je veranda srušena. Neznam ništa detaljnije.




MERMOTERM je snage 600W i radi preko termostata. Njegovu tačnu potrošnju ne znam. Na osnovu računa za struju teško može da se proceni jer u zimsku potrošnju je uklučen i električni bojler koji se preko leta ne koristi. Kada je potrošnja drva u pitanju opet napominjem da se uglavnom pre podne ne lozi tako da bi realna potrošnja bila negde oko 4 do 5 metara drva. Takodje treba da napomenem da se greje samo jedna prostorija - dnevna soba u kojoj se boravi preko dana.

Suprug i ja smo svojevremeno narucili projekat grupe americkih arhitekata za pasivno solarnu kucu izradjenu u osnovi od drveta i osb ploca, sa jednim masivnim zidom od crnog kamena koji je u zoni izmedju dnevnog boravka i "staklenika". U samom stakleniku se nalaze bubnjevi sa vodom i, po njihovom objasnjenju, u doticnim bubnjevima treba u sredini zasaditi izdrzljivije tropske biljke koje bi odrzavale vlaznost u samom stakleniku. Takodje, i kamin koji je postavljen malo vise jugo-zapadno, treba da bude oblozen crnim kamenom (ili kamenom tamne boje, sa spoljne strane). Sama kuca je poprilicno otvorena, umesto klasicnog sprata postoji galerija koja gleda na dn. boravak, juzni zid od spavace sobe je kompletan od stakla i gleda na trpezariju (postoji privatnost, sama soba je ogromna - 28m2). Iskreno, suprug i ja smo mastali o toj kuci nekoliko godina i sledeceg proleca krecemo sa izgradnjom.
Inace, mi smo od onih ljudi koji bi voleli da se skinu sto vise sa ovih nasih bajnih firmi za opskrbljavanje sirokih narodnih masa vodom, strujom, gasom itd., tako da smo se iz tog razloga opredelili za pasivno solarnu kucu koja ce biti jos "ojacana" solarnim panelima za toplu vodu i, nadam se, sa sopstvenom krovnom vetrenjacom za struju. Bunar smo vec iskopali na 120m, iskljucili se sa vodovoda i..., ma milina... samo mi internet niko nece oduzeti! :D

Inace drago mi je da jos ima ljudi koji su se odlucili na izgradnju ovakvih kuca. Po nasoj racunici, sa nacinom izgradnje koji smo mi izabrali (a tako grade u mnooooogo hladnim zemljama), kuca ce nas izaci jeftinije nego klasicna od cigle. Neko je pitao za cenu, pa evo da delimicno odgovorim: nas ce kuca izaci 25.000 evra od 180m2, sa podovima i krecenjem. Racunamo i na dodatne troskove od 15% na eventualna povecanja cena na gradjarama i 15% na nepredvidjene troskove. Sve zajedno izadje mnogo manje nego klasicno zidanje ciglom. Jos uvek je manje od 200 evrica po 1m2.

Bogami, ne znam kako izgleda ta gradnja sa drvetom i osb plocama, ali vrlo sam skeptican prema ovoj racunici.

:D I mi smo bili skepticni sve dok nismo seli sa jednim arhitektom i sve to stavili na papir. A sama izgradnja je inace jednostavna. Zbog manje radne snage, cena je manja. Plus, drvna gradja je jeftinija od cigle i cementa.

Masivni zid nije ništa drugo nego Tromb-ov zid. Valjda ste hteli reći masivni zid od betona sa spoljnim crno obojenim zidom?! Svi Tromb-ovi zidovi se obavezno premazuju crnom selektivnom bojom radi boljeg upijanja odn. akumuliranja Sunčeve energije.


Možete li detaljnije reći o tome. I ja sam razmišljao da u stakleniku napravim bazen sa vodom, ako Bog da!


?!?! Nije mi jasno kako obložen crnim kamenom? I kod mene je predviđen u centralnom delu kuće prema projektu kamin, ali mišljenja sam da je, zbog većeg iskorišćenja toplote dimnih gasova za grejanje, bolja teška kaljeva peć sa prisilnom cirkulacijom toplog vazduha.



Za mene je prosto neverovatno tako niska cena po kvadratu. A što se tiče drvne građe, jeste da je zdraviji materijal za življenje, ali ne bih rekao da je jevtinije od cigle i cementa. Drvo je mnogo lakši materijal od cigle i cementa, te zato ne mogu biti akumulatori toplote, tj. loženjem preko kamina brže će se zagrejati prostorije, a sa prestankom loženja i brže hladiti.

Jeste Trombov zid ali ne ofarban nego oblozen crnim kamenom. (mada, moguce da je ovo sto vi imate u projektu krajnje jeftinija varijanta, mislim na obojene zidove, nego postavljanje crnog kamena).

Bubnjevi sa vodom su najmanja stvar u svemu, ali krajnje korisna zbog odbijanja suncevih zraka na zid.

Cene i potrosnja drvne gradje je kudikamo jeftinije od cigle i nije tacno da manje zadrzavaju toplotu od cigle. Sam OSB koji je i osnova cele kuce je izolacioni materijal, premazan je svim zivim slojevima za zastitu od vlage, pozara, insekata... A da ne spominjem da u zidove jos ide staklena vuna, pvc folija, stiropor, sto znaci da ima cetvorostruku izolaciju. Jos i ako dodas plutu na sve to, ma milina ziva...I sve to opet za manje para. Nas ce kuca izaci jos jeftinije jer se mi inace bavimo stolarijom, tako da ce nas vrata i prozori izaci po ceni materijala a i plus smo kupili ove godine sirovu gradju koja je 40% jeftinija, tako da ce se gradja osusiti do sledece godine.

Moj savet je za svakog ko se odluci za pasivno solarnu kucu: sto vise trazite i raspitujte se za cene, cene su suvise raznolike na nasem trzistu. Mogu da dam sajt od jednih jeftinijih proizvodjaca: http://www.dragovic.biz

Prema građevinskoj fizici, postoje 3 načina gradnje prema gustini materijala za izgradnju objekta:
- laki sistem gradnje ( ako je gustina materijala manja ili jednaka 500 kg/m3)
- srednje teški sistem gradnje ( ako je gustina materijala manja ili jednaka 1000 kg/m3)
- teški sistem gradnje ( ako je gustina materijala veća ili jednaka od 1500 kg/m3)

Prema tome, svi gore pomenuti materijali spadaju više u laki sistem gradnje nego u srednje teški materijal, i ne mogu biti termo - akumulatori odn.
termo - stabilizatori toplote.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 11.06.2009. u 06:22 GMT+1]}

S punim postovanjem, ali po tome ljudi u Kanadi, Norveskoj, Svedskoj... se ustvari smrzavaju a da ni sami toga nisu svesni. :D Ipak je neko pametan sklopio nacine sistema gradnje sa termo izolacijom. Znaci po tome, da ako ja npr. sagradim betonski zid debljine 50 cm da ce meni biti toplije, a BEZ veoma lake staklene vune, veoma lakog stiropora. Ipak je to teski sistem gradnje, veeelike gustine.
Sve mi se cini da se ovde brkaju babe i zabe. Jeste, nacin gradnje Jeste lak, ali sa cetvorostrukom izolacijom, kakvu imaju veoma mali broj zidanih kuca. Hajde se samo zapitajte zasto se tako gradi na severnim hemisferama i da li su svi oni bas tako glupavi i ne znaju za ciglu i beton ili tu postoji jos nesto, kao npr. drvo koje greje a bez toga da se lozi!?! Raspitajte se malo kod ljudi koji imaju montazne kuce, posto se one prave po tom sistemu, kako je zimi kod njih, koliko trose energente za grejanje i kakvo je leti kod njih. Zivela sam u montaznoj kuci i mogu reci da je zimi toplo u kuci od 100 m2 sa jednom TA peckom,a leti je vise nego sveze. Poenta je u izolaciji, ne u cigli. I ne u gustini.

@vana

Vi mjesate dva razlicita pojma. @eloiza govori o akumulaciji toplote, a vi o toplotnoj izolaciji. Kod mnogih termalnih kuca za stabilizaciju toplote se koriste masivni zidovi koji su spolja toplotno izolovani (stiropor, vuna....). Kad se kuca zagrije i ti zidovi se zagriju, a posto su masivni (kamen, beton, cigla....) mogu da akumuliraju dosta toplote u sebi, pa je lagano otpustaju i griju prostorije i kada ne radi grijanje, jer su zidovi topli.

Kod kuca koje su gradjene od lakog materijala, koji ne moze da akumulira toplotu u sebi, sve sto je toplo u kuci je ustvari vazduh, i ako otvorite prozore par minuta da provjetrite prostoriju, kuca je rashladjena i mora se opet zagrijavati.

Masivna gradnja funkcionise na principu termo peci. Ima masu koja sluzi da akumulira toplotu (kao tucane cigle u TA peci) i poslije je otpusta. Laka gradnja je kao kvarcna pec. Kad je iskljucis gotovo je sa grijanjem.

Kuce sa masivnom gradnjom imaju u principu stabilniju i prijatniju temperaturu jer se temperatura teze mijenja (teze se zagrijava, ali i teze se hladi kad se jednom zagrije). To je ono o cemu prica @eloiza, a vi pricate o toplotnoj izolaciju u odnosu na spoljasnost, sto je nesto sasvim drugo. I jedna i druga kuca se prave sa tom toplotnom izolacijom, tako da se tu uopste ne radi o tom pitanju.

Sto se tice OSB ploca dobro provjerite hemijske specifikacije. Mnogi upozoravaju na isparavanje i otpustanje raznih hemijskih sredstava iz tih ploca, a koja nisu bas dobra za zdravlje. U principu, moraju se kupovati od proizvodjaca koji ima ateste i druge potrebne stvari za to (tj. ne mora se, ali ako se hoce izbjeci dugotrajno trovanje, onda bi trebalo).

Evo ja sam imao prilike da boravim malo na zapadu, a i jos sam, pa cu vam reci: zidana, kamena i sl. gradnja se na zapadu smatra luksuzom. Svi bi oni radili kuce tako kad bi mogli, ali zbog raznoraznih trzisnih cijena takvog materijala i radova to je vrlo skupo i to mogu da priuste samo neki. Kod nas je takav vid gradnje jos uvijek prilicno jeftin (na zapadu je najskuplja obicna kamencina, dok kod nas mozes kupiti dva kamiona kamenja za jednu paletu blokova). Dakle, ne radi se tu o nekom kvalitetu, nego o finansijskim prilikama. Bogatasi zive u kucama od cigle, kamena i betona. Raja zivi u kucama od raznoraznih ploca, rigipsa, i sl.

Nas narod, kao i obicno, zakljucuje nesto sasvim suprotno.
To naravno ne znaci da je laka gradnja losa, ali masivna gradnja je kvalitetnija. Ne zivi se u kuci samo da bi se grijalo, ima tu i jos nekih drugih momenta koji cine zivot prijatnijim ili neprijatnijim.

Enertija demantuje da drvo ne može da akumulira toplotu. http://www.enertia.com/

Ma znam ja da je nas narod uvek najpametniji. Ima jos prednosti lake gradnje, nije samo grejanje... A sto se tice lake gradnje i zapada (tacnije severo-zapada), arhitekte sebi prave na taj nacin kuce, a ne moze se reci da su puka sirotinja. I to su vise nego luksuzne kuce. Svako pametan bi odlucio da ne trosi prostor na debele zidove nego da stavi sto vise slojeva u panele i ne izgubi kvadrate. To je jos jedna od prednosti. A ima ih jos mnogo...
A sto se tice OSB i ispustanja hemijskih sredstava, to je kod nas normalno. Pre dvadeset i kusur godina siporeks je bio prozvan kancerogenim materijalom, ljudi svakako masovno prave kuce od njega jer je jeftin, a nisam primetila da je nekom posebno losije ili bolje od njega. Bilo koji novi materijal da se pojavi i slucajno pripreti nasim brojnim ciglanama manjak gradnje odredjenog broja kuca koji se u sustini meri u promilima, on ce biti ispljuvan. Ne sumnjam da postoji i bofl koji verovatno dolazi iz neke trovacnice u Kini, ali kao sto ste vec rekli - postoje sertifikati i deklaracije.

Arhitekte koji su osmislili i napravili projekat za nasu kucu su predlozili, da kao najbolju opciju uzmemo drvo u obzir i eto, glupavi oni, glupavi mi, pa uzeli uopste tu opciju u obzir. Mozda ste u pravu, bolje da zidam klasicno i lupim beton kao potporu, bicu zdravija, bolje cu akumulirati toplotu za letnje dane da mi isijavaju (jer toliko ce im i trebati da se zagreju, svaka cast na akumulaciji), imacu stabilnu kucu, od cvrstog materijala (znaci i sama je cvrsca za nase uragansko podneblje), bice skupa i luksuzna (bar cu zamisljati svu onu ciglu ispod disperzije i poludisperzije), i sto je najbitnije: necu se izdvajati iz mase.

Siporex je obican malter od sitnog pijeska i cementa koji se rasprsuje i tako dobija porozna struktura. Samo po sebi nema nista nezdravo u tom procesu proizvodnje. Medjutim, ako neko koristi neki otpadne materijale, zaprljane necim drugim, ili iskopane u radioaktivnom rudniku, ili dobijene drobljenjem ko zna cega, ili ako koristi ko zna kakva vezivna sredstva onda moze biti otrovan.
1998 u Bosni sam jedne zime spavao jednu noc u jednoj kuci koja je bila napravljena od nekog siporeksa. Oko 2 sata ujutro probudio me nevjerovatan bol u grudima. Jorgan i cebe su bili natopljeni vodom kao da sam ih upravo izvukao iz kade pune vode. Nekako sam to zbacio sa sebe i voda koja je spala sa pokrivaca me zapljusnula po nogama. Skoro cetvoronoske (zbog bola u grudima) sam izbauljao napolje na zimu u sred noci da se spasim. Vratio sam jos jednom u tu kucu da se obucem i uzmem stvari i otisao u motel. Bol je prestala 5 minuta nakon sto sam napustio kucu. Inace nikad u zivotu nisam imao nikakvih problema sa bilo kakvim bolestinama, a nemam ni sad.
Tako da, vidite, ima svakakvih materijala, kuca, i siporeksova, pogotovo kad se uzme u obzir ko ih sve proizvodi.

Drvo kao materijal nije nikakva novina, pa da se sad zbog toga popljuvava. OSB ploce imaju u sebi vise sintetickih lijepkova i sredstava protiv truljenja (jer organske stvari prirodno trunu), pogotovo formaldehida, nego sto ima drveta. A kako i od cega ih prave kod nas i kakve ateste imaju, to je vec drugo pitanje. Kod nas se ne moze naci ni ispravan med, a kamoli nesto drugo. Sad, ako cete vi narucivati te ploce iz Svedske i Kanade, onda svaka cast....


Ako vam neko skrene paznju na neke detalje ili aspekte lake gradnje, to ne znaci da pljuje po tome ili po vasem izboru, mozda ipak samo skrece paznju na neke stvari koje vam mogu biti od koristi ako ih uzmete u obzir. Niko vas nije ubijedjivao da ne pravite kucu na takav nacin, ali to ne znaci da svi sad treba da klikcu u slavu te gradnje ili da se u svemu slazu sa vama ili da vas smatraju budalom ako se ne slazu.
Ali ovako kako vi pisete, izgleda da vi direktno ili indirektno nazivate sve druge budalama koji ne zidaju tako.

Sta reci... Tema ovog foruma je bila pasivno solarna kuca. Ja sam se i prikljucila ovde zato sto cemo mi graditi bas pasivno solarnu kucu. Na kraju se ispostavilo da od cele pasivno solarne kuce, najinteresantniji deo je moj izabrani sistem gradnje. Moram napomenuti da ako se i budem zeznula zbog takvog nacina gradnje, zeznucu sebe i svoje troje dece, a ne Vas. Tako da "dobronamerni" saveti u vidu nemoj ti tako bolje je to i to, apsolutno nisu dobrodosli a u krajnjem slucaju su i off-topic.

I opet, sta reci... Hvala na prici o jednom jedinom boravku na jedno vece u siporeks kuci, koja cak nije ni svetlela u noci. Ta prica mi je mnogo pomogla i dosta mi pojasnila.

Sve u svemu, ja se duboko izvinjavam Vama, Vasem kriticizmu i Vasoj brizi oko toga da li cemo se mi svi kolektivno i porodicno pootrovati, mada je mozda Vasa briga vezana i za moje neduzne komsije koji ce ispastati zbog samo moje odluke za OSB jer hemijska isparenja iz gradjevinskog materijala koji nije cigla mogu katastrofalno da uniste zdravlja komsiluka, pa cak mozda i eko sistem. Primite moje iskreno izvinjenje i nadam se da cemo sa ovim prestati da izlazimo sa teme, da se vratimo na pasivno solarnu izgradnju koja je slabo zastupljena na nasem podneblju i ja bih Vas molila da na mene gledate kao da sam izabrala da zidam kucu ciglom i betonom, a ne drvetom. Hvala unapred i respect

Nema potrebe za cinizmom jer mene nije briga ni za vas ni za vase troje djece, kao ni kakvu cete kucu praviti.
Ako prodjete jos jednom kroz prethodno napisane postove, vidjecete da vas niko nije ubjedjivao da tako ne zidate. Ja sam vam samo:
1. objasnio razliku (fizika) izmedju onoga sto vam je Eloiza govorio i onaga na sta ste vi odgovarali;
2. skrenuo paznju da na trzistu ima osb-ploca koje nisu bas po propisu.

Prica o siporeksu ima funkciju samo da ilustruje da ima svakakvih proizvoda, a ne da siporeks generalno ne valja, sto i jasno pise u poslednjoj recenici tog poglavlja. Boravio sam ja i prije toga i poslije toga u drugim kucama sa siporeksom bez ikakvih problema.

Ovo sve nije bilo upuceno samo vama i zbog vas nego i svima ostalima koji citaju ovu temu.

Ako vas nista od toga ne zanima, ili ako smatrate da niko ne bi trebao o tome nista da kaze, onda ste na pogresnom mjestu. Forumi i sluze za to da ljudi razmjenuju misljenja, a ne da neko pise, a ostali citaju bez prava odgovora. Za takve stvari mozete otvoriti svoj blog i tamo do mile volje pisati sta vi planirate da radite, bez da se neko umijesa u vas esej.

Pozdrav.

E bas Vam hvala! Sada sam jos dobila i savet za internet, forume, blogove... Ma svaka Vam cast! Jeste bili skoro u Mensi? Trebali bi ste... Ipak ste multi-talentovani i visoko obuceni za mnoge stvari, pa samim tim smatrate i da ste merodavni da bas Vi objasnite i savetujete.

Prica o siporeksu ilustruje nesto drugo, a ne da ima svakakvih proizvoda. Ta prica vise ilustruje Vas samog.

Vi ne razmenjujete misljenja, Vi drzite predavanja. Mislim da bi vise Vama gospodine odgovarao blog, a jos bolje kratki esej u 20.000 reci o toksicnosti gradjevinskih materijala i sta je moguce doziveti za samo par sati boravka u kuci gradjenoj od takvih materijala.

PS: vise stvarno ne znam kako da Vas otpozdravim, mozda ovaj put - Adio?

Ne znam sta je izvor vase frustracije i ne zanima me, ali ovaj forum sigurno nije mjesto za istresanje iste.

Niko vas ovdje ni na sta ne nabjedjuje. Blok betona akumulira vise toplote od bloka drveta iste velicine. OSB ploce se lijepe sredstvima koja sadrze formaldehid. To su objektivne cinjenice prema kojima ja nemam nikakve licne emocije i ne znam zasto vi iznosenje tih cinjenica smatrate nekim mojim subjektivnim potezom prema vama. Mene uopste ne interesuje sta vi licno smatrate o tome ni da li cete mozda misomorom da lijepite tapete, ali ne znam zasto vama smeta obicno iznosenje javno poznatih fizicko-tehnoloskih cinjenica do kojih svako bez problema moze doci za 1min.

Pravite vi vasu kucu kako ste naumili, niko vam ni jednom nije rekao da to ne radite. Ne znam zasto vi umisljate da vas neko ubijedjuje u suprotno ili da je nekom stalo da vi ne pravite takvu kucu?!
Na forumu je normalno da ucesnici iznose svoja razmisljanja, iskustva ili informacije. Nikog savrseno ne boli uvo sta ce ti vi sa njima da uradite, osim ako nije u nekoj mjeri mentalno poremecen i ako nije nesto umislio.

Prema tome, opustite se i pisite o objektivnim cinjenicama koje se ticu teme, a za psiholoske analize ucesnika foruma ili gradjevinske industrije mozete otvoriti temu sa tom tematikom. Ili blog, ako niste sposobni da se suocavate sa drugacijim misljenjima.

Lepo ja kazem, stvoreni ste za eseje!!!

A sto se tice frustriranosti, stvarno ne znam ko je u ovoj diskusiji isfrustriran... ALO bre covece, procitaj gore temu i mani me se! Nadji drugog na kome ces da se istresas i da pametujes, fola radi, iznoseci cinjenice! I opet si promasio temu, ali verovatno osim relativne gustine i akumulacije toplote ti vise nista ni ne znas o pasivno solarnim kucama sa obzirom da nasiroko zaobilazis tu temu

Sad sam ja tebi odgovorila, verovatno ces ti opet meni da odgovoris, mozda da mi saspes opet neku cinjenicu u lice, pa rekoh da ti olaksam posao: jeste, ja sam budala, nemam pojma o gradjevini, IQ mi je ko broj cipela, bolje da blogujem i glogujem nego, nedo bog, nesto kazem protivno tebi i tvojim "dobronamernim" opaskama. Ajde sad, nadam se da si zadovoljan, sta god da ti padne na pamet mozes napisati protiv mene, samo sto, ccc, moracemo da promenimo ime ovog foruma.

Sa uzivanjem i nestrpljivo iscekujem tvoj odgovor, ovo stvarno postaje vise nego zanimljivo

Neka hvala, ja sam zavrsio jos prethodnim postom.

E, vana077, o'ladi malo. Ako misliš da neki korisnik neprimereno učestvuje u diskusiji, prijavi to moderatoru. Tema nije mesto za svađu, čak ni ako se svađa vodi oko teme, a posebno ne na način kako ti to radiš, lično. Ne znam na koliko si foruma do sada učestvovala, ali ovaj forum nije mesto za takvu vrstu pisanja. Time što truješ temu prosto teraš moderatore da je zaključaju. Treba li nam to?

Sto pomenu trovanje, sad ce na tebe da se okomi :)

:D
Ma da, ja trujem a covek minira i napada svaki alternativni nacin gradnje. A super da ste se prikljucili na temu pasivno solarnih kuca.

Sve u svemu, izvinjavam se ucesnicima i citaocima ovog foruma na off-topicu i iskreno bih molila da se vratimo na temu. Ponavljam da mi je drago sto je neko otvorio ovu temu, sa obzirom da se na nasem podneblju malo zna o pasivno solarnim kucama, a zdusno podrzavam svaki vid eksploatacije prirode a da se pritom prirodi ne steti.

Videla sam nekoliko projekata kuca gde je predvidjeno da front gleda na juznu stranu. Kako se tu resava pitanje privatnosti? Mi cemo inace imati jedan mali problem, koji jos uvek ne mogu da vizuelizujem u svojoj glavi, naime zbog ciste juzne strane kuca ce nam ici malo ukoso, a ulica ushorena. U komsiluku nema visokih objekata, nema drveca, ali jos uvek ne mogu da stvorim sliku kuce malo nakrivo ;)

Ma vidiš da neće!
Vana077, drago mi je da si se vratila!

Sve pasivne kuće kuće imaju prozore i balkonska vrata sa obaveznim spoljnim termoizolovanim roletnama koji se spuštaju predveče (zimi) radi smanjenja gubitaka toplote.

Postoje projekti "NAŠ STAN"-a koji imaju stakllenike koji su koso usmereni u odnosu na pravac ulica.

Ako ste odlučni u izgradnji pasivne kuće sa lakom "četvoro strukom izolacijom" za Vas bi bilo bolje da obezbedite termoakumulaciju ispod cele površine poda-prizemlja (visina kamenog skladišta - oko 1,5 metra) sa dnevnom prisilnom cirkulacijom toplog vazduha od južnog staklenika ka skladištu (zimi na severnoj hemisferi!!) i obratno noćnom cirkulacijom (leti na severnoj hemisferi!!) svežeg vazduha od prozora (ili zida) na severnoj strani kuće ka skladištu radi obezbeđivanja svežine tokom dnevnih tropskih vrućina.

Što se tiče prelaznih perioda, da ne bi došli u situaciju kad bude previše vruće ili hladno, jedini način je ugradnja PLC (Program Logic Controler) elektronskog uređaja za nadziranje spoljne i unutrašnje temperature vazduha i automatsko uključenje-isključenje ventilatora i klapne za usmeravanje vazduha.

Što se tiče Tromb-ovog zida, najoptimalnija debljina zida je između 25 i 30 cm, ne više.

Sve pasivne solarne kuće "NAŠ STAN"-a su tako projektovane da unutra zimi bude toplo, a leti sveže uprkos letnjim vrućinama bez erkondišna.

Napominjem da nije tako jednostavno uraditi projekat pasivne solarne kuće bez timske pomoći obučenih i kvalifikovanih - sertifikovanih stručnjaka raznih profila (arhitekata, mašinaca, građevinaca, tehnologa,....) za solarnu energiju uopšte, i bez prethodnih uvida istih stručnjaka na licu mesta (povoljna ili nepovoljna lokacija, eventualno određivanje najpovoljnijeg odstupanja od pravca sever-jug prema datim uslovima) za izgradnju pasivne solarne kuće. Veoma je mali broj srećnika koji imaju dobru lokaciju za izgradnju pasivne kuće, kao što je vrh brda, sa padinom prema jugu, i bez fizičkih prepreka za Sunčeve zrake na južnoj strani u blizini (šuma, planina, ...).

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 14.06.2009. u 08:43 GMT+1]}

Cela suština leži u tome da se takve kuće rade pojedinačno jer zavisi od gomile konkretnih uslova na terenu

Ne bih rekao. Mišljenja sam da je "NAŠ STAN" iz Beograda uradio oko 15 tipskih projekata pasivnih solarnih kuća koji odgovaraju skoro svim uslovima u tadašnjoj SFRJ, tako da svako ko ima želju da iskoristi besplatnu energiju za grejanje ne samo prostorija, već i vode za kupatila, može se raspitati kod njih i oni će sasvim sigurno pomoći oko najboljeg izbora pasivne kuće.

Uzmimo sada primer - šta je bolje graditi čak i za nepovoljnu lokaciju (na pr. da na južnoj strani neki objekt zaklanja delimično Sunce) - običnu kuću sa haotičnim i nepromišljenim rasporedom prostorija prema stranama sveta, a bez skoro ikakvih dobitaka besplatne sunčeve energije ili pasivnu solarnu kuću sa pravilnim i pametnim rasporedom prostorija prema stranama sveta (dnevni boravak, spavaća soba, deo trpezarije su smešteni na južnoj strani kuće, a predsoblje, garažu, kupatilo, kuhinju sa ostavom, .... kao tampon zone na severnoj strani sa najmanjim mogućim brojem prozora)?

Zasto se, ako neko pravi obicnu kucu, podrazumjeva da je to haoticno i nepromisljeno i u svemu uradjeno na najgori moguci nacin?

Hteo sam reći da 99% običnih kuća, pa čak i prema projektu raznoraznih tipskih kuća, su građene neplanski odn. drugim rečima građene su nezavisno od prilagođenosti i uklopljenosti u PRIRODNI AMBIJENT.

Zanemarena je u današnje vreme najranija i najznačajnija Sokratova preporuka o osnovnim principima zahvata sunčevog zračenja pri izgradnji objekata.

Jest, ali o tom se moze pricati u slucaju usamljene kucu na suncanoj padini sa dovoljno placa da je okreces kako hoces. Ljudi koji prave kuce u urbanim naseljima su ograniceni brojnim faktorima koji im ne dozvoljavaju da okrecu kuce "ukuso" i koriste egzoticne oblike, zatim komsijske kuce i zgrade koje zaklanjaju sunce, te i polozaj ceste, puta, i sl. stvari koji diktiraju gdje ce biti dvoriste, garaza i sl. Okrenes kucu tako da ti dvoriste i dnevni boravak gledaju pravo u sivu sjevernu zidurinu komsijske kuce pa ti uzivaj u suncevoj toploti, a pogled ti kao iz zatvora.

Kada je reč o urbanim sredinama, tu ste u pravu.

Isto to važi i na brdovita i šumovita ruralna područja na mnogim lokacijama gde zaista nije moguće stvoriti uslove za prijem Sunčeve energije.

Hajde da malo oživim temu, vidim da ima ljudi koji su i praktično upućeni u materiju, za razliku od mene, koji istu pratim samo na nivou teorije. Elem, moja vikendica se nalazi na takvoj lokaciji, južna strana, vinogradarski kraj, šuma je ispred, ali zbog nagiba terena ne pravi senku. Kućica se nalazi uz zapadnu granicu placa, dakle gledajući iz nje, desna strana, donji nivo je ozidan betonskim blokovima, a sprat fasadnom ciglom. Sa zadnje strane je otkopan podrum-suteren. Planiram da sa prednje, južne strane, uradim zastakljeu terasu.
E sad i pitanje: Koliko je moguće na postojeću kuću pridodati neku od tehnologija za solarne kuće, npr. dodati Trombov zid, podno skladište i na taj način racionalizovati grejanje/hlađenje? Naime, ukoliko je tako nešto moguće i izvodljivo, postoji mogućnost da sa istočne strane, dakle pored kuće, dodam još jedan deo, gde bi bilo toplotno skladište, pa onda otpada ideja sa zastakljivnjem terase samo ispred, nego bi to izveo na slovo G, dakle "opkolio" bih kuću staklenom baštom.
Koliko je to racionalno i ispaltivo, jer ja sa postojećim stanjem vrlo lako i brzo zagrejem donji nivo? Jel uopšte moguća transformacija obične u solarnu ili polusolarnu kuću?
Ako neko zna odgovor, bio bih zahvalan, nadam se da ste mogli da steknete sliku u glavi, kako to sve izgleda i šta sam zamislio?

U časopisu KGH ("Klimatizacija - Grejanje - Hlađenje") broj 3/1987 na strani 57 postoji članak "Prilagođavanje seoske kuće radi pasivnog korišćenja Sunčeve energije" čiji je autor Safet Fazlić, dipl. ing., RO "14 decembar", OOUR "Termomont", Beograd.

Imam kopiju tog članka, ali nemam skener da bih to preneo u elektronskom obliku na ovaj forum.

Naime, radi se o "...kući koja nije najpovoljnije orijentisana (najpovoljnija orijentacija je prema jugu), ali je izborom pogodnog sistema i optimalnim postavljanjem elemenata...." donekle je nadoknađen taj nedostatak.

Znači, problem orijentacije pri adaptaciji postojećih objekata se rešava od slučaja do slučaja, a dok se pri gradnji novih objekata njih treba orijentisati prema jugu.

Stepen odstupanja od juga (0 stepeni) prema zapadu (ili istoku) i procentualno smanjenje mogućnosti korišćenja Sunčeve energije

0 stepeni (jug).................................100% primljena Sunčeva energija
10 stepeni (jugo-zapad ili istok)............98% primljena Sunčeva energija
20 stepeni (jugo-zapad ili istok)............93% primljena Sunčeva energija
30 stepeni (jugo-zapad ili istok)............88% primljena Sunčeva energija
40 stepeni (jugo-zapad ili istok)............79% primljena Sunčeva energija
50 stepeni (jugo-zapad ili istok)............70% primljena Sunčeva energija
60 stepeni (jugo-zapad ili istok)............59% primljena Sunčeva energija
70 stepeni (jugo-zapad ili istok)............49% primljena Sunčeva energija
80 stepeni (jugo-zapad ili istok)............41% primljena Sunčeva energija
90 stepeni (zapad ili istok)...................34% primljena Sunčeva energija

Znači, toleranciona odstupanja orijentacije zgrade prema jugu je u okviru ugla + ili - 30 stepeni.

Na severnoj hemisferi, bitno je da se pri izgradnji odn. adaptaciji objekata treba gde god je moguće obezbediti minimalne preduslove za bolju štednju energije kao što su:

- bolje izolovani zidovi na severnoj strani objekta
- manji broj otvora i staklenih površina na severnoj strani objekta
- sadnja četinarskih drveća ili izgradnja funkcionalnog nasipa na severnoj strani objekta da predstavljaju
barijeru naletima hladnih severnih vetrova
- veće dobro izolovane staklene površine (duplo staklo) graditi na južnoj strani objekta radi boljeg prodora
sunčevih zraka u prostorije, a samim tim i njihovo zagrevanje
- Bolja izolacija zidova, tavanice i podruma
- sadnja listopadnog drveća na južnoj strani objekta kako bi leti predstavljale barijeru toplotnom dejstvu
sunčevih zraka na objekat

http://www.majstorije.info/?p=184

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 21.06.2009. u 22:00 GMT+1]}

@drbogi,

kolika je osnova Vaše vikendice? I da li je tačno usmerena ka jugu?

Pa recimo 8x5 i uglavnom jeste okrenuta ka jugu, možda malo i ka zapadu, ali je to malo odstupanje. Tu, na jugu, se nalaze i ulazna dvokrilna vrata, kao balkonska, a unutra dvostruka staklena. Sa zadnje, severne strane otkopan je podrum suteren, pokriven ravnom betonskom pločom, koja dopire do 3/4 visine zida, a na tom zidu se nalazi i dimnjak. Sa severne i zapadne strane nema mogućnosti za nekakvu intervenciju, sa zapadne je ograda, na tom zidu nema prozora, a na podrumu se nalazi mali prozor, 60x 25 približno. Svetlost dolazi kroz dvostruka balkonska vrata na jugu i kroz dvokrilni prozor na istočnom zidu. Na spratu se nalazi soba i terasa, soba je uvučena u odnosu na donji nivo, nešto je manja. I tu su prozor i vrata na južnoj strani.
Kućica je koncipirana baš kao vikendica, sa puno boravka napolju, npr. stepenice su spoljašnje, terase su pokrivene lozom. Za duži boravak, i eventualni život tamo, potrebno je ipak uraditi nekakvo prilagođavanje, npr. zastakliti terasu ispred ulaza, ili ako ima smisla zašto da ne, produžiti staklenik i na istočnu stranu, te na taj način proširiti prostor, a zahvaljujući staklu ostati vizuelno u prirodi. Ako još može da se od toga načina proširenja obezbedi grejanje, u smislu uštede, to bi bio pun pogodak.
Eto, to su moja razmišlajnja, u tom pravcu idu.
Hvala na interesovanju za moj slučaj, nadam se da još nekome od posetilaca foruma može koristiti neka od informacija prikupljenih iz ovog našeg "čatovanja".

Ok, ne kažem, postoje tipske varijante, ali ipak mislim da mora da se uzmu svi konkretni uslovi terena koji su mnogobrojni i jako raznoliki, potom broj stanara, njihove navike, njihov "kapacitet" u pogledu buduće investicije, i uopšte šta se hoće. Sve u svemu nekoliko jednačina sa mnogo više promenljivih - ali sa veoma velikim brojem mogućih rešenja

@drbogi,

Strpljenja malo...
Razmišljam....

Zašto komplikujete sebi život eventualnom dogradnjom staklenika u obliku ćiriličnog slova G? To je čisto bacanje para za nimalo jeftino duplo staklo, a efekta.... (?!) ne kažem da nema, nego kako ćete se zaštiti od vrućine i grada leti?

Postoji jeftinija varijanta da umesto duplog stakla
- da bude spolja staklo, a unutra PVC - UV otporna folija ili
- da bude polikarbonatno staklo (da li jeftinije ? ili skuplje ? - stvarno ne znam)

Prvo što treba da uradite je da vikendicu spolja dobro termoizolujete (što deblje to bolje) na severnoj, zapadnoj i istočnoj strani, a iznutra pod i potkrovlje. Moj je savet da uzmete KINGSPAN termoizolaciju (da li jeftinije ? ili skuplje ? - opet stvarno ne znam) jer u odnosu na obične termoizolatore 5 cm KINGSPANA štiti od gubitka toplote isto što i 10 cm obične termoizolacije. Treba posebno obratiti pažnju na toplotne mostove - tih na Vašoj vikendici ima mnogo.

Zar nije jednostavnije da u prizemlju izvedete staklenik ispod oslonca za lozu? Taman će Vas lišće od loze da štiti od direktnih letnjih Sunčevih zraka, a da iznad loze postavite protiv gradnu mrežu.

To je najmanje što možete da učinite.

A na spratu biste mogli da izvedete vertikalno staklenik od kraja dvovodnog krova pa do poda, a sa zapadne strane izvedete bočni zid od na pr. giter blokova takođe spolja termoizolovane, a sa istočne strane isto zid sa otvorom za vrata.

Takođe u prizemlju da izvedete bočne zidove staklenika od blokova sa takođe otvorom za vrata, s tim da treba duž istočnog zida prema severu ugradite još jedno predsoblje sa otvorom za ulazna vrata, radi sprečavanja gubitka toplote direktno iz staklenika prema spoljnoj sredini.

Takvim izvedbama bočnih zidova staklenika je jeftinije u odnosu na duplo staklo, a i povećan je stepen korisnog dejstva za prijem sunčeve energije odn. smanjuje se gubitak toplote tokom hladnih noći.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 23.06.2009. u 20:36 GMT+1]}

Zahvaljujem se na uloženom trudu, mislim da sam shvatio sve iznete sugestije. Svakako ću uraditi to pokrivanje nekakvim staklom ovog dela ispred ulaznih vrata, to je nesporni deo poduhvata. Ostalo je bilo pod znakom pitanja, a sada vidim i sam da bi to bilo teško uraditi na ispravan način. Uostalom zbog toga sam i pitao na forumu, više glava je uvek pametnije. Npr. znam za probleme sa toplotnim mostovima, ali ih u sopstvenom slučaju uopšte nisam uzeo u obzir, jer sam se usredsredio na drugu stranu.

Koliko sam shvatio solarna kuća u kojoj živite je projektovana pre više godina.
Zanima me koliko su takvi projekti aktuelni danas? Ta oblast je se dosta razvijala poslednjih godina po pitanju izolacionih materijala, ali koliko se promenio sam osnovni koncept takvih kuća?
Ako nije indiskretno, voleo bih da mogu da vidim nekakvu fotografiju završene kuće, na sajtu sam video CAD animaciju, Venere, ali fotografija je ipak nešto drugo.
Još jednom se zahvaljujem na vrednim savetima.

Još u početku ovog foruma sam napomenuo da solarna kuća još uvek nije završena, tako da ne živim u toj kući.

Što se tiče aktuelnosti projekata, nisam ovlašćen da odgovorim. Pitajte „NAŠ STAN“ iz Beograda. Ali sam pre oko 15 godina čuo da su oni razvijali projekte solarnih kuća druge, treće,..... n-te generacije, odn. drugim rečima sve više efikasnije i možda jeftinije solarne kuće.

Možete li molim Vas da mi navedete izvor sajta CAD animacije VENERE. Na sajtu "NAŠ STAN" je samo maketa.

A za fotografiju još nisam savladao "obuku" za ubacivanje slike na ovaj forum ELITESECURITY.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 26.06.2009. u 16:48 GMT+1]}

Sajt je Naš stan, a sad kada sam malo bolje pogledao, vidim i sam da je fotografisana maketa. :(

Za pasivnu solarnu kuću su propisane vrednosti termoizolacije:

U-vrednost za spoljni zid, pod i tavanica cca. 0,20 W/m2K

Ugradnja prozora pasivne kuće, U-vrednost < 0,80 W/m2K, g-vrednost = 0,42

Pored KINGSPAN termoizolacije, zanima me koji PVC prozori i balkonska vrata sa ugrađenim spoljnim roletnama zadovoljavaju gore pomenute uslove?

"Pasivna kuća štedi energiju i novac!

Može li sebi priuštiti gradnju pasivne kuće i osoba s prosečnim primanjima? – U mnogim zemljama Evropske Unije to je sasvim izvodljivo i isplativo rešenje i za osobe s prosečnim primanjima jer nešto veće izdatke za kvalitetnije prozorske otvore, sastav prozračivanja i kvalitetnu toplotnu izolaciju u programima sufinancira i država svojim kreditima.

Tako Nemačka svojim građanima isplatu kredita za gradnju ovakvih objekata osigurava direktno putem banaka, a pojedine savezne pokrajine čak i dodatnim merama podstiču gradnju pasivnih kuća.

No i bez ovakvih financijskih podsticaja od strane države, gradnja pasivne kuće isplativija je od gradnje konvencionalne kuće – dugoročno gledano ušteda u energiji čini je neuporedivo boljim i prihvatljivijim rješenjem.

Komfor pasivne kuće brine za ugodnost i toplotu u svakom domu.

Čak ako pasivna kuća uveliko štedi energiju i novac, u jednom zasigurno nikako nije štedljiva: a to je komfor! Vlasnici i stanari u pasivnim kućama zasigurno će znati ceniti ovu veliku prednost. Zahvaljujući dobroj toplotnoj izolaciji nema potrebe neke prostorije jače ili slabije zagrijavati kao što je to slučaj kod konvencionalnih kuća, jer se sve prostorije u pasivnoj kući jednako zagrejavaju, čak i one koje direktno graniče s spoljnim hladnim vazduhom.

To stvara zaista pravi prijatan osećaj i pravi komfor u unutrašnjosti. Ustajalog ili hladnog vazduha u spavaćoj sobi nema (u konvencionalnim kućama prisiljeni smo otvarati ili poluotvoriti prozore tokom noći) jer savršeno funkcioniše sastav prozračivanja.

O gradnji pasivnih kuća u evropskim zemljama – 3000 pasivnih kuća sagrađeno je širom Nemačke, Austrije i Švajcarske

Posebnost koju valja istaknuti kod pasivne kuće je činjenica da ona nije usko vezana uz određeni stil ili način gradnje. Postoje pasivne kuće građene od masivnih zidova, od drveta ili kombinacije ovih dvaju načina gradnje.

Svaki je arhitekt danas u stanju planirati i graditi pasivne kuće. Čak i mnogi proizvođači montažnih objekata u Evropi u svojim programima nude pasivne kuće. No standard pasivne kuće ne primjenjuje se samo na stambene objekte, on je lako primenljiv i na škole, proizvodne hale i hotele."

Pogledajte ovaj članak!



_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 05.07.2009. u 22:02 GMT+1]}

Što se tiče Passiv hause....

Nešto o pasivnim kućama....

O načinima za očuvanje energije....

Nešto malo o PASSIVHAUSE na engleskom jeziku.....

O efikasnom i nada sve štedljivom načinu izmene vazduha u pasivnoj kući.

Pasivna kuća – skupi idealizam ili ekonomična ekologija?


Još pre nekoliko godina mislilo se kako je nemoguća ušteda energije od 90 % inovativnom i modernom tehnikom gradnje. Danas, nekoliko već dovršenih projekata – pasivnih kuća – pokazuju kako je ta vizija već realnost.

Npr. u Nemačkoj od 01. jula 1999. program za podsticanje pasivnih kuća, koji provodi kreditna ustanova za obnovu (kfw) zamenila je podsticaje za nisko energetske kuće. Zbog ovih kredita s niskim kamatnim stopama ekološka alternativa pasivna kuća postala je zanimljiva i po pitanju ekonomičnosti.

Pasivna kuća – razlike u vezi nisko energetske kuće

Pasivna kuća razlikuje se od nisko energetske kuće:
• Kompaktni način gradnje
• Optimalna izolacija spoljnih delova kao zida, krova i poda
• U-vrijednost, manji je 0,15
• Staklo, koje ne propušta toplotu s Uw-vrednosti manjom 0,80 W/m2k na svim prozorima
• Ne postoje mostovi toplote konstrukcije za gradnju
• Orijentacija prema jugu i nepostojanje senke objekta
• Veliki prozori na južnoj strani, koji maksimaliziraju dobitak solarne energije
• Apsolutno vazdušno-nepropusni oklop objekta
• Visoko efikasni, kontrolisani uređaj za osvežavanje sa povratkom toplote
• Upotreba regenerativne energije, kao npr. solarne
• Nema potrebe za posebnim, aktivnim sastavom grejanja
• Upotreba kućnih uređaja, koji štede energiju
• Upotreba izmenjivača toplote zemlje
• U poređenju sa nisko energetskom kućom ušteda energije i do 80%

Pasivna kuća – kada kuća može dobiti taj naziv?

Kako bi se nazvala pasivnom kućom, njena godišnja potreba za toplotom ne sme iznositi više od 15 kWh/(m2a), što od prilike iznosi 1,5 litara ulja/m2 površine za stanovanje po godini. Usporedimo li to sa standardom gradnje novih zgrada osamdesetih godina (cca. 220 kWh/m2), vidi se očigledno smanjenje. Primarna potreba grejanja, to znači grejanje uključujući pripremu tople vode i struje u kući sme iznositi maksimalno 50 kWh/m2.

U standardnim kućama dodatno se potroši otprilike 32 kWh/m2 za zagrejavanje tople vode i 26 KWh/m2 za struju u kući. Ukupna potrošnja energije pasivne kuće niža je za 4 faktora od prosečne potrošnje energije struje u kući i zagrejavanju tople vode u novim zgradama prema važećim nacionalnim propisima.

Koliko je bitno smanjenje potrošnje toplote u kućama pokazuje studija prema kojoj se 77% ukupne potrošnje energije u domaćinstvu troši na zagrejavanje prostorija.


_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 14.07.2009. u 20:36 GMT+1]}

Pasivna kuća – zašto graditi pasivnu kuću?

Standard pasivne kuće jeste pokušaj, smanjenja potrošnje energije i udovoljavanja novogradnje globalnim zahtevima da se pri tome poboljšao komfor stanovanja. Pruža osnovu kako bi se u novogradnjama preostala potrebna energija u celosti pokrila iz obnovljivih izvora energije.

1. Jeftinija osnova zbog toga, jer prema principu jednostavnosti stavlja se naglasak na komponente, koje zgrada ionako treba: Omotač zgrade, prozora i s aspekta higijene povoljnog automatskog provetravanja. Ukoliko se poboljšanje efikasnosti ovih komponenti dovede do te mere, da posebni sastav izlazne toplote nije više potreban, nastaje ušteda, koja poravnava troškove, koji nastaju pri poboljšanju efikasnosti.

2. Smanjenje gubitka prije maksimalizacije dobiti: osnovni princip pasivnih kuća jeste, konsekventno sprečiti postojeću toplotu da ne izlazi ka spolja (smanjenje gubitaka). Teoretski proračun modela i praktična iskustva s mnogobrojnim projektima su pokazala, kako je takva strategija u zemljama srednje Evrope i područjima slične klime mnogo efikasnija nego strategija, koja se bazira pre svega na pasivnom ili aktivnom iskorišćavanju solarne energije.

Kuća, koja vraća toplotu

# Posebna obeležja "pasivne kuće, koja vraća toplotu" (Promene u poređenju sa opisom pasivne kuće)

# U-vrijednost za spoljni zid, pod i tavanica cca. 0,20 W/m2K

# Energetska nazivna vrednost (toplota za grijanje) cca. 10 - 20 kWh/m2a

# Sastav grejanja na nižoj temperaturi (podno grejanje – grejanje na zidu) ugrađuje se, kako bi pri pogrešnom korišćenju i kod mogućih kasnijih nadogradnji i promena objekta, postojale dodatne rezerve grejanja.

# Temperatura vazduha, koji ulazi iznosi cca. 17°C a stanovnici kuće istu percipiraju kao sveži vazduh.

# Dodatne ugradnje kod kuće, koja vraća toplotu jeste postavljanje rekuperativnog izmenjivača za izmenu toplote: upija sveži zrak preko celokupne površine izmenjivača i vazduh se pri tome pred zagrejava transmisijskom toplotom iz kuće ili kada sunce zagreje solarnom toplotom.

# Ugradnja prozora pasivne kuće, U-vrijednost < 0,80 W/m2K, g-vrijednost = 0,42

# Smanjenje struje u kući i pomoćne struje na 18 kWh/m2 a upotrebom električnih uređaja i lampi koji koriste energiju efikasno.

# Primarna energija – nazivna vrednost, koja se može postići = 115 kWh/m2a (<120 kWh/m2a)

Ljudi,

pomozite da ovaj forum "oživi", ne mogu ja sam da nosim teret.

Ne bojte se, pitajte bilo šta makar na nivou malog deteta u vezi solarne energije i pasivnih kuća uopšte.

Zato ovaj forum služi da bi smo se međusobno dopunili i obogatili iskustvima i saznanjima.

@Stranger2,

moram priznati da mi nije jasna Vaša koncepcija plastenika, a ni sama slika u ovom forumu takođe mi nije jasna.

Da li možete pokušati od početka do kraja u detaljima da objasnite?

Naravno.

Trenutno nemam vremena da napravim novu skicu sa komentarima pa cu za sada objasniti samo recima a vi uz citanje gledajte u one tri slike koje su okacene na prvoj strani ove teme. Ovako:

Plastenik:
- Plastenik ovde nacrtan je izgradjen isto kao najobicniji klasican plastenik za povrce. Konstrukcija je od polukruznih sipki pa je i plastenik u uzduznom preseku polukruzan. Polukruzne sipke se koriste iz dva razloga: jer se jednostavno postavljaju (samo se oba kraja zabodu u zemlju) i zato sto su maksimalno zaobljene pa je najmanja sansa da ce pocepati najlon.
- Preko ovih sipki je prekriven providni najlon. Naravno treba koristiti uobicajen najlon sa UV zastitom za plastenike jer bi najobicniji najlon jako brzo istrunuo na suncu.
- Providan najolon kao i providno staklo, dobro propusta vidljivu svetlost a odbija skoro sve toplotne infracrvene zrake.
- Efekat staklene baste: vidljiva svetlost tokom dana ulazi u plastenik ali na svim tamnim povrsinama u plasteniku se pretvara u toplotu. A toplota ne moze van jer se odbija od stakla i najlona. Dakle plastenik vise prima nego sto odaje toplote tako da je u plasteniku sve toplije i toplije.

- Za potrebe pasivnog solarnog grejanja ja sam zamislio da zemlja na dnu plastenika bude prekopana sto neravnije i prekrivena aluminijskom folijom ili nekom drugom belom folijom. Svrha aluminijske folije je da odbija svetlost nagore da svetlost ne bi grejala zemlju. Neravnine na zemlje bi omogucavale da izmedju folije i zemlje bude sto vise vazduha koji bi u stavri bio jedna jeftina i primitivna izolacija izmedju plastenika i zemlje. Svrha je opet da sto manje toplote uhvacene u plasteniku zavrsi u zemlji.
- Unutar plastenika je nesto poput lebdeceg crnog tunela. To se vidi na slici, izgleda testerasto. Taj unutrasnji tunel je od crnog izguzvanog najlona ili od guste crne izguzvane mreze. Kljucno je da je crn da bi se u njemu obavljalo pretvaranje vidljive svetlosti u toplotu. Izguzvan je sto vise zato da bi imao sto vecu dodirnu povrsinu sa vazduhom i da bi sto vecom brzinom predavao svoju toplotu na vazduh. Taj crni izguzvani najlon ne bi dodirivao zemlju vec vi bi bio postavljen na zice recimo 0,5 do 1 metar iznad zemlje.. To je zato da bi sto vise uhvacene toplote odlazilo na vazduh a sto manje u zemlju.
- Uloga tog crnog elementa je potpuno ista kao uloga crnog trombovog zida.

Ventili:
- Sa prednje strane je ulazni ventil. Dozvoljava samo da vazduh ulazi ali kroz njega ne moze izaci nazad van.
- Sa zadnje strane su dva ventila kroz koje se vazduh razmenjuje sa akumulatorom toplote. Gornji ventil je na samom vrhu plastenika gde je vazduh najtopliji i on pusta vazduh samo u smeru akumulatoraa ne i nazad. Donji ventil pusta vazduh iz akumulatora samo uprema plasteniku a ne dozvoljava unazad. Zbog takvog asporeda ventila jasno je da ce se cirkulacija vazduha dogadjati samo ak oje u plasteniku toplije nego u akumulatoru. Prakticno to znaci da se akumulator moze samo dogrevati a ne moze hladiti.
-na prvoj slici se vide strelice crne strelice na zutim kockama. Te zute kocke su ventili a strelice pokazuju u kom smeru ventil dozvoljava protok vazduha.
-To je isto ono sto ste vi izveli sa ventilatorima i elektronikom koja uporedjuje temperaturu samo sto je ovde potpuno pasivno. nema elektronike i nema ventilatora.
-Same ventile sam ja nacrtao kao viseca vrata koja se pod naletom vazdusne struje sam podizu ali samo u jednom smeru. Naravno ventil moze biti izveden isto kao ventil koji se koristi na ronilackim maskama ili gas maaskama jer oni isto sluze da vazduh pustaju samo u jednom smeru.

Akumulator toplote:
- Crna kucica iza plestenika je akumulator toplote. To moze biti bilo kakav objekat koji je iznutra supalj a spolja sto bolje izolovan. Posto mu je uloga da sakupi sto vecu kolicinu toplote, obojio sam ga u crno.
- Unutar kucice sam mislio da budu neke vrste taci sa komadima betona cigle ili slicnim gradjevinskim otpadom. Kmadi zat od aimaju sto vecu dodirnu povrsinu sa vazduhom zato da bi razmena toplote bila sto brza. Takodje je bitno da to budu komadi zato sto su otpad pa su jeftini a mozda i besplatni.
- Uloga tog akumulatora toplote je ista kao uloga supljih betonskih blokova ispod poda u vasoj kuci.

-Na prvoj slici se vidi da iz akumulatora takodje izlazi crna cev koja nastavlja dalje. ta cev bi sprovodila toplotu tanmo gde treba, u kucu, industrijski objekat ili bilo koji prostor koji treba toplog vazduha.

---
Na zalost nisam ovo nikad napravio da vidim kako radi u praksi ali sam prilicno siguran da bi funkcionisalo jer sam napravio neke provere i eksperimente. U najobicniji plastenik istog izgleda sam stavio termometar na visinu 30cm iznad zemlje u sredini plastenika. Kada se zatvore vrata sa obe strane na plasteniku za 15 minuta termometar je pokazivao preko 40 stepeni. Ja sam samo usao da pogledam termometar i skoro se nisam srusio od toplotnog udara. Napominjem da je termometar merio temperaturu na samo 30 cm iznad zemlje a pri vrhu plastenika koji je bio visok oko 2 metra je pretpostavljam bilo jos 7-8 stepeni vise. Jer u literaturi pise da na svaki metar bude 4-5 stepeni celzijusa toplije.

nesto zanimljivo:
Pre mesec-dva sam kupio Katalog 100 najlepsih kuca 2009 - Specijalno izdanje magazina Huasbau. Kuce su birane prema lepoti ali prijatno me je iznenadilo da medju njima i solarnih a dosta njih imaju i elemente principe pasivnog grejanja. Ne znam da li su neke od njih potpuno zasnovane na tim principima ali uglavnom vidi se da se takva saznanja primenjuju u praksi.

@Stranger2,

Moram priznati da sam bio totalno zbunjen Vašim originalnim i jedinstvenim prilazom nekim stvarima u rešavanju problema pasivnog solarnog grejanja kao što je gore pomenuti plastenik za potrebe grejanja bilo kog objekta.

Više puta sam morao pomno čitati Vaš tekst da bih shvatio Vašu suštinu prilaza, i moram priznati da nisam do kraja shvatio šta ste time hteli reći.

No, da krenem korak po korak ....

1 - „...da zemlja na dnu plastenika bude prekopana sto neravnije i prekrivena aluminijskom folijom ili nekom drugom belom folijom...“, „...Neravnine na zemlji bi omogucavale da izmedju folije i zemlje bude sto vise vazduha koji bi u stvari bio jedna jeftina i primitivna izolacija izmedju plastenika i zemlje. Svrha je opet da sto manje toplote uhvacene u plasteniku zavrsi u zemlji.“

?!?! Zašto pokriti „...aluminijskom folijom ili nekom drugom belom folijom...“? Pa zemlja treba da primi što veću količinu toplote od Sunca da bi što duže držala toplotu plastenika tokom noći ili oblačnih dana.

2 - „...unutrasnji tunel je od crnog izguzvanog najlona ili od guste crne izguzvane mreze....“

– zar najlon ili bilo koji plastični materijal posle dužeg vremena upotrebe ne raspada pod uticajem sunčeve svetlosti?!

3 - „...Sa prednje strane je ulazni ventil. Dozvoljava samo da vazduh ulazi ali kroz njega ne moze izaci nazad van...“

– Ako je napolju hladan vazduh tj. niži pritisak odn. drugim rečima na nižoj temperaturi vazduha je manja srednja kinetička energija vazduha („slabiji“), a u plasteniku topliji vazduh tj. viši pritisak odn. drugim rečima na višoj temperaturi vazduha je veća srednja kinetička energija vazduha („jači“), onda ostaje nejasno pitanje kako spoljni, hladniji i „slabiji“ vazduh da potisne odn. otvori ulazni ventil (viseća vrata) ka unutrašnjosti plastenika?!

4 – „Akumulator toplote:
- Crna kucica iza plastenika je akumulator toplote. To moze biti bilo kakav objekat koji je iznutra supalj a spolja sto bolje izolovan. Posto mu je uloga da sakupi sto vecu kolicinu toplote, obojio sam ga u crno...“

Polako, ako je crna kućica spolja termoizolovan, zašto ga obojiti u crno?!

5 – „- Unutar kucice sam mislio da budu neke vrste taci sa komadima betona cigle ili slicnim gradjevinskim otpadom. Komadi zato da imaju sto vecu dodirnu povrsinu sa vazduhom zato da bi razmena toplote bila sto brza.“

Šta znači što veća dodirna površina komada sa vazduhom?! To za mene znači što sitniji komad, a sa tim je znatno otežan prolaz toplijeg vazduha kroz sitniji materijal. Dimenzija šljunka odn. oblog kamena treba da bude otprilike kao pesnica odraslog čoveka.


_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 16.07.2009. u 22:28 GMT+1]}

Jednostavno zato sto to nije plastenik za uzgoj povrca. Plastenik koji sam ja zamislio bi izgledao isto ali bi njegova svrha i cilj bili drugaciji. Plastenik je u ovom slucaju samo sredstvo kojim bi se postizalo sto brze zagrevanje vazduha i prosledjivanje istog u akumulator toplote.
zemlju bih prekrio folijom zato sto mi nije cilj da zagrejem zemlju vec da svaku kolicinu toplote sto pre prenesem u akumulator toplote. Mogla bi se zemlja pokriti i stiroporom sto bi bilo efikasnije ali ja sam razmatrao samo najjeftinija resenja.
Tako se radi kada se plastenik koristi za uzgoj povrca. Tada se sama zelja koristi kao akumulator i stabilizator toplote.


Spoljni najlon je klasican plastenicki koji ma UV zastitu. Ovaj crni unutra je ustvari elemenat koji igra istu ulogu kao trombov zid. Takav najlon bi trunuo ali ne smeta jer sve dok je crn on bi svetlost pretvarao u toplotu a dodirivajuci vazduh prenosio bi tu toplotu na vazduh.


pa kad upotrebis vazduh iz akumulatora toplote onda ga praklticno uvlacis i smanjujes pritisak u plasteniku, pa se ventil sam otvori i uzme vazduha koliko mu je dovoljno.
Svrha tih ventila je naravno u tome sto nije svih 24 sata na dan povoljno za stvaranje toplote i takodje nisu svi dani u godini povoljni. Ventil bi se sam otvarao onda kada bi bilo koristi od toga.


Pa nema nekog znacajnog razloga. Bolje u crno nego u belo. Nista ne skodi da i spolja upije malo tolote. Osim toga nijedna izolacija nije idealna pa crna boja ne bi naskodila.
inace na crtezu sam obojao u crno vise radi simbolike jer crnje asocira na toplije. Da sam ga obojio u belo asociralo bi me na zamrzivac a ne akumulator toplote.


pa nisam ulazio u detalje, sta bih tacno stavio unutar tog akumulatora. Tu sam ostavio vise slobode. Mislio sam neke vrste tacni tj. ploca da budu na svakih 20cm jedna iznad druge. Kao da tacne sa kolacima poslazes jednu na drugu. A po tim plocama bih posuo sto vise hrapavih komada kamena betona, cogli, blokova...

Veca povrsina znaci da je sto neravniji, sto hrapaviji i sto nepravilniji komadi. Bez obzira da li bi ti komadi bili velicine pasnice ili manji veliku povrsinu bi imali zato sto nisu zaobljeni vec grubi maksimalno.
Sto se tice prolaza vazduha, ne bilo problema jer bi bio koji centimetar supljina izmedju tih neravnina i sledece ploce iznad.

U tvom slucaju za akumulaciju toplote koristis suplje betonske blokove. Jasno je da ti blokovi imaju vecu povrsinu ako su grubi nego ako su ispolirani i ako imaju vise malih rupa nego manje velikih rupa.

Sve sto je u kuci ipak ima masu i ima neki toplotni kapacitet, Namestaj, tepisi, posudje, kucni aparati, sve drzi odredjenu kolicinu toplote. Moja soba je na primer izolovana iznutra ali je ipak potrebno oko 3 sata da se izjednaci sa vanjskom temperaturom sa potpuno otvorenim vratima od terase. Cim zatvorim vrata toplota se odjednom stvori. Odakle negio iz svih predmata koje su u sobi.

ljudi koji imaju kuce od laksih materijala uvek mogu u kucu da unesu jos stvari i da tako podignu toplotni kapacitet ako im zatreba. Za toplotni kapacitet je isto potrositi 300 cigli u zidove ili istresti 300 cigli na sred sobe.
ja sam pristalica lake gradnje sa sto manjim kapacitetom i da se grejanje ukljucuje kada zatreba. Ako na primer deca budu 7 sati u skoli i ostaklo vreme provedu u dnevnom boravku zasto bi onda odzavao toplotu u decijoj sobi 24h na dan. kada odes na zimovanje 10 dana. Kuca se ohladi, vraatis se ukljucis grejanje i kuca se brzo ugreje. A opet ponavljam kada veci toplotni kapacitet zatreba uvek moze da se postigne dodavanjem mase u kucu, na primer teska pec, kamin, namestaj itd...

_{[Ovu poruku je menjao Stranger2 dana 17.07.2009. u 17:04 GMT+1]}

Citat:
„Tako se radi kada se plastenik koristi za uzgoj povrca. Tada se sama zelja koristi kao akumulator i stabilizator toplote.“

Za pasivnu solarnu kuću funkcija čvrstog, stabilnog i dobro zaptivenog staklenika je isto što i funkcija plastenika za gajenje povrća tj. bez termoizolatora na podu staklenika.

Citat:
„pa kad upotrebis vazduh iz akumulatora toplote onda ga prakticno uvlacis i smanjujes pritisak u plasteniku, pa se ventil sam otvori i uzme vazduha koliko mu je dovoljno.
Svrha tih ventila je naravno u tome sto nije svih 24 sata na dan povoljno za stvaranje toplote i takodje nisu svi dani u godini povoljni. Ventil bi se sam otvarao onda kada bi bilo koristi od toga.“

Tokom povoljnijeg sunčanog dana, vazduh u plasteniku se brzo zagreje, onda po nekoj logici, posle izvesnog vremena sve više topliji vazduh počinje da gura desni gornji ventil (viseća vrata) ka hladnijem akumulatoru toplote, i tako puni akumulator toplote. Istovremeno, sa druge strane, ulazni ventil i dalje ostaje zatvoren, jer je pritisak toplijeg vazduha uvek viši od pritiska hladnijeg spoljneg vazduha.

Krajem dana ili tokom noći ili kad oblak zakloni Sunce, vazduh u plasteniku postaje sve više hladniji i zatvara se gornji ventil (ali još uvek ima viši pritisak vazduha u plasteniku od pritiska spoljneg vazduha tako da sa druge strane plastenika ulazni ventil ostaje i dalje zatvoren), a topliji vazduh iz akumulatora toplote počinje da gura donji ventil (viseća vrata) i greje plastenik ?!?

Zašto?

Ne vidim onda kakvu funkciju ima ulazni ventil - viseća vrata sa druge strane plastenika.

Drugo, ako se želi što jeftinije da napravi polukružan plastenik sa polukružnim šipcima - cevima koji se jednostavno zabode u zemlju, kako mislite da se postigne zaptivenost plastenika jer spoljni hladan vazduh ionako ulazi u običan plastenik na sve načine (kroz otvore, mesta spajanja folija-zemlja,....)

Postavlja se pitanje od kog materijala trebaju da budu ventili - viseća vrata?
Po logici bi trebalo da budu od što lakših materijala odn. što manjih gustina materijala tj. što manjih masa

Da li topliji vazduh ima dovoljno snage da gura desni gornji ventil (viseća vrata) i plus da savlada uzdužne otpore zidova kanala, plus mesne otpore (kolena kanala) da bi stigao do akumulatora toplote?



_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 18.07.2009. u 08:39 GMT+1]}

Vidi, kad se u plasteniku uzgaja povrce onda je ta stabilizacija temperture bitna jer to povoljno utice na biljke. Bolje rastu kada nocu temperatura tla i temperatura vazduha ne budu hladne kao vani.
Medjutim mene uopce ne interesuje grejanje zemlje, u plasteniku kojeg sam ja zamislio ne bi niko ziveo i ne bi bi bilo povrca. Moj cilj je da toplotu koja nastane u plasteniku sto brze trabnsportujem u akumulator toplote. Jednostavno ne zelim da velik deo zraka svetlosti protracim na grejanje zemlje. Naravno izolacija kakvu sam zamislio ne bi bila idealna pa bi se zemlja ipak malo ugrejala. Ali ipak postigao bih da cena tog plastenika bude jeftina a uhvacena toplota besplatna. To sto bi se zemlja ipak malo ugrejala me ne zabrinjava jer tu toplotu ionako nista ne bi platio. Ali opet zasto da se zemlja greje vise nego sto je mora, kada ja zelim tu toplotu da smestim u akumulator toplote a ne u zemlju.

Jos moram malo da pojasnim ovo. Kod uzgoja povrca zemlja se u plasteniku tokom dana greje a nocu se hladi ali tokom dana se vise ugreje nego sto se nocu ohladi pa se postize da je tlo nocu ipak toplije nego van plastenika i to je ono sto godi povrcu. Vazna cinjenica je da se zemlja u plasteniku nocu hladia to znaci da se uhvacena toplota traci. Kada bi tu toplotu spremio u akumulator toplote umesto dozvolio da ode u zemlju onda ne bi bilo tog tracenja.
Nadam se da je jasno da bi toplota spremljena u akumulator toplote (sa izoloacijom) bila iskoristivija nego toplota koja ode u zemlju i izgubi se tokom noci.

U obicnim plastenicima se stvara velika temperatura ali dobar deo nje odmah odlazi u zemlju i kroz zemlju odlazi dalje. Jasno je da bi temperatura u plasteniku bila jos veca kada bi se sprecilo da dobar deo nje odlazi u zemlju.


Tacno.


Ulazni ventil u plastenik i ne treba da se otvara dok u plasteniku ne usfali vazduha.

Osim toga, nemoj se zamarati razmisljanjem o pritiscima. Dovoljna je znati da je hladniji vazduh tezi i da zbog sile gravitacije pada na dno i istiskuj topli vazduh prema gore. Dakle donja vrata uvet teze da se otvore prema topijoj prostoriji a gornja vrata obrnuto. Video sam to mnogo puta. Nema potrebe od toga praviti veliku matematiku kada za 10 minuta mozes napraviti eksperiment i videti kako stoje stvari.


Kada je u plasteniku hladnije onda se donji ventil sigurno nece otvarati jer ce tezi hladniji vazduh iz plastenika nastojati da ga otvori u suprotnom smeru a u tom smeru ventil ne propusta protok.

E sad tacno je da bi gornji ventil bio malo nestabilan i ako je u plasteniku dosta hladno moguce je da bi ga gurajuci pomalo otvarao i da bi tako dolazilo do kruzenja vazduha kroz sam gornji ventil. Ali takvo kruzenje ne bi stvaralo prevelike gubitke jer ventil zbog same konstrukcije ne dozvoljava slobodno i brzo kruzno kretanje vazduha.
Taj (moguci) problem sa gornjim ventilom bi se verovatno mogao resiti drugacijom tehnologijom gornjeg ventila. Ja nisam mnogo mozgao oko toga vec sam jednostavno nacrtao ventil tipa visece krilo ali naravno da dolazi u obzir primena i neke druge konstrukcije ventila.

Vrlo moguce je i da bi se taj problem resio i tako da se na akumulatoru toplote napravi jedan mekani deo koji bi se se pod razlicitim pritiscima uvalcio ili ispupcavao i tako sam od sebe izjednacavao pritisak. Svaki put kada bi se taj mekani deo uvukao on bi smanjio zapreminu akumulatora i time povecao pritisak u akumulatoru sto bi sprecilo otvaranje gornjeg ventila. Verujem da osim ovog ima jos sigurno nekoliko resenja.


Pa glavna stvar u celoj toj prici je akumulator toplote. Akumulacija toplote i upotreba iste kada zatreba je moj cilj. Na primer ako grejes neku fabriku koja ima 5 radnih dana nedeljno onda neces koristiti topli vazduh svih 7 dana vec samo 5. Posto se topli vazduh dva dana nece koristiti onda se ni ta vrata za ulaz nece otvarati ta dva dana. Isto tako moze biti par sati tokom dana kada grejanje uopste ne treba pa se ni tada nece uzimati toplota i nece se otvarati ta ulazna vrata.


kod obicnih plastenika, najlon se zatrpa zemljom sa strana i to je koliko sam video efikasno sprecava bilo kakav prolaz vazduha. S druge strane uvek malo vazduha mpoze da prolazi kroz prednju i zadnju stranu jer one nisu idealno zatvorene. To samo govori da obicni plastenici nisu savrseni.
Ali jeftini su. Bolje je jeftino nesavrsenstvo nego uloziti milion dolata u savrsenstvo.

Opet zelim da ti skrenem paznju da manje razmilsljas teoretrski a vise prakticno da istrazujes. U praksi je vidljivo da i nesavrseni plastenici greju kao ludi. Cak i kada se potpuno otvore i prednja i zadnja vrata u plasteniu je i dalje nekoliko stepeni veca temperatura neko izvan. Cak i plastenici sa poderanim najlonom jos uvek stvaraju mnogo toplote. Dakle nema potrebe optrecivati se savrsenstvom kada i nesavrsena stvar finkcionise.


Da konstrukcija ventila je zanimljivo pitanje. Posto znam da takvi ventili vec postoje, (koriste sa na gas maskama i ronilackim maskama) nisam se zamarao izmisljanjem tople vode.


To se mora videti u praksi. Ako zbog razlike u temperaturi nastaju vetrovi koji guraju jedrenjake ili okrecu krila vetrenjaca onda nije cudno da mogu da otvore jedan lagani ventilcic.
Naravno i unutrasnjost akumulatora toplote je bitna. Mora biti dovoljno supljina da ne bi suvise usporavao protok vazduha.
Osim toga nije topli vazduh jedini koji gura. Jos vise gura hladni vazduh sa dna jer je tezi i gravitaciona slila ga jace vuce. Verujem da bi dobro konstruisani ventili od lakih materijala sigurno sljakali.

A za vreme jako povoljnih trenutaka kada se stvara mnogo toplote, zasto ne pomoci se i ventilatorom. Ventilatore nisam razmatrao jer sam hteo da sistem bude totalno pasivan. Na primer farme se jeftino mogu napraviti van naselja ali dovesti struju van naselja je izuzetno skupo. cak i upotreba agregata je skupa jer agregat nije jeftin a trosi i gorivo pa je tako proizvedena struja jos skuplja od regularne. Zato sam razmatrao samo potpuno pasivan sistem, koji radi bez ventilatora i bez elektronike. Medjutim ako ti tako nesto treba u gradu gde vec imas elektricnu energiju, onda nema razloga da ceo sistem ne pomognes i sa ventilatorom bar u nekim momentima.

Kod gradnje pasivnih kuća potrebno je pridržavati se sledećih načela:

• Dobra toplotna izolacija i kompaktnost

Celi je spoljni omotač kuće potrebno izvesti u kvalitetnoj toplinskoj izolaciji. Ivice, uglovi, spojna mjesta i otvori moraju se dobro isplanirati kako bi se izbegla pojava toplotnih mostova. Svi spoljni delovi objekta (fasada) koji ne propuštaju sunčevu svjetlost moraju imati koeficijent toplotne izolacije (U-vrijednost, ranije se koefic. topl. izolacije označavao s k) ispod 0,15 W/(m²K) – to znači na stepen temperaturne razlike i kvadratnog metra spoljne površine gubitak toplote sme iznositi najviše 0,15 Wati.

• Orijentacija objekta prema južnoj strani i izbegavanje pada bilo kakve senke na objekt

Optimalna orijentacija objekta i nepostojanje bilo kakvih prepreka koje bi na objekt bacale senku predstavljaju dalje pretpostavke kako bi pasivna sunčeva energija – svetlost i toplota - nesmetano prodirala u unutrašnjost.
Ovo je uopšteno važno za samostalne porodične kuće. Ako je pasivna kuća građena u izvedbi na sprat odnosno na dva i više spratova standard pasivne kuće može funkcionisati i bez da je objekt orijentisan prema južnoj strani.

• Izvrsno ostakljenje i izvrsni prozorski okviri

Koeficijent toplotne izolacije kod prozora (uključujući ovde i prozorske okvire) ne sme prelaziti U-vrijednost od 0,80 W/(m²K) (troslojno staklo sa low-e)

• Izolacija objekta

Gubitak vazduha kroz nekontrolisane fuge na testu s podpritiskom i nadpritiskom od 50 Paskala ne sme prelaziti 0,6 zapremina objekta na sat.

• Pasivno “ predzagrejavanje” svežeg vazduha

Sveži je vazduh pre ulaska u unutrašnjost pasivne kuće moguće zagrejati uz pomoć izmenjivača podzemne toplote (toplota ispod površine zemlje) – sveži vazduh u ovom slučaju ne struji u unutrašnjost objekta direktno iz spoljne okoline nego najprije prolazi kroz sustav izjednačavanja toplote koji se nalazi u zemlji (zemlja ispod površine u pravilu i tokom zimskih i tokom letnih meseci zadržava konstantnu toplinu od oko 10 do 15 ºC) i tako se zagrejava do visine od oko 5 °C. Ovo je vrlo zanimljivo i korisno rešenje, no nije ga potrebno primeniti u apsolutno svakoj pasivnoj kući.

• Visoko-efikasni prenos toplote sa potrošenog vazduha na sveži pristižući vazduh uz pomoć odgovarajućeg uređaja

Ovakav sastav prozračivanja i zagrejavanje ulaznog vazduha u prvom planu garantuje ugodan kvalitet stanovanja, veliku čistoću vazduha i izuzetan komfor – u drugom planu ovaj sastav štedi energiju. U pasivnoj kući izlazni vazduh iz sebe prenosi između 75 – 80% toplote i predaje je ulaznom svežem vazduhu. Na taj način najveći deo toplote nikad ne napušta objekt nego ostaje zajedno sa svežim vazduhom u unutrašnjosti.

• Zagrejavanje potrošne vode uz pomoć delimično regenerativnih izvora toplote

Uz pomoć solarnih kolektora i toplotnih pumpi dobija se potrebna energija za zagrejavanje potrošne vode u kući.

• Ugradnja štedljivih kućanskih aparata

Smanjenjem potrošnje električne energije nećemo pozitivno uticati samo na neposrednu prirodnu okolinu nego ćemo uštedeti i novac, osim toga izbegavanjem nepotrebne potrošnje energije smanjićemo i zagrejavanje unutrašnjosti tokom letnih meseci. Frižider, šporet, zamrzivač i veš mašina predstavljaju primarne uređaje koji efikasno i obimno štede energiju i kao takvi niski potrošači energije nedeljivi su elementi svake pasivne kuće. Za sušenje odeće vrlo su prihvatljive mrežice (solarni sušionici) ili odgovarajući ormarići za sušenje odeće – ovakva rešenja za razliku od kondenzacionih uređaja za sušenje troše vrlo male količine energije.

• Optimizacija celokupnog koncepta gradnje, ušteda troškova

Kako bi se postigao standard pasivne kuće neophodno je sve komponente u kući optimalno podesiti i njihov rad međusobno uskladiti. Neki proizvođači evropskih zemalja ovde nude i gotova rešenja kao što je recimo projektni paket (PHPP).

Ovaj paket predstavlja postupak optimizacije i ujednačavanje energetske bilance u kući, prvenstveno kad je reč o energiji za grejanje i primarnim energetskim potrebama; on funkcioniše na bazi EXCEL-ovih proračunskih tablica koje omogućavaju unos mnoštva parametara i višestruki proračun, na primer visinu prozorske U-vrijednosti, uticaj orijentacije i sastava senke na objektu, ukupnu potrebu kuće za energijom za zagrejavanje tokom zimskih meseci ali i prekovremenu akumulaciju toplote u kući usled visokih temperatura tokom letnih meseci. Ovakvim proračunima arhitekt je odnosno vlasnik u stanju optimalno podesiti i uskladiti rad svih relevantnih komponenti i primeniti najisplativija rešenja u svojoj kući – i to uz minimalne troškove.


_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 28.07.2009. u 04:55 GMT+1]}

Primena solarne energije nije tajna ni u Srbiji

Solarna kuća nije skupa

Investicija u solarne kolektore se veoma brzo isplati kroz besplatnu energiju: Solarna kuća

Miroslava Pudar

Sunčeva energija je neiscrpan izvor energije, praktično jedini resurs neograničeno dostupan čovečanstvu. Mnoge zemlje već su ostvarile neverovatnu uštedu u energetskim bilansima koristeći solarnu energiju. Tako se Austrija već nalazi na pragu iskorišćenja obnovljivih energetskih potencijala od 50 odsto, a samo u oblasti gornje Austrije oko 30 odsto energetskih potreba se ostvaruje primenom solarne tehnologije. U ovoj alpskoj zemlji instalirano je oko 2 miliona kvadratnih metara kolektora. Nemačka osim solarne energetike razvija i tehnologiju sa vetrovima. U Portugaliji je slična situacija, još 1990. godine ova zemlja je ostvarivala 15 odsto svojih energetskih potreba korišćenjem sunčeve energije.

U 2005. godini u Evropi ima 14 miliona kvadratnih metara solarnih kolektora, polovina od toga je na krovovima u Nemačkoj, a otprilike toliko samo za jednu godinu instalira Kina. Ipak, u Evropi solarna energija po svojoj upotrebi zauzima relativno mali udeo u ukupnoj potrošnji energenata, čak 1 odsto u potrošnji primarne energije. Važan podatak je i da se u samoj Evropskoj Uniji računa na sunčevu energiju, pa se dugoročnom strategijom razvoja planira upotreba 100 miliona kvadratnih metara kolektora do 2010. godine. Planira se i povećanje udela u korišćenju obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije sa sadašnjih 6 na 12 odsto. Istraživanja pokazuju da je 80 odsto svih kolektora u Evropi instalirano u tri zemlje, Nemačkoj 55 odsto, Austriji i Grčkoj po 12 odsto. U ovom trenutku primena solarne energije u Srbiji je toliko zanemarljiva, da niko ne želi da iznese podatak o uštedi u ukupnom energetskom bilansu, iako zemlja ima potencijal da iz solarne energije obezbedi oko 50 odsto svih energetskih potreba. To znači da je solarna tehnologija zastupljena tek na nekoliko hiljada kvadratnih metara i to najviše u individualnom sektoru, iako je pravi efekat sunčeve energije evidentan kod velikih potrošača ističe profesor Tehničkog fakulteta "Mihajlo Pupin" u Zrenjanin Miroslav Lambić, predsednik Društva za sunčevu energiju "Srbija Solar". Prema njegovom mišljenju, solarna energija može da se koristi svuda gde je potrebna toplotna energija, no to ne znači da nam nisu potrebni i ostali energenti - struja, ugalj, lož ulje.

- Osim strateškog interesa, korišćenje solarne energije je i ekonomski interes. Zapadne zemlje su to na vreme identifikovale i razvile. Sistemsko sprovođenje u Srbiji bi bilo od velikog značaja, da se energetski razvoj bazira na resursima kojima zemlja raspolaže - smatra Miroslav Lambić.

Industrija, školstvo, sportski objekti, zdravstvo, kasarne i turistički objekti, svi veliki potrošači mogli bi da koriste solarnu energiju. U bivšoj Jugoslaviji, kada se zbog svetske energetske krize povećalo interesovanje za sunčevu energiju još početkom sedamdesetih godina, pojavilo se i 20 proizvođača solarne opreme. Ipak, najveću primenu kolektori su našli u hotelima i u individualnim objektima a na zastoj u razvoju je uticala zapravo niska cena energenata. Zrenjanin se po primeni solarnih sistema nalazi pri vrhu, ali najviše kada je reč o privatnim stambenim objektima.

- Sa solarnom energijom mogu se ostvariti visoki procenti supstitucije. Kada bi svako domaćinstvo u Srbiji imalo bar jednu jedinicu solarnih kolektora, kojom bi se grejala voda za potrebe prosečnog domaćinstva, godišnja ušteda bi bila od 3 do 4 milijarde kilovat časova struje. Ovakva ulaganja se isplate za nekoliko godina, a što je najvažniji toplotna energija se odmah koristi. Za razliku od druge opreme, recimo gasa, najpre ulažete u instalaciju a potom svake grejne sezone plaćate energent. Ovde je slučaj drugačiji, plaćate opremu i ugradnju, a sunčeva energija je besplatno na raspolaganju. Investicija za grejanje stana od 60 kvadratnih metara iznosila bi 3.000 evra, a pokrivenost energijom iznosila bi do 50 odsto. Ovo je primer za zgrade koje imaju integralne kolektore, odnosno zastakljene fasade. Klasični kolektori su dva do tri puta skuplji, a vek trajanja kreće se do 20 godina. Takvi kolektori na godišnjem nivou uštede i do 1.500 kilovat časova struje - ističe profesor Lambić.

Solarna energija jednostavno se pretvara u upotrebljiv energent. Reč je o niskotemperaturnoj toploti, do 100 stepeni Celzijusa, u energetskom bilansu učestvuje sa preko 65 odsto, a najprostiji solarni kolektori ostvaruju temperature u tom domenu. Kolektori su jednostavni, nemaju pokretne delove, a otplaćuju se datom energijom. Ako je reč o grejanju vode, otplaćuju se za 2 do 3 godine, a ako je reč o grejanju prostora ili sušenju sa integralnim kolektorima potreban period isplaćivanja je 5 do 7 godina. To znači da se uložena sredstva vraćaju za taj period kroz dobijenu besplatnu energiju, a sve posle toga je čist dobitak. Razlika između konvencionalnog sistema i solarne tehnologije je u tome, što ulaganje u solarni sistem znači ulaganje u višedecenijsko skladište energije dok je investiranje u konvencionalnu opremu samo ulaganje u mrtav sistem, a energent se posebno plaća. U upotrebi su niskotemperaturni kolektori, a cena se po komadu, od 1,5 do 2 kvadratna metra, kreće od 190 do 250 evra.

Veliki potrošači energije, poput fabrika i budžetskih ustanova, spadaju u rasipnike i uglavnom nisu stimulisani da racionalno koriste energiju. Samo na primeru pet vojvođanskih šećerana sa istom tehnologijom, gde je praćena potrošnja energije, ustanovljeno je da su neke od njih trošile 100 odsto više energije po kilogramu šećera nego neke druge. Sve to može da se reši organizacionim merama, poboljšanjem automatike, a posle ulaganjem u promenu tehnologije. Ipak, niko tome ne pristupa. Profesor Lambić smatra da bi razvoj energetski racionalnijih sistema trebalo stimulisati iz razvojnih fondova EPS i NIS.


NAPOMENA: Sve gore izloženo se odnosi na AKTIVNE SISTEME solarne tehnologije (kao što su relativno skuplji kolektori radi grejanja vode), i ne treba ga poistovećivati sa pasivnom solarnom kućom koji se bazira na PASIVNOM SISTEMU solarne tehnologije odnosno drugim rečima cela pasivna solarna kuća se ponaša kao kolektor za prijem sunčeve energije radi grejanja vazduha. Znači - treba razlikovati AKTIVNE i PASIVNE sisteme solarne tehnologije.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 29.07.2009. u 03:31 GMT+1]}

Primer kako ljudska mašta nema granica......

Dole je prikazano kako se može dobiti besplatno Sunce zimi u običnoj kući

PASIVNI SOLARNI OBJEKT - UGRADNJA STOLARIJE

Pri gradnji pasivnog objekta jedan od nezaobilaznih građevinskih materijala je izbor stolarije, a drvo zasigurno spada u najpoželjniji i najkvalitetniji izbor. Pasivna kuća može se izgraditi upotrebom različitih materijala.

S obzirom da se veliki dio energije za grijanje i hlađenje gubi kroz lošu stolariju, to je svakako nezaobilazan građevinski dio.

Za pasivnu kuću na Krku u fazi projekta dok još to nije bila zamišljena kao pasivna kuća, vlasnik je dobio ponude za PVC i aluminijsku te kasnije i drvenu stolariju. S obzirom da se radi o većoj investiciji, tom djelu posvećena je posebna pažnja.

Proučene su sve prednosti i mane ponuđenih varijanti i odabrana ona najbolja – drvena stolarija, točnije kombinacija drveta i aluminija. Većina investitora danas zna da je drvo-al stolarija stvarno prestižan i najkvalitetniji izbor. Prednosti prirodnog elementa drveta sa unutarnje strane i aluminijskog profila s vanjske strane očituju se u zaštiti drveta od vanjskih utjecaja. Drvo s unutrašnje strane može se odabrati u svim bojama tako da se slaže sa podovima zidovima i namještajem. S vanjske strane boje aluminijskih profila biramo prema bojama buduće fasade.

Prednosti drvo- Alu stolarije: - drvo je odličan toplinski izolator - drvo je 100% prirodan materijal i njegova proizvodnja ne utječe na onečišćenje okoliša (jer ga se sadi i obnavlja koliko se troši) - drvo ima niz prednosti pred drugim materijalima u opremanju objekata, od ekoloških, tehničkih, zdravstvenih, kvalitativnih, ekonomskih i estetskih - drvo je i dalje najekološkiji materijal i najbolji izolator, no PVC prozor danas je najčešći izbor za stan, a aluminijski za poslovne objekte.

Kupci dubljeg džepa, ekološki osviješteni, spremni na redovito održavanje, i danas će odabrati drveni prozor. Drveni prozori izvana presvučeni aluminijem otporni su na sve vremenske utjecaje. Kombinacija drvo-aluminij stolarije najčešće se primjenjuje kod pasivnih i niskoenergetskih kuća, a razloga ima nekoliko.

Kvalitetan prozor koji bi zadovoljio standard pasivne i niskoenergetske kuće mogao bi biti izveden i od drugih materijala npr. PVC stolarije s više komora i dodatnom izolacijom te trostrukim ili četverostrukim ostakljenjem.

Međutim s obzirom da se radi jedan prestižan i ekološki objekt kao što je pasivna kuća, drvo aluminij je najbolji izbor - “Mercedes” u stolariji. Mišljenje vlasnika je da će se i u budućnosti raditi stolarija koja će u osnovi biti drvena, dok će se njen vanjski dio koji je sada aluminij,mijenjati u korist nekih drugih zaštitnih obloga.

Ponovo sam u vezi solarne kuće ubacio tekst u obliku doc (WORD 2003) za one koji nisu mogli otvoriti docx bez WORD 2007......



_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 09.08.2009. u 15:11 GMT+1]}

Sledi nastavak dnevnika Passivhaus gradnja - 2 deo..........

Savet za gradnju Passivhaus.....

Savet za što jeftiniju gradnju kuće....

Mogućnost korišćenja solarne energije u Srbiji i razlikovanje između aktivne i pasivne solarne energije.....

Staklena veranda i Trombov zid

Jedan od mnogobrojnih nacina za prikupljanje i eksploataciju sunceve energije jeste i staklena veranda.Staklena veranda, kao sastavni deo stambenog objekta koristi se od davnina.Staklena veranda kao nezaobilazni deo solarne arhitelture postavlja se na juzni deo kuce.Pomocu staklene verande se vrsi zahvat direktnog i difuznog suncevog zracenja. Pasivan zahvat suncevog zracenja vrsi se u kombinaciji staklene verande i Trombovog zida. Obicno se iza staklene verande nalazi masivan, tamno obojen zid koji apsorbuje prispelo suncevo zracenje. Nocu ili zimi se otvaraju gornji i donji otvor na zidu i preko gornjeg u kucu ulazi topao vazduh, a preko donjeg iz kuce izlazi hladan vazduh, i tako se kuca zagreva.

Staklena veranda i podno skladiste toplote

Staklena veranda moze da se iskoristi i u kombinaciji sa podnim skladistem toplote.Kao podno skladiste toplote najcesce se koristi recni sljunak koji se deponuje ispod poda kuce. Topao vazduh se preko ventilatora iz staklene verande prenosi do sljunka ispod poda prostorije. Topao sljunak zracenjem zagreva prostoriju, dok hladan vazduh iz sljunka u toku noci odlazi u staklenu verandu.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 17.08.2009. u 11:02 GMT+1]}

Postovanje svim ljubiteljima solarne gradnje,takodje i onima koji zele da zastite okolinu a naravno i onima koji zele da izgrade jeftinu kucu koja ce ih sluziti dugi niz godina :)

molim da svi oni koji su ozbiljno zainteresovani za ovaj koncept i saradnju na podrucju srbiji ( a i sire ;) )
da me kontaktiraju na MSN (mesenger) [email protected] kako bi razmenili informacije o tome cime se konkretno bavimo i koje su nam strucnosti.

Moj cilj jeste da povezemo zajednice ljudi koji se bave sa ovim,na primer bilo bi idealno da mi se javi jedna osoba koja je cesto na ovom forumu i da ta osoba odrzava kontkat samnom i sa klubom graditelja.
u takvom sam kontaktu sa jos par ljudi na par sajtava,to moze stvoriti mocnu mrezu.

prednosti ove saradnje su jasne,ako jedna osoba nesto napravi moze postaviti vest o tome,slikama gradnje,informacija o cenama,nacinima kako je to sprovela u delo,i na kraju kako se kuca ponasa(iskustva)...

a takodje i oni koji zele da idu da volontiraju i tako steknu realno gradjevinarsko znanje i vestinu da mogu da cuju gde se nesto gradi i kontaktiraju osobu koja gradi.
naravno volonteri u grandji mislim da nikome ne smetaju :)

jedna od stvari koju zelim da napravim su i projekti o jeftinim gradnjama solarnih kucica,straw bale kuce,earth bag ,cob,nabijena zemlja,i drugi metodi mogu se koristiti...

zelim da dodjem do nacina gradnje garsonjerice za nekih 1500-1000 evra... ako to ne uspemo,ipak cemo postici neku realno minimalnu cenu... sto je opet velika stvar imati.
i slicno tome,nesto vecoj kucici,pa nesto vecoj i tako da se pokrije opseg kucica od nekoh
20m2 do nekih 80m2
ako su cak neke metode i skuplje od onih koje imamo u planu i to ne smeta postaviti kao ideju,mozda to pomogne neke nove ideje,il se za neke procese nadju jeftinija resenja.

eh da,takodje tu pokusavamo i da iznadjemo resenja za jeftin nabavak materijala za kuce,kao sto je primer rada na uklanjanju kuca za rusenje,cesto daju sav materijal koji se zeli poneti i slicno...


takodje mi se mozete javiti porukom na mob 064 324 09 56
primetio sam da mi mailovi ne stizu uvek,... nekad odu u junk,spam itd a tako je verovatno i sa drugima...
:(
zato direktno na MSN il mob,a mozete pokusati i mail,ista je adresa [email protected]

pa zato,da vidimo probne gradnje,zavrsene i gotove projekte u nekom skorom vremenu :)
sve najbolje svima

@IIPANTERII,

da li možeš objasniti kako se može sagraditi pasivna solarna garsonjerica za 1500 evra?

Meni to izgleda toliko neverovatno.

OK,pokusacu da to prestavim,
ovde necu ici u detalje jer vecina poznaje metode kao sto su straw bale,i earth bag koje se mogu koristiti,kao i neke klasicne nacine gradjenja(zavisi sta osobe imaju od materijala,svesta moze biti vrlo korisno).
Takodje jako je vazno napomenuti da postoje razliciti materijali koji se mogu skupljati i dobijati besplatno al treba ih prenositi i raditi na tome(na primer za temelj se moze koristiti razno kamenje i beton sa neke srusene zgrade,to je usteda ako se ima nacin da se to preveze,,onda stara gradja koja moze biti zdrava i upotrebljiva na primer grede sa starih kuca,prozori ili staklo sa prozora itd)...

-----------------------------------------------
-----------------------------------------------

Neki detalji poput pokrova za kisu jos treba detaljno razraditi,kao i detaljno proucavanje cena materijala.
pretpostavljam da se moze uraditi za 1000 e. samo treba pogledati kolika je cena kada se sve kupuje,i sta se moze na neki nacin nabaviti jeftinije il besplatno.

++++++++++++++++++++++++++++++++++
++++++++++++++++++++++++++++++++++



Pasivno solarna kuca Arsenov Marjan dizajner ovog projekta.



Model kuce koja se moze graditi iz delova,gde se zavrseni deo moze koristiti kao solarna kuca u funkciji.sledeci deo se moze graditi i godinama kasnije a da prvi ne izgubi na funkciji.



Sun Rocket se moze sastojati iz vise delova od kojih cemo predloziti neke,predlozeni elementi se mogu razlicito kombinovati,kao i to da se mogu osmisliti i novi.
Sun Rocket je deo FANTASTICNOG PROJEKTA pod nazivom :"Kuca za 1000 evra" cilj je naci nacin jeftine i dobre gradnje a verujemo da to ova kuca ostvaruje,jer se u ekpsplataciji ocekuje da moze 100% da zadovolji potrebe grejanja(cak i kada je oblacno).

Naziv nosi po osobini koju imaju rakete koje polecu,one su gradjenje iz stepenova koje raketa kada iskoristi odbacuje... a znamo da rakete idu ka suncu i i zvezdama :)

Sad SUN ROCKET SOLAR HOUSE,ide ka suncu i zvezdama to znamo,samo sto ona ne odbacuje delove vec moze da ih dobija deo po deo.



SUN ROCKET PASSIVE SOLAR HOUSE

SUN PROBE1

Sun Probe1 je po nama sve u jednom,najminimalniji zivotni prostor koji bi mogli ponuditi i nazvati ga civilizovanim. Mala velicina je tu sa ciljem da se ostvari "kuca za 1000 evra" Naravno,povecati njenu velicinu nije tesko,samo treba voditi racuna o termalnoj masi i velicini primarnih prozora za skupljanje toplote.

SUN PROBE1 sadrzi :

Solarni kolektor u vidu :

1. Troslojnih il cetvoroslojnih prozora velicine 3x1.15m sa kapcima koji iznutra imaju reflektujucu povrsinu radi koriscenja kao solarnih jedara* u toku dana,a sa spoljne strane je stiropor zasticen od vlage.tako da u toku noci cuva toplotu unutar kucice. takodje u sistemu prozora je reflektujuca povrsina dole(veca) i manja koja je pod uglom postavljena da preusmerava deo zraka izlazeceg i zalazeceg sunca...

2. Termalni zid koji aukumilara toplotu i stiti prostoriju od intezivnog suncevog zracenja koje se solarnim jedrima i reflektujucim povrsinama usmerava u kucu. i ovu toplotu prenosi na vazduh,kao i na podlogu.

3. masivni kolektor toplote u podu,sadrzi 20 kvadrata x 0.5metra visine zemlje,prekrivene armiranim betonom... beton sluzi da rasprostre toplotu kroz celu sobu i na masu dole,korisno je u podlogu ubaciti i kamenje i dobro sabiti zemlju.



· Solarno jedro je sistem koji povecava 2 il vise puta efikasnost prozora,radi paralelno sa sistemom refleksije od dole ,i gore,koji je takodje ukljucen.



Super izolaciju:

1. ceo pod je izolovan slamom i tako cuva toplotu u kuci ne gubeci od kontakta sa zemljom...(generalno brine me mogucnost da pod bude suvise topao,jer nije zdravo da pod bude izvor toplote posto su ljudska bica nenaviknuta na tako nesto,pa sam zato protivnik podnog grejanja) ovde se nadam i verujem da bi pod bio dobar akumulator i uvek za nijansu hladniji od vazduha u prostoriji ,najvise zahvaljujuci termalnom zidu i njegovom brzom zagrejavanju vazduha,sto bi stvar zapravo ucinilo idealnom raspodelom toplote.)

2. zidovi su od bala slame,sto je ekvivalent razmisljanju da imamo stiropor debljine 50 cm na obicnim kucama se stvalja par cm... u zidovima je i par prozora,par manjih za ventilaciju kucice,i stakla solarnog kolektora. sva treba da imaju 3 il cetri stakla,moguce je za ventilaciju postaviti i otvor koji bi se samo otvara(na primer poput vece cevi sa cepom) u cilju smanjena troskova gde bi se ovo koristilo kao jeftinija varijanta prozora,al se nadamo da mozemo sa cenom proci tako da postavimo i klasicne prozore).

3. kod SUN PROBE1 i plafon je izolovan balama slame,tako da dobijamo strukturu koja nalikuje termosu,il frizideru to jest ako zelimo unutra da bude toplo,uneta toplota ce se vrlo dugo zadrzati bez gubitka,ako zelimo da bude hladno(leti npr) onda ce hladnoca dugo ostati unutra i spoljna temparatura ce tesko prodreti. masa podnog kolektora je tu da cuva zeljenu temperaturu a super izolacija da je stiti. manji prozori se naravno mogu otvarati za hladjenje u toku zime,a solarni kolektor se moze zatvoriti delimicno,reflektujuca(donja) povrsina spustiti i tako uvek jednostavno kontrolisati nivo toplote.



Krajnji proracuni jos nisu uradjeni,al slede nacrti i objasnjenje kucice.

SUN PROBE:

POD

temelj dubine 50 cm moze i earth bag sistem pojacane zemlje.

iznad zemlje 20 cm...

na nivou zemlje se redjaju bale slame njihova debljina oko 0.5 metra

preko toga sloj zemlje i kamenja 0.5 metra... po mogucstvu sabiti ovo dobro...

preko ovoga armirani beton.



ZID



Gradi se od bala slame,ubacuje se okvir sa suncanim kolektorom(prozor sa vise redova stakala) ,ulazna vrata,i opcionalno dva prozora za ventilaciju(jedan u wcu i jedan u sobi,prozor u wc moze ici na jedan od dva zida,jako je vazno gde ce ici sledeca prostorija koja se dogradjuje da bi se izbegli dodatni radovi.

Bale se medjusobno povezuju sasushenim sibljikama i drugim metodima.Podni nivo se moze omalterisati kako bi se u visini od pola metra il malo vislje dobio neprobojan sloj za glodare i insekte.

Takodje sem zida od bala slame gradi se i toplotni zid unutar kuce,koji takodje nosi i tri grede. on moze biti od kamena,maltera,cigli,pa cak i zemlje...



KROV



se sastoji iz dva sistema ,sistem izolacije i sistem zastite od vode.



izolacija:

cetri nosece grede(treba izracunati potrebnu snagu pa samim tim dobiti prosecnu cenu za takvu gradju),nesto dasaka i letvica,jedna mreza,

dakle postavljaju se grede unutar donjeg reda bala slame(urezuju se)a od gore povezuje letvama,preko toga ide mreza,preko meze bale slame koje sve dodatno ucvrscuju.



Sistem protiv padavina:

sadrzi dve grede(mogu i metalni stupovi i koje god mudro resenje,mozda je dobro iskoristi konstrukciju kucice,mozda bi se tako moglo ustedeti,mene je brinula kondezacija i slivanje vode od nje,pa sam dosao na ideju da sistem protiv vode bude nezavistan,tako da dobija svoje sopstvene stubove ako se vlaga sliva,mada to mozda nije neophodno i mozda bi se tu moglo znacajno ustedeti.

dakle mozete videti slikicu,stavio sam dve grede i cetri stuba za razapinjanje cirane i sa strane najlona za plastenik,jer znamo da je vlaga najveci neprijatelj ovakvih kucica... mozda je cak moja briga i preterana al ovo je model u razvoju za sada.





na slici:SUN PROBE1



Neke stvari u vezi ove kucice ce vas iznenaditi,kao sto su i mene :) al te karakteristike ona trazi :)

Sun Probe je visoka kucica,al nije ni cudo kada joj pod

krece sa metar do metar i deset visine,te joj je prozor

pocinje na visini od dva metra :)

ovo je DOBRO jer sto ste vislji to je lakse da uhvatite sunce.

Na prvi pogled ne izgleda tako impresivno al verujem

da mnoge stvari kod nje to jesu :)





DOBRE OSOBINE:

Izuzetno se brzo gradi :)

Ocekujem da je moze uraditi 4 coveka za dve nedelje.

Ako plac na kome bi se gradilo nema pogled na sunce ista kucica se moze graditi bez termalnog zida sa manjim prozorom,tada bih predlozio jos jedan ne ispitani grejac(koji se nadam da cu uskoro ispitati to jest napraviti) kao vrlo efikasni grejac,ovakvu kucu je lako grejati a sa dobrom termalnom masom,ona bi tu toplotu dugo cuvala.





Na slici: SUN PROBE1 presek od gore gledano,desno je istok,dole jug ,levo zapad,gore sever.

ulaz je sa leve strane,na ulazu je mesto za kuvanje,vodu... desno vidimo crvenom bojom termalni zid.dole je solarni kolektor. mesto za krevet,orman i pokretni stocic za racunar. kupatilo je dovoljno veliko za tus kabinu,wc i ves masinu. ...zapravo to je sve sto je moglo da stane u SUN PROBE,al kao takvo ono vec moze biti funkcionalno.



Sledeca karika koja bi se dogradjivala na ovu kucu isla bi sa leve strane i bila veca soba,tada bi SUN PROBE1 postala spavaca sobica.razni modaliteti spajanja sledecih prostorija bi mogli postojati. neki bi neke stvari nazvali vrlinama,neki manama a neki nuznim resenjima,ja ovaj projekta nudim sebi i svima vama kojima bi mogao biti koristan :)





na slici vertikalni presek SUN PROBE1 kucice.



vidimo sa leve strane (zapadne) ulaz koji je na visini 1.1o cm pa je potrebno napraviti stepeniste,moze i od bala slame,il nekim drugim nacinom... vidimo temelj u svetlo palvoj boji,vidimo bale slame koje izoluju pod,termalnu masu debljine 0.5 m na 20m2 to je vise od 10tona materijalazutom je prestavljen armirani beton.,imamo poziciju suncanog kolektora(prozora) i iza njega je termalni zid,on na sebi ima par otvora da propusta svetlo u celu prostoriju,s obzirom da ima cetri reflektujuce povrsine koje povecavaju efikasnost prozora taj zid stiti i oci od jakog svetla,te u prostoriji imamo samo difuzno svetlo od plafona...i odbijeno od termalnog zida. na vrhu vidimo da tri grede leze na termalnom zidu te ne prtiskaju suvise deo gde je prozor,cetvrta greda prelazi preko zida kupatila tako da ona premoscuje dva metra a grede preko termalnog zida 3 metra. ovo dakle smanjuje neophodnu jacinu greda.

ovde na slici nije ucrtan sistem cirade koji nosi teret moguceg snega i stiti od padavina,al je lako pretpostaviti njegov izgled na osnovu prve slike :)



proracun materijala i predlog za iste ,nacine nabavke i slicno tek sledi.

ideje ,komentari,pitanja na ceo projekat su dobrodosli.



Marjan Arsenov

Troslojnih ili četvoroslojnih prozora?!

Imaš li predstavu koliko je težak teret za ram i okvir trostruko staklo? A kamo li za četvorostruko staklo.

Trostruko staklo se obično ugrađuje na hladnijoj severnoj strani kuće i to sa malim površinama otvora.

Na južnoj strani se obično ugrađuje dvostruko Izo staklo.

pa da... treba trostruko il cetvorostruko....
jer evo,na mom prozoru je dvostruko staklo i kada zimi stavim ruku do
prozora mogu osetiti da je vazduh do prozora hladan...
da bi mogli da ostvarimo 100 % solarno grejanje trebamo kuci dati sansu....

To se postize tako sto se ostvare minimalni toplotni gubici,solarni koletkor u vidu prozora je najveca staklena povrsina,da bi bila veca ukupna dobit u toku dana predlazem tri il cetri stakla.da bi se ostvario minimalni gubitak predlazem prekrivanje prozora spolja sa izolacijom stiropora(lagan) koji bi bio izolovan od vlage plus da bude beo ili sa reflektujucom folijom kako bi preko dana sakupljali vise svetla(toplote).

Tacno je da treba izracunati kilazu troslojnog odnosno cetvoroslojnog prozora i uporediti sa nosivoscu bala slame.Ne verujem da bi to bila neka velika tezina jer samonosive kuce (dakle kuce koje se prave tako da bale slame nose krov) to cine bez dodatne potpore,a u mom crtezu krov na delu gde je solarni koletkor(prozor) ne nosi tezinu,vec to cini termalni zid iza prozora(mudro resenje ;)

Ako bi istrazivanje pokazalo da su bale kojim slucajem nedovoljno jake za ovo,samo bi trebalo postaviti dodatno ojacanje na mestu prozora,verujem da bi dovoljno bilo i probiti par stapova kroz zid do temelja,(njihova duzina bi trebala biti dva metra za kucu na crtezu),to bi dodatno ojacalo zid i dalo potporu,jedan takav stap je oko 100 do 200 dinara,dakle tri komada il cetri su cene do 800 dinara a dovoljno su jaki(koristim ih za treninge kung fu kao palice i stapove :) od bukve su :) ) a u ovom slucaju imaju samo staticko opterecenje,...jedino voditi paznju da stapovi budu pravi :))

ali verujem da bale nose tu tezinu bez dodatne potpore,bilo bi dobro cuti proracun nekog ko je radio sa ovim?

zahvaljujem na konstruktivnom pitanju.

p.s. na druge strane bih takodje isli trostruko,odnosno cetvorostruki prozori ali malih povrsina sa mogucnoscu da se zatvori i nekim izolatorom kada se ne koristi.. (po zelji,na primer za noc...) kao i neki uredjaji za ventilaciju koji stede toplotu prilikom dovodjenja svezeg vazduha.

Prije svega da pohvalim temu i zaista mnogo zanimljivih tekstova i korisnih linkova.
Nemam ličana iskustva sa takvim objektima,ali me tema interesuje jer i sam želim graditi malu vikendicu od naboja ,pa se nadam da ću neki od ovdje datih savjeta uzet u obzir prilikom projektovanje i gradnje same vikendice.
Solarnu energiju čovjek koristi hiljadama godina,dok ovakvi forumi na kojima se raspravlja o prednostima i manama nekog od sistema gradnje samo potvrđuju da se ljudi polako vraćaju izvornim vrijednostima.

Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao rade1969 dana 09.09.2009. u 21:28 GMT+1]}

Jedno pitanje za upućene .

Dali bi se Trombov zid mogao napraviti od strukturirane nabijene zemlje.
Takvi zidovu kad se naprave kako treba budu čvrsti kao beton.

interesatna je gradja nabijenom zemljom,materijal za zid jeste jeftin,ali ramovi nisu :(
to je dobar nacin gradnje za neku firmu,jer jednom kupljeni ramovi mogu se koristiti godinu il vise dana,tako da za to ima smisla,a cena kuce u odnosu na klasicnu gradnju kad narucujemo da nam firma gradi je svakako usteda zbog materijala.

Al ako sami planiramo da gradimo,cena ramova nije zanemarljiva osim ako nemamo nacin da dobijemo velike kolicine drveta, a drvo je jedno od skupljih materijala kada kalkulisemo.
Ako te zanima rad sa nabijenom zemljom svakako mi se cini da je EARTH BAG sistem bolja solucija za individualne graditelje,jer moze raditi manja grupa ljudi bez mehanizacije. tu se dzakovi koriste kao kalupi za sabijanje zemlje,savetuje se i upotreba cementa il kreca da pojaca stezanje zemlje,ide u maloj kolicini otprilike jedna lopata cementa na devet lopata zemlje. bitno je da masa zemlje bude blago vlazna kada se ubacuje u dzakove pre sabijanja... takodje se kao malter koristi bodljikava zica da spoji dzakove da ne klize jedni sa drugih ... iako je ovom metodom moguce graditi ravne zidove,kruzni su daleko preporuceniji i to ne elipsasti vec bas kruzni :D

Au, koliko tu ima posla oko šalovanja. Kad se samo setim kakve sam sve muke, pre skoro 20 godina, imao oko šalovanja Trombovog zida, pa onda šalovanja SCHIEDEL dimnjaka od temelja pa sve do vrha, pa onda armirano-betonske ploče, itd.itd...... Pa onda, nakon očvršćavanja betona, sam sve te silne daske odvalio, pa vadio eksere - čavle (valjda sam se pravilno izrazio pošto sam naknadno uvideo da Elitemadzone - Tech briše zadnja 3 slova) radi pripreme za dalja šalovanja, i najzad na kraju sam tim ISTIM daskama iskoristio radi pokrivanja celog krova.....

Tačno je to što je nick IIPANTERII iznosio što se tiče skupoće materijala za šalovanje.

U ono vreme kada na tržištu nije bilo gotovih vodootpornih dasaka za šalovanje, šalovanje je bio najsporiji i najskuplji deo rada u izgradnji kuće.

Nego uzgred da Vas pitam, kakva je to mrko SUVA zemlja u PRAHU koji se samo sipa i samo nabija kao i šta znači STRUKTUIRANO nabijena zemlja?!

To je za nas sasvim neobično imajući u vidu da su ovde obično pravili kuće od vlažne zemlje - beluga (bela zemlja) sa dosta pšenične pleve.

Sećam se da je u Zemunu (oko 1968 godine prošlog veka u ulici Ugrinovačkoj) bilo primera dosta kuća koji su sagrađeni od naboja u vreme između 2 svetska rata, i nijedna nije izdržala jer su tokom vremena počeli da propadaju i tako na kraju ostali samo goli zidovi (kažem to na osnovu mog sećanja iz prošlosti, ali to ne znači da sam protiv gradnje kuće od naboja)

No, da odgovorim na Vaše pitanje "Da li bi se Trombov zid mogao napraviti od strukturirane nabijene zemlje.
Takvi zidovi kad se naprave kako treba budu čvrsti kao beton."

Mišljenja sam da je moguće je napraviti Trombov zid od "STRUKTUIRANE (?!?)" nabijene zemlje, ali se postavlja pitanje koliko takav zid od zemlje može izdržati prijem Sunčeve energije, a da usled prevelike akumulacije toplote ne ispuca zid od naboja usled daljeg sušenja ?! Primer iz prirode - usled letnjih žega i vrućina, zemlja se suši, skupi i puca tj. stvara pukotine.

Zemlja i beton imaju skoro istu specifičnu toplotu od oko 840 J/(kg step K), ali beton (gustine oko 2500 kg/m3) mnogo bolje skladišti toplotu u odnosu na suvu zemlju (gustine oko 1260 kg/m3) jer beton ima veću gustinu od oko 2 puta u odnosu na zemlju.

Voda još bolje i više skladišti toplotu u odnosu na zemlju i beton, jer ima mnogo veću specifičnu toplotu od oko 4200 J/(kg step K), a gustine 1000 kg/m3.

Znači, relativna zapremina vode i betona je oko 2.2 (drugim rečima za istu količinu toplote betonu treba 2.2 puta veća zapremina u odnosu na vodu), vode i zemlje je oko 4.

Najbolji i najefikasniji način skladištenja toplote je u korišćenju faznih prelaza (glauberova so odn. natrijum sulfat deka hidrat). Relativna zapremina faznog prelaza i vode je oko 5.25.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 13.09.2009. u 09:48 GMT+1]}

Odgovor od @rade1969 iz teme „Kuće od slame i drugih prirodnih materijal“ u vezi STRUKTUIRANE nabijene zemlje:

Pozdrav eloiza.

Strukturirana (stabilizovana) zemlja je ona u koju se prije nabijanja doda do 5% cementa ili 10 -12% kreča u prahu.

A u postu prije dishi68 je ubacio interviju sa prof.dr.Slobodanom Krnjetinom sa Tehnološkog fakulteta u N.Sadu.

Koliko je meni poznato profesor se sa svojim kolegama i studentima jedini bavi ovom temom ozbiljno i na naučnoj osnovi.

Izdao je jednu brošuru kako graditi takvom zemljom. Ja pokušavam doći do nje ali ne znam nikoga sa tog fakulteta.

Ako imaš mogućnosti kontaktiraj profesora, a ja sam zainterosovan da kupim tu brošuru.

Pozdrav


_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 14.09.2009. u 05:21 GMT+1]}

Detaljnije u vezi STRUKTUIRANE nabijene zemlje:

http://www.elitemadzone.org/t322486-10#2386344

Nasao sam nesto podataka koji ce mi pomocu u proracunu kucice od 1000 evra.

dakle ovde su informacije o nosivosti bala slame koje su bile pomenute u vezi troslojnih ili cetvoroslojnih prozora.


Takođe, danas je u SAD moguće korišćenje i dodatno kompresovanih bala koje izdržavaju ukupni pritisak na konstrukciju i do 4MN (originalno osmišljene za podlošku kontejnera na prekookeanskim teretnim brodovima). Zid od standardnih bala izdržava pritisak krovne konstrukcije do 900kg po dužnom metru zida, a onaj od dodatno kompresovanih i nekoliko puta više – 4,5 do 7t po metru zida! Predstavljene noseće karakteristike bez problema prihvataju opterećenje bilo kakve krovne konstrukcije i znatno će unaprediti dizajn objekata ovog sistema u narednom periodu. Kako bi se dodatno osigurala njihova nosivost, slama unutar bala je povezana u vertikalnom položaju, trakama ili vrpcama na svakih 8-10cm po visini. Ovakvo vezivanje dopušta i horizontalno sečenje motornom testerom kako bi se dobila željena visina elementa (kod prozora, nadvratnika, tavanice, itd).

Dakle u nasem slucaju, imamo da kazemo nosivost od 800 kg(posto pise do 900 onda sam uzeo manju vrednost za racun) po duznom metru zida,treba samo da vidimo dal staklo duzine metra i visine metar i deset cm ima 200 kg?
s obzirom da toliko staklo moze jedan covek sam nositi zakljucujem da 4 stakla te duzine nema 800 kg te da zid to treba nositi bez problema :D

ovo su podaci uzeti sa ovog sajta i clanka:
Kuće od slame
06.12.2008. | Mladen Bogićević | Build magazin

na zalost zagubih link,al ako je neko zainteresovan mislim da bi google nasao sa ovim podacima.

Evo tačan link u vezi kuće od slame:

http://www.buildmagazin.com/in...ld=tekstovi&ime=bm0736.htm

Što se tiče nosivosti zida, to uopšte nije sporno, nego sam mislio na konstrukciju rama za prozore.

Pitanje je da li PVC ili Aluminiijum ili drvo može držati na primer tro-struko ili četvoro-struko staklo?

Drugo, hajde laički da postavim pitanje: zamisli ovako - imaš deo zida od slame ispod prozora (parapet), pa onda četvorostruki prozor, pa onda šta sledi iznad prozora?!

Da li će ram od prozora moći da izdrži pritisak eventualno nadprozornika od slame i plus konstrukcije krova?

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 17.09.2009. u 21:15 GMT+1]}

nakon sto sam dobio pp...

da li planirate da napravite jeftinu
ili
"energetsku" kuci

kad to resite
onda je lako

inace
1m2 stakla debljine 1mm ima tezinu od 2.5 kg

Pa ovde se podrazumeva i JEFTINU i ENERGETSKU kuću!

A ne ILI jeftinu ILI energetsku kuću!

pa kvadrat mineralne (staklene) vune je oko 1€, a "ekoloske" presovane trske je oko 2.5 €

ljudi
ne moze jeftino i da valja
nikada nije ni moglo,

ocete da pravite kucu od naboja ali vam skupa daska

ne znam
ja sam majstor
ali ovo vase teoretisanje sa stanovista nekog ko nesto zeli je meni smesno
i znam da ne moze da se napravi nista kvalitetno i da dugo traje a da se ne upotrebi tehnologija

onaj ko pominje kucu od naboja, verovatno zivi u nekom stanu sa centralnim grejanjem i ovakvo teoretisanje mu u stvari samo razvija mastu i navodi me na pomisao da je , mozda preostro receno, lupanje gluposti ili mlacenje prazne slame
u kuci od naboja (onoj izvornoj) je moguce ziveti samo ako se odreknete nekih civilizacijskih( nama poznatih) pogodnosti

evo vam resenje koje je po meni najprakticnije samo se morate odreci svih udobnosti koje vam topli stanovi pruzaju

dodjete na neki plac koji je pod nekim nagibom, odnosno velika strmina
iskopate rupu, da ide horizontalno u dubinu brda
napravite prostorija koliko zelite
lepo sve oblepite nekom masom koju ste navodili u ranijim postovima
na ulaz postavite nekakve balvane koje ste ukrali u nekoj sumi ( da ustedite novac)
popunite praznine sa istom masom
ukoliko zelite da imate prozor
mozede da stavite obican izopan, on je oko 25-30 € kvadrat

jedini novac koji vam je potreban- je da platite staklo
od alata je potrebno : asov, lopata i sikirica, i ne racunajuci vas rad - to ce vas izaci par stotina dinara

da ne lupam i da nisam sarkastican -
ukoliko vas navede put prema novom sadu iz beograda
kad idete starim putem
pre SREMSKIH KARLOVACA jedno kilometar sa desne strane
ima slican "objekat"
ukopan u brdo - ako ne projurite lako je vidljivo

zakljucak
imate objekat za 100 eura

Podrazumeva se da ne moze da se napravi nista kvalitetno i da dugo traje, a da se ne upotrebi tehnologija. Upravo se radi o tome da se upotrebi tehnologija sa najdostupnijim materijalima za datu građevinu tj. teren. A s obzirom da niko od savremenih građevinara ne zna i ne radi tradicionalnim tehnologijeama sve se ovo za sada svodi samo na teoriju. A i to nije bez razloga, okupljaju se ljudi koji znaju, koji imaju volju, oko jedne ideje, da žive u zdravim i relativno jeftinim kućama. Međutim to i podrazumeva povratak prirodi, pošto za takve građevine za sada ne možete dobiti dozvolu u urbanizovanim područijima iz čeg sledi da cena takva građevine mora biti i jeftinija.

U potpunosti se slažem sa dishi68,u biti je zdrava i ekološka gradnja.
Izgradnja stabilizovanom zemljom je hit u americi a kod nas se tim bave na tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.Čak su izdali i brošuru sa savjetima za gradnju sa stabilizovanom zemljom,takođe rade na tome da takvi objekti dobiju i potrebnu zakonsku regulativu.


dishi68 je postavio ovdje interviju sa prof.dr.Slobodanom Krenjetinom:

http://www.elitemadzone.org/t3...ame-drugih-prirodnih-materijal

Neznam za druge ali ja sam odrastao u jednoj takvoj staroj kući koja je bila građena od ćerpica i nikagvog konfora se nismo odricali.U kući je bilo ugrađeno centralno grijanje,zidovi debeli 50cm,tavan izolovan takođe debelim slojem nabijene zemlje i slame,klima u takvoj kući uopšte nije potrebna.
Mislim da se može graditi kvalitetni i sigurno nešto jeftinije jer zemlja,slam nisu skupi a dosta toga možete sami uraditi.Ovakva priča naravno ne odgovara građevinskim firmama i vladajućoj oligarhiji koja je sa njima u dogovoru jer od čega će oni živjeti ako ljudi budu sami gradili svoje kuće.

Pozdrav.

Ljudi, je li moguće da prirodna ekološka trska koja em dobro izoluje kuću skoro isto kao i staklena vuna, em kuću štiti od spoljne radijacije osiromašenog uranijuma,.... košta TOLIKO oko 2.5 puta više od veštački veoma štetne STAKLENE vune?!

Tu je verovatno u pitanju zakon ponude i tražnje.

Ekološka trska je veoma traženi materijal u Nemačkoj

Trske se danas negde u močvarama Vojvodine i dalje zimi skuplja ručno uz pomoć verovatno srpa i to je razlog previsoke cene trske (jedna grupa radnika jedne firme seče i skuplja, druga grupa druge firme skuplja i doprema transportnim sredstvima do fabrike, treća grupa treće firme u fabrici sortiraju, pakuju i vezuju trske i onda na kraju transport do potrošača).

Kad bi postojao neki kombajn za istovremeno sečenje, skupljanje, sortiranje i vezivanje da bi na kraju već na licu mesta izašla gotova presovana trska različitih debljina, znatno bi bila manja cena po kvadratu trske.



_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 20.09.2009. u 20:10 GMT+1]}

kad sam pomenuo nekakve savremen uslove zivota u kuci koja je jeftino odradjena
vise sam mislio na TV, internet, moderna rasveta, ulasteni podovi, zidovi farbani sa "efekt" bojama i sl...

ako pricamo o nekoj izradi , a ne u svojoj reziji
cena jednog majstora je oko 50 € dnevno, danas
ali majstora koji zna da naplati i da odradi posao

za jedan dan ne moze nista sam da odradi, tako da vam treba bar 2 pomocnika, sto vec izadje oko 100 € dnevno
jednu klasicnu kucu mogu ozidati i srediti ta 3 coveka za nekih 3-4 meseca ( ovo sam vise lupio, nego sto sam upucen u posao)

a ako zelite odlicnu izolaciju - pluta- je resenje
ali je cena zato
:D

zato mislim da je poroterm blok sa spoljnom izolacijom od kamene vune, pvc ( ili alu sa TM) sa LOW-E staklom, kao krov- sendvic panel sa ALU limom i kamenom vunom od 15 cm,
jedna od najboljih varijanti
skoro pa- bez odrzavanja


ja jos nisam nasao da je ovo sto predlazete - jeftino

za Veljka

Hm,...
zaista neke stvari koje si rekao i nemaju nekog osnova...
na primer zasto kuca izgradjena od zemlje ili bala slame ne bi imala tv ,ili internet?
zar smatras da je toliko tesko provuci zicu kroz zid od slame i prikaciti struju na laptop il desk top racunar?

Sto se farbanja zidova tice i uredjenja sa mastom se svasta moze postici itd...

dalje:

o ceni gradnje ,prvo moramo razumeti jednu stvar a to je da 90 posto onih koji zele jeftinu gradnju u svojoj svesti su dovoljno svesni da to znaci da ce graditi sami sa svoje dve ruke,(ako su par onda imaju cetri :) )
i sa ponekom posetom prijatelja... al da ce to uglavnom raditi sami. Znam dosta ljudi koji su tako izgradili razne objekte,na nekima sam i sam malo pomagao.

e sada,to takodje znaci da ako govorimo i trsci kao izolatoru to znaci da cemo sami otici na baru i skupljati trsku,...
ili ako mi treba siblje za povezivanje bala,da cu ici na reku,seci i sakupljati ga,cistiti,ostaviti na suncu da se prosusi itd...
ne mislim da idem da ga kupujem na stovaristu,takodje ni branje trske ni siblja nece osteti okolinu...

Zapravo,cak i umereno uzimanje drveta iz sume,nece ostetiti sume,vec jedino nerazumne sece i ogoljavanja,plus svako samosvesno bice,za svako drvo koje uzme,posadi deset mladica najmanje :D

eh dalje,
ti si pisao o solarnim eko zemunicama(postoji i to) al ako se zeli uraditi kvalitetno,onda je cena kao klasicna kuca,jedino sto su troskovi za grejanje umanjeni za oko 80 %

:)

al postoje i mogucnosti da bude brza gradnja i da moze da traje,na tome upravo radimo....i ovo je izazov za one koji misle da mogu da pronadju i ponude neko interesatno resenje u samogradnji...

za pocetak preporucujem da pogledas na netu o samonosecim kucicama od bala slame :D

he he, nije problem zica, problem je lepota, nemozes da "omalterises" blatom i da lici kao da je od gipsa i sl...
ali opet, o ukusima ne vredi raspravljati

nista, prosetaj po vojvođamskim selima i uveri se u izbor kuca od naboja

cena je izuzetno niska


sve u svemu, nisam zaljubljenik u taj vid gradnje, mozda jedino u kamene kuće. ali ovde gde zivim nema kamena, samo zemlja


uglavnom

ukoliko imate neke nedoumice oko izbora stolarije ili nekio pitanje oko zatvaranja otvora- slobodno mi posaljite PP da se prikljucim temi



_{[Ovu poruku je menjao veljkoE dana 21.09.2009. u 18:45 GMT+1]}

Mnogi ljudi na klasican ravan,savrseno ravan zid nabacaju spanski?

pa eto,malterisanje blatom moze da se uradi da bude skroz ravno,ili da ostane u sarama...

slazem se da izgleda drugacije od gipsanih ploca al i cena je drugacija...
onaj ko moze da bira,naravno moze razmisljati o tome sta mu je lepse,al,onaj ko gleda da stvori dom za koji nema nesto novca i ne zeli da uzme kredit na sledecih 30 godina otplate ce videti mnogo lepote i u zidu malterisanim blatom,uradjen reljef(od COBa na primer) obojen itd... cak znam ljude koji rade COB u klasicnim zgradama :D (umetnicke duse,vole da vajaju )

a moze se graditi i kamenom unutar takvih kuca,dobro je ubaciti kamen u super izolovanu kucu,jer onda jos bolje drzi unutrasnju temperaturu,ako se greje onda bolje zadrzi toplo,ako se preko noci hladi,onda ce preko dana bolje zadrzavati hladno,... jer super izolovana kuca se ponasa upravo kao termos.

:D

mislio sam na kucu od kamena, debljina zida 60 - 80 cm
pogledaj po primorju kad te put navede

Ovo su valjda ravni zidovi. Uostalom i na ovim kućama se mogu ugraditi gipskarton ploče.

pa samo taj kamin kosta oko 2.000€
gde je tu jeftinoca

Dishi68 je samo pokazao kako lepo, moderno i komforno izgleda kuća od naboja sa unutrašnjim uređenim prostorijama sa kaminom i prvenstveno je namenjena za one sa malo dubljim džepom. Pokazao je kako lepo izgledaju ravni zidovi.

S obzirom na moje negativno iskustvo, i dalje sam sumnjičav prema kućama od naboja (zemlje).

Da li miševi, pacovi prave kanale u tim kućama?

Da li otpadaju deo po deo zida, a i plafona, tokom veka korišćenja?

Zamisli da, ne daj Bože, dok spavaš dubokim snom iznenada otpadne deo plafona od zemlje (koji nije nimalo lak) na glavu!


_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 23.09.2009. u 05:14 GMT+1]}

Elioza,mislim da imaš neopravdano nepovjerenje prema objektima građenim nabojem,današnja tehnologija je ipak drugačija i pruža veću sigurnost.Već ranije sam pisao da sam odrastao u jednoj takvoj kući i vjeruj mi nikakvih miševa,buba ili odpadanja maltera nije bilo.
Naš komšija je imao takvu staru kuću koju je renovirao po dolasku u penziju.Prilikom renoviranja je na zid sa vanjske strane stavio rabis pletivo u visini od 1-1,5 m, tako da miševi ili bilo koji glodari nisu mogli naptaviit ništa.Hidroizolacija iznutra kondorom itd.Kad su završili kuća je izgledala preljepo.
Danas kad imamo nevjerovatan izbor izolacionih i raznih drugih materijala ,takvu kuću uopšte nije teško zaštiti.
Samo činjenica da zidom debelim 50-60 cm prestaje potreba za klima uređajem je značajna ušteda,potom vlažnost zraka u tavoj kući je 50-60% što je praktično idealno.Zidovi takve kuće dišu. Zatim ukoliko se u samoj izgradnji iskoriste i neke pogodnosti terena ,te orjentacija ka jugu sa mogućom staklenom baštom ,te sadnjom voća na sjevernoj strani i u pravcu duvanja vjetra možemo takođe stvoriti malu mikro klimu i u tom slučaju takođe postići uštede i kvalitet življenja.

Mislim da je ovakva individualna izgadnja na bazi volonterskih akcija u kojima se prijatelji i familija međusobno pomažu naša budućnost,ustvari to su naši stari odavno radili.


Pozdrav.

Rabis pletivo (pretpostavlja se da je metalno, a ne plastično) se postavlja sa spoljne strane zida samo do visine od 1-1.5 m, a ne celom visinom zida? A plafon?

U selu imam jednu staru štalu od zemlje i pleve, i svuda i dole na nivou poda i gore na nivou plafona se vide rupe koji si napravili pacovi.

Drugo pitanje: da li postoje kuće od naboja na sprat?

Naravno da postoje. Pogledaj ovu temu Kuće od slame i drugih prirodnih materijala http://www.elitemadzone.org/t322486-11#2395401 i videćeš nemačku šestospratnicu izgrađenu 1800 i neke godine.

samo nije to bas nas sistem gradnje

Upravu si rabis pletivo je bilo od metala,u vojvodini je moj ujak između greda na plafonu stavio trstiku a po njoj blato sa slamom.Njegov deda mu je kaže govorio da miševi iz nekog razloga nevole trsku i da se u tako izolovan plafon nikada neće uvući miševi.
Dalje,svakako da se grade kuće na sprat od naboja,da ne postavljam slike postaviću par sjtova pa pogledaj.Ovaj prvi je naročito zanimljiv.


Linkovi:

http://www.buildsomethingbeautiful.com/projects.php


http://www.cobprojects.info/index.htm


Ovo je savremena tehnologija gradnje sa strukturiranom zemljom koja se nabija u ramovima "Rammed Earth"


http://www.terrafirmabuilders.ca/Portfolio/exteriors1.html


Pozdrav.

Princip je isti, sve ostalo su nijanse.

Kakve sve sad pasivne solarne kuće od naboja ili slame postoje kod nas, a i u svetu?

Dole u fajlu govori o ilovači kao građevinskom materijalu



_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 26.09.2009. u 20:25 GMT+1]}

Koliko je meni poznato kod nas od ilovače ili nekog drugog materijala nema nijedan projekat,jer kod nas izgradnja objekata od takvog materijala nije dozvoljena.
Koliko sam ja shvatio pasivna solarna kuća je koncept u kojem se kroz orjentaciju objekta te posebno projektovanim staklenim površinama ili nekom drugim načinom akumuliar sunčeva energije i uvodi u objekat sa istovremenim izuzetnim termoizolaciskim svojstvima objekta.U tom smislu nismo ograničeni od kojeg materijala će objekat biti izgrađen ukoliko zadovoljava te uslove.Slama recimo ima K-koeficijent 0.09W/mK a standardnog zida 450mm je 0.13W/mK.Tako da pasivnu solarnu kuću možemo izgraditi od bilok kog od pomenutih materijala.

Već smo spominjali da ekipa prof.dr Slobodana Krnjetina pokušava napraviti zakonsku regulativu kojom bi bilo moguće kod nas graditi takvim materijalima.

Pozdrav.

Stiropor ima 3 puta manji K-koeficijent od slame. Zasto su onda ljudi zapeli za tu slamu, trsku i blato?
Da bi se napravila efikasna pasivna kuca od tih "alternativnih" materijala trebalo bi da zidovi budu debljine preko jednog metra.

Odine,ajdmo ovako...

Bale slame ne samo da mogu da bude naredjane u sirini od jednog metra(cak imam u planu i to da uradim ako mi se ukaze prilika hehehehe)
vec,mogu da butu i noseci zidovi.
uporedi cenu sa uobicajenim materijalima... ali ok
nema problema ni kod mene ni kod tebe,ja zelim da vidim sta ti mozes da napravis da bude pasivno solarno,video sam projekte koji se u srbiji(izgradjene kuce) sa pasivno solarnom tehnologijom greju preko zime u meri od 80 %

ja zelim da idem na bar 90,dal cu uspeti videce se...
ako uspem naravno dacu ljudima sve na uvid,ako ne,nikom nista...
sa druge strane sta si ti napravio od stiropora da je pasivno solarno?
Dal znas nekoga da je napravio takvu pasivno solarnu kucu? koji su rezultati,daj planove te kuce...

i na kraju,jedna od VRLO vaznih stavki,cena takve kuce,od pocetka do kraja koja je...

to sveukupno daje smisao ovoj diskusiji ali samo SAMO AKO IMAMO PRAKTICNE GRADNJE,bez toga je besmisleno...

nadam se jednoj gradnji na prolece ili mozda i pre toga...

Trenutno radim na projektu solarne rerne,pa ako neko ima neki crni pleh za pecenje dobro bi mi dosao,il ako zeli neko da ucestvuje u projektu nek se javi...

solarne rerne se mogu ugraditi u pasivno solarne kuce ;D

al za pocetak pravim rernu bez solarne kuce jer nemam zemljiste..(inace verujem da bih neku kucicu ili supicu vec sagradio :D

@IIPANTERII

Niko ne spori da se da se pasivna solarna kuca moze napraviti od slame, trske, blata i sl.

Medjutim, ono sto ja smatram nerealnim su ocekivanja da takva kuca, a koja bi po komforu i kvalitetu izrade bila uporediva sa kucom koja je zidana pomocu klasicnih/standardnih materijala, moze imati i cijenu uporedivu (a neki vicu i manju) od kuce pravljene na klasicni nacin.

Ja mislim da ne moze. Tehnologija pasivnih kuca i po konstrukciji i po materijalima je dvije klase ispred klasicne gradnje i to je kao kad bi neko tvrdio da se od drveta i otpadnog materijala moze napraviti Mercedes koji ce biti jeftiniji od Yuga.

Ko god je pravio kucu zna dobro da samo zidanje (blokovi, cement...) nije stavka koja u nekom prevelikom procentu ucestvuje u konacnoj cijenu, vec su to uglavnom radovi i materijali koji dolaze poslije toga.

Ko misli praviti kucu od slame, a ne zeli da mu se raspucavaju zidovi zbog slijeganja tog materijala i ne zeli da mu kuca bude zrtva scenarija "The Termits 3: - Rise of the Mice" morace mnoooogo para da plati za taj "luksuz".

Isto tako svi drugi radovi na toj kuci se dodatno usloznjavaju i proporcionalno poskupljuju.

Kad je u pitanju materijalni svijet jos uvijek vazi "koliko para toliko muzike".

Evo kako stoje stvari sa cijenama:
With careful design and increasing competition in the supply of the specifically designed Passivhaus building products, in Germany it is now possible to construct buildings for the same cost as those built to normal German building standards, as was done with the Passivhaus apartments at Vauban, Freiburg.[16] On average, however, passive houses are still up to 14% more expensive upfront than conventional buildings Citat sa Wikipedie.

I sad kad se uzme u obzir da je cijena klasicne kuce u Nemackoj 3 do 5 puta skuplja od iste takve u Srbiji dolazimo otprilike do cijene pasivne kuce. E sad glavno pitanje: da li bi pasivna kuca u Srbiji bila 3 do 5 puta jeftinija od iste takve u Njemackoj? E ja mislim da ne bi, a vi razmislite zasto.

ono sto kazem je na osnovu snimaka kuca,logike,i iskaza ljudi,
a nesto i iz iskustva,jer nije da nikad nisam sreo kucu od blata(u vojvodini je mnogo kuca zidano tako,a neke su delimicno bile tako a delom od cigli..)

u svakom slucaju,nadam se da ce se neko pojaviti sa lepim vestima i izvestajima o izgradjenim pasivnim solarnim kucama kod nas i u okolini koje se mogu obilaziti..

za sada znam za deset do petnajst kuca koje su EKO SOLARNE ZEMUNICE,cena ovih kuca je priblizna obicnim kucama,jer zahtevaju armirani vodonepropusni beton...
njih je projektovao izenjer Veljko Milkovic ,inace jedan od pionira na ovom podrucju,sa Prof. Krnjetinom nisam jos uspeo da stupim u kontakt al mislim da imaju neku svoju probnu gradnju ...

u ovom trenutku sam u kontaktu sa inostranim Eko Drustvom koje bi zelelo nesto da napravi i izabrali su moj projekat... ovih danas smo se sreli. ja finansije i prostor nemam,da imam napravio bih pa bih video na sta lici :)

kada i ako bude vise rezultata javljam o tome.a letos je kod rtnja bilo interesatnh radova,tamo sam bio i pricao sa ljudima koji su ranije pravili kuce od kamena i slicnih materijala,i oni kao graditelji sa iskustvom preporucuju kuce od bala slame i sami sada spremaju jednu takvu kucu,u ocekivanju je da se pojavi sledece godine,ove godine su bili pripremni radovi.


i jos jedan podatak.. strane i domace cene gradnje hmmm negde sam procitao da je za kucu hartovih koja je earth bag dizajn,za uredjenje terena pre pocetka gradnje bilo placeno 15000 dolara... sada nisam siguran dal su pomerali neko brdo il sta, al i pored toga se ta kuca tamo smatra kao vrlo jeftinom,inace drugi radovi su naravno jos dodatno kostali... (sad me malo mrzi da trazim po netu detaljno njihov spisak kostanja gradnje).

tako da,cene kod drugih i kod nas,i ono sto sami odradimo u odnosu na placanje mehanizacije... je vec na osobi da bira sta i kako.

@Odin D,

Polako, idemo redom......



Stiropor ima 2 puta manji K- koeficijent od slame, pa je za pasivnu solarnu kuću sasvim dovoljna debljina zida od slame 450 mm ili 45 cm, i ima oko 3 puta bolju termoizolaciju nego što su propisali pre oko 20 godina nemački standardi za pasivnu solarnu kuću (tada nije bilo JUS standarda za pasivne solarne kuće).

Trska ima samo malo veći K-koeficijent od stiropora (oko 0,049), i veoma je tražen kao prirodni termoizolator, kao pokrivač krovova (ima dosta primera kuća u Vojvodini starih preko 100 godina, a ne truli)



Nije isto poređenje Mercedesa i Yuga u odnosu na pasivne i klasične kuće, jer Mercedes nabavlja skuplje i kvalitetnije delove za montažu auta, a za pasivnu solarnu kuću to ne važi jer se gradi od istih materijala i po istim cenama kao i za klasične obične kuće.



U Nemačkoj je viši standard i više su cene materijala (možda?!) i skuplja radna snaga nego kod nas. I lično mislim da je kod nas 3 – 5 puta jeftinija u odnosu na iste takve u Nemačkoj.

Nemački vlasnici passive house su imali znatno povoljnije bankarske kredite (manje kamate) i veće stimulacije za gradnju passive kuće i imaju doživotno znatno manja poreska plaćanja u odnosu na vlasnike klasičnih kuća.

A kod nas em su vlasnici pasivnih solarnih kuća bili prepušteni samima sebi bez ikakve pomoći od države, em plaćaju najveći iznos poreza zbog luksuza...

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 29.09.2009. u 17:06 GMT+1]}

To što si video izgrađene solarne kuće su stare najmanje 10 godina sa manje termoizolovanim prozorima i vratima, sa najvećom debljinom termoizolacije zida od 10 cm i imaju manju energetsku efikasnost objekta (do 80%) u odnosu na sadašnje pasivne kuće sa znatno boljim termoizolovanim prozorima i većim debljinama termoizolacije zida od 10 cm i imaju veću energetsku efikasnost (više od 80%).

Pa jeste da 80 % solarnog grejanje nije 100 %

ali ako jedna kuca na primer obicno zimi potrosi 500 Evra za grejanje to bi znacilo da bi sa takvom kucom koju su oni projektovali potrosili 100 Evra,i imali ustedu od 400 Evra.To je vrlo pohvalan dizajn u odnosu na klasicne kuce.

Prednost ovakve kuce u odnosu na onu koju razmatram jeste sto ovakva ima leti prirodnu klimu,hladnoca zemlje je leti hladi...
prednost koju zelim da ostvarim (sa mojom) je u toku zime a to da povecam ucinak solarnog grejanja u toku zime.Sa nadom da bi moja(koju sam ovde vec postavio kao ideju) mogla sasvim prijatno leto da pruzi,a postoji sistem prirodne klime koji se moze dodatno napraviti).

evo linka za jednu od solarnih eko zemunica u srbiji

http://www.youtube.com/watch?v=RKC-TZKhlbc

Što se tiče solarne eko zemunice, koja je stara najmanje 15 godina, devedesetih godina prošlog veka sam lično pitao Veljka Milkovića koliko je koštala izgradnja solarne eko zemunice, i reče da je koštala "samo" 100000 DM (koliko je to u evrima - da li 50000 ili 100000 evra?!)!!! I to čak bez krova.

da eko zemunice nemaju krov,navuku zemlju :D i bilje :)

iako su ekonomicne u upotrebi,izgradnja nije jeftina,suvise velike zahteve ima ta kuca. da nosi tone i tone i tone zemlje na sebi...

Da, ali mi nikako ne ide u glavu šta je to što je TOLIKO koštalo.

Uzmimo moj primer:

Iako nisam nikad završio kuću, okvirno, za moju nadzemnu prizemnu pasivnu solarnu kuću da sam završio na vreme devedesetih godina prošlog veka ne verujem da bi koštala više od 50000 DM!?

pa eto,
ti si radio konstrukciju koja treba da nosi crep,to je debljina par cm...
a on je gradio kucu pod jedan od tog betona za bazene,ne znam tacnu cenu al neko rece da su dosta skupi ti vodonepropusni to jest dodaje im se neki skupi aditiv... a dakle broj dva,on na krovu ima sigurnih dvajs pet cm zemlje,a mozda i vise... pa uzmi kada padne kisa i to upije vodu,ili sneg jos plus... dakle on je morao da radi bar dva puta jace zidove i plafone... mislim da tu ide najveci trosak takve kuce.

ostalo je isto,prozori,ovo ono..

Ma kakav skup aditiv za vodonepropustljivost betona.

Za gradnju nad-temeljnog zida (cokla) sam koristio mislim EDING (Makedonija) aditiv, i dodaje se vrlo malo u mešalicu za beton (mislim da je bilo oko pola litre aditiva koji je bio razblažen sa vodom) pa po tome znam da nije bio skup.

Nego lično mislim da su angažovali buldožer radi iskopavanja i na kraju zatrpavanja zemunice i poravnanje.

Drugo, za celu konstrukciju od betona u ono vreme je trebala strahovito velika količina dasaka za šalovanje, i kao što sam rekao - bio mnogo spor ručni proces šalovanja i betoniranja. Ne znam da li su koristili deo po deo ili odjednom betoniranje zemunice.

Što se tiče operećenja armirano betonskog plafona odn. krova, to je najmanji problem pa čak i sa najmanjom debljinom od na primer 20 cm može izdržati i metar debeo sloj zemlje iznad, pod uslovom da plafon nasloni na nekoliko nosećih zidova između dva krajnja spoljna zida.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 30.09.2009. u 20:05 GMT+1]}

U vezi solarnih eko zemunica

YU Build - Građevinarstvo i arhitektura: Arhitektura
________________________________________
Zašto vas savremene zgrade ubijaju leti

sreda, 24. oktobar 2007


http://www.yu-build.rs/index2....p;id=2809&pop=1&page=0

http://www.stirofert.com/index.html

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 04.10.2009. u 16:50 GMT+1]}

http://www.sunspot.org.uk/ed/

Pozdrav.Posle duže pauze da se javim.Ovo je link za solarni šporet, neko spomenu rernu.

Vidim da je tema malo proširena i možda bi trebalo da ujedimo sve 3 teme u jednu,mislim o montažnim kućama, onu o slami i prirodnim materijalima i ovu u recimo alternativna gradnja jer je malte ne sve izprepletano.

Iako sam pobornik svih eko sistema nisam baš opredeljen za ovu opciju.Pre svega smatram da je princip Enertie koji sam poodavno naveo, jedini pravi ali preskup.Ostale varijante jesu odlične ali ne primenljive u gradskim uslovima, ali ko ima uslova zaista može mnogo da uradi.Ja sam zagovornik solarnih panela koji jesu skupi ali jedini primenljivi u urbanim uslovima na skoro svim kućama.

Ja sam na pragu svoje odluke o kući i mislim da ću svoje postovanje nastaviti u temi o upotrebi prirodnih materijala u gradnji.

Evo mene prvi put na forumu
samo kratko

potreban mi je KONTAKT MAJSTORA KOJI RADI MALTERACIJU SA BLATOM-GLINOM

Pokusavam vec neko vreme to naci ali mi ne ide.

Hvala.

Dobro nam došao @todorgoran,

Pokušaj istu poruku postaviti i na dole označeni link:

http://www.elitemadzone.org/t322486-11#2436058

Pozdrav!

Savet kakva pasivna kuća treba da bude da bi bila energetski efikasna i funkcionalna u odnosu na klasične kuće.

http://www.gds.rs/cms_images/pasivnakuca%5B2%5D.pdf

LUMAR pasivne montažne kuće

http://www.youtube.com/watch?v=CB-5RSblHhc&NR=1

http://www.youtube.com/watch?v=PxB6Aqm4S9c&feature=related

Grejanje na sunce

Istraživanja pokazuju da odlično projektovana solarna kuća može uštedeti i do neverovatnih 90 procenata energije

Za pasivni solarni način grejanja postoje i gotovi proizvodi i svrstani su u dve tri kategorije koje se kombinuju. Ako se tek počinje sa projektovanjem kuće može se planirati i ozbiljnija konstrukcija za korišćenje toplotne energije sunca. Solarni paneli rade na principu dugačkog providnog creva u kome je sunce zagrejalo vodu.

Ovaj sistem se i tako može osmisliti ali se pravi od aluminijuma ili od skupljeg i efikasnijeg bakra koji se ofarba u mat crno i stavi u pljosnatu kutiju od drveta ili aluminijuma hermetički zatvorenu duplim kaljenim staklom koja kao crno telo prikuplja sunčevu toplotu.

Istraživanja pokazuju da odlično projektovana solarna kuća može uštedeti i do neverovatnih 90 procenata energije iz drugih izvora ali je i desetak posto uštede lako osetiti ako je ostvarljivo. Prvo treba ispitati položaj doma jer je za efikasnost veoma važan ugao pod kojim zimi zraci padaju sa jugoistoka na zidove i krov.Potom, zid koji je planiran (ili njegov određeni deo) ofarbati crnom ili tamnosivom fasadnom bojom. Iako se već samo tom intervencijom dobija Trombov zid i ako nije moguće napraviti staklenu verandu može se na taj tamni zid dograditi hermetički okvir i zatvoriti ga duplim staklom. Na kraju se može uspostaviti i cirkulacija tako što će se probušiti otvori malo iznad poda za ulaz hladnog vazduha iz sobe i ispod plafona za izlazak ugrejanog vazduha. Neznatna intervencija su zatvaranje tih otvora na zidu leti i sprečavanje pregrejavanja. Ako je moguća dogradnja taj se sistem može u sličnom obliku upotpuniti i sa rezervoarom rečnog šljunka koji služi kao šamotne cigle u TA pećima.

Kolektore koji preuzimaju sunčevu toplotu i služe za grejanje vode možete i sami napraviti, a neke države čitav projekat pomažu i sa pedeset posto učešća radi vidne uštede energije. Postoje dva sistema. Jedan radi sa prenosnikom toplote, koji se kupuje gotov i postavlja umesto električnog grejača na bojleru. Taj se prenosnik povezuje sa kolektorom i umesto električne energije, ulje ili antifriz teku kroz grejač bojlera. Ovakav sistem bez struje za vreme sunčanih dana na području naše zemlje može se efikasno koristiti i zimi ali je najbolja kombinacija sa strujom ili gasom jer su danonoćne oblačnosti sa mrazevima koji potraju i mesec dana uobičajeni za naše podneblje. Druga vrsta korišćenja sunčanih kolektora je da se koristi prirodna cirkulacija i obična voda iz vodovoda ali je tada kolektor mora biti postavljen ispod bojlera. Problem nastaje u pomenutim zimskim danima kad je moguće smrzavanje kolektora pa se zbog toga sistem dopunjuje sa dva tri ventila kako bi se mogao lako isprazniti ili napuniti po potrebi. Celu stvar možete poveriti domaćim stručnjacima i majstorima koji se tim poslovima već dugo bave.


http://www.kucazanas.net/index.php?meni=vesti&vest=85

Štednja energije – štednja novca

U prosečnom domaćinstvu oko 35 odsto utrošene energije odlazi na grejanje, 35 odsto na razne uređaje i osvetljenje, 13 odsto na toplu vodu, na frižider osam…

Početak zime je pravi trenutak da prema raspoloživom budžetu i vremenu uradimo ono što možemo – da smanjimo potrošnju energije. Hladni domovi uzrokuju povećan nivo vlage, pa time i kondenzaciju vode i pojavu buđi. Život u hladnom i vlažnom prostoru uzrokuje mnoge bolesti, kao i oštećenja zidova, nameštaja i odeće.

Sa druge strane, računi za grejanje su porasli. Neke jednostavne mere, od kojih su mnoge besplatne, mogu ipak osetno da ih smanje. Čak i veća ulaganja, poput dodatne termoizolacije, brzo se isplate.

Prozori i vrata

Oko 25 odsto novca koji dajemo za grejanje odlazi bukvalno kroz prozor. U našim klimatskim uslovima dvostruka prozorska stakla su norma koje se treba pridržavati. Postoje i prozori gde je prostor između stakala vakuum ili ispunjen posebnim gasom radi poboljšanja termičkih svojstava. U toku dana treba skloniti zavese sa prozora, naročito onih okrenutih jugu, kako bi što više sunčeve svetlosti ušlo u dom i grejalo ga prirodnim putem. Navučene zavese i spuštene roletne noću čuvaju akumuliranu toplotu. Ukoliko prozori i spoljašnja vrata ne dihtuju dobro po njihovom obodu, treba postaviti zaštitne silikonske, aluminijumske ili sunđeraste trake.

Termostat

Termostat treba podesiti na najnižu temperaturu na kojoj se osećamo prijatno. Smanjenjem temperature za samo jedan stepen, račun za grejanje može da se smanji i za 10odsto. U toku noći i kada nema nikoga kod kuće, optimalana temperatura trebalo bi da iznosi 10 do 15°Celzijusa. Savremeni kućni termostati mogu da se programiraju tako da memorišu određenu temperaturu i doba dana, tako da o tome ne morate više da mislite.

Uređaji

Mašina za sudove, mašina za pranje i sušenje veša spadaju u najveće potrošače energije u domaćinstvu. Treba ih koristiti samo kada su pune i to na odgovarajućem programu, najbolje u vreme kada je struja jeftinija. Pranje veša na 60°Celzijusa košta skoro duplo manje od pranja na 90°Celzijusa.

Frižider i zamrzivač treba postaviti dalje od šporeta ili drugog izvora toplote. Oni će raditi još efikasnije u hladnoj prostoriji poput ostave ili garaže. Optimalna temperatura u zamrzivaču je -18°Celzijusa, a u frižideru 5°Celzijusa. Hlađenje na temperaturama nižim od ovih je nepotrebno trošenje energije i novca. Vrata moraju dobro da dihtuju, da se led ne bi stvarao suviše brzo. Redovno odmrzavanje smanjuje potrošnju energije.

Šporet na gas je jeftiniji od električnog, a mikrotalasna je najekonomičnije rešenje (troši 70–90 odsto manje struje od električne rerne). Kuvanje pod pritiskom (na primer u ekspres loncu) je efikasnije, dok kuvanje na pari dodatno omogućava istovremeno pripremanje više različitih namirnica. Prečnik posude treba da odgovara prečniku ringle. U poklopljenim posudama hrana se brže zagreva i time se štedi energija. Sitnije isečena hrana je brže gotova.

Pri kupovini električnih uređaja treba uračunati i cenu njihove eksploatacije. U nekim zemljama su obavezne energetske etikete na proizvodima, na kojima je između ostalog naznačena procenjena godišnja potrošnja energije u kWh i cena te energije, što olakšava poređenje.

Dodatna termoizolacija bojlera se isplati za nekoliko meseci do godinu dana. Novi, efikasniji modeli troše i do 30 odsto manje energije, tako da vredi zameniti stari i dok još nije potpuno dotrajao, naročito ako je star preko deset godina.

Osvetljenje

Oko 10 odsto ukupne mesečne potrošnje struje u domaćinstvu odlazi na rasvetu. Nove tehnologije (fluorescentne i LED sijalice) mogu da prepolove ove troškove. Spoljašnja rasveta može da koristi solarnu energiju. Svetlo treba gasiti kada se napušta prostorija. U tome mogu da pomognu različiti tajmeri, foto-ćelije, senzori koji detektuju prisustvo. Jeftinije je koristiti fokusirano svetlo tamo gde nam je potrebno (radna površina u kuhinji, stona lampa i slično), nego osvetljavati čitavu prostoriju dok na mestu gde radimo ne postignemo potreban intenzitet. Dnevno svetlo treba maksimalno iskoristiti. Što više sunčeve svetlosti uđe u prostorije, manja je potreba za veštačkim osvetljenjem.

http://www.kucazanas.net/index.php?meni=vesti&vest=105

Pametna kuća

Krajem prošlog veka, razvoj sistema kućne automatike prelazi iz eksperimentalne u komercijalnu fazu. Tada ovakvi sistemi i koncepti automatizacije domaćinstva i stambenog prostora, dobijaju nazive po kojima se prepoznaju na tržištu SMART HOME, SMART HOUSE, DOMOTICA, POWER HOUSE, INTELLIGENT HOUSE, e-HOUSE... su neki od najčešće upotrebljavanih. U našem regionu ovi sistemi se prepoznaju po nazivima PAMETNA KUĆA, INTELIGENTNA HIŠA, INTELIGENTNI SUSTAVI, PAMETNA KUĆA i drugim.

Koncept automatizacije modernog domaćinstva krajnje ishodište i pun smisao nalazi u povećanju kvaliteta stanovanja i kvaliteta života u segmentu korišćenja stambenog prostora. Povećanje nivoa komfora, bezbednosti, sigurnosti i značajne energetske uštede koje sistem kućne automatike PAMETNA KUĆA obezbeđuje, omogućiće vam da još kvalitetnije provedete vaše, sve dragocenije, slobodno vreme u svom domu, sa svojim najmilijima.

Za prilagođavanje i manjanje ambijenta za trenutne lične ili porodične aktivnosti, relaksaciju, rad ili zabavu u vašem domu, najčešće je potreban jedan pritisak tastera. Koncept automatizacije domaćinstva sistemom kućne automatike PAMETNA KUĆA, takođe predstavlja i pravi odgovor na novonastale tehničke, sigurnosne i ekološke potrebe stanovanja u modernom domaćinstvu.

Suština funkcionisanja sistema je u povezivanju svih ili odabranih podsistema i pojedinačnih uređaja u jedan sistem;

* spoljašnja i unutrašnja rasveta
* grejanje i hlađenje
* multimediji
* kućni aparati
* roletne, tende i zavese
* bazen (grejanje, pumpa, rasveta) i sauna
* kapija i garažna vrata
* zalivni sistem
* inteligentni alarmni sistem sa simulacijom prisustva

Ovako integrisanim podsistemima i uređajima veoma se lako i jednostavno upravlja pomoću

* univerzalnog daljinskog upravljača
* mobilnim ili fiksnim telefonom
* preko računara i internet mreže
* preko ekrana osetljivog na dodir

uz automatsko aktiviranje/deaktiviranje željenih uređaja u realnom vremenu. Automatizovani uređaji "komuniciraju" kroz postojeću energetsku instalaciju na 220V po X10 protokolu i sprežu se u programske scenarije koji se mogu aktivirati jednim klikom ("gledanje kućnog bioskopa", "dolazak kući", "odlazak od kuće", "večera", "laku noć", "dobro jutro", "romantika", "odmor", "gosti", "dvorište", "bazen", "sve upali", "sve ugasi", "dizanje svih roletni", "spuštanje svih roletni"...). Sadržaj i broj ovih scenarija određuju stanari u skladu sa svojim potrebama, željama, navikama i raspoloženjem. Iste mogu lako menjati i prilagođavati kroz za to predviđenu korisničku aplikaciju. Sve automatizovane uređaje je moguće naravno i pojedinačno daljinski kontrolisati, a potpuno je očuvana i postojeća funkcija ručnog uključivanja i isključivanja.

http://www.kucazanas.net/index...=Pametna%20ku%C4%87a&meni=

Godišnja cena grejanja 80 evra

Dok većina strepi od astronomskih računa za grejanje koji ih zimus čekaju, Džef i Kejt Tanstal iz Velike Britanije nemaju čega da se boje. Oni grade eksperimentalnu ekološku kuću koja kombinuje britanske građevinske tehnike sa nemačkom tehnologijom i trebalo bi da bude kuća sa najefikasnijom potrošnjom energije u Britaniji, čije će zagrevanje koštati samo 70 funti, odnosno nešto manje od 80 evra godišnje.

Udobna nova kuća u Mestu Hadersfildu u zapadnom delu pokrajine Jork biće završena u februaru naredne godine i predstavljaće englesku varijantu čuvene nemačke kuće sa efikasnom potrošnjom energije poznate kao „pasivhaus“, koja već predstavlja svojevrstan standard u ekološkom građevinarstvu.

Umesto komplikovanih konstrukcija i uređaja za korišćenje energije iz obnovljivih izvora, kao što su turbine za vetar i geotermalne pumpe, pasivna kuća se oslanja na jednostavan dizajn, orijentaciju ka suncu, brižljivo izvedenu konstrukciju i izolaciju 15 puta bolju od one koju zahtevaju građevinski propisi u Velikoj Britaniji, što sve gotovo potpuno sprečava neželjeni protok vazduha i razmenu energije između kuće i spoljne sredine. Tako u ovoj kući ne može da bude promaje i gubitka toplote, ali vazduh ipak nikada nije ustajao, zahvaljujući mehaničkom ventilacionom sistemu za povraćaj toplote, koji uvlači svež vazduh spolja i za njegovo zagrevanje 99% koristi toplotu unutrašnjeg vazduha koji se izbacuje napolje.

Građevinsko preduzeće „Grin bilding stor“ ih Hadersfilda, koje izvodi radove, predložilo je jedinstveni dizajn, a tokom gradnje koristi nemački kompjuterski softver koji meri efikasnost sprečavanja neželjenog protoka vazduha i efikasnost potrošnje energije. „Projekt kuće po ‘pasivhaus’ standardima može se kupiti gotov iz Nemačke, ali oni koriste drugačije materijale, kao što su čvrst zid i spoljna izolacija od polistirena“, kaže rukovodilac projekta Bil Bačer.
„Takva kuća se ne bi uklopila u ovdašnje okruženje, našim građevinarima nije blizak taj način gradnje. Ovo je prvi projekt po ‘pasivhaus’ standardima koji koristi britanske građevinarske tehnike, kao što su gradnja betonskim blokovima, šuplji zid i ukrasna spoljna obloga od kamena“, zaključuje on.

Kuća sa tri spavaće sobe koja se gradi na imanju Tanstalovih na kome već postoji lepa kuća u viktorijanskom stilu koštaće oko 150.000 evra, ali zato će ovaj simpatični par imati za 90% manji račun za grejanje i retko kad će imati potrebe da založi vatru, ili uključi podno grejanje. Sunčeva toplota koja ulazi kroz prozor, telesna toplota ukućana i toplota nastala kuvanjem obično je dovoljna za zagrevanje kuća građenih po standardu „pasivhausa“. To su „obične, skromne kuće, ništa luksuzno, a uvek tople i udobne za život i jeftine za održavanje“, kaže Džef Tanstal, objašnjavajući zbog čega je baš ovaj tip kuće njega i suprugu odmah impresionirao toliko da su odlučili da sebi izgrade upravo takvu i da u njoj provedu svoje penzionerske dane. Britanska vlada u građevinarstvu trenutno forsira i nagrađuje one projekte koji koriste obnovljive izvore energije, ali građevinska industrija veoma pomno prati projekt izgradnje kuće po „pasivhaus“ standardima. Ona košta 15% više od uobičajene, ali zato su uštede koje omogućava svojim stanovnicima i čitavoj planeti ogromne, tako da je sasvim moguće da će upravo ovo u budućnosti biti model za gradnju privatnih kuća u Britaniji.

http://www.kucazanas.net/index.php?meni=vesti&vest=144

Zanimljiva opaska što se tiče dugovečnosti materijala za termoizolaciju objekta uopšte.

"Od 2001. godine autor XXXXXX upozorava na malu dugovečnost primenjenih termoizolacionih sistema (ploče stiropora 7-10 godina, mineralna vuna 10-14 godina, keramzitobeton 12-16 godina, penobeton i gasbeton tipa Ytong ili Siporeks 17-20 godina), a posebno na pogubnost sendvič zidova sa srednjim slojem utopljivača od stiropora ili mineralne vune. ....."

http://www.kucazanas.net/index...as&meni=vesti&vest=129


Ima li neko komentara u vezi toga?

Stiropor ima 3 puta manji K-koeficijent od slame. Zasto su onda ljudi zapeli za tu slamu, trsku i blato?
Da bi se napravila efikasna pasivna kuca od tih "alternativnih" materijala trebalo bi da zidovi budu debljine preko jednog metra.


Stiropor ima 2 puta manji K- koeficijent od slame, pa je za pasivnu solarnu kuću sasvim dovoljna debljina zida od slame 450 mm ili 45 cm, i ima oko 3 puta bolju termoizolaciju nego što su propisali pre oko 20 godina nemački standardi za pasivnu solarnu kuću (tada nije bilo JUS standarda za pasivne solarne kuće).

Trska ima samo malo veći K-koeficijent od stiropora (oko 0,049), i veoma je tražen kao prirodni termoizolator, kao pokrivač krovova (ima dosta primera kuća u Vojvodini starih preko 100 godina, a ne truli)


BOJIM SE DA STE DEBELO OMANULI....NE ZNAM ODAKLE VAM TE INFORMACIJE
STVAR OVAKO STOJI
LAMBDA [W/(mK)] KOEFICIJENT TOPLOTNE PROVODLJIVOSTI

POLISTIREN(STIROPOR)......0,038
POLISTIREN SADODATKOM GRAFITA(SIVI STIROPOR)......0.032
SLAMA.......0.045

STO ZNACI DA JE TO VEOMA BLIZU SKORO IDENTICNO...


_{[Ovu poruku je menjao todorgoran dana 20.12.2009. u 21:55 GMT+1]}

Moram da se malo umešam.Vidim da se samo forsira jedan aspekt, a to je novčani a zaboravlja se ekološki koji direktno utiče na zdravlje i dužinu života.Vidim da se akcentuje samo termička izolacija i brzi način gradnje sa sinter materijalima koji su po pravilu i poreklu štetni, da ne elaboriram ponovo, al da napomenem da nije samo zimski period važan već i letnji usled prekomernog zagrevanja koji zbog upotreba klime takođe vuče veliku potrošnju kao što je bilo kritično u Beogradu.Zbog memorjskog efekta, sve sinter izolacije padaju leti na ispitu jer akumuliraju toplotu i potrebno je dosta vremena da se podhlade,odnosno ne stižu preko noći, tako da je objekat non stop užaren, za razliku od prirodnih gde toga nema pa za tople klime je bespredmetno uopšte pričati o stiroporu i raznoraznim vunama, čija debljina leti je sa ovog aspektaGde ste videli da je lad ispod stiropora u nekoj bašti,nigde.Najbolji izolator je pluta,pandam pur pena, pa nešto slabiji kokos i trska, adekvatan stiropr po koeficijentu, pa onda raznorazne sinter vune.Postoji ovčja vuna,pamuk i ploče od recikliranog papira.Svi ti prirodni materijali traju provereno neograničeno, al je samo trska jeftina i dostupna kod nas i slama naravno, al na žalost niko je ne radi u pločama kakve postoje napolju.

Sledeći aspekt je prozor.Naplju se uveliko radi troslojni prozor, srednji je folija zbog težine.Aluminijumski okvir koji vezuje stakla je problem jer direktno čini hladan most, to se vidi kao zamagljeni okvir na staklu,nekih 6-7 cm u krug. Postoje nemetalni al kod nas mi se u Staklopanu nasmejala Direktorka sa nipodaštavanjem.Vakum prozor ne postoji već je to uobičajeni izraz za duplo staklo.Vakum bi spljeskao stakla ko kesu, porazbijao.Ispuna od argona,kriptona i sl. inertnim gasovima postoji kod nas al je pitanje zračenja tih gasova.

Mikro talasna rerna zrači 4 sata nakon isključivanja svuda u krug par metara.

Obična žarna žičana sijalica ima najbliži spektar sunčevoj svetlosti i sve drugo je na žalost ne prirodno.Fluo cevi su samo za rad, crtački dok su opasne kod manuelnih mašina ala cirkular, čak i zrače malo zbog neona u njima.

Solarne ploče bi kod nas trebale da budu pod uglom preko 50 stepeni dok je uobičajeni nagib krova oko 28.Ima efekta al ne kako to može da zvuči na prvi pogled.Svako kretanje vode, pogotovu u metalu izaziva trenje,indukciju i samim tim zračenje, plus antensko prikupljanje svega u metalnim kolektorim panelima. Uopšte neću da raspravljam o sertifikovanim nivoima i količinama zračenja.

Da bi se sve napravilo kako treba, na žalost mora mnogo da se bira,plati relativno mnogo,radi puno i mora sve masivno da bude.Na žalost, to nije uglavnom moguće i pribegava se raznim kompromisima.

Todorgoran, kod mog drugara radili Babušanci koji znaju sve od blata da prave.Ja ću uskoro da se sretnem sa Profesorom Krnjetinom iz Novog sada pa ću još neku informaciju da sakupim.I mene svrbi i čeka ista priča.

Ovako da ubacim i ja po koju rec,nisam dugo :)

izolator toplotni,koji zimi cuva da unutra bude toplo jednako ce cuvati da unutra kada je napolju toplo moze da ostane hladnije...

jer to su svojstva toplotnog izolatora,pogledajte princip rada termosa(sa cime se vecina srela) ili friziderera to jest bojlera.

ok dalje,slama kao materijal,i to u balama dolazi tako lepo spakovana :) da se od nje moze svasta graditi :) da sam smisljao korisniji gradivni blok ne znam dal bi je smislio :) jeftina,nosi tezinu,lako se povezuje... i da,ekoloska je :) to jest totalno bezbedna za zdrav zivot,plus se malterise blatom sto je takodje vrlo eko i zdavo za zivot :) jer mi jesmo bica od zemlje,vazduha vode,te elemente mozemo i da jedemo :) (deca jedu zemlju,kao i neke zivotinje :) hehe)
ne kazem da sada jedemo zemlju,vec da je neskodljiva,dok vestacki materijali su se u par navrata pokazali fatalnim.

jako je lepa poenta u vezi leta i boljeg i lakseg rashladjivanja solarne kuce nego obicne,...

i za kraj,dal postoje neke radionice gde ti babusanci mogu da poduce malo o tome kako se sa time radi?
ima nas dosta koji bi se prijavili na jedno takvo druzenje :))
ili ako ne zele da poduce,onda koliko to kosta i kako mozemo doci u kontakt sa jednim takvim majstorom pa ga unajmimo za par dana da nam uradi jedan zid :) a mi bi naravno stajali pored i gledali sa otvorenim ocima :) i probali uvece to sto smo gledali i tako :) pdaaa :)

ima u hrvatskoj,ceskoj, holandiji workshopova
a nadam se da ce udruzenje pasivna kuca uskoro krenuti da organizuje i u srbiji

Na žalost nije sinter izolacija jednaka prirodnoj u letnjim uslovima.Štiti i ona i te kako al daleko lošije od prirodne jer sakupi toplotu preko dana i zaista bez dobre promaje se neće brzo ohladiti.

Ne, kod nas nema mogućnosti da se neko edukuje za eko gradnju već je to sve ovako, pionirski, al nije problem ako neko hoće da dođe do znanja, nije to baš tolika mudrolija, pa svi naši stari su znali tu tehniku gradnje i pridržavali se tih principa življenja uz svo poštovanje.Daleko smo mi od te priče opijeni "savremenim" dostignućima.

@todorgoran,

prema JUS U.J5.600 (Toplotna tehnika u građevinarstvu) stoji:

ploče od presovane slame (stramit):

gustina - 350 kg/m3

specifična toplota - 1470 J/(kg K)

koeficijent toplotne provodljivosti - 0.098 W/(m K)

faktor otpora difuzije vodene pare - 3

itd.

Što se tiče stiropora bez i sa grafitom, tu je oko tih vrednosti što si napomenuo.

Bale slame se uglavnom mnogo jače sabijaju u blokove ako se želi izgraditi kuća od slame.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 23.12.2009. u 02:22 GMT+1]}

Članak iz Hrvatske:

Zadaća budućnosti u građevinskom sektoru će biti modernizacija starijih objekata

Uz savjetovanje o energiji do modernizacije

Jedna od važnijih zadaća budućnosti u građevinskom sektoru će biti modernizacija starijih objekata, tu su politika, poduzeća za gradnju stanova, građevinski obrti i građevinska industrija složni. O potrebnom nivou kvalitete kod obnove fasada, prozora ili kućno-tehničkih postrojenja postoje oprečna mišljenja. Minimalni zahtjevi u pogledu mjera koje štede energiju navedeni su u pravilniku o uštedi energije (EnEV), kako bi moglo živjeti ugodno, energetski učinkovito, ekološki osvješteno ne samo nekoliko sljedećih godina, već dugoročno.

Jer u svakom objektu su skriveni enormi energetski potencijali, koje svakako treba iskoristiti. Od visoko učinkovitih uređaja za grijanje do najmodernijih prozora, koji realiziraju više topline nego što je gube,postoje i različite mogućnosti sanacije energetski povoljno i sukladno budućnosti stanovanja. Gdje u Vašem individualnom slučaju leže najbolje mogućnosti pokazat će energetska dijagnoza od strane ovlaštenog savjetnika za energiju. On će već unaprijed detaljno analizirati postojeće stanje objekta i uređaja za grijanje. Nakon toga će sastaviti savjetodavno izvješće, koje će sadržavati usporedbu postojećeg stanja sa stanjem nakon izvršene sanacije odnosno predloženih mjera uštede energije. Osim tih radnji Vaš savjetnik za energiju Vas može savjetovati i o planiranju financiranja Vašeg projekta.

Toplinska izolacija. Više komfora i manje troškova

Dobra toplinska izolacija snižava troškove grijanja, povećava vrijednost nekretnine i štiti građevinsku supstancu objekta: Loše izolirani objekti za stanovanje ne samo da opterećuju Vaše novčanike, već i ugrožavaju ugodu življenja pa čak i zdravlje stanara.

Za zdravu klimu prostora odlučujuću ulogu igra temperatura unutarnjeg zida: Ona smije biti maksimalno dva stupnja niža od temperature prostorije, u protivnom nastaje propuh. Naime topli zrak iz sobe hladi u kontaktu neizolirani, hladni zid i pada na dno prostorije. Kako bi se to uravnotežilo pojačava se grijanje, što u konačnici ne smanjuje efekat, nego samo značajno povećava troškove.

Nedovoljna termoizolacija može čak ugroziti i zdravlje. Opasna plijesan napada žbuku i tapete na hladnim vanjskim zidovima. I unutarnja strana tih zidova se brzo hladi, te se tu kondenzira vlaga iz zraka. Niti najbolje grijanje nema šansu za ujednačavanjem.

Bez toplinskih gubitaka kroz prozore

Prozori utječu na potrošnju energije u jednom objektu na dva načina: s jedne strane puštaju tople sunčeve zrake u kuću, s druge strane upravo tu se gubi puno topline. Cilj sanacije prozora leži upravo realizaciji energetski učinkovite ravnoteže. Gubi li se puno ili malo topline krpz prozore određuju prozorska stakla i okviri.

Oba faktora su se posljednjih godina tehnički znatno poboljšala. Najmodernija varijanta stakala predstavljena je termozaštitnim izolacijskim staklima, koja imaju znatno bolja izolacijska svojstva od uobičajenih izolacijskih stakala s dvije staklene ploče, koja su se koristila prije nekoliko godina. Već prema starosti i sanacijskom standardu jednog objekta možete na tržištu naći sljedeće vrste stakala:

Termozaštitno-izolacijsko staklo: prostor između pojedinačnih staklenih ploča ispunjen je plemenitim plinom. Ti plinovi imaju nisku vrijednost toplinske vodljivosti te tako dobra termoizolacijska svojstva. Na unutarnjoj strani stakla okrenutog prema prostoriji nalazi se tanki, nevidljivi sloj plemenitog metala( uglavnom srebro). Taj sloj pušta u prostoriju kratkovalno zračenje svjetlosti, a reflektira dugovalno toplinsko zračenje iz prostorije opet prema unutra. Ova stakla imaju gotovo dvostruko bolja izolacijska svojstva od izolacijskih stakala- to znači i prepolovljeni utrošak energije i više ugode.

Izolacijska stakla: Dvije ili tri staklene ploče spojene su nepropusnim profilom u razmacima od 20 do 30 milimetara. U međuprostoru između stakala se nalazi suhi zrak. Izolacijska stakla su se pojavila na tržištu gotovo prije 60 godina. Ona doduše nude bolju zvučnu i termoizolaciju od stakala sa samo jednom staklenom pločom, ali ih je s današnjeg aspekta već pregazilo vrijeme i ne smiju se koristiti niti kod sanacije, niti na novogradnjama.

Jednostavna stakla: Samo jedna jedina staklena ploča koja dijeli vanjski zrak od zraka prostorije te su joj i izolacijska svojstva vrlo loša. Uporaba takvih prozora nije dopuštena niti kod sanacije niti na novogradnjama.

Bez adekvatnog okvira ne koriste i najbolja stakla

Prozorski okviri s velikom termozaštitom na raspolaganju su na tržištu od gotovo svih materijala. Plastika: Najrasprostranjeniji su okviri od PVC-a, relativnos su povoljni, skoro pa ih ne treba održavati i jako su izdržljivi.

Drvo: Okviri od drveta su izrazito ugodni i imaju najbolja termoizolacijska svojstva.jedino što se moraju održabvati u pravilnim vremenskim razdobljima. Kod stručog održavanja i njege mogu trajati iznimno dugo.

Prozori na pasivnim kućama: predstavljaju konstruktivno usavršene prozore s drvenim okvirima. Drveni okvir je osim toga pojačan izoliranom jezgrom od poliuretanske pjene, pluta ili mekanih vlakana. Tako su toplinski gubici smanjeni i za 50% u odnosu na uobičajene drvene okvire.

Spoj aliminija i drveta:Kod ove dvoslojne konstrukcije okvira iskorištena su sva pozitivna svojstva materijala. Drvo služi kao okvirni materijal, aluminijum kao vanjska jezgra postojana na vremenske utjecaje. Na taj način su okviri relativno lagani za održavanje.

Aluminij: takvi okviri zbog svojih loših izolacijskih svojstava nisu više suvremeni.

Novi prozor- zid mokar?

Kako bi nakon sanacije izbjegli neugodna iznenađenja, morate već unaprijed pedvidjeti sljedeće:

• Kod svih propusnih prozora vrši se izmjena zraka između stana i vanjskog zraka, što kod ugradnje novih, nepropusnih prozora nije moguće. U kombinaciji s lošom termoizolacijom i nedovoljnim odzračivanjem to može dovesti do oštećenja od vlage i stvaranja plijesni na vanjskim zidovima. Zato ima smisla izvoditi obnovu prozora paralelno s mjerama izolacije vanjskog zida. Ukoliko to nije moguće, mora se osigurati dovoljno provjetravanje preko novih prozora.

• Osim toga U-vrijednost stakala ne smije biti manja od U-vrijednosti vanjskog zida. I iz tog razloga je preporučljiva modernizacija i prozora i fasade.

Toplina da, ali molim sa štedljivim plamenom

Ne samo zbog eksplodirajućih cijena plina i nafte, nego iz zbog očuvanja okoliša iplati se modernizirati Vaš uređaj za grijanje.

Stara tehnika van

Moderni uređaj za grijanje guta oko 40 % manje energenata od starog fosila u podrumu. Veliki dio energije se može uštedjeti tako da se zamjene peć i kotao. Stari kotlovi nedovoljno koriste energente, uz to se stvaraju i veliki gubici pri transportu topline kroz objekat. Kod većine uređaja je integrirana i priprema tople vode. I tu se može izgubiti dosta energije, već prema tome koliko se učinkovito voda zagrijava i kako se transportira.

Već je zastarjelo i grijanje na struju u akumulacijskim pećima. Jer da bi se proizvela struja potroši se znatno više fosilnih energenata, nego je to potrebno za direktnu proizvodnju topline.

Nova tehnika unutra: Današnjim standardima odgovaraju niskotemperaturni kotlovi ili moderni, visoko učinkoviti kotlovi s ogrjevnom moći. Takvi kotlovi koriste toplinu iz ispušnih plinova te tako trebaju još deset procenata energenata manje od niskotemperaturnih kotlova.

Odabir energenata: Plin ili peleti su s aspekta zaštite okoliša najpogodniji. Kod rekonstrukcije uerđaja i prebacivanja s nafte na plin nastaju povećani troškovi.

Ispravna dimenzija

Ukoliko se u okviru sanacijskih mjera izoliraju cijela kuća ili samo jedan njen dio ili se zamjenjuju prozori, onda grijanju treba manja snaga. To trebate stalno imati u vidu kod obnove Vašeg kotla za grijanje.

Obnovljivi izvori energije

Modernizacija grijanja može se koristiti za uporabu ne samo klasičnih nositelja energije kao plin ili nafta. Obnovljive energije štede fosilne energente/goriva i smanjuju troškove grijanja. Moguća je uporaba sljedećih tehnika.

Sunčeva energija:

I na našim geografskim širinama se može koristiti snaga sunca: Solar-termički uređaji preuzimaju ponajprije pripremu tople vode a u vrijeme izrazito sunčanih dana i jedan dio grijanja. Pomoću foto-voltaik uređaja se istovremeno proizvodi i struja.

Sprega energija-toplina: u ovom slučaju se istovremeno proizvode struja i toplina, što je učinkovitije i više ekološki nego kod odvojene proizvodnje. Moguć je i priključak na toplinsku mrežu, gdje se toplina dobiva iz toplana ili kao procesna toplina iz industrijskih postrojenja. Moguća je i decentralna uporaba sprege energija-toplina preko blok-toplana. To se može realizirati ili unutar naselja ili čak u obliku mini blok toplane u podrumu. U tom slučaju možete akumulirati Vaš višak struje u mrežu.

Drvo: Vremenom se dobrim pokazalo grijanje drvenim peletima. Kao nus proizvod drvne industrije se strugotine od blanjanja i piljenja prešaju i isporučuju se u tankovima ili vrećama. Automatizirana tehnika čini grijanje peletima ugodnim: preko transportne trake se drveni peleti transportiraju prostorije za odlaganje u kotao: prednost za okoliš: prilikom sagorijevanja drveta se oslobađa onoliko CO2, koliko ga je drvo akumuliralo za vrijeme faze rasta. Moderni kotlovi za pelete su vrlo učinkoviti i sagorijevaju bez štetnih emisija i štetnih tvari. Skladište za pelete može biti u podrumu ili kao silos za vreće.

Toplinske crpke Električne toplinske crpke koriste energiju akumuliranu u okolišu besplatno. Crpe zrak iz okoliša, iz podzemnih voda, iz zemlje, kako bi učinile vrijednom sunčevu energiju akumuliranu u njima. Tako mogu osigurati višestruko više topline u odnosu na one već uporabljene energije. Energetsku prednost ima i uporanba zemljine topline ili podzemne vode kao izvora topline te uporaba površinskog grijanja kao primjerice podno grijanje.

Lokacija

To ne mora uvijek biti podrum. Moderni kotlovi za grijanje su malih dimenzija, tihi i čisti, mogu se postaviti i u kuhinju ili ispod krova. Prednost: kratka cijev za ispušne plinove.

Dimnjak

Prema svim pravilima uz obnovu uređaja za grijanje mora se sanirati i dimnjak. Stari kamin ne odgovara modernom uređaju za grijanje. Posljedica: u stari dimnjak se uvlači nova cijev za ispušne plinove.

Raspodjela topline

Ne samo da se toplina mora proizvesti, ona se mora i raspodijeliti. Kako bi se pri tome izgubilo što manje energije, sve cijevi moraju biti izolirane. Kao razdjelnik topline je voda najpogodniji medij. Zbog toga su se dokazali upravo centralni sistemi grijanja i raspodjele toplom vodom, koji se sastoje od cjevovoda i radijatora odnosno grijnih površina.

Grijne površine

Osim konvencionalnih radijatora postoji i zidno i podno grijanje. Preko velikih površina zračenja oni i pri relativno niskim temperaturama emitiraju ugodnu toplinu. Zato se izvanredno daju kombinirati s kotlovima s ogrejevnom moći, solarnim uređajima i toplinskim crpkama.

Termostatski ventili

Postali su vremenom standard i prema pravilniku o uütedi energije(EnEV) su i propisani. Pomoću osjetnika se kontrolira temperatura prostora. Čim je dostignut stupanj podešen na ventilu, stopira se dovod tople vode. Tko želi može za regulaciju temperature ugraditi u pojedinim prostorijama centralnu upravljačku jedinicu.

Prolazna temperatura

Već prema dobu dana i vanjskoj temperaturi se prolazna temperatura kotla može podesiti tako da bude viša ili niža. Individualno podešavanje preko regulatora koji se programira je također u današnje vrijeme standard.

Bez obzira koje su točke sanacije grijanja interesantne, važno je iznaći individualna rješenja. Kod modernizacije uvijek treba uzeti u obzir postojeći sistem te tražiti najpovoljnije, tehnički kompatibilno rješenje. Važnu pomoć pri tome pružaju stručnjaci, koji daju praktične savjete u pogledu energije.

Decentralni sistemi za pripremu tople vode

I danas su u uporabi u većini kućanstava decentralni sistemi za pripremu tople vode. Prednost tih sistema čine kratki vodovi, jer su uglavnom instalirani tamo gdje su potrebni. Zato se mogu instalirati i naknadno, jer nije potrebna ugradnja vodova. Investicijski troškovi za decentralne sisteme su uglavnom niski, troškovi potrošnje doduše nešto veći nego kod centralnih sistema. Osim toga ne mogu se priključiti solarni kolektori. U pojedinačnim slučajevima može i jedan decentralni sistem biti ekonomičan, ukoliko su kotao za grijanje i mjesto uporabe(pipa) daleko jedan od drugoga. Savjetujte se s Vašim savjetnikom za energiju.

Kod decentralnih sistema su plinski ili električni protočni bojleri za kupaonu i tuš ekonomičniji od spremnika tople vode. Za ispirač i umivaonik pogodni su mali električni bojleri, koji se uključuju prema potrebi.

Centralni sistemi za pripremu tople vode

• Kombinirani kotao koji nema spremnik, već zagrijava vodu kao kod protočnog bojlera. Rabe se uglavnom za manje obiteljske kuće ili etažne stanove. Može se priključiti više pipa(mjesta potrošnje), ali se ne može istovremeno koristiti topla voda.

• Kotao za grijanje sa spremnikom tople vode pogodni su za uštedu energije, ali i troškova. Topla voda se ovdje akumulira u dobro izoliranim spremnicima i služi za uporabu u kuhinji i kupaoni. Ovi sistemi se izvanredno mogu kombinirati sa solarnim uređajima.

• Cirkulacijski vodovi: Kod centralnih sistema vodovi mogu biti i dugački. Kako bi do pipe stigla stvarno vruća voda, topla akumulirana voda stalno cirkulira kroz vodove, a pokreće je električna crpka. Ta crpka je vremenski upravljana, recimo noću ili danju, kada nikoga nema kod kuće, miruje. Kako bi se izbjegli daljnji toplinski gubici neophodna je dobra izolacija svih cijevi.

Uporaba obnovljivih energija

Novi sistemi s centralnim akumulacijskim sistemom mogu se izvanredno kombinirati sa solarnim uređajima. Čak ako trenutačno ne želite ugraditi solarni uređaj, osigurajte svakako da Vaš novi uređaj ima priključak za solarnu tehniku.

• Solarno-termički uređaji: Preko solarnih kolektora na krovu u ljetnom razdoblju uglavnom možete isključiti Vaš kotao za grijanje. Zimi osigurava predzagrijavanje vode i tako smanjuje troškove pripreme tople vode. Ukupni troškovi su zbog investiranja u uređaj nešto veći nego kod modernog uređaja na plin ili naftu. Ali s obzirom na ekološki aspekat i sve manje rezerve fosilnih energenata svakako predstavlja investiciju budućnosti.

• Toplinske crpke: Toplinska crpka za toplu vodu koristi ispušne plinove iz uređaja za kontrolirano odzračivanje stana, koji se koriste u niskoenrgetskim objektima. One međutim mogu oduzimati toplinu graničnim prostorijama. Kao dodatni izvor energije koristi se električna struja.

Vrijeme sanacije: Kada je najbolje sanirati? Obično to pitanje postavljaju vlasnici. Najbolje vrijeme za modernizaciju pripreme tople vode jeste vrijeme kada treba obnoviti i uređaje za grijanje. Uporaba solarne energije se opet preporuča u vrijeme kada je neophodna rekonstrukcija krova.

Svježi zrak za stan

U klasičnim, ne saniranim starijim objektima odzračivanje se vrši samo od sebe: propusni prozori ivrata osiguravaju neželjeno permanentnu izmjenu zraka. Tako se naravno gubi toplina. Cijena: veliki troškovi energije i malo komfora stanovanja.

Sanacija pomaže. Prozori, zidovi i vrata su sada nepropusni- ali općenito odzračivanju treba dati veće značenje. Što je kuća bolje izolirana, to je odzračivanje važnije. Bez dovoljnog provjetravanja se na hladnim površinama kondenzira vlaga, izaziva neugodnu klimu u prostoriji i može dovesti do stvaranja plijesni i gljivica.

Ponekad pomaže klasično provjetravanje otvaranjem prozora, u svakom slučaju se danas na tržištu nude odzračni uređaji, odnosno odzračno-ventilacijski uređaji s rekuperacijom topline.

Odzračivanje preko prozora: Otvorite prozore nakon kuhanja i tuširanja, u protivnom bi trebalo svako malo provjetravati u pravilnim razmacima. To znači preko dana svaka dva do četiri sata širom otvrite prozore 5 do 15 minuta. Trajno provjetravanje zakrenutim prozorima se ne preporuča, jer to s jedne strane košta topline i novaca, s druge strane suši zrak i izaziva prehlade. Za vrijeme provjetravanja svakako treba isključiti grijanje.

Jednostavni sistemi provjetravanja:mogu se jednostavno ugraditi u starije nekretnine. Kod njih se preko ventilatora usisava zrak iz kuhinje, kupaone i WC-a. Svježi zrak struji preko ventila, primjerice na vanjskom zidu ili prozorskim okvirima.

Odzračno-ventilacijski uređaji s rekuperacijom topline: štede energiju grijanja i troškove, jer kod ovih uređaja topli zrak zagrijava hladni. Uređaj je relativno skup( preko 5.000 €) i ima visoke zahtjeve u pogledu zrakonepropusnoti objekta. Kod sanacije starijih objekata se ovi uređaji rijetko rabe, jer uglavnom nema dovoljno mjesta za cijevi.

Uređaji su interesantni za alergičare, jer štite od peludi, osim toga gradska buka ostaje vani. U principu treba razmisliti i o tome da odzračni sistemi dodatno troše struju. Točno se mora izračunati progutaju li troškovi struje za pogon uređaja ušteđenu energije.

I na vrućini ostati cool

Ljeto je lijepo, ali ljeto i naporno. S jedne strane nas vesele vvisoke temperature i uživamo preko dana u bazenima, naveče u vrtnim pivnicama. S druge strane može biti i jako naporno kada moramo raditi i spavati u prezagrijanim prostorijama. Pomoć pruža dobro podešeno hlađenje, jer i prevelika hladnoća ili propuh mogu imati suprotan efekat. Opet ste koncentriraniji, učinkovitiji i možete bolje spavati.

Adekvatna veličina: Tko želi klima uređaj unutar svoja četiri zida mora najprije znati koja mu snagu hlađenja treba i naravno za koje prostorije. Stručnjak će Vam izračunati potrebe prema individualnim parametrima. Iskustveno pravilo kaže da je za privatnu uporabu dovoljno 60 watti po metru kvadratnom. U industrijskom području ovo iskustveno pravilo ne vrijedi, jer tamo na izračun adekvatne snage hlađenja utječe puno više bitnih faktora.

Izvedbe uređaja za privatnu uporabu:

• Mobilni klima uređaji, nude se u prodajnim građevinskim centrima, mogu se koristiti odmah, bez montaže
• Prozorski uređaji ugrađuju se na zid
• Split uređaji sastoje se od vanjske jedinice s uređajem za hlađenje i unutarnje jedinice koja vrši raspodjelu hladnoće

Glasni i skupi: Mobilni uređaji i prozorski uređaji predstavljaju za stanare manje zadovoljstvo, a više izazivaju ljutnju zbog visokih troškova energije, neugodnih zvukova i neugodnog propuha kojeg stvaraju. Split uređaji zahtjevaju troškovno skupu instalaciju i oni troše dosta struje, koja se opet kompenziraju troškovima energije.

Energetski nivo: Zato je prilikom nabavke važno voditi računa o energetskom nivou. Postoje informacije o energetskoj činkovitosti uređaja( A= jako dobra, G= manje učinkoviti).

Energetski učinkovite metode za hlađenje prostora

Ukoliko planirate modernizacijske mjere većeg obima svakako planirajte i energetski učinkovito hlađenje prostora.

• Pasivna kuća: Dobra izolacija i odzračni uređaj osiguravaju ljeti niske temperature. Ono što djeluje kod hladnoće-pomaže kod topline- kada je vani vruće, u pasivnoj kući vlada ugodna hladnoća. Zahvaljujući dobroj vanjskoj izolaciji ljeti topli zrak ostaje vani.Odzračni uređaji također ne dopuštaju prodor toplog zraka u kuću – aktivno kontinuirano odzračivanje ispunjava prostorije stalno svježim zrakom. Ali oprez: uređaj za odzračivanje nije klima uređaj, to znači zrak ne dolazi u direktan kontakt sa svježim zrakom.

• Površinsko grijanje: Onaj tko zimi svoje prostorije zagrijava pomoću površinskih sistema npr. podnim grijanjem- ljeti ih tako može rashlađivati. Zimi se voda za grijanje zagrijava, dok po ljeti jednostavno hladna struji kroz vodove te tako aktivno rashlađuje prostorije. Sistem karakterizira niska potrošnja energije, jer se preko velikih površina brzo postiže i održava adekvatna temperatura prostorije.

http://www.gradimo.hr/Zada%C4%...ijih-objekata/hr-HR/11332.aspx

Pasivna kućna tehnika i za starije objekte

Stara jezgra i nove komponente

Politika, građevinske tvrtke, građevinsko obrtništvo i industrija složni su u jednome: modernizacija fundusa starijih objekata predstavlja važnu buduću zadaću u građevinskom sektoru. Još uvijek su podijeljena mišljenja o neophodnoj razini kvalitete kod obnove fasada, prozora i kućno-tehničkih postrojenja. Većina vlasnika smatra da su sitni estetski popravci, kao novo ličenje fasade ili zamjena prastarog plamenika u kotlu za grijanje dovoljni za neophodne sanacijske mjere.

Pri tome je odlučujuće odmah kod gradnje uporabiti komponente pasivne kuće prema današnjim standardima, misleći pri tome na budućnost, kako bi se na taj način optimalno iskoristili svi potencijali energetske učinkovitosti.

Međutim već postojeći objekti se ne moraju odreći prednosti koncepta pasivne kuće.Zadaća energetski učinkovite sanacije stare zgrade razlikuje se od energetski štedljive novogradnje samo u činjenici dapostojeća supstanca stare zgrade igra važnu ulogu. Stara supstanca ostaje i postaje pasivnom kućom uporabom modernih principa. Primjeri pokazuju da se kod sanacije starog objekta komponentama pasivne kuće mogu postići uštede energije između 75 i 90 % .

Odlučujući koraci za uštedu energije na već postojećim objektima su:

• Jako dobra termoizolacija
• Toplinski mostovi potpuno reducirani
• Postignuta zrakonepropusnost
• Odzračivanje uz rekuperaciju topline
• Topli prozori i
• Inovativna kućna tehnika

Potencijal uštede energije:

To su točne mjere koje su se dokazale kod energetski učinkovite novogradnje. Razlika u odnosu na stare objekte leži samo u tome da se te mjere moraju planirati s već postojećom građevinskom supstancom. Zahvaljujući razvoju energetski učinkovitih komponenti u gradnji pasivne kuće, iste se mogu rabiti i kod sanacije starijih objekata. Kod konzekventne sanacije s komponentama pasivne kuäe smanjuje se potroünja energija za otprilike desetinu.

Odzračivanje stana:

centralna zadaća upravo kod starijih objekata jeste osiguranje dovoljnog provjetravanja i trajne obnove zraka. Uobičajena preporuka da se „dva puta dnevno provjetrava otvaranjem prozora“ nije dovoljna za odvoljenje opterećenjog zraka. Zapravo je najvažnija zadaća odvod vlage iz kupaone, kuhinje i WC-a, kako bi se spriječila pojava gljivica i plijesni odnosno evtl. građevinskih oštećenja. Zato je u svim prostorijama kojima prijeti vlaga predviđen ispust odlaznog zraka.

Toplinska izolacija:

Kod starijih objekata su naročito kritični toplinski gubici kroz vanjske zidove. Zato je važno, ne samo s aspekta građevinske fizike, već i zbog energetske ekonomičnosti izvršiti sanaciju toplinske izolacije. Upravo vanjske zidove tre4ba dobro izolirati.

Do čega ćete doći:

Kod svake pojedinačne mjere treba napraviti ono ospravno, orijentirano na budućnost- sve komponente koje danas možete naći na tržištu su dovoljno dobre za budućnost. Mjere modernizacije nude veću sigurnost u pogledu građevinskih oštećenja uzrokovanih vlagom, bolju termičku ugodu zbog većih površinskih temperatura te udvostručuju energetski potencijal.

Kuće nulte enregetske vrijednosti:

Ove kuće troše još manje energije od pasivnih kuća. Do sada ih je izgrađeno jako malo, jer je njihova izvedba još uvijek jako skupa.

http://www.gradimo.hr/Pasivna-...arije-objekte/hr-HR/11334.aspx

Energetski štedljiva kuća kao pojam, a ne kao građevinski koncept

Energetski štedljivom kućom se označava objekat koji u odnosu na prosječan objekat troši manje energije za grijanje i pripremu tople vode. Od 2002. godine vrijedi kao standrad za novogradnje i tako je i registrirana u pravilniku o uštedi energije (EnEV). Pri tome još nije točno određen minimalni zakonski standard prema kojem bi kuća bila energetski učinkovita, ekološka i ugodna za stanovanje.

Niskoenergetska kuća, 3-litarska kuća, pasivna kuća i kuća s energetskom nulom, to su sve energetski učinkovite kuće. Samo s tom razlikom što ovi nazivi znače građevinske koncepte, za koje vrijede potpuno jasne osnove. Točne mjerne vrijednosti za utrošak energije za toplinu grijanja i toplu vodu kao i točni tehnički zahtjevi u pogledu izolacije prozora, odzračivanja i hlađenja moraju biti ispunjeni, kako bi Vaša kuća mogla dobiti jednu od gore nevedenih svojstava.

Niskoenergetska kuća: Potreba za toplinom grijanja primarne energije niskoenergetskih kuća može iznositi maksimalno 70 kilowat-sati, ili sedam litara loživog ulja ili 7 kubnih metara zemnog plina po kvadratnom metru i godini.

Niskoenergetska kuća

30% manje enrgije za grijanje i toplu vodu

Kao niskoenergetske kuće označavaju se objekti koji imaju male potrebe za toplinom grijanja i topom vodom.
Potrebe energetskih kuća za toplinom grijanja mogu iznositi maksimalno 70 kWh, ili preračunato 7 litara loživog ulja ili 7 kubnih metara zemnog plina po kvadratnom metru i godišnje. Za usporedbu: pravilnik za zaštitu energije iz 2002. godine propisivao je potrebu za toplinom grijanja od 100 kWh po kvadratnom metru i godišnje.

To predtsvalja reduciranja transmisijskih toplinskih gubitaka za 30%. Dodatanim zahtjevima postavljenim pred kućnu tehniku će se toplinske potrebe još više smanjivati.

Kako sve komponente niskoenergetskih kuća nisu u konačnici ništa drugo nego poboljšane varijante, za novogradnju uobičajenih neophodnih građevinskih elemenata,niskoenergetska kuća se tako može urediti bez posebnog dodatnog utroška vremena i rada. Troškovi su veći od noramlnih građevinskih troškova za oko 3 do 8%.

Za procjenu kuće te postizanje niskih vrijednosti potrošnje odlučujuća je adekvatna termoizolacija, sprečavanje pojave toplinskih mostova i to na bazi preciznih tehničkih nominalnih vrijednosti, normirana zrakonepropusnost, koja se mora mjeriti, termoizolacijska stakla, kontrolirano odzračivanje stana te učinkovita kućna tehnika. Uz to dolaze još i kompaktan oblik objekta i vrlo kvalitetan omotač.

Generalno kod niskoenergetskih kuća treba voditi računa o sljedećem:

• Položaj kuće i lokalna klima
• Oblik omotača, kompaktan ili rascjepkan
• Glavne prozorske površine definirane prema južnoj strani
• Raspored prostorija prema namjeni (dnevni boravak prema jugu, kuhinja, kupaona iWC prema sjeveru itd.)
• Izbjegavanje toplinskih mostova(građevinski elementi, koji transportiraju toplinu prema vani)
• Izolacija: s vana debljine 20 do 40 cm, dobro izolirani krov, strop podruma i katni stropovi
• Uporaba kontroliranog odzračivanja s 80 % rekuperacije topline iz odlaznog zraka
• Prozori s dvije odnosno tri ploče termoizolacijskog stakla
• Visoka zrakonepropusnost omotača objekta
• Termiči solarni uređaj za pripremu tople vode, evtl. i za grijanje
• Energetski učinkoviti uređaj za grijanje (kaotao s ogrjevnom moći, niskotemperaturni kotao, grijanje na drva i sl.)
• Kućna tehnika koja štedi energiju i kućanske aparate

Standard niskoenergetske kuće može se realizirati na svim novogradnjama, ali i kod sanacija starijih objekta.

3-litarska kuća: kao 3-litarsku kuću označavamo kuću koja troši toliko primarne energije po metru kvadratnom, koliko stane u 3 litre loživog ulja.

3-litarska kuća

Ultra niskoenergetska kuća

S novim tehnikama građenja i postrojenja se potrebe niskoenergetske kuće za energijom grijanja mogu još reducirati. Ovakav način gradnje je kotrak naprijed u napretkuenergetski štedljivog načina gradnje. 3-litarske kuće su ultra niskoenergetske kuće, kojima je potrebno onoliko primarne energije po kvadratnom metru i godišnje koliko stane u 3 litre loživog ulja, dakle oko 30 kWh energije. Struja za crpke, reguliranje i plamenik već je uključena u kalkulaciju. Krajem 90-tih godina je Frauenhofer IBP kreirao ovaj standard i nazvao ga “3-litarska kuća“ te je postao zakonom zaštićeni proizvod.

Građenje za budućnost. Onaj tko gradi sam određuje svoje buduće troškove grijanja. 3-litarska kuća treba jednu trećinu energije za grijanje u poređenju s uobičajenim kućama. 3-litarska kuća predstavlja veliki korak u smjeru neovisnosti o stalno rastućim cijenama energenata na svjetskom tržištu.

3-litra standard bi se morao realizirati kod svih novogradnji i gotovo kod svih sanacijskih projekata. U principu su sve komponente potrebne za 3-litarsku kuću jednake onim kao za niskoenergetske kuće. Nekoliko građevinskih elemenata mora imati još kvalitetnija izvedbena svojstva. Tu su navedena sljedeća:

• Izolacija vanjskog zida mora imati debljinu 45 cm, stropovi, krov i podrum također moraju biti dobro izolirani
• 3-struka termoizolacijska stakla kao i termoizolacijski okviri prozora
• potpuno izbjegavanje toplinskih mostova
• energetski učinkovito grijanje, solarno-termički uređaj za pripremu tople vode i zagrijavanje dolaznog zraka, toplinske crpke

Energetski ciklusu 3-litarske kuće

1. Sunčev ciklus: Za vrijeme sunčanih dana sunčeva energija zagrijava kuću direktno. Sunčeve zrake dospijevaju preko stakala na južnoj strani u unutarnji prostor i zagrijavaju podove i unutarnje zidove, a preko njih indirektno i zrak. Zagrijavana toplina zraka u prostoriji se razdjeljuje preko komfornog odzračivanja po cijeloj kući.

2. Uzimanje topline iz puferskog spremnika: Ukoliko nema sunčevog zračenja i vanjske su temperature tako niske da se mora stalno grijati, onda se preko posebnog toplinskog razdjelnog sistema toplina, akumulirana iz niskoenergetskih radijatora, podnog grijanja ili zidnog grijanja, uzima iz pufer spremnika. Osim toga pufer spremnik daje i toplu vodu za kuhinju, kupaonu stroj za pranje rublja i stroj za pranje posuđa.

3. Disanje kuće, automatsko komforno odzračivanje je stalno u funkciji. Ono uzima iz prostorija s većim opterećenjem zraka (npr. dnevni boravak, blagovaona, kuhinja, kupaona, WC) topli zrak i transportira ga preko izmjenjivača topline vani. U izmjenjivaču topline se toplina predaje svježem zraku, koji struji u prostorije s visokim zahtjevima u pogledu kvalitete zraka (npr. dječija soba, spavaća soba, radna soba). Vanjski zrak se za posebno hladnih dana predzagrijava u izmjenjivaču topline zemlje.

4. Dani u kojima se grije: Ukoliko jedan za drugim slijedi nekoliko tmurnih, oblačnih i hladnih dana, u 3-litarskoj kući će trebati malo dana za zagrijavanje. Ukoliko je instalirana toplinska crpka ili grijanje na plin odnosno loživo ulje, takvi dani se ne razlikuju mnogo od dana za grijanje u konvencionalnim kućama. Predana toplina se razdjeljuje po kući preko automatskog komfornog odzračivanja. Za obiteljske kuće se preporučaju sistemi grijanja s kaljivim pećoma kao grijanje cijele kuće ili peći za pelete s izmjenjivačem tople vode.

Pasivna kuća: pasivna kuća je objekat bez aktivnog sistema grijanja i klimatizacije. To znači da takva kuća treba čak 90% manje energije od prosječnog objekta.

Pasivna kuća-ugodna toplina preko svježeg zraka
Uštediti čak i do 90 % troškova grijanja

Pasivna kuća je diljem svijeta vodeći standard kod energetski štedljive gradnje: potrebno joj je gotovo 90% manje energije nego kod uobičajene gradnje i 75 % manje od prosječne novogradnje. S 15 kWh(qm/godišnje) su potrebe za toplinom grijanja višestruko ispod onih kod niskoenergetske kuće. Troškovi grijanja iznose između 10 i 25 € mjesečno.

Pasivna kuća je objekat koji se održava „pasivno“ toplim, dakle bez aktivnog sistema zagrijavanja i klimatizacije.: kuća koristi izvore energije u svojoj unutrašnjosti, kao što su toplina sunca, toplina tijela ljudi koji u njoj žive te toplinu električnih uređaja. Pasivna kuća ima uglavnom velike staklene frontalne površine okrenute prema jugu i relativno male prozore okrenute prema sjeveru kao i kompaktnu građevinsku supstancu. Pasivne kuće postižu enormnu uštedu energije zahvaljujući visokoj kvalitete termoizolacijskog omotača i iznimno energetski učinkovitih građevinskih elemenata. Komfor je značajno povećan, podešava se takozvana individualna „termička ugoda“. Realizacija pasivnih kuća postavlaj visoke zahtjeve u pogeldu uporabljenih komponenti.

Zrakonepropusnost: Temeljna pretpostavka za pasivnu kuću i generalno energetski štedljivo građenje jeste da je vanjski omotač zrakoneporopusan - tako se izbjegavaju i građevinska oštećenja. Zrakonepropusni omotač mora biti kontinuirano i čvrsto postavljen oko cijelog objekta, i ne smije imati otvore.

Bez toplinskih mostova: Bez toplinskih mostova je osigurano da se površinska temperatura kuće ravnomjerno razdjeljuje, te se tako istovremeno sprečava eventualna pojave vlage na omotaču.

Odzračivanje i higijenska klima objekta: U svakoj pasivnoj kući je nezamjenjivo komforno odzračivanje podešeno na potrebe za svježim zrakom. Zdravlje i ugoda za stanare postiže se tako što se dovodi upravo onoliko svježeg zraka koliko je stanarima potrebno, a već upotrebljeni zrak se stalno odvodi iz prostorija. U prostore boravka se dovodi netretirani vanjski zrak- dakle ne optočni zrak –time se održava visoki stupanj higijene zraka.

Grijanje sa svježim zrakom: To predstavlja poseban „trik“ pasivne kuće. Svježi zrak je važan u svakom stambenom prostoru.Nažalost kod provjetravanja se gubi toplina. Pasivna kuća raspolaže uređajem za odzračivanje koji uzima i do 95% topline iz odlaznog zraka, koji se preko prijenosnika topline odvodi u dolazni zrak- tako se svježi zrak koristi direktno kao medij grijanja.Pasivna kuća se tako može odreći uobičajenog sistema grijanja sa sistemom crpki tople vode. Kao generatori topline koriste se osim konvencionalnih kotlova za grijanje i specijalni sistemi toplinskih crpki.

Pasivna kuća nije zaštićeni proizvod, već građevinski koncept, koji svima stoji na raspolaganju.
Pasivne kuće možte posjetiti: Jednom goduišnje se održavaju“dani pasivne kuće“. Na taj dan stotine vlasnika pasivne kuće otvaraju svoja vrata, kako bi svakom zainteresiranom omogućili doživljaj življenja u pasivnoj kući.

Toplinska izolacija: Pasivnu kuću karakterizira posebno dobra izolacija debljine 30 do 40 cm, zatim dobro izolirani vodovodi, prozori s kvalitetnim trostrukim staklima i izoliranim prozorskim okvirima, bez toplinskih mostova.

Do pasivne kuće korak po korak

Svaka novogradnja može biti pasivna

Pasivne kuće više ne zahtijevaju kompletano novi način gradnje, tako da se svojom vanjštinom nimalo ne razlikujuod uobičajenih kuća. Svaka novogradnja se dakle može realizirati kao pasivna. Čitav niz malih koraka poboljšava kvalitetu građenja svakog pojedinačnog građevinskog elementa, koji vode od obične novogradnje do pasivne kuće.

Razlikuju se u detaljima, koji su izvana jedva vidljivi: veća termoizolacija, bolji prozori, visoka zrakonepropusnost i rekuperacija topline iz odlaznog zraka.

Investicije za poboljšane detalje: Bolja termoizolacija se postiže s više izolacijskog materijala i adekvatnim tehničkim postavljanjem, bolji prozori posjeduju sloj stakla sa zaštitnim premazom, a montirani su na izolirane prozorske okvire, rekuperacija topline postiže se mrežom zračnih kanala i zrakonepropusnost mora najprije proći tlačni test. Kod prosječne kuće u nizu koja košta oko 100.000 € , troškovi veće investicije za pasivnu kuću se kreću oko 8% , dakle iznose oko € 8.000.

Smanjuje se potreba za grijanjem: Svaki pojedinačni korak koji doprinosi većoj energetskoj učinkovitosti, smanjuje toplinske potrebe. U ukupnoj sumi gore navedenih mjera potrošnja se smanjuje za oko jednu sedminu u odnosu na prethodnu potrošnju.Pojedinačni koraci ne mijenjaju nikako kakarkter kuće: ona ostaje normalni stambeni objekt. Mijenja se samo potreba za energijom grijanja, i to u značajnoj mjeri.

Pasivne kuće otplaćuju same sebe- tu nije ukalkulirana dobra kvaliteta zraka i individualna termička ugodnost. Veće investicije u građevinsku i kućnu tehniku kreću se u ukupnom iznosu ispod 5 centi/kWh i znatno su povolnjiji od kupnje energije prema sadašnjim tržišnim cijenama. Budući izvori energije će kilovat sat isporučivati po generalno većim cijenama- to vrijedi za energiju vjetra, struje i bio-mase. Zato ima smisla iskoristiti postojeće mogućnosti bolje energetske učinkovitosti – na način kako to čini pasivna kuća.

http://www.gradimo.hr/Energets...inski-koncept/hr-HR/11333.aspx

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 27.12.2009. u 00:20 GMT+1]}

Zanimljiv samouki primer kako se od običnog zida pravi Tromb-ov zid sa napomenom da se za naše područje tj. severnu geografsku širinu od oko 45 stepeni pokriva ceo južni zid sa duplim staklom i naravno kompletnom termoizolacijom.....

http://www.youtube.com/watch?v=RSxGVlLz-x8&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=jLIXQ5a1ICE&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=jwVs7EsvK3c&feature=related

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 01.01.2010. u 22:02 GMT+1]}

Video snimci u vezi "PASSIV HAUS"

http://www.youtube.com/watch?v=wazl016CTQk&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=LNmFsJpqzyc&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=JLufVFHYwIA&feature=related

Nemačke PASSIV kuće - koncept

http://www.youtube.com/watch?v=Z2kk0S_NsKY&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=tb6YAKAE0aY&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=1r6oI5GNnQc&feature=related

DOC, 158 KB, 10 str.


Ili

PDF, 199 KB, 10 str.

Ne znam koliko ovi podaci vrede u praksi. Stiropor je ujednacen materijal. Jednake gustoce u svim svojim delovima. S druge strane od bale do bale slame moze biti totalna razlika u zbijenosti, ujednacenosti, vlaznosti u pojedinim delovima bale...
Nije ista slama od na primer zobi koja je narasla dva metra visine i psenice koja je na primer usled siromasnog zemljista ostala pola metra visine... Verujem da i tu postoji razlika u karakteistikama.

Takodje komadi stiropora mogu skoro idealno da nalezu jedan na drugi i da sprece procurivanje toplote. Slamu je skoro nemoguce tako spojiti.

Stiropor se sa slamom moze porediti samo ako je slama spresovana da bude kao sperploca. A tada je po mom misljenju vise verovatno da ce biti priblizna drvetu nego stiroporu po izolacionim sposobnostima.
I naravno sam proces takvog savrsenog nabijanja slame ne bi bio jeftin tako da bi dobijeni izolacioni materijal sigurno bio skuplji od obicne izvorne slame.

Ostaje i pitanje sigurnosti i legalnosti u vezi sa kucama od slame. Znam da na selu bale odlazu na suprotan kraj dvorista da budu sto dalje od kuce. Razlog: zapalite balu suve slame pa cete videti.

Da bi sprecio eventualni pozar morao bi uloziti u protivpozarne mere sto bi opet stvorilo nove troskove.

Ipak bez obzira na ove mane koje su mi jasne, koriscenje slame kao gradjevinskog materijala me interesuje radi industrijskih objekata.

http://www.downloads.fasba.de/ESBG-reader_eng.pdf

ZA SVE SKEPTIKE
I OSTALE NARAVNO

Evo napravio sam svoju viziju alternative trombeovom zidu. Ispod su slike.

Vidim da se govorilo da je trombeov zidd skup a da je koriscenje zemlje komplikovano.. ja umesto toga prelazem piramidu tacnije hrpu gradjevinskog otpada izlepljenog malterom (da sprovodi toplotu brzo kroz celu hrpu) i na kraju prefarbanu mat crnom bojom.

Opis detalja koji se vide na slikama ispod:
- crna "piramida" sirine 2 metra i visoka metar
- jedan komad stakla oblika kvadrata dimenzija 2x2 m i dva trouglasta komada stakla koja se dobijaju kada komad od 2x2 preseces po dijagonali.
- poklopac istog oblika kao povrsina ta tri stakla. Dize se i spusta poput kabine na avionu.
- poklopac sa gornje strane od aluminija ili nekog slicnog sjajnog materijala da se sto manje greje.




Na trecoj slici se vidi kakao bi senka padala u februaru mesecu (tacno sredina zime) u 14h u Beogradu ako je ovaj elemenat okrenut tacno prema jugu. Vidi se da svetlost pada na crnu piramidu pod ideealnim uglom za hvatanje toplote.



Na cetvrtoj slici je prikaz od strane sunca u 7h ujutro u februaru mesecu (tacno sredina zime) u Beogradu ako je ovaj elemenat okrenut tacno prema jugu. Svetlost opet pada na piramidu pod dobrim uglom.


Na petoj slici je prikaz od strane sunca u tacno u podne u sred leta u Beogradu ako je ovaj elemenat okrenut tacno prema jugu. Vidi se da je i tada crna piramida idealno izlozena suncevoj svetlosti.
Dakel oblik i raspored stakala je idealan da se toplota moze maksimalno hvatati tokom celog suncanog dela dana i tokom cele godine.

<sub>[Ovu poruku je menjao Stranger2 dana 11.01.2010. u 21:43 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Stranger2 dana 11.01.2010. u 21:44 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Stranger2 dana 11.01.2010. u 21:47 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Stranger2 dana 11.01.2010. u 22:00 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Stranger2 dana 11.01.2010. u 22:01 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Stranger2 dana 11.01.2010. u 22:01 GMT+1]</sub>

za Strangera
TODORGORAN ti ostavio vrlo koristan lik i knjizicu,
Bale slame po onome sto sam saznao su idealan materijal,njihova gustoca je sasvim dovoljno ravnomerna metodom kojom se baliraju i nose po 900kg po duznom metru bala,sasvim dovoljno.
a dal mozes da zapalis zemlju? pa kada oblozis lepljivom glinom balu slame,onda prvo mora da ta glina otpadne da bi se bala zapalila,za tako nesto treba sat dva jakog plamena... pre toga ne mozes je zapaliti...
u svakom slucaju pre ces zapaliti brvnaru ili lamperiju nego zid od bale slame.

a dovoljno je da lepo legnu jedna na drugu i to nece mozda biti 100 posto nepropusno,mozda bude 99,8 ... nesto posto nepropusno za vazduh ali kada ga oblepis glinom i popunis svaku rupicu,onda ce biti 100% to je do poznavanja metode gradnje.


a sada pitanje u vezi trombovog zida,ima ih zapravo dva: Prvo
na koji nacin planiras da prenosis toplotu u kucu? i zasto imas staklo sa zadnje strane piramide kada od nazad nikada ne sija sunce?

drugo:
zasto bi u toku leta na trombovom zidu skupljao toplotu ?

:)?

svako dobro zelim :)

pa nisam proucio tou vezi slame kako je izoloraju. Ali na slikama nisam video nikakvu izolciju pa m inie bilo bas jasno.

Nema staklo sa zadnje strane piramide vec sa ta zadnja strana naslanja na juzni zid kuce. Pored sam napravio jos dve kpije cisto da se vidi kako izgleda sa zadnje strane.

A provodjenje toplote odatle u kucu na isti nacin kao i kod drugih kuca sa trombovim zidom. Razlika je samo sto je ne zamisljam zid vec prosto hrpu materijala koja je jeftinija nego zid i po mom misljenju prima vise zraka svetlosti nego zid ako da bi bila najmanje jednako dobra.
Zid je po meni malo nelogican izbor jer sunceva svetlost vise dolazi od gore nego sa strana.


Pa niko te ne tera da to koristis ni tokom zime. Ali sam cisto demonstrirao da je taj oblik stakala i polzaj hrpe to moze jer se podudara sa putanjom sunca u celom rasponu.

Ako bas znas da se to sigurno nece koristiti tokom letnjih meseci onda se moze upotrebiti i nizi objekat sa nizim staklima pa eto mozda malo ustedeti na staklu.

A kad bolje razmislim, nije svugde ista klima. Negde je potrebno grejanje i tokom leta. A i ko zna kakve nas klimatske promene ocekuju. Potrebe za grejanjem se manjaju a polozaj sunca ce ipak ostati tu gde jeste.

u toku zime ,ugao pod kojim sunce sija je do 45 stepeni(na nasoj geografskoj sirini i visini)... to znaci da vertikalni zid dobar iz dva razloga,dobar ugao da prihvata zrake,a pod dva moze da nosi i tezinu kuce...
dalje kod klasicnog koriscenja trombovog zida on je u kuci,tako da se ponasa kao TA pec,to jest preko dana se greje,a nocu oslobadja temperaturu... on je termalna masa koja regulise temperaturu.

izadji u podne i pogledaj u pravcu sunca,videces da je ugao trenutno maksimalno oko 45,...kako leto dolazi tako ce to biti sve veci i veci ugao...


Tokom leta je potrebno napraviti sistem za hladjenje prostorija,ima vise nacina,al meni se najvise svidja koriscenje zemlje da rashladi vazduh (duga metalna cev ide kroz zemlju) a da vazduh uvlaci u kucu solarni dimnjak, tako da to nista ne kosta za koriscenje kada se jednom postavi,samo je pitanje koliko mogu da traju cevi u zemlji kroz koje prolazi vazduh.
cev u zemlji treba da bude bar 30 m dugacka da bi imala dobar efekat hladjenja.

i tako :D

Ali samo u podne. Pre i posle podne ugao u odnosu na zid je jos ostriji tako da tada mnogo manje suncevih zraka pada na zid. AKo je na primer oko popodnevnih sati oblacno, zid toga dan moze uhvatiti vrlo malo toplote.
Ova moja koncepcija pruza priliku da uhvatis toplotu u bilo koja doba dana kada se sunce pojavi.


Ne moram znam kako ide sunce. A i program u kojem sam crtao (SketchUp) mi vec pokazuje tacan polozaj sunca na kojoj god hocu lokaciji u bilo koje doba dana i godine. Prema toj putanji sam i oblikovao stakla i polozaj hrpe.


A ova hrpa je samo metar dalje od "zida" tako da moze istu stvar ako hoces. Stavio sa "zid" pod navodnike jer ko ne zeli ne mora ni da pravi zid ili moze da probije rupu pored ovog elementa. Sto se tice termalne mase, zid ili hrpa ima istu sposobnost ako su iste mase.

---
Kod trombeovog zida takodje mislim da je nedostatak sto ga je nemoguce izolovati od poda i ostalih zidova. Tako da on toplotu koju primi delom prenese na spoljne zidove i tako je protraci.

Zapravo netacno...
nama je idealno da zraci udaraju pod uglom od 90 stepeni u zid da bi on najvise apsorbovao toplinu.
maksimalni ugao u toku zime je 45.. to znaci da je u momentu izlaska 90,pa da se smanjuje do 45...
dakle u podne je za uspravan zid najmanje idealan ugao :) al to nema veze,bitno je da ga pogadjaju.

Mada ono sto bi ucinilo stvar efikasnom su sitne brazde na trombovom zidu,ili metal napravljen slicno hladnjaku na motorima,dakle kao listici metala ka suncu okrenuti,to bi znacalno povecalo apsorbciju suncevih zraka jer bi zrak upadao u te rupe izmedju limova i tu vise puta se odbijajuci bio vecinski apsorbovan. naravno uvek preporucena crna mat farba,il vec sto tamniji materijal.

e sada,ono sto ne znam dal si primetio,(ja jesam posto izlazim da vidim izlazak i zalazak sunca,kao i ugao u toku dana) jeste da se mesto izlaska to jest ugao menja u toku godine,dakle ugao izmedju izlaska i zalaska se menja ...
u toku leta on se priblizava 180 stepeni,.. a u toku zime pada na nekih 110...(sad ovo mi bas odokativno al dovoljno da pokaze jednu stvar) a to je da je prozor koji je usmeren ka jugu u toku zime takoreci ceo dan pod suncem.
to lako mozes proveriti,izadji ujutru u 7 14 i cekaj izlazak sunca na mestu na kojem ce se videti i zalazak...
popodne u 3:40 izadji i pogledaj sa istog mesta zalazak,naravno obelezi tacno tacku gde stojis i stavi pravac ka suncu...
izmeri sada ugao... u toku leta sa istog mesta primetices da je ugao izlaska sunca vise na levo,to jeste zalaska vise na desno.

posto se bavim solarnim tehnologijama ovo pratim vec neko vreme :) ,...najvise sam radio sa solarnom rernom.
ono sto sam naucio kod nje se moze primeniti na pasivno solarno grejanje,samo dodaj ispod trombovog zida reflektivnu povrsinu,a takodje i iznad i udvostrucices ulazak solarne energije uz minimalni utrosak :)
i tako ,inace onaj programcic za projektovanje deluje lepo :)

hmm...ne vidim zasto bi rashladjivanje zemljom bilo nepouzdano ?? i zasto bi solarni dimnjak bio nepouzdan za zamenu ventilatora ?

naime temperatura zemlje na dubini oko 2 metra( i na dublje) je konstantna oko 10 stepeni celzijusa...
zimi cevi u zemlji ne mrznu,leti je voda iz cevovoda hladna, dakle to jasno govori da zemlja drzi temperaturu i da je to pouzdan podatak. objasni mi zasto bi taj koncept bio nepouzdan?

drugo solarni dimnjak to jeste cevi koje bi stajale na krovu kuce,ofarbane u crno bi imale funkciju ventilatora,dakle vazduh se u njima zagreva na 70 stepeni i bezi na gore,posto je zagrevanje brzo javlja se vakum u kuci,to jeste moze se vuci vazduh iz cevi u zemlji koji nadomescuje vazduh koji izlazi iz kuce.
solarni dimnjak najace deluje kada je najtoplije to jest zracenje sunca najace.

ako smo na brdu ,solarni dimnjak nije potreban,samo cevi ukopati u brdo iznad kuce,hladan vazduh posto je tezi bi prirodno padao i spustao se u kucu...

NEDOSTATAK ovog koncepta najvise lezi u kopanju 30m rova dubine 2m
ako vidis jos neki,molim te napisi jer ja sve ovo razmisljam da ugradim u kucu kada mi se ukaze prilika(finansije) da to sve krenem :)

Oprosti,ne vidim logiku u diskusiji gde je objasnjenje Pera(firma ATREA.CZ) je tako rekao ...

jer ne pricam sa atreom(perom) vec sa tobom,pa da zelim da pricam sa atreom njoj bi se obratio,ja sam se trudio da objasnim koncepte koji mi se cine efikasnim i objasnio svrhu nekih stvari...

al u svakom slucaju hvala ti na razgovoru.

a na kraju krajeva dal je ono sto si nazvao zemni izmenjivac toplote uopste isto sa onim sto sam objasnio kao klimu koja radi zahvaljujuci prirodi?

ok,
da preformulisem svoj odgovor i pitanje :

sta su to zemni izmenjivaci toplote i zasto su prevazidjeni to jest koji su njihovi nedostaci u radu?

Dobro da li ti govoris o zidu ili o stapu?
Trombeov zid je koliko znam ravna povrsina cija je okomica okrenuta prema jugu pod 0 stepeni u odnosu na tlo. Ti posmatras samo ugao nagiba u odnosu na zemlju. Ali ugao suca u donosu na jug je isto bitan.


Brazde bi imale ogroman ucinak na prenos toplote sa zida na vazduh. Ali za hvatanje toplote iz suncevih zraka ne bi pravile veliku razliku.

Brazde su preporucljive ali ja razmisljam: sto bi zidao zid pa ga brazdao kad vec imas gradjevinski otpad koji je izbrazdan maksimalno i skoro je dzabe u odnosu na zid.


Znam dovoljno o kretanju sunca da ne moram da se koristim metodom vrebanja. Rekao sam vec nekoliko puta da sam vodio racuna o celom rasponu mesta gde se sunce pojavljuje 24h-365dana u godini. Nemam sta tu da dodam sto vec nisam rekao.



Na jedan nacin to se vec koristi jer se sve osim upijajuce povrsine trombeovog zida standardno boji u belo.

---
p.s.
Ako moze da mi nadjete neki projekat standardne izvedbe trombeovoig zida pa da napravim crteze sa poredjenjem.

Svidja mi se ova ideja pasivnnog hladjenja.
Ja bi tu opet na svoj nacin dodao moje zamisli:
Posto je vazduh redak on slabo preuzima toplotu sa glatkih povrsina kao sto su cevi. Ja bih umesto ukopanih cevi upotrebio suplju prostoriju koja je jako izbrazdana iznutra. Ta prostorija ne bi morala biti velika za isti ucinak. Jer bi dodirna povrsina sa vazduhom bila daleko veca nego kod cevi slicnih dimenzija.

Inace, koji precnik cevi je koriscen u praksi?

precnik cevi za ukopavanje je cini mi se oko petnajst centimetara...

stvar je u tome da uzimas hladniji vazduh sa sto vece povrsine zemlje,ako bi sa male povrsine brzo bi zagrejao ispod i ne bi bilo toliko efikasno,zato se razvuce kroz dvoriste :) naravno,mogucnost je da se za leto pravi posebna prostorija,polu ukopana na severnoj strani,ne dobija direktno suncevo svetlo,do pola ili vise u zemlji, generalno kao podrum,samo sto bi bila da se tu bude tokom najvece toplote. mana koncepta je sto je u toku zime ta prostorija dosta hladna, nije je nemoguce grejati,mozda cak i lakse nego tipicnu kucu jer jeste to zemunica,ali,ipak dosta vise energije nego super izolovanu prostoriju(na primer takve su prostorije koje imaju zidove,pod i plafon od bala slame)

Stranger,ako zelis da vidis u praksi kako izgleda solarna tehnologija mozemo neki dan kada ima sunca da izadjemo napolje i da napravimo caj sa solarnom rernom :)

Ima desetine detalja kada se sa teorije prelazi na praksu.
takodje moci cu da ti prikazem princip trombovog zida,refleksije i tako dalje,pa eto salje radi,probaj da napravis bolju rernu od moje :)
zelim ti i uspeh u tome i da me posle poducis sta i kako :)

dakle a na netu imas klasicne trombove zidove :) to ti je bilo kakav kameni ,zemljani,ciglani zid koji je iza prozora na juznoj strani :)

sluzi da ne oslepis od sunca koje ceo dan bije u kucu :) i da ljudi ne zveraju previse u tvoju sobu,jer cesto su staklene povrsine malo vece nego kod obicnih kuca :)

@Stranger2,

Ajde da vidim to poređenje.

P.S.

Cela južna strana je od betonskog zida debljine 25 cm i ofarban je crnom bojom.

Deo južnog zida prema spavaćoj sobi je pokriven duplim staklom, čije je rastojanje od stakla (duplo 4+20+4 mm) do zida 14 cm. U betonskom zidu postoji osam gornjih kosih ventilacionih kanala za odvod toplog vazduha i osam donjih kosih za dovod hladnijeg vazduha iz kamenog akumulacionog skladišta.

Deo južnog rebrastog zida prema dnevnoj sobi je staklenik sa takođe duplim staklom (4+20+4 mm).

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 13.01.2010. u 20:46 GMT+1]}

Evo ovako. Posto mi je nezgodno da protumacim ove crteze, za sada sam napravio jedno pojednostavljeno poredjenje "Zid vs Piramida". Evo opisa i zakljucaka.

- uporedio sam piramidu i zid jednake kubikaze. Piramida dimenzija 2 x 2m, visine 1 m. Zid sirine duzine 2m i visne 2 m, debljine 0,33 m sto daje jednaku zapreminu. Narvno postavljen u spravnom i najvecom povrsinom okrenut prema jugu.
- i jedan i drugi objekat sam u 3d modelu postavio u vazduh i posmatrao kolika je senka koja pada na ravan koja je okomita na pravac sunca.
- nisam u model ukljcio ni prozore ni reflektujuce povrsine (koje bi mogle smanjiti ili poveati ucinak).
- poredio sam tacno u podne u februaru mesecu u Beogradu (ali isto je u celoj srbiji). Sunce je tada na 40 stepeni sto je najvise tokom tih dana.

- primajuca povrsina piramide 4,24 kvadratna metra u popodnevnim satima (kada su osvetljene tri strane piramide). 2,83 kvadratna metra u jutarnjim i vecernjim satima (kada su osvetljene samo dve strane piramide).
- primajuca povrsina zida 4 kvadratna metra uvek.

- u takvim uslovima zid daje malo vecu povrsinu senke sto znaci da pri tome prima vise suncevih zraka.

--- e sad "za i protiv":
ovakvo poredjenje odmah ide u prilog zidu jer se iz ovoga mogu videti samo prednosti zida i nista drugo. U praksi bi bilo jos vaznih faktora koji bi govorili obrnuto:
- U praksi piramida tj. hrpa je dzabe jer to zapravo gomila gradjevinskog otpada i odbacenog kamenjea. Zid iste kubikaze mora biti skuplji jer se upotrebljava beton salovanje, tehnike zidanja...
- Za istu cenu moze se napraviti hrpa mnogo vece kubikaze od zida koja bi primala i vise suncevih zaraka i imala veci toplotni kapacitet.
- Zid mora cvrsto stajati (da ne padne na nekog). Ili armiran ili tako uzidan da ostaje uspravan ili da ga nesto pridrzava. Hrpa je sama po sebi stabilna tako da se ne moze srusiti (ni usled zemljotresa).
- Posto zid mora biti cvrst on mora biti i cvrsto prikljucen sa podom tako da ge je nemoguce izolovati od poda. Zid bi tu pravio gubitke. Ispod hrpe se mogu staviti table stiropora koje bi prakticno sprecile gubitke.
- Da bi zid bio priblizno neravan kao hrpa moralo bi se zakomplikovati salovanje ili bi se morao naknadno obradjivati. To jos poskupljuje zid.
- Zid takve mase je prakticno nepromenjiv. Hrpa je fleksibilna. Mozes je bilo kada sastaviti, rastaviti, smanjiti, uvecati, pomeriti...
- Mozes bukvalno gledati kako padaju zrake sunca i tako slagati komade na hrpu da idealno iskoristis povrsinu stakala.



p.s.
To je skoro sve sve stp se moze reci na ovu temu. Mrzi me da idem u vece detalje. Kasnije kad budem imao vremena nacrtacu ponovno objekat za piramidu jer mi se cini da se moze napraviti i dosta manji sa manjom povrsinom stakala.

@Stranger2 i @IIPANTERII,

ovde imate informaciju u vezi podzemnih izmenjivača toplote:

Iz knjige "NASUŠNO SUNCE" dr. Branko Lalović je još pre 30 godina napisao da čak ni najveći kompjuter na svetu ne može da izračuna tako veoma složen proračun dobitka energije od Sunca za grejanje u pasivnoj kući.....



Nejasno je zašto kubikaža? Ovde je za veći prijem Sunčevih zraka bitnija što veća prijemna površina zida odn. dela piramide okrenutih ka jugu, istoku i zapadu. Ovde kubikaža je bitna radi akumulacije i predaje toplotne energije ka prostorijama za dnevni boravak i spavaćoj sobi. Kubikaža zavisi od vrste materijala (što je veća gustina materijala, to je bolja toplotna akumulacija).

E sad ostaje nejasno kako to da četvorostrana piramida svojim oblikom da preda toplotnu energiju ka prostorijama?

Hvala Eloiza,skinuo sam i procitao i da,to je ono na sta sam mislio,al svakako nije koncept koji sam pomenuo kao jeftin i efikasan,to jest koncept koji sam bio pomenuo samo kao rashladjivanje al ne i zagrevanje,ovo je generalno dobra ideja,manje struje trosi od grejanje preko TA peci,grejalica itd.. :)

Istini za volju,jos mi nije tacno i precizno kako rade toplotne pumpe,ali ima dana i to da skapiram :) za sada samo kapiram da postizu pravljenje temperature sa manjom potrosnjom od grejaca i sta im treba za rad(vazduh ne hladniji od 10 stepeni,...)

Stranger,jedno usputno pitanje: Dal i kad planiras nesto da gradis? ja sam zainteresovan za sve gradnje koje su mi u opsegu kretanja,i ne zelim da bude da sam neko ko skida energiju za projekte,bas naprotiv ako mislis da bi nesto radilo probaj :)

generalno bih te izazvao i da napravis bolju solarnu rernu od moje :)) pa ako uspes da vidim kako je pravish hehe :)

to bar nije toliki trosak,ali,i to sto se zeli bolje napraviti tako oce da rastu neki troskovi :)

eto sve najbolje ljubiteljima besplatne energije :)

Možda će ti pomoći ovaj primer iz prirode pod brojem 4.27 iz knjige za decu "LETEĆI CIRKUS FIZIKE":

P.S. Izvinite što su slike iz digitalnog fotoaparata ispale tako neoštre pored više bezupešnih pokušaja da se dobiju oštrije slike.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 17.01.2010. u 20:29 GMT+1]}

Pa sta onda da uporedim ako ne kubikazu?
Ako kubikaza nije bitna onda zasto si napravio zid debljine 25cm umesto na primer 2cm?

Prijemna povrsina je ono sto je prikazano senkom na ovom poslednjem crtezu. To govori koliko ce suncevih zraka pasti na piramisu. A povrsina same piramide je mnogo veca jer je jako neravna i hrapava. Povrsina tih bridova govori o tome koliko ce brzo toplotu predavati vazduhu.

Ovo poredjenje je eto bilo za dva objekta razlicitog oblika a iste kubikaze. Ali mislim da se definitivno za menje novca moze napraviti piramida koja ce imati vecui zahvat suncevih zraka nego zid. Dakle kad bih poredio dva objekta jednake cene onda japretpostavljam da bi piramida bila dosta ispred.


nie bitno jel cetverostrana jer je to samo na crtezupiramida u stvarnosti to bi bila samo grpa otprilike takvog oblika. U stvari Hrpe vise lice na kupu ali meni je ovo bilo lakse nacrtati.

A kako ce predati toplotu. Pa isto kao i zid, putem vazduha. Posto je crne boje vidljivu svetlost pretvara u toplotu a posto je neravna dodiruje se sa mnogo cestica vazduha odjednom i prenosi topotu na njega. Dalje taj zagrejani vazduh pustis kroz otvor u susednu prostoriju ili kroz cevovod transportujes dalje... isto kao kod trombeovog zida. ja ne vidim drugu razlikku osim u obliku i nacinu gradnje (zid se zida i betonira a ovde samo nabacas komade betona, cigle, kamena....).


Pre 30 godina najjaci kompjuter na svetu je imao snage ko danas prosecni kucni komp. ...Ali nema veze to. Nisam se ja uopste upustao u takve proracune vec sam poredio velicine povrsina koje su okrenute prema suncu. Sto definitivno nije tesko. I poredio sam cene sto je isto lako.

Inace cela poenta pasivnih kuca je da ustedis a ne da se istrosis na proracune i ko zna sta. Kada su u pitanju te stvari moja filozofija je ako moze nesto jeftino i jednostavno da se napravi ili odustajem.


Nemam mogucnosti pa ne vredi ni da planiram. Ali kad budem imao vremena napravicu malo razumljivije crtze pa okaciti ako je neko zainteresovan neka isproba pa da javi iskustva.


Rerna me ne interesuje previse jer ne vidim mogucnost da se tu ustede neke velike pare. Mene interesuju nesto sto moze da se primeni na nesto vece. Na primer za grejanje nekih proizvodnih objekata i tako to. Ne znam da li te je poznato ali zivimo u doba hiperprodukcije i hiperkonkurencije. Cene je skoro nemoguce povecavati pa jedini nacin da se u necemu poveca zarada je da smanjis troskove i tako ustedis vise nego konkurencija. Zaradis vise od njih ili smanjih cene pa lakse rasprodas svoje proizvode. Kada smanjis troskove to ti povecava zaradu isto kao da si povecao prihode.
ono sto je bitno je, ako na primer za grejenje kuce trosis 1500 evra godisnje. Kada bi upotrebio savrseno pasivno grejanje ustedo bi dakle najvise 1500 evra. Ali kada bi se takva stvar primenila u nekim industrijama gde se na grejanje trosi mnogo vise onda i novcana korist bila daleko veca. Na priemr na nekim farmama je ukljuceno i do 100kW grejalica. Zamisli koliko bi to bilo vise novca godisnje kada bi uspeo samo 50% te toplote da obezbedis besplatno.

Inace ja sam pre razmisljao o necemu slicnom kao tvoja rerna samo sam ja mislio da to bude veliko recimo 4 metra precnik i da kroz tacku foukusa prolazi cev sa vodom... Razmisljao sam kako da napravim. Mislio sam da okacim neko klatno i da izdubim zemlju (ili veliki komad stiropora) prema putanji tog klatna... pa da onda udubljenje poplocam aluminijskom folijom. Ali nisam bio previse zagrejan da to napravim jer sam znao da to mora da se okrece u pravcu sunca da bi fokus stalno bio na istom mestu. Moralo bi imati i mehanickih delova i elektronike a to bas ne volim.

A za rernu verujem da ima ucinak jer sam jos kao dete video kako farom od auta moze da se zapali papir. Neverovatno, kada stavis papir u fokus skoro odmah pocne da se pusi.


Pretpostavljam da ti je cilj da dobijes oblik ppolulopte. Evo ti jedna ideja:
Napravi od necega udubljenje priblizno tom obliu. Zatim popuni malterom (samo beomal, pask i vod i mozda koja kap tecnosti za sudje). A zatim kada se osusi zakaci neko klatno od okruglog kamena i tim klatnom izbrusi taj malter tako da klatno nigde ne dodiruje. I na kraju oblepis folijom. To je nacin na koji sam ja hteo to da napravim ali nisam isprobao nikada.

Nisam rekao da je kubikaža (alijas zapremina) nebitna. Samo sam naglasio da je za prijem Sunčeve energije mnogo bitnija što veća površina prijemnog zida u jedinici površine prijemnog crnog zida radi prijema Sunčevih zraka za što duže vreme u zimskom periodu.

Što se tiče debljine zida - što je zid deblji, to toplota konduktivnim putem kasnije pristiže u unutrašnjost kuće. Što deblji zid ali do određenih granica, to je zid pogodniji jer smanjuje temperaturno kolebanje. Zašto do određenih granica, videćemo na sledećem primeru.

U dole priloženoj tabeli je dato vreme pojave temperaturnog maksimuma na unutrašnjoj strani zida, kao i veličina temperaturnog otklona na njoj ako zid nema ventilacione otvore:

Debljina zida, cm...............Temperaturni otklon, step C...............Čas temperaturnog maksimuma

20..........................................8...............................................18

30..........................................4...............................................20

40..........................................2...............................................22.30

50..........................................1................................................0.30

60.........................................0.4...............................................4.30


Uzmimo moj primer.

Debljina TROMB-ovog zida je 25 cm., i iz gore pomenute tabele se vidi da će maksimalna temperatura na unutrašnjoj strani zida nakon dnevnog prijema Sunčeve energije dostići u oko 19 sati uveče. Taman će biti potrebno za grejanje prostorije za dnevni boravak.

A ako se neko na primer odluči da napravi zid debljine 50 cm, iz gore pomenute tabele vidimo da je kašnjenje u prenosu toplote preveliko tj. oko pola jedan posle ponoći (a tad će biti već vreme za spavanje!), a temperaturni otklon je nepotrebno mali.

Uzmimo tvoju piramidu.

Slažem se da ima veću prijemnu površinu, ali ne vidim praktičnu korist od te piramide tj. ne vidim kako će konduktivnim putem da greje unutrašnjost prostorije imajući u vidu da je debljina piramide najveća u bazi (2 metra) a najtanja u vrhu iste piramide tj. skoro nula metra?

Predaja toplote putem vazduha?!?

Nisam baš ubeđen.

Stranče, imam utisak da ignorišete jedan bitan deo priče. Staklo. Vazduh ispred Trombovog zida je staklom fizički odvojen od spoljnog vazduha, tako da može da se zagreje na temperaturu osetno višu od spoljne. I da onda tu toplotu preda unutrašnjosti kuće. A vaša "piramida" je potpuno napolju, i sva energija koju ona isijava se širi na sve strane kroz vazduh. Isto kao što i zemlja greje vazduh. A zbog neposrednog kontakta sa spoljnim vazduhom (kojeg ima mnogo), piramida se nikad neće stvarno zagrejati, odnosno nikad neće biti osetno toplija od običnog spoljašnjeg vazduha.
Ili smo mi propustili neki detalj u vašem konceptu ?


Ali taj zid već postoji :). To je noseći zid kuće, samo ga treba malo prepraviti.

Ovakva piramida kao stambeni objekt bi mogla da se iskoristi za maksimalan prijem Sunčeve energije:

http://www.youtube.com/watch?v=X-w9oIZ0Mnw

Mozda su gledao u ovu poslednju sliku gde sam samo poredio oblike. pogledaj 5 slika iz prethodnih poruka. "Piramida" nije potpuno napolju vec je u objektu koji ima prozore, poklopac za prozore, i "zidove koji bi trebali biti oblepljeni stiroporom iznutra da toplota nema gde da ode. Poklopac se takodje spusta tokom noci da spreci izlazak toplote zracenjem kroz prozore.


Glavna razlika je u tome sto je postojeci zid kuce nerazdvojan od ostalih zidova pa se tolota koja se nadje u njemu prenosi na sve ostale zidoeve, pod, temleje, zemlju i okolinu. Tako se veliki deo uhvacene toplote protraci.


Pogledao sam to. Tu bi bilo nemoguce ziveti jer bi dobio toplotni udar prvog suncanog dana koji bi proveo u toj kuci. Hteo je jedan covek da iskoristi neupotrebljeni staklenik za pilice ali naravno pougibali prvog popodneva od vrucine.


Pa sta mislis kako toplotu predaju ili uzimaju, frizideri zamrzivaci, klima uredjari, kaloriferi... Ohlade ili ugreju vazduh a vazduh ugreje ili ohladi ostale stvari i stvorenja u prostoriji.

Toplota se prenosi na dva nacina:
1) zracenjem (prvenstveno zracenjem infracrvene svetlosti).
2) medjusobnim dodirivanjem cestica.

Materijali vece mase primaju vise toplote i brze je prenose jer imaju veci broj cestica. Vazduh je lak i zbog toga prima malu kolicinu toplote i jako je sporo prenosi dodirpom cestica.

Medjutim vazdug ima tu prednost sto je strasno pokretljiv. Cestice vazduha koje se nadju uz neki topliji objekat primaju toplotu, postaju redje lakse i dizu se uvis. Cestice vazduha koje se nadju uz hladnije objekte predju svoju toplote objektu a zatim postzaju teze i padaju dole. Na taj nacin kada je vazduh slobodan i dok postoji razlika u temperaturi on stalno putuje i svojim kretanjem ostvari veliki broj dodira medju cesticama i tako poprilicno nadoknadi svoju malu masu.

Dupla stakla na isti taj nacin gube toplotu. Vazduh nuz toplije staklo se dize gore i ustupa mesto hladnijem. Vazduh nuz hladnije staklo pada dole i na taj nacin dolazi do kruzenja i orenosa toplote sa toplijeg na hladnije staklo. I tako toplota polako odlazi iz kuce. Naravno dupla stakla su mnogo bolje od obicnih ali samo govorim primer da cak i u njima ima gubitaka radi vazduha iznmedju.
Zaustvaljeni vazduh u mehuricima stiropora nema takvu moc jer ne moze da se krece. zbog toga stiropor ima tako dobru izolacionu sposobnost.

Kada bi vazduh bio tako naivan prenosnik toplote onda bi bilo dovoljno samo podici kucu na nekakve stubove i bila bi izolirana.


Ne razumem sta je to konduktivni put?

Ja tu piramidu zamisljam kao neravnu hrpu koja zbog neravnina ima ogromnu dodirnu povrsinu sa cesticama vazduha i tako je predaje vazduhu za delje transportovanje. Osim predaje toplote vazduhu, piramida bi toplotu predavala i zracenjem. Samo posto bi njena komora bila iznutra izolovana ta toplota ne bi imala gde da ode. Ali ko zeli moze da napravi otvor prema kuci pa da pusti zrake direktno u kucu. To je mogucbnost ali ja ne bi tako napravio kada bi pravio. Ja bi jednostavno ventilacionim cevima velikog precnika taj vazduh sproveo ili u centar kuce ili kao prsten kroz sve sobe. Pa bi temperaturu regulisao ventilima i poklopcima.
A ako bi se taj sistem primenjivao na vec postojecu klasicnu kucu onda bi jednostavno na juznom zidu nuz tu komoru sa piramidom napravio dve rupe (tj. ventila) jednu na vrhu i jednu na dnu. Kkroz njih bi tekla cirkulacija vazduha. Kada je dovoljno toplo onda bi samo zatvorio ventile.


Shvatam ovaj princip al ija jednostavno ne razmisljam na taj nacin. Ovo se bazira na proracunu kod kojeg sve mora biti tempirano ispravno da bi se balans izmedju grejanja i hladjenja zida desio u najpogodniji momenat. Mislim da je tu pasivnost od sredstva postala cilj.
Zasto na primer ne bi napravio pomerljiv poklopac od izolacionog materijala pa da ga otvoris da zid pusta toplotu onda kad ti hoces? Zasto da zid odlucuje kada ce preneti toplotu? Zasto da ovisis o proracunu i da molis boga da nije bilo gresaka u toj tabeli? Zasto ne bi ubacio malo aktivnih delova koje ce ti pomoci da toplotu koristis kada ti odlucis? Zasto se ograniciti na apsolutno pasivner elementa kada moze i od aktivnih da se izvuce korist?
Ne moras da odgovoris. Ovo su retoricka pitanja da ilustrujem moj nacin razmisljanja.

Ukoliko te interesuj inovacije preporucujem ti da obavezno nabavis knjigu "lateralno razmisljanje", Edvard de Bono. I pogledaj film, "The Arrow". To je po istinitom dogadjaju kako su 1950-e napravili avion karakteristika koje su svi proizvodjaci aviona smatrali nemogucim. Primenjujuci lateralno razmisljanje probleme sa repnim povrsinama aviona resili su tako sto su napravili avion bez repa. Problem predugackog stajnog trapa koji nije mogao da stane u krila su resili tako sto su spustili krila pa je stajni trap postao kraci... itd.

http://crnarupa.singidunum.ac....ipi%20toplotne%20izolacije.pdf



_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 23.01.2010. u 21:33 GMT+1]}

Jasno mi je. Bas ono tso sam ja pricao samo sto ja retko koristim strucne reci. Inace ceo clanak govori bas govori o stvarima koje sam napisao u prethodnoj poruci.


Mozda kad bude vremena. Hvala na pozivu



Ja sam pre razmisljo o ovim stvarima cisto kao o besplatnom pogonu za ventilaciju. Niej mi nikad bao na pamet dimnjak vec sam mislio napraviti mali plastenik ili staklenik na krovu koji bi bio ujedno ventilacioni izlaz.

Nego, kada je rec o dimnjaku, vrlo moguce da on nema snage da vuce vazduh kroz toliki cevovod. Evo sta ja mislim da bi se desavalo unutar dimnjaka:
Cestice vazduha nuz cev bi se grejale brzo jer je cev vruca i kretale bi brzo nagore. Posto vazduh kroz glomazan cevovod ne moze tom brzinom da dodje na njegovo mesto, doslo bi do toga da bi se vazduh koji se nalazi u sredini dimnjaka i iznad cevi spustao i dolazio na njegovo mesto. Tako da bi se umesto pumpanja vazduha moglo zapravo desiti vrtlozenje vazduha u vrhu dimnjaka. vazduh iznad dimnjaka bi silazio kroz sredinu cevi a vazduh nuz cev bi oko njega poditzao se gore.

da pojasnim, cevovod mozda i nema toliki otpor prolasku vazduha ali u njemu je dosta velika masa hladnog vazduha koji je tezi i potrebna je snaga da bi ga dizala gore.

Naravno solarni dimnjak uvek moze biti zamenjen ugradnjom ventilatora u cev. Ventilator gura vazduuh u jednom smeru i ne dozvoljava vazdusnu struju u suprotnom pravcu.

Jedno od mogucih resenja je da se u toj izleznoj grani cevi koji ide prema gore ugradi niz jednosmernih ventila (kao sto zirafa ima ventile u krvotoku svog dugackog vrata). Tako da vazduh moze ici samo nagore. Ali svejedno mislim da bi mu trebalo dodati snage ventilatorom.

Moja najnovija ideja je da se kroz osu solarnog dimnjaka montira osovina sa ventilatorom u cevi i vertikalnom vetrenjacom (slicna poput roto reklama samo ima vise krilaca i ne mora se okretati u smeru vetra) iznad dimnjaka. Kada ima vetra, vetrenjaca se okrece a posto je na istoj osvini, pogonila bi i ventilator. Tako bi uvek kada ima vetra besplatno radio ventilator koji vuce vazduh kroz ovaj cevovod.

Solarni dimnjak moze da zagreva prilicnu kolicinu vazduha,samo ga poeticno nazivamo dimjakom,u smislu da je na krovu i da vazduh kroz njega prolazi,recimo da napravisnesto kao radijator,to jest cev koja ide levo desno sa blagimuglom na gore,,,tako da prekrije na primer pet metra sirine i metar visine... da je iza crna ploca sa varovima na cev(ovo povecava zagrevanje samog dimnjaka) kolicina vrelog vazduha bi trebala biti dovoljno da radi kao manji ventilator i da vuce hladan vazduh iz zemlje.

ako je kuca na brdu onda je skroz jednostavno za klimu,i ne treba solarni dimnjak.mada kazem,treba ukopati cev u brdo na dubinu od 2m
to je tezi deo :)

mozda je podrumska prostorija za leto lakse resenje :)

Suština je u tome da JEFTINIJI pasivni sistem grejanja objekta ima VIŠI odn. BOLJI stepen korisnog dejstva iskorišćenja energije (zato što se razmena toplote odigrava na NIŽOJ temperaturi pa je manji gubitak toplote u jedinici vremena ako se koristi debljina termoizolacije objekta od najmanje 10 cm!) u odnosu na SKUPLJI aktivni sistem grejanja jer ima NIŽI odn. LOŠIJI stepen korisnog dejstva (zato što se razmena toplote odigrava na VIŠOJ temperaturi pa je veći gubitak toplote u jedinici vremena ako se koristi ista debljina termoizolacije od najmanje 10 cm!)

Drugo, za vreme oblačnih dana PASIVNA solarna kuća iskorišćava zimi i deo difuzne energije (ali dovoljne za kakvo takvo grejanje uz naravno dopunsko grejanje ako je potrebno) a dok kod AKTIVNIH sistema to nije slučaj tj. potpuno je zavistan od direktnih sunčevih zraka i zato se retko koristi zimi.

Treće, zašto komplikovati svoj život razmišljanjem kako "pripitomiti" TROMBE-ov zid nekim pomerljivim poklopcem od izolacionih materijala za svoje potrebe? A za šta onda služi masivna podna, zidna i tavanska armirano-betonska toplotna akumulacija pod uslovom da je objekat dobro zadihtovan i termoizolovan?



Sve je to eksperimentalno (iskustveno) i sa uloženim ZNANJEM provereno u praksi.



Naravno da me interesuje inovacije, ali na moju žalost, te knjige nema u prodaji.

Ali, postoji i drugi način kreativnog razmišljanja, a to je TRIZ (Teorija Rešavanja Izumiteljskog Zadatka). Tu je u obliku tabela sakupljeno celokupno znanje svih velikih i malih inovatora.

Suština je u tome da kad želiš efikasno i za što kraće vreme rešiti neki bilo kakav problem (bez obzira na težinu problema), tu su tabele smernice u kom pravcu treba rešavati problem, tj. da bi se izbegla mukotrpna metoda PROBE I GREŠKE.

http://www.elitesecurity.org/t376177-0#2392726

http://www.elitesecurity.org/t373260-0#2364802

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 03.02.2010. u 04:51 GMT+1]}

Tek od nedavno sam počeo da pratim ovaj forum i žao mi je što nisam ranije otkrio ovu temu. Drago mi je što nije ugašena i što mogu nešto da priupitam. U vezi solarne pećnice koju je (ako sam dobro shvatio) napravio ||PANTER||, imam za njega mnogo pitanja, jer se već godinama interesujem za solarne pećnice i želeo bih i sam da napravim jednu. Našao sam na Internetu dosta toga, ali nisam čuo, sve do sada, da je neko to napravio na našem podneblju, pa me zanima:
1. kako izgleda, od čega ste napravili koncentrator (ogledala, alu-folija, lim...)? Kakvog je oblika?
2. koliki je odnos površina sunčevog zahvata / površina stakla na koju se reflektuje?
3. kolika je max. temperatura i koliko treba vremena da se dostigne?
4. da li funkcioniše zimi, kad je sunčan dan?
5. koliko često se mora usmeravati prema Suncu?
6. kakvu termičku izolaciju ima?
7. može li neka fotografija?
8. šta može od jela da se priprema u njoj?
9. da li je unutrašnjost obojena nekom selektivnom bojom?

Vidim da Sunce može dosta da zagreje. Negde sam video i postrojenje za topljenje metala. Male solarne rerne, međutim, nisam video nijednu koja može da služi za pečenje, već samo za kuvanje. Velika solarna pećnica koja izgleda kao prikolica za kola (mislim da se zove Villager) može da dostigne 260 stepeni, ali je dosta velika i skupa (10000 $).

Hvala unapred

Ovako,prvo da kazem da mi je bas drago da sretnem nekoga ko se ozbiljno zanima za solarne rerne :)

Ja sam imao dosta zadovoljstva i igre gradeci ih :)
a merenja temperatura su bila toliko zanimljiva da sam ukljucio desetak ljudi koji i dalje vole da dodju na solarno merenje.
Posebno je interesatno kada isprobavamo inovaciju koja treba da pomogne da se obori stari rekord i postigne novi.

vremenom smo napravili vise vrsta rekorda. tako da imamo rekorde sa dve rerne(probnom i komplikusom)
rekord probne rerne je na kraju bio 185 stepeni,doduse posle prvih pola sata i dostizanja oko 130 stepeni posle je sporo akumulirala energiju.
NAPOMENA probna rerna je malecka,i posuda koju ona zagreva je manja od tegle. tako da je to dovoljno za kuvanje caja,ili pecenje jednog kolacica :) hehe,zato smo je i nazvali probna jer sam isprobavao princip rada sa onim sto sam imao u kuci i parcetom kartona :)

(doduse rekord koji smo na kraju postigli je bio rezultat desetak poboljsanja koja smo uveli tokom vremena).

Komplikus je uneo novi korak napred,nadali smo se da ce moci da pece kolace i to za tri osobe.(veca posuda koju greje).
za sada ,prema nasim istrazivanjima on je na korak od toga,videcemo koliko ce mu nosac pomoci,za sada ga testirali bez pravog nosaca .

njegov rekord sa celijom probne rerne je 225 stepeni celzijusa. taj rekord verujem da bi mogao pasti :) cak i samim povecanjem spoljne temperature,zato smo sem temperature poceli da merimo OSTVARENU TEMPERATURNU RAZLIKU,u smislu spoljna ,i dostignuta,umesto samo dostignute :)

kada smo je testirali sa velikom posudom na praznom rekord je oko 130 stepeni...
a recimo danas smo u njoj skuvali caj i drzali ga dok pekarica(posuda) nije dostigla 113 stepeni... voda je bila ispod te temperature u posudi,al bilo je dosta pare kada podigli poklopac :)

vec uz pomoc nosaca i u toku leta i rerna komplikus ce verovatno moci da pece kolace :)
(to je temperatura od 150 stepeni)

al krenucu lagano po tackama :)
dakle pre prve tacke da konstatujem da ni ja do sada nisam cuo da je neko ovde napravio solarnu rernu :)

1) ovako,probna je od kartona i u prvoj verziji je bila alu folija,al to se jako brzo kida,onda smo dugo trazili majlir i nismo ga nasli,i na kraju se setili : papir za pakovanje paketica... sa zadnje strane su cesto sjajni to smo uzeli :)

e da,sjajni papir smo nalepili prvo na hamer papir,jer je ravniji od kartona pa onda ubacili,svaka neravnina mnogo smeta i to sto smo pazljivo pravili novi reflektor je dalo oko 45 stepeni novom rekordu :)

mana probne je u tome,sto je jako mala... ali,mozda malo veci model bude interesantan da se nekad proba,takodje mana mu je sto zauzima dosta mesta.

Komplikus rerna,je mnogo komplikovanija,dok je probna radjena oko tri dana ukupno,komplikus je radjen dve i po nedelje.
radjen od kartona i reflektivnog samolepljivog tapeta(1m2 kostao 1800 dinara) slabija refliksija od ogledala,ne mnogo jeftinije,ali mnogo laganije,pa sam se odlucio za to,ogledala su teska prilicno.

oblike,ces videti na slikicam :)

probna lici na klasicne solarne,a komplikus kombinuje solarnu pec sa rernom ,to je inovacija koju sam uveo.

2
ovako,odnos nisam tacno izmerio,al sam razmisljao da to koristim kako bih odredjivao odnos sakupljene energije i rasute energije.
mala solarna rerna je oko metar sa 70 cm,stim sto ima rasipanja i bezanja zraka. lici na duboki polukrug. a komplikus je concetrar,kao satelitska antena,ali kada bi joj odsekao krajeve te dobio ono sto ostane u kocki sa udubljenjem satelitske :)
ponosni smo na komplikusa moram reci :)
eh da,komplikus ima povrsinu od 1m2 a celija u kojoj se sprema hrana je ovakve dimenzije (auh sorry metar mi nije pri ruci a da ne upadam kod mojih,.. :)))
dakle orjentacino visina oko 30 cm,sirina oko 35 i duzine oko 50 cm mada merio sam pod pretpostavkom da mi 25cm raspon palac i mali prst hehe (a u to nisam siguran ,samo mislim da je tu negde :))


3
maximalna temperatura cesto treba po sat i po na idealnom danu da bi se dobila granica odakle dalje ne ide...
ali da kazemo ovako
najvecu temperaturu dostize za oko pola sata(na primer da kazem da stize do 100 stepeni),sledecih deset,do petnajst minuta je jos ostvariv efekat znacajan(na primer 120). a na dalje dobija po stepen na dva minuta,il duze..(na primer za sledecih pola sata dobije jos pet do deset stepeni... i tako sto dalje ide to usporava...)

4

Da,funkcionise lepo i zimi :) danas smo skuvali caj :)

5
probna je mogla po 15 minuta da se ne dira i jos uvek bi ok radila,dakle ne bi gubila mnogo,mislim da bi radila i na 20 minuta da se pogleda... mozda cak i duze...
mi smo uvek bili pored rerne na merenjima,nismo probali da vidimo koliko bi mogli da je namestimo da sama radi,...

komplikus ima mnogo jaci snop zraka,ali trazi cesto podesavanje,da kazem da treba na nekih 7 minuta...
mada,bi se mogao uraditi drugacije malo i da se produzi malo taj period,ili da mu se ugradi mali sistem pomeranja tako da prati sunce oko pola sata... za to je potreban samo mehanizam nekog jaceg casovnika i kanap , :)

6
i komplikus i probna imaju dva to jest tri staklena zvona.tako da barijere staklo,vazduh,staklo su ono sto zadrzava temperaturu unutar.svetlost prolazi staklo,temperatura se zadrzava dovoljno da se deo akumulira i poveca ucinak.

7
naravno,sledi link gde ima mnogo fotografija o izradi al naravno bice ih jos,jedino ovde ne umem da ih kacim.
naravno i da se vide uzivo je moguce dogovoriti se ;)

hm u sledecem odgovoru link ka slikama,samo da restarujem komp ,nesto mu se spava :D

stali smo kod linka za slikice

http://www.karike.com/albums/IIPANTERII/a82316
pregledaj tu ,sta god ti interesatno a ti pitaj :)

8 mozes kuvati krompir,pasulj,pirinac,dakle jela koja presna se tesko jedu :) ,
istina mi jos nismo kuvali jela,vec samo vodu za caj,ali provereno imamo temperaturu :)



sledece pitanje

9)
hrana ide u staklene celije spajane specijalnim silikonom za visoke temperature,rekli su mi da taj koriste pekari za rerne. i tako je ostavljeno. crna boja posude je ono sto skuplja solarnu energiju i pravi temperaturu. to na posudi je emaijl,to jest mineral nanesen na metal.koliko su mi rekli u prodavnicama a to je da nema bezbedne farbe ako ide pored hrane. a emajliran metal ima crnu boju koja funkcionise... kada bi posude bile specijalno pravljene za solarne rerne i ucinak bi bio veci jer bih trazio drugaciji dizajn posude.

ovako 250 stepeni bi mogli da napravimo po mom razmisljanju sa nekih 250 evra do 350 evra. doduse celija za hranu bi bila velicine male rerne,il srednje rerna u klasicnim kuhinjama. al bi radila na sunce, i po zelji bila na tockovi ili tockicima. kada bi se to napravilo u serijsku proizvodnju cena bi pala,naravno. :)))

Zamolio bih nekog od moderatora da poslednjih par poruka (o solarnoj rerni) izdvoje u poseban tred, preglednosti radi.
@chikaperadetlic, @IIPANTERII Verujem da nemate ništa protiv.

@IIPANTERII
Nisam shvatio kog ti je oblika reflektujuća površina. Tj kako uklapaš one komade kartona (za početak - kod probne rerne) ?

Ne slažem se sa tim, jer solarne rerne samo koncentrišu energiju preko reflektivnih površina i pod uglom padaju u jednoj tačci - žiži i iste funkcionišu maltene isto kao i kod pasivnih kuća.

Slažem se da kuća i rerna nije isto, ali su principi isti. Možda će krajnji efekat biti koristan: možda neko dobije ideju da upotrebi solarni koncentrator za usmeravanje sunčevih zraka ka stakleniku solarne kuće ili prozoru (što se koristi kod solarne rerne). Uostalom, nemam ništa protiv da to postane nova tema, ako se za to pokaže dovoljno interesovanja.
Ovako Panter, stvarno sam impresioniran onim što sam video, svaka čast! Dizajn "Komplikusa" je ipak nešto novo, što nisam još imao prilike da vidim na net-u. Parabolični reflektor sam viđao, ali prvi put vidim da je komora sa svih strana izložena suncu. A tu su i višestruki stakleni zidovi, koji čuvaju prikupljenu toplotu. Sa tvojih fotografija mi je sve mnogo jasnije.
Moram da istaknem koliko je važno na forumu imati učesnika koji poseduje izvesna praktična iskustva, a da je pri tom voljan da ih nesebično podeli sa drugima. Takvi ljudi ohrabruju ostale, koji nisu baš sigurni da takvo nešto može na našem podneblju da funkcioniše i oni su zapravo nosioci napretka i popularizacije solarne energetike kod nas. Eto, ja na primer, nakon ovoga što sam video, siguran sam da ću probati da napravim jednu solarnu rernu, jer sam se uverio da je to moguće. Mnogi od nas su dobri teoretičari, ali ništa nije tako dragoceno, ni teorijsko znanje, ni računarska simulacija, koliko jedan uspešno realizovan projekat.
Panteru, zahvaljujem ti na brzim i iscrpnim odgovorima i želim ti da istraješ u razvoju svog projekta, pa i da komercijalizuješ svoju rernu, zašto da ne? Ako ja slučajno napravim nešto što radi (to će biti možda tek na leto), podeliću svoja iskustva sa ostalima.
Zahvalan sam i onima koji grade solarne kuće i iznose svoja zapažanja, jer su i oni veliki borci za solarnu energetiku

Mislim da je dobro da solarna rerna ostan u postu solarnih kuca,jer je rec o solarnoj energiji,isti zakoni se primenjuju,slicna je stvar za dobijanje merenja i podataka.

ja sam krenuo da pravim solarne rerne zato sto zivim u stanu i nemam dvoriste gde bih napravio kucicu :) ,nadam se da ce biti i solarnih kucica uskoro :)

imam dizajn solarne kuce,verujem postavljen na ovom forumu u ranijim postovima,ona koristi upravo reflektivne povrsine ispred prozora.inace je to vec primenjeno na pasivno solarnim zemunicama inzenjera veljka milkovica.

tako da je to dobra stvar i dobija se usteda u gradnji dobar efekat u grejanu :)

u temu pasivne solarne kuce spadaju i razni solarni grejaci vode,vazduha,termalne mase,kao i za proizvodnju struje,jer je cilj koristiti prirodne resurse i smanjiti mesecne racune :) mislim da je interesatno pratiti sve na tim poljima sta se desava,a direknto se moze primeniti u gradnji kuce.

recimo solarnu rernu je moguce ugraditi u trombov zid, ako se koriste reflektivne povrsine ispred prozora,onda bi i rerna u kuci trebala lepo raditi za kuvanje kada god ima sunca. a ne bi nista oduzimala od funkcionisanja kuce,i zida.

za CIKAPERADETLJIC
Rerna komplikus jos treba da dobije postolje sa tockicima,imam plan za vecu rernu koja bi isla do dvesta stepeni ,mozda i vise,samo nemam finansija(mozda se bude naslo)... to bi ti se svidelo,ona bi imala vratanca za otvaranja komore.
pitanje koje mi se javlja jeste dal je bolje da bude cela staklena pa da svetlost prolazi kroz staklo ode do reflektivne povrsine i vrati se pogadjajuci posudu ili metalni emajlirano crn lim(od tepsije na primer,pa bi se to ponasalo kao grejac) dal je to bolje ili,napraviti dobro izolovanu komoru koja ima sa samo jedne strane staklo i to prema koncetratoru.
video si da je bilo par inovacija,i da sam radio sa vise stakleni zvona jer sam eksperimentisao ucinak vise staklenih komora.
fazon je da sto vise stakla ima,vise stakla se i gubi refleksijom...ipak svako staklo dakle deo svetlosti odbije.
Najmanje odbija pod uglom od 90 stepeni,pa ce nova komara imati nesto drugaciji oblik kako bi uvek bilo priblizno uglu od 90 stepeni sretanja svetlosti i stakla.

ja sam jos neko vreme u pancevu pa se selim za vrsac,u svakom slucaju mozemo se cuti,mogu ti dati par ideja za prve rerne kako da ih pravis,i da isprobas neke stvari koje nisam al koje mogu biti dobre.
takodje,mogu ti preneti svoje iskustvo sto se tice rezultata,povrsina,cini se da nam trebaju vece povrsine ili kvalitetne podloge ako zelimo pecenje kolaca da ostvarimo,il pecenje bureka :)))
a moze i jaca reflektivna podloga kao i veca :D

kada pocnemo da prebacujemo dvesta,onda je to to,cuo sam za primere ljudi koji su napravili rernu od 300 stepeni i posle se vratili na rerne od 200,kaze ne treba im 300 samo mogu da spale hranu,.. :)))

i tako cujemo se porukama :D

to je bilo retoricko pitanje. Nisi morao da odgovaras na to. Ta pitanja su sa ciljem da malo slobodnije gledas na celu problematiku. Ako je cilj grejati se jeftino (po mogucnosti besplatno) onda nije neophodno da se ogranicimo na 100% pasivna sredstva.


ne razumem bas strucne pjmove. Na sta mislis pod "difuzna energija".

ja iance ne govorim da je aktivni sistem bolji vec ne vidim zasto pristupati problemu kao da je cilj da sa grejanje postigne iskulucivo pasivno.


To je bilo jedno od onih retorickih pitanja.
ali ipak:

Pa ta izolacija je za ocuvanje toplote iz unutrasnjosti kuce. Ako je ta izolacija dobra i ako je postavljena iznutra onda unutrasnja temperatura nece imati veze sa temperaturom zidova, temelja, tla...
Ali svaki zid sam po sebi mora imati kontakt sa temeljima terasama, krovom, i tlom i tuda toplota odlazi. Trombov zid u svom default izdanju nije izuzetak od ovoga. Teoretski mozes ga izolovati da ga nekako odignes od poda i odvojis od plafona ali tada bi se lako moglo desiti da padne (na nekog).


Pa provereno je za kuce na kojima su pravili eksperimente. Ali ako ne radis po zvanicnom projektu i ne ispostujes specifikaciju moze biti i drugacije.

vezano uz ovo, skrecem paznju da sam jos u prvom postu u ovoj temi rekao da mene to zanima vise za univerzalnu i indusrijsku primenu. Dakle vezivanje ovih tehnologija iskljucivo za stambenu kucu po necijem projektu mi je previse ogranicavajuce. Mene zanimaju univerzalnija resenja koju su primenjiva na razlicitim vrstama i velicinama objekata. Nesto sto moze jeftino da se napravi a da kasnije pojefitini (ili ucini besplatnim) grejanje.

Sam momenat ravnoteze izmedju grejanja i hladjenja kod trombovog zida je previse ogranicavajuci. Sta ako ti treba recimo za grejanje fabrike koje radi u ti smene ili recimo uzgoj nekog voca ili povrca koje bolje raste kada mu se ujednaci temperatura 24h na dan itd. ima raznih slcuajeva i potreba.


Pa ja sam je kupio pre par godina. Cudno da je ne izdaju vise, to je po meni najbolja od te izdavacke kuce.

Difuzna energija je energija koja dolazi za vreme oblacnih dana,dakle to nije direktno suncevo svetlo,vec ono koje prolazi kroz oblake.
Kroz praktican primer mogu reci ovo,energija koja dolazi za vreme oblacnog dana nije zanemarljiva vec merljiva.samo je pitanje koliko je to zapravo za solarnu kucu dovoljno.
kroz eksperiment sa rernom sam saznao ovo.
napolju je bilo 15 stepeni,bio je oblacan dan,direktnog sunca nije bilo,kao sto nije bilo ni vidljivo kroz oblake. Oblaci nekad znaju biti u vecoj kolicini,dakle nije maksimalna oblacnost,al nebo je bilo skroz prekriveno u oblacima.
probna rerna je uspela da podigne vremenom temperaturu sonde(centralne posudice) na 30 stepeni i tu se drzala.

to znaci da je difuzna energija bila dovoljna da doda 15 stepeni razlike i da je odrzava.
ovo sto sam napisao ne znaci da ce solarna kuca dobiti 15 stepeni na oblacan dan,jer termo masa moje probne sonde je vrlo mala i lako promeni temperaturu,dok kod solarne kuce je ogromna i zato solarna kuca dugo odrzava temperaturu priblizno jednakom .

Nego to znaci da kada je oblacno da kuca moze da dobije vise sunceve energije nego sto gubi kroz hladjenje stakla. pogotovu ako se pored prozora dodaju reflektivne povrsine.



sto se AKTIVNIH i PASIVNIH sistema tice mi svi smo naravno zainteresovani i za aktivne sisteme,samo dok su jeftini. Ali pasivni sistem je za divno cudo efikasniji,pa mislim da je logicno da glavne mehanizme zagrevanja i hladjena zasvnivamo na pasivnom sistemu. Dok i sam sam na ovom forumu predlozio neke aktivne dodatke na pasivni sistem koji bi povecali efikasnost prozora za 1.5 do mozda 2x . fazon je u tome da aktivni sistemi trebaju da imaju minimalni rad,da budu efikasni u povecanju dobitka pa stoga isplativi a po mogucstvu da budu jeftini i sto jednostavniji.

Prije svega želim da pozdravim sve koji učestvuju u ovoj temi i da se zahvalim što je ovakva tema uopšte otvorena.
Temu sam počeo pratiti prije nekih 20-tak dana i ovdje sam saznao neke, na prvi pogled, nevjerovatne stvari. Jedino mala kritika moderatoru: mislim da je ovdje suviše različitih stvari koje se ne tiču pasivne solarne kuće, pa bi ih trebalo izdvojiti. Ova tema me je upoznala sa konceptom PassiveHaus za koji nisam prije toga nikada ni čuo. Ovaj standard, doduše, ovdje nije striktna tema. U zadnjih dvadesetak dana sam sa neta skinuo 10ak brošura, knjiga i tako to i većinu pročitao (na nezadovoljstvo ukućana - kažu samo to čitaš i o tome pričaš).
Kako sam ja shvatio koncept pasivne kuće (po sistemu PassiveHaus) on se sastoji od toga da ukupna godišnja energija utrošena za grijanje ne prelazi 15kWh/m2 korisnog prostora, a da sveukupna energija utrošena u takvoj kući ne bude viša od 120kWh/m2 (uključujući grijanje, hlađenje, spremanje hrane, kućanske aparate, osvjetljenje....).
Gornji rezultati se u ovom Njemačkom konceptu postižu sljedećim:
1)Nivo toplotne izolacije za zidove 0.15W/m2K a za tavanicu 0.11W/m2K (cifre nisu striktne i zavisi od toga da li se standard primjenjuje u Norveškoj ili u Italiji)
2)Gradnja bez toplotnih mostova (bridge-free construction) - ovo je stvar koja mi je najmanje jasna kako izvesti, što nije ni čudo jer nisam građevinac već elektroinženjer... Odnosi se na spajanje dijelova konstrukcije (ploče, zidovi, temelji) i na prozore tj. njihove okvire.
3)Zaptivenost čitavog prostora, ovo se najviše odnosi na montažne kuće, kuće od drveta i slično. U našem sistemu gradnje (blok, malterisanje) ovaj problem uglavnom ne postoji. Da bi se utvridilo da li je zaptivenost zadovoljena izvodi se test u kome se pritisak u kući podigne/spusti za 50Pa i mjeri se protok vazduha u i iz kuće a ovaj ne smije biti veći od 60%zapremine prostora za 1 sat mjerenja.
4)Prozori čiji je koeficijent provođenja 0.8W/m2K
5)Sistem ventilacije takav da svjež zrak ne ulazi direktno u kuću (jer bi pri vanjskoj temperaturi od -10C suviše rashlađivao prostor pa bi koncept od 15kWh/m2/god. bio nedostižan) već preko više izmjenjivača toplote (najprije se zagrijava u zemlji, pa se onda zagrijava u izmjenjivaču toplote vazduh/vazduh, gdje se koristi iskorišten topao vazduh za zagrijavanje hladnog). Nakon toga predgrijani vazduh (kažu da već tada ima temperaturu od 17-18C) se grije nekom od metoda (npr. gas, struja, toplotna pumpa, čvrsta goriva isl). Ovaj sistem ventilacije je ključ uspjeha a njime se postiže visok kvalitet vazduha u prostoru gdje se živi. Na jedan sat se projektuje da se izmjeni 30m3 vazduha po članu domaćinstva.
6)Orijentacija kuća ka jugu, sa nešto većom količinom staklenih površina, dok bi sjeverna strana bila sa što manje prozora.
7)Neobavezne su ali se preporučuju, staklene bašte, grijanje vode sunčanim kolektorima islično

Ima mnogo primjera ovih kuća izgrađenih u Njemačkoj, Norveškoj (čak i na sjeveru gdje temperature često padaju ispod -20C).

Da li neko zna ima li kod nas kakvih projekata po ovom standardu? Mislim da je u čitavoj ovoj priči najskuplji upravo sistem ventilacije. U jednoj od kuća saznao sam da se koristi uređaj Aerosmart kompanije Drexel-Weiss, koji je vjerovatno jako skup ali podatke nemam. Da li nešto više znate o tome? Pokušao sam saznati koja je cijena Aerosmart L sistema, čak slao i mail na više adresa na sajtu proizvođača ali nisam dobio odgovor. Slao sam mail i njihovom distributeru u Sloveniji ali niko ne odgovara.

Druga stvar su ovi nesretni prozori. Ko je od nas vidio ovakve prozore? Gdje se to ima kupiti? Boga pitaj koliko to košta. Cijela ideja je strašno interesantna ali mislim da neće zaživjeti dok država ne bude vršila poticaj za tako što. Vidim da su u blizini Zagreba izgradili već jednu takvu kuću, pa ne bi bilo loše saznati kakva su iskustva onih koji žive u njoj...Evo linka
Pasivna Kuća - Hrvatska


Za sada toliko, puno pozdrava!


_{[Ovu poruku je menjao ljiljanm dana 06.02.2010. u 21:50 GMT+1]}

Za Srbiju ne znam, a za Hrvatsku mislim da ima projekata po ugledu na Nemačke pasive hause po ovom standardu



Misliš na ovaj dole priloženi link?

http://advantage-austria.org/si/news/local/PeterGaspersicSLO.pdf

Stoi se opreme za ventilaciju, grejanje vazduha i tako toga tice, preporucujem vam da obavezno dodjete na poljoprivredni sajam u novom sadu (za par meseci ce) http://www.nsfair.com/
Uvek bude dosta izlagaca sa takvom opremom pa cete naci neke informacije sigurno. Takodje dobro je da obidjete i neki sajam gradjevinarstva mada nikad nisam bio pa ne znam da li bude opreme za ventilaciju.


U mnogim kucama ne udje toliko svezeg vazduha ni za ceo dan.
Neovisno o ovome, meni jako smeta ustajao vazduh i ja volim da otvorim prozor uvek kada mogu. Kada bi pravio kucu obavezno bi napravio i nekakve ventilacione tunele.


Pretpostavljam da je ovaj sistem ovisan o elektricnom uredjaju. A s obzirom da je kuca zaptivena pitanje je koliko je pametno osloniti se na njega.
Evo jedan primer do cega moze da dodje usled kvara ventilacionog sistema:Izvor: http://www.poslovniforum.hr/poljoprivreda/peradarstvo_ugusilo.asp


Shvatam.
Sto se solarnih sistema tice nije vazno odkuda svetlost dolazi. Svaka zraka svetlosti nosi odredjenu kolicinu toplote koja se moze uhvatiti na crno obojenim objektima. Ta difuzna svetlost nije ni po cemu slabija nego dolazi u manjoj kolicini i pod malo nezgodnijim uglovima. Naravno od nje se moze uhvatiti znacajno manje toplote.


Solarna rerna tog tipa koji pravis je vise zavisna o direktnoj suncevoj svetlosti nego ova resenja o kojima sam ja pricao. Razlog je sto se rerna bazira na reflektujucim povrsinama i ako svetlost nije usmerena iz jednog smera ne mozees ni da je reflektujes u pogodnom pravcu.
Dok crni objekti mogu pretvoriti svetlost u toplotu, bez obzira iz kod pravca dolazi.

Prvi put sam se za ovo zainteresovao kada sam citao jedan australijski sajt na kojem australijska vlada daje preporuke narodu za gradnju stedljivijih kuca. Preporucivali su da se vecina prozora nadje sa severne (to je kod njih kao kod nas juzna) strane i da se prozori ne prave na bilo kojem mestu nego da se pazi da ispred njih nema neki zaklon. Idealno je da kada pogledas kroz prozor vidis nebo a ne nadstresnicu ili komsijinu kucu. Dakle kroz svaki prozor hvatas energiju na pasivan nacin samo ako nema nista da zaklanja svetlost koja dolazi sa neba. Narvno to nije dovoljno da eliminises vestacko grejanje ali svakako pravi ustedu.

_{[Ovu poruku je menjao Stranger2 dana 07.02.2010. u 19:15 GMT+1]}

iii
U slučaju nestanka el.en. sistem jednostavno ne bi tako efikasno radio, već bi bilo kao i u klasičnom domaćinstvu. Kako misliš da bi se ljudi ugušili? Vazduh bi ipak lagano nastavio da ulazi kroz cijevi zbog razlike temperatura i pritisaka vani i u kući. Osim toga u snu je potrebno manje kiseonika. Većina nas ipak ne otvara prozor u toku noći. Što se tiče tih kokošiju one su se vjerovatno ugušile zbog nekog drugog razloga (preveliki broj na malom prostoru i sl.)
Da li neko zna nešto o ovim prozorima sa U < 0,8W/m2K?

Pa uglavno ne otvaramo ali prilikom gradnje kuca nismo ni pazili da sve bude zadihtovano. u resenju o kojem je rec se bas spominje da je jako vazno spreciti da vazduh ulazi sam od sebe vec bas mora kroz sistem za predgijavanje da bi temperatura vazduha u kuci bila pod potpunom kontrolom.


Procitaj ceo clanak ima link ispod ovog citata. Ne mogu se ugusiti od prevelikog broja jer je to farma nosilja. Tu uvek bude oko tri sprata kucica sa gnezdima nuz zidove i kro zsredinu "skele" na koje se penju da spavaju. Tako da imaju dosta mesta. Ili je mozda potpuno kavezni sistem gde svaka koka ima svoj odeljak i ne moze van gde opet ima mesta. Osim toga to nije jedini slucaj sam osto se to uglavnom desi sa pilicima pa steta ne bude velika pa se ne pise o tome u novinama.

Nije to bas za zezanje. Ako otkaze grejanje ili klima uredjaj nece ti biti konforno ali nista opasno. Medjutim bez vazduha mozes umreti, pogotovo tokom spavanja.


pa to nije obicna cev pa da se samo ventilator zaustavio. To je nesto slicno hladnjaku od automobila u kojem se ispreplicu komore sa kucnim vazduhom koji izlazi i svezim vazduhom koji ulazi. Tako razmene toplotu da bi se ulazni vazduh jeftino ugrejao. Medjutim kad ventilatori prstanu da proteruju vazduh kroz taj sistem tu bude prilicno veliki otpor slobodnom protoku vazduha. U najblize sobe bi mozda uslo dovoljno ali u najudaljenije ne verujem.

Ne znam...
Vjerovatno si u pravu što se tiče tih izmjenjivača, da je usporen prirodan tok vazduha. Ipak moraš znati da takav sistem kad radi uvlači mnogo više vazduha nego što smo mi nakvikli. 30m3/osobi/satu. Ja vjerujem da je problem nestanka struje nekako riješen. Ipak je do sada u EU napravljeno gotovo 10000 pasivnih kuća.

Ali da se prebacim na nešto drugo. U mnogim stranim tekstovima, a i u rijetkim koji su prevedeni na srpski (npr. brošura Građevinske Direkcije Srbije) se navodi da je cijena ove kuće 10ak procenata veća nego standardne. Mislim da je ovaj procenat primjenjiv na cijene gradnje na Zapadu, gdje kuća od 100-njak kvadrata korisnog prostora košta 100njak hiljada evra.
U međuvremenu sam dobio odgovor iz Slovenije pa pogledajte:

Pa verovatno ugradjuju sigurnosni prozor sa poklopcem koji drzi elektromagnet. Kada struje nestane magnet otpusti i poklopc otpadne pa vazduh moze prirodnim putem kroz njega ulaziti. Medjutim to nije deo ovog sistema vec njegova alternativa pa pretpostavljam da se posebno placa i posebno ugradjuje na koji god zid izaberes.


Osutaj odmah :)
Ako taj sistem kako kazu ima dosta malu toplinsku snagu, to znaci da ce ona sam ustedeti jako malo struje. Sto znaci da za taj novac mozes koristiti obicne kalorifere u narednih 100 godina koji ce zameniti ucinak ovog skupog sistema. Zamisli samo koliko ogreva mozes kupiti za toliko para.

Da taj sistem od 21000 evra moze da se primeni na celu stambenu zgradu onda bi bio pun pogodak ali toliko novca za malu ustedu u samo jednoj kuci od 150 kvadrata je previse. Preporucujem da se preorjentisete na sisteme koji se mogu izvesti u "uradi sam" stilu.

Dok država ne bude subvencionisala ili dok ovi ne snize bezobrazno visoku cijenu kod nas ovo neće piti vode. Priča se da će u Evropi od 2015 da bude stotinjak evra subvencije po kvadratu za ovakve objekte. Ovo, opet ponavljam, ima smisla u Njemačkoj, Danskoj (u Kopenhagenu je 1kWh el.en. 30evro centi, dok je u BiH oko 5-6evrocenti), gdje je i energija skuplja, gdje se trude da što manje zavise od ruskog gasa i gdje je gradnja papreno skupa, pa im ovih 20tak hiljada evra ne dođe strašno mnogo više. Mislim da bi ovakvi sistemi ipak morali biti jeftiniji. Pogledajte na fotografiji šta košta 11820evra+PDV+carina(visina ovog uređaja je oko 2m a širina je 60cm - uostalom evo i linka Aerosmart S,M,L

Članak sa sajta www.javno.com



Zahvaljujući programu Pass-net Europske unije za promicanje ''pasivne kuće'' kao energetskog standarda građenja, u Hrvatskoj će se tijekom ove godine održati niz seminara, predavanja i izložbi kojima će se promovirati i poticati projektiranje pasivnih kuća.

Hrvatska je u program Pass-neta uključena kao jedina zemlja koja nije član EU, zajedno uz Njemačku, Austriju, Švedsku, Veliku Britaniju, Belgiju, Češku, Slovačku, Rumunjsku i Sloveniju.

- Ova godina je izuzetno važna u Hrvatskoj za promociju energetske učinkovitosti u arhitekturi i gradnji - kazao je Ljubomir Miščević, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu i voditelj hrvatskih stručnjaka uključenih u Pass-net.

Pritom je izvijestio kako je u rezoluciji Europskog parlamenta 2007/2106 (INI), od kraja siječnja ove godine, podržanoj i Akcijskim planom za energetsku učinkovitost, među ostalima, naveden zahtjev da sve nove gradnje, koje trebaju biti grijane ili hlađene, od 2011. godine moraju biti konstruirane kao pasivne kuće.

Ulaganje koje štedi novac

Pasivna kuća ima bolju toplinsku i zvučnu izolaciju, stalno svježi zrak, a pritom štedi i energiju. Pasivna kuća, naime, koristi 15 kilovatsati po četvornom metru tijekom cijele godine, dok prosječna kuća troši 150 kilovat sati, pa i 300 kilovatsati ima li lošu toplinsku izolaciju.

U Frankfurtu na Majni, kaže Miščević, nisu čekali rezoluciju nego su još 2006. odlučili graditi po pasivnom standardu sve objekte koji se financiraju iz gradskog proračuna: od dječjih vrtića, domova umirovljenika i socijalnih stanova do bolnica i domova zdravlja. Grad Zagreb, dodaje, zasad je iskazao interes za izgradnju jedne višestambene pilot - građevine u Podbrežju na razini energetskog standarda pasivne kuće.

Edukacija građana

Svi sudionici na predstavljanju programa Pass-neta u utorak na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu, gdje je i njegovo sjedište za Hrvatsku, složili su se da je izuzetno važno potaknuti građane da se upoznaju s mjerama energetske učinkovitosti i na štednju energije.

Po istraživanjima Programa Ujedinjenih naroda za razvoj (UNDP) u Hrvatskoj, čak 65 posto građana ne zna što je energetska učinkovitost. - Možda su čuli za štedne žarulje, ali ne i za pasivne ili nisko energetske kuće - rekla je Vlasta Zanki iz UNDP-a.

Tijekom cijele 2008., u organizaciji Hrvatske komore arhitekata i inženjera u graditeljstvu održavat će se seminari na temu Energetska učinkovitost u zgradarstvu.

Kako je istaknuto, više od 30 posto zagađenja okoliša uzrokuju upravo građevine, koje ujedno troše 38 posto ukupne energije, dok na industrijsko zagađenje ''otpada'' 20 posto, a promet zagađuje od 12 do 14 posto.
Javno.com

Ja mislim da se oni ni ne greju na struju. Znam da su u londonu sve kuce (osim mozda usamljenih kuca) imaju na tavnu neke zavrzlame bojlere, rezervare i kojesta. To im je centralno grejanje i grejanje tople vode za kupatila. Mislim da koriste gas. A kuce su im monofazne, struju placaju prepaid i racuni im nisu skuplji nego kod nas. Doduse nemaju na sta ni da potrose samo mozda elktricni sporet im je jaci potrosac ali koliko sam ja video i sporeti su im na gas. Moguce je da je kilovat struje kod njih skuplji ali oni su to resili tako da struju koriste samo za svetlo, frizider i kucne hi-fi uredjaje tako da ne potrose mnogo.

Kad sam vec to pomenuo zanimljivo je da kod njih sporeti mnogo brze ugreju. Izgleda koriste neku vrstu gasa koji je energetski jaci nego kod nas.


Mozete vi i bez ovoga praviti solarnu ili energetski ucinkovitu kucu. Ovaj sistem je samo da se ustedi toplota koja izlazi putem "istosenog" vazduha. Ali ima jos mnogo drugih aspekata gde se moze postici usteda.

Takodje trebate imati na umu da je svakoj firmi cilj da zaradi novac i zbog toga lobiraju za svoje proizvode cak i ako zapravo nisu tako dobri. Resenja koja oni preporucuju su deo njihovog marketinga. Neko se upeca a neko nastvi traziti dalje resenja koja ne zavise od njihovih skupih proizvoda.
Ako vec niste pogledajte na pocetnim stranama ove teme sistem sa plastenikom koji sam ja nacrtao. To je slicno ovome o cemu sad govorimo jer sam i ja razmisljao da se grejanje postize uvlacenjem (jeftino) zagrejanog vazduha u ventilacioni sistem objekta. Glavna razlka je u tome sto ja nisam planirao nikakav izmenjivac toplote nego jednosmeran protok vazduha:

ULAZ svezeg vazduha > plastenik > rezervoar topote > ventilacioni cevovod > objekat koji grejemo > prozor za IZLAZ vazduha

Da, naravno, većina se ne grije na struju, primjer sam naveo samo radi poređenja koliko je na zapadu energija skuplja nego kod nas. Gas vjerovatno nije toliko skuplji ali je sigurno skuplji. A opet ovi što guraju tehnologije pasivne gradnje znaju da gas dolazi od Rusa....a žele da što manje zavise od njih.

Mislim da bi se nekakav izmjenjivač toplote, sa mnogo manjim koeficijentom iskorištenja, mogao i napraviti. Ako ste čitali članak o pravljenju pasivne kuće u okolini Zagreba (Brestovje), interesantno je kako se u izmjenjivaču toplote u zemlji zagrije hladan vanjski vazduh. Izmjenjivač je PVC cijev fi 16mm, dužine 60m položen na dubinu od 1.3 do 2.8m (pad 2.5% radi odvođenja kondenza). Pri vanjskoj temperaturi od -19 je izlazna temperatura iz izmjenjivača iznosila +7, dok je pri 0C izlazna temp.iznosila +9.5C. Ovo je već ogromna ušteda. Ovaj vazduh sada treba dogrijati još 10ak stepeni.

Ovi sistemi su jako zanimljivi i za grejanje i hladjenje. Samo je problem ta kondenzacija.
Bez mogucnosti vadjenja cevi sumnjam da ovo vredi. Jer cak i ako se kondenzovana voda sleva uvek ce unutra uci neki puzevi i ko zna kakve zivuljke koji ce stvoriti prljavstinu, vlagu, bolest...

Mozda bi resenje bilo da su cevi krace ali da budu zamocene u rezervoar sa vodom koji bi bio ukopan u zemlju. Tako bi se cevi lako mogle izvaditi i oprati. A voda bi obezbedjivala dobar kontakt sa cevi i transportovala bi toplotu izmedju zemlje i cevi.

Jos jedna mogucnost je da se ciscenje cevi resi kao na farmama krava muzara. Kod njih je ceo mlekovod, prsten od glatkih cevi. I onda uredjaj proteruje kapsulu od sundjera kroz cevovod. To definitivno sljaka samo nije bas jeftino.

Fi 160 mm !!!

Zemni izmjenjivač

Kako je zemlja na dubini većoj od 1,50 m stabilne temperature s podnošljivo malim oscilacijama, a ogromnog kapaciteta predstavlja odlično rješenje za predgrijavanje zraka zimi ili za hlađenje ljeti. Izmjenjivač je izveden od kanalizacijskih cijevi 160 mm položenih u zemlju kako je shematski prikazano na Slici 1.


[att_img]



Unatoč podacima iz literature kako je optimalno uporabiti cijevi ne veće dužine od 40 m, radi nedostatka prostora, a i nekih toplinskih proračuna koji ukazuju na određene prednosti ugradnje dulje cijevi, pogotovo za zimsko razdoblje, ugrađena je umjesto dvije kraće samo jedna cijev dužine oko 65 m.


Cijevi treba ugraditi s posebnom pozornošću kako bi se osiguralo maksimalno brtvljenje i pad u smjeru strujanja zraka od najmanje 2 %. U ovom slučaju radi dužine cijevi pad će biti 2,5 %.

Pad je potreban radi odvođenja kondenzata. Nepravilno položene cijevi (premali pad) rezultiraju zadržavanjem kondenzata u cijevi što posljedično može stvoriti niz gotovo nerješivih problema s mikrobiološkog stajališta. Iako se na ulazu vanjskog zraka u cijevi nalaze filtri, te još jednom na ulazu u protustrujni izmjenjivač zraka, vlažna sredina unutar cijevi i relativno stabilna temperatura pogoduje, ne toliko razvoju bakterija koliko razvoju gljivica, a napose plijesni.

Ispitivanja pokazuju da na kraju ventilacije, na ulazu zraka u prostoriju, zrak sadrži svega 10-20 % od ukupnog broja bakterija koje se nalaze u slobodnom zraku.

Temperatura unutar cijevi osim nekoliko ljetnih mjeseci je uglavnom preniska za bakterije, dok je za plijesni temperatura ispod 20 °C i visoka relativna vlaga tokom cijele godine osim kratkog zimskog perioda gotovo idealna.

Cijevi koje se ugrađuju trebaju biti glatke nutarnje površine, zavoji što obliji radi smanjenja otpora strujanju, a zrak na ulazu kvalitetno filtriran kako bi se ne samo smanjio unos spora nego i čestica organskog materijala, koji bi zadržavajući se na neravninama cijevi služio kao izvor hrane.

Kao što je prikazano na slici 1 na najnižem kraju zemnog izmjenjivača nalazi se sabirnik sa sifonom za otjecanje kondenzata u zemlju. Sabirnik ima dostupni poklopac kako bi se po potrebi povremeno sistem mogao čistiti i dezinficirati.
Okvirni proračuni energetske učinkovitosti takvog zemnog izmjenjivača su rađeni uz slijedeće parametre:

1. jedna cijev 160 mm
2. dužina cca 65 m
3. dubina polaganja 130-280cm
4. volumen ventiliranog prostora 240 m3
5. dinamika provjetravanja 0,5/sat
6. volumen toka zraka 120 m3/sat
7. zadana temperatura ventiliranog prostora 20 °C
8. granična vrijednost za grijanje 18 °C
9. granična vrijednost za hlađenje 25 °C
10. Zagrebačko klimatsko područje

Godišnji dobitak energije takvog zemnog izmjenjivača mogao bi biti oko 1.800 kWh godišnje. Na grafikonima slika 2 i 3,
simulirana su dva zimska dana, jedan s ekstremno niskom temperaturom od -20 °C i drugi s često očekivanom temperaturom
od 0 °C.

Na kraju zemnog izmjenjivača očekivana temperatura zraka za ekstremni dan bi mogla iznositi oko 8 °C, a za neki prosječni zimski dan oko 10 °C , što bi bilo odlično polazište za sistem ventilacije. Ljetno razdoblje je nesporno pa nije tema ovog razmatranja.

http://www.elitemadzone.org/t352030-9#2494870

Gljivice i plijesni u stambenom prostoru

Tko to nije sam vidio? Tamne mrlje na tapetama, na zavjesama tuš kabine ili elastičnim fugama u kupaonici. Postoje također i ''pljesnive'' namirnice. Ove gljivice mogu predstavljati opasnost za naše zdravlje, mogu štetno djelovati na zidove kuće, mogu pokvariti namirnice ili ih čak i zatrovati.

Kod je riječ o drvetu moramo razlikovati između pojave plijesni na zidovima i pojave gljivica koje razaraju drvo jer se preventivne mjere razlikuju u ova dva slučaja.

Svim je plijesnima i gljivicama potrebna vlaga za njihov razvoj. Stoga pojava ovih napasnika siguran je znak da se u prostoriji formira prevelika vlaga. Kod drveta ugroženi su oni dijelovi koji u sebi imaju preveliki udio vlage. S obzirom na vrstu drveta ovdje možemo govoriti o sadržaju vlage u visini od 28 do 32 posto.

Štetno djelovanje gljivica i plijesni na zdravlje čovjeka uistinu je vrlo veliko. Spore ovih napasnika mogu kod ljudi koji boluju od alergija rezultirati pojavom kašlja, hunjavice, proljeva ili povraćanae. S obzirom na vrlo malu veličinu spore se konstantno nalaze u zraku koji udišemo. Već nekoliko stotina spora po kubičnom metru može se štetno odraziti na zdravlje čovjeka.

No štetno djelovanje gljivica i plijesni nije samo vezano uz ljude koji boluju od alergija; ovi napasnici ako dospiju u ljudsko tijelo mogu u njemu rasti i razvijati se a smatra se da otrovi (mikotoksini) koji su proizvod plijesni i gljivica koje se razvijaju na namirnicama mogu prouzročiti rak.

No iako postoji vrlo veliki broj gljivica i plijesni ne možemo apsolutno generalizirati sve njih kao veliku opasnost za ljudsko zdravlje. Kad je u pitanju zdravlje čovjeka činjenica je da postoje vrlo opasne i manje opasne vrste gljivica i plijesni.

Prema podacima znanstvenih istraživanja poznato je preko 100000 vrsta plijesni i gljivica od kojih se od toga nekoliko stotina pojavljuje u stambenim prostorijama. Mi ih primjećujemo u našem stanu tek tada kad one mijenjaju boju jer im se promijene životni uvjeti u kojima se razvijaju.

Gljivice i plijesni pojavljuju se u mnoštvu različitih tonova boja: zelenoj, crnoj, sivoj, crvenoj pa i žutoj. Tijekom svog razvijanja one stvaraju sjeme (s obzirom na vrstu stvaraju spore ili konide) koje je tako sićušno da se ne može zamijetiti golim okom.

Ove se spore u zraku mogu formirati u milijunskim količinama i na taj se način (zrakom) dalje prenose. Zajedno s toplinom, vlagom i hranidbenom podlogom one stvaraju nova gljivična gnijezda koja onda dalje proizvode milijunske količine novih spora.

Plijesni je potrebno ukloniti
Potrebno je isto tako ukloniti i vlagu koja je pretpostavka da se plijesni mogu razvijati.

Čak i ako plijesni u potpunosti uklonimo - bez da uklonimo i glavni razlog njihove pojave (vlagu) - one će se brzo nakon toga ponovno pojaviti.

Gljivice na drvenoj podlozi

Razlikujmo pojmove: plijesni - modra gljivica - kućna gljiva!
Kad govorimo o gljivicama i plijesnima na drvetu moramo razlikovati plijesni od gljivica koje razaraju drvenu masu.

Budući da u ovom dijelu teksta obrađujemo samo plijesni onda ćemo gljivice koje razaraju drvo - modru gljivicu i kućnu gljivu - staviti u odvojenu temu budući da se preventivne mjere i zaštita od njih razlikuje od mjera zaštite i sprječavanja nastajanja plijesni.

Nemojmo zamijeniti pojmove: magličasto crnilo i plijesni?!

''Fogging efekt'' (magličasto crnilo) - iznenadna pojava crnih naslaga u našem stanu.
Kad nam se na zidovima pojave crne mrlje odmah pomislimo na gljivice i plijesni. Manja poznata opasnost koja se posljednjih godina sve češće spominje je tkz. ''fogging efekt'' ili kako ga neki zovu magličasto crnilo.

Kod ove pojave najprije se zamijete crne mrlje na vanjskim zidovima, kosinama krova kao i u blizini radijatora i cijevi sustava za grijanje.

Što učiniti u slučaju pojave plijesni u stanu? Sredstva protiv plijesni

Najučinkovitiji i najpogodniji (visokoučinkovit uz relativno male nuspojave) je stopostotni alkohol (koristiti najmanje to-postotni etanol). Za nanošenje na vlažna mjesta potrebno je koristiti najmanje 80-postotni alkohol budući da ga razblaži već vlaga na koju se nanosi.

Druga sredstva za suzbijanje plijesni i gljivica koja su vrlo poznata ali se njihova upotreba ne može tako općenito preporučiti, su 5-postotna otopina vodikova peroksida (nije tako učinkovita kao etanol), 5-postotna otopina amonijaka (snažno djeluje na dišne organe) i kućanska sredstva za čišćenje s ''aktivnim klorom'' (štetno djeluju na zdravlje čovjeka).

Silikonom protiv plijesni

Silikonske fuge u kupatilu potrebno je ukloniti samo ukoliko su se plijesan i gljivice snažno razvile. Ako se radi o ''svježe'' formiranim mrljama plijesni mogu će je upotrijebiti određena sredstva za suzbijanje plijesni koja se mogu kupiti u trgovinama i drogerijama.

U pravilu ''terapija'' ovim sredstvima mora se u više navrata ponavljati dok plijesan u potpunosti ne nestane.

Inače: silikonske fuge moguće je uklanjati posebnim alatom (npr. nožem za rezanje tepiha), zatim podlogu dobro i temeljito mehanički očistiti, zatim podlogu očistiti alkoholom (acetonom) kako bi se uklonile mrlje masti i tek nakon ovakve obrade potrebno je na spojeve nanijeti silikon za sprječavanje plijesni.

Dubina fuga trebala bi biti za jednu trećinu manja od širine fuga ... drugim riječima rečeno: maksimalna dubina fuge treba iznositi najviše 2/3 širine fuge. Na taj način uštedjet ćemo silikon, produžiti mu vijek trajanja i povećati mu elastičnost.

Materijal za fugiranje potrebno je nanijeti na podlogu ali na taj način da glavnu podlogu fuge čine dva susjedna ruba ali ne i prostor ispod fuge - naime kako masa za fugiranje ne bi bila preduboka (2/3 širine fuge) ispod se može staviti umjetni plastični materijal kao ispuna na koji se onda nanosi masa za fugiranje.

Masu za fugiranje potrebno je nanositi ravnomjerno pod istim pritiskom a površinu fuge zatim izravnati vlažnom žličicom ili lopaticom za izravnavanje ili možemo to učiniti jednostavno jednim prstom ruke na koju smo prije toga navukli plastičnu rukavicu.

Kako bismo imali čiste rubove s jedne i s druge strane možemo se poslužiti samoljepljivom vrpcom koju nakon nanošenja i izravnavanja fugirne mase možemo opet ukloniti pazeći pri tome da ne oštetimo glatke rubove same fugirne mase.

Kod izravnavanja fugirne mase treba vrlo dobro paziti da gornja površina bude bez udubljenja kako se u njima ne bi nakupljala voda ... inače bi se plijesan opet mogla pojaviti (bez obzira na fungicidna svojstva silikona).

Plijesan na drvenoj podlozi

Sprječavanje pojave gljivica i plijesni uglavnom se sastoji u uklanjanju vlage i sušenju drvene podloge. Plijesan i gljivice prodiru u drvenu masu najviše do 1 mm dubine.

Čim se drvena masa isuši (prestane biti vlažnom), plijesan se prestaje razvijati i prestaje rasti, a micelij gljivica jednostavno je tada ukloniti (pomoću četke ili možda izbrusiti gornji sloj drveta). Često iza plijesni ostaju mrlje koje se ponekad pojavljuju i nakon nanošenja drvenih lazura na gornju površinu.

Plijesan na zidovima

Kad je riječ o ''svježoj'' pojavi plijesni tada nam može pomoći dezinfekcija etanolom.
Ako je plijesan prisutna dulje vremena i dublje je prodrla u zid onda je tapete, boju na zidovima pa eventualno i žbuku potrebno ukloniti.

Ovdje na žalost ne možemo puno učiniti sa već spomenutim sredstvima protiv plijesni jer ona prije svega štite površinske slojeve zidova. Stoga savjet glasi: skinimo tapete i boju - moramo li uklanjati i dublje slojeve na zidu vidjet ćemo nakon što zidovi budu potpuno ''goli''. Površine koje je napala plijesan potrebno je temeljito ukloniti.

Još nekoliko savjeta o zaštiti napadnutih površina

Za zaštitu napadnutih površina od plijesni mogu se koristiti anorganski materijali, naravno ako i dalje postoji opravdana opasnost od pojave vlage u prostoriji.

Ovdje prije svega mislimo na upotrebu vapnene žbuke, ličenje površina vapnom i upotrebu mineralnih boja (silicat je boja za unutarnje površine, doduše nešto je skuplja no zato propušta vodenu paru i anorganska je tvar).

Na kritična (napadnuta) mjesta nemojte stavljati tapete jer one predstavljaju dobro hranidbeno tlo za spore, no ako to ipak iz nekog razloga (vizualnog) morate učiniti onda radije upotrijebite tanke papirne tapete koje ne sadrže umjetne tvari.

Budući i da zidovi izgrađeni od anorganskih materijala mogu predstavljati podlogu za plijesan zbog činjenice da se u svakom stanu stvara prašina odmah moramo još jednom ponoviti: Sprječavanje formiranja vlage u prostoriji osnovni je preduvjet u sprječavanju nastajanja plijesni i gljivica!

U normalnoj situaciji dovoljno je prostoriju ispravno zagrijavati i prozračivati i na taj način izbjeći ćemo vlagu i eliminirati stvaranje plodnog tla za plijesni (pod normalnom situacijom ne podrazumijevamo eventualno postojanje oštećenja zgrade ili zidova ili postojanje toplinskih mostova).

No što je to onda normalna situacija? Pod normalnom situacijom u stanu mislimo na sljedeće komponente:

Dostatna veličina stambenog prostora po osobi u stanu kako bi se na taj način osigurala dovoljna količina svježeg zraka koji ukupnu stvorenu količinu vlage može vezati na sebe.

Dostatna temperatura vanjskih površina zidova, jer dokle god je temperatura zidova samo 4 °C ispod temperature prostora na zidovima se neće kondenzirati vlaga. Kako bi se ova temperatura održala zidovi moraju biti suhi i toplinski dobro izolirani, a isto to pravilo vrijedi i za pod i strop.

Zidovi i strop u stanu moraju biti u stanju upijati vlagu. Površine zidova moraju biti ''otvorene'' kako vodena para ne bi mogla samo prolaziti kroz njih nego se u njima neko vrijeme i zadržati (sposobnost pohranjivanja vodene pare).

Jednostavnijim riječima:

Kad se u stanu pojavi vodena para što će se s njom dogoditi? Namještaj je ''tapeciran'' umjetnim materijalom, na zidovima se nalaze vinilne tapete, strop je od čvrstog betona a na podu se nalaze PVC podne obloge - vodena para se u ovoj situaciji nagomilava i dolazio do zasićenja, okolina je ne može apsorbirati i ona se počinje zadržavati na hladnijim dijelovima zidova.

No, kako bismo omogućili vlazi da se ponovno vrati u prostor potrebna nam je energija - puno više energije nego što nam treba kako bismo postigli izjednačenje različitih omjera vlage (na primjer vlaga na zidovima i vlaga u zraku u prostoriji).

Oprez sa sanacijom gljivica i plijesni

Sanacija gljivica i plijesni u stanu skriva iza sebe cijeli niz stupica. Tako na primjer postoji opasnost da nestručnim saniranjem plijesni spore proširimo po cijelom stanu i na taj način šteta bude veća od koristi.

Ako niste sigurni što radite ili nemate odgovarajućih sredstava za borbu protiv plijesni i gljivica obratite se stručnoj osobi i u svezi savjeta ali i konkretne pomoći - neka stručna osoba dođe u stan i na licu mjesta poduzme mjere preventive i/ili konkretne sanacije.

Tako na primjer, ako su tapete na zidovima napadnute od plijesni onda je mrlje potrebno precizno optički detektirati i cijelu napadnutu površinu tapeta temeljito ukloniti - preostale plijesni i gljivice na podu i zidovima moguće je u tom slučaju ukloniti specijalnim usisivačem (usisivačem koji sadrži filtar protiv polena).

Faktori bitni za razvitak plijesni u stanu

Kako bi se plijesni i gljivice formirale i razvijale u stanu potrebno im je nekoliko preduvjeta.

Za razvitak im je potrebno sljedeće:

- određena količina vlage
- određena temperatura okoline
- kontakt s kisikom
- određeno plodno tlo

Općenito je poznato da je za stvaranje i preživljavanje plijesni i gljivica neophodno postojanje vlage.

Kad plijesan i gljivice pronađu mjesta s odgovarajućom količinom vlage onda im je za daljnji razvitak potrebna određena temperatura; visina temperature nije točno definirana jer ona prije svega zavisi od vrste napasnika - svaka vrsta gljivica zahtijeva drugačiju visinu temperature, no možemo reći da općenito vrijedi sljedeće:

minimalna temperatura kreće se oko 0 °C (ispod ove temperature gljivice samo zaustavljaju svoj razvoj, no one ne odumiru).
optimalna temperatura za formiranje gljivičnih gnijezda i njihov razvitak je između 25 i 30 °C.

maksimalna temperatura za formiranje i razvitak gljivica kreće se između 30 i 40 °C (iznad ove temperature gljivice samo zaustavljaju svoj razvoj, no ne odumiru).

Sve vrste gljivica za razvitak trebaju kisik, no nekim vrstama potrebna je vrlo mala količina kisika. No u svakom slučaju gljivice se ne mogu normalno razvijati ako im u potpunosti onemogućimo kontakt sa zrakom.

Gljivice se hrane organskim tvarima kao što su šećer, škrob, bjelančevine i masti. Neke posebne vrste gljivica hrane se i ligninom i celulozom, dakle tvarima koje se nalaze u sastavu drvene mase. Ipak gljivice i plijesni zadržavaju se samo na površini i ne prodiru više od 1 mm u dubinu drvene mase.

Papir
Materijali od papirne mase kao što su tapete, knjige i papirna ambalaža s obzirom na svoj kemijski sastav pogodni su manje ili više kao hrana gljivicama. Ljepila za tapete koja se koriste u uređenju stambenih prostora često sadrže škrob i bjelančevine. Poglavito tapete sa sadržajem drvenih vlakana sadrže i ove ugljikohidrate kojima se hrane gljivice.

Boje
Kao hrana gljivicama služe dodaci bojama kao što su omekšivači, ''tenside'' i sl. Često je razgradnja ovih tvari povezana sa gubitkom čvrstoće površinskog sloja premaza.

Žbuka
Plemenita žbuka sa sadržajem sintetičke smole također predstavlja plodno tlo za razvitak gljivica kao što je to slučaj sa premazima boje na zidovima. I disperzije kao dodaci mortu mogu unositi određene supstance u žbuku.

Mineralne žbuke također mogu sadržavati supstance kojima se hrane gljivice: svaka mješavina suhog morta sadrži (potrošači ih ne zamjećuju) dodatke na bazi celuloze i škroba kao što može sadržavati i druge dodatke koji pojačavaju aktivnost tekućina.

Kad govorimo o ovim dodacima treba reći da se radi o količinama od 0,1 do 0,3%.

Tekstil i koža
Odjeća i tekstilne podne obloge (tepisi), ali i vuna ili koža predstavljaju plodno tlo za gniježđenje i razvitak plijesni i gljivica.

Sintetički materijali
Postoji nekoliko vrsta gljivica koje napadaju i sintetičke materijale. Doduše čisti polimerni materijali ne predstavljaju plodno tlo za prehranu gljivica ali zato se gljivice mogu hraniti dodacima u njima kao što su omekšivači i slična sredstva.

Vlaga u novogradnji

Stanari u stambenim prostorima u novogradnji često su konfrontirani s problemima vezanim uz pojavu vlage. Činjenica je da se tijekom gradnje objekata utroši ogromna količina vode (na primjer u mortu, žbuci i estrihu) i stoga je prostorije u novogradnji potrebno pojačanim grijanjem (naravno uz povećane financijske troškove) dobro isušiti.

Stanari veliku pozornost trebaju obratiti na postojeće vlažne mrlje na zidovima ili stropu, u nekim zemljama članicama Europske Unije podstanari mogu zatražiti i određeno smanjenje stanarine (10 do 20 posto) u ovakvim situacijama odnosno ako useljavaju u stan u novogradnji koji zahtijeva pojačano zagrijavanje zbog isušivanja zidova.

U svakom slučaju svejedno radi li se o vlasnicima stana ili podstanarima stan u novogradnji zahtijeva temeljito uklanjanje vlage a to se najbolje postiže pojačanim provjetravanjem i zagrijavanjem.

Ispravno provjetravanje i zagrijavanje prostorija

Vlastitim ispravnim ponašanjem i pravilnim održavanjem stana stanari mogu uvelike doprinijeti u sprječavanju pojave gljivica i plijesni kao i općenito spriječiti stvaranje uvjeta za njihov razvitak.

Ispravnim provjetravanjem i zagrijavanjem moguće je u znatnoj mjeri vlagu držati u okvirima dozvoljene granice. Relativna vlaga zraka u stanu trebala bi trajno ostati u granicama od 65 do 70 posto.

Vrlo je važno da vlagu koju stvaraju određene aktivnosti u stanu (na primjer vlaga koju proizvodi ljudsko tijelo, tuširanje, kuhanje, pranje) redovito odvodimo vani i to redovitim provjetravanjem prostorija.

Hladni zrak i provjetravanje

Hladni vanjski zrak koji tijekom prozračivanja dospije u unutarnje prostorije, onda kasnije tijekom zagrijavanja na sebe veže vlagu koja onda skupa s istim toplim zrakom napušta prostoriju.

Hladni vanjski zrak nakon ulaska u toplu prostoriju u stanju je sasvim dobro isušiti prostor - čak i tijekom kišovitog vremena.

Što je zrak hladniji utoliko više može na sebe vezati vodene pare. Stoga je provjetravanjem hladnim zrakom tijekom zime moguće ukloniti više vlage iz prostorije nego tijekom ljeta.

Vlaga i provjetravanje

Uklanjanje vlage iz unutarnjih prostorija provjetravanjem temelji se na činjenici da topli zrak može ''vezati'' određenu količinu vlage na sebe a količina vlage koju on veže ponajprije zavisi od njegove temperature.

Maksimalna količina vodene pare u zraku snažno raste s porastom temperature. Topli zrak uz jednaku relativnu vlažnost sadrži puno više vode nego hladni zrak. Vanjski hladni zrak tijekom zime sadrži vrlo malo vode čak iako mu je relativna vlažnost vrlo visoka.

Zrak je dakle u stanju ''primiti'' puno više vode odnosno vlage ako je zagrijan. Ovo svojstvo stoga možemo iskoristiti kako bismo se provjetravanjem riješili ne samo potrošenog i ustajalog toplog zraka nego kako bismo se na taj način riješili i vlage.

Tako na primjer ako vanjski zasićeni zrak temperature od 5 °C pustimo u neki unutarnji prostor a zatim ga zagrijanog do temperature od 20 °C i s relativnom vlagom od 60% ponovno vratimo vani, tada smo uz svaki kilogram zraka vani transportirali sljedeću količinu vlage: 8,7 - 5,5 = 3,2 g.

Ovdje dakle sasvim precizno možemo vidjeti koliku količinu vlage koju na ovaj način možemo ''poslati'' vani.


http://www.gradimo.hr/1227.aspx

Vlasnici ne brinu više o ogrevu, zaštićeni su od buke i vibracija

Zimi toplo bez grejanja

Milan Laketić | 03. 03. 2010. - 11:47h |

U Novom Sadu više od decenije postoje solarne zemunice - samogrejne ekološke kuće sa zemljanom zaštitom i reflektujućim površinama koje su u praksi potvrđene i koje ostvaruju uštede u grejanju do 85 procenata.

Osvetljenje se štedi za oko 30 odsto, a građevinski materijal od 18 do 40 procenata. Ove kuće umesto klasičnog krova imaju zemljanu zaštitu, koja štiti objekat od niskih zimskih i letnjih visokih temperatura, a, pored toga, zidovi su zaštićeni od erozije pa je jedina kuća kod koje se sa najmanje ulaganja ostvaruju najveće uštede energije.

Idejni tvorac koncepta samogrejne ekološke kuće sa reflektujućim površinama je novosadski izumitelj i istraživač Veljko Milković, koji i dalje razvija i usavršava princip gradnje samogrejnih ekoloških kuća. Ovim objektima, priča Milatović za „Blic” nisu potrebni duboki temelji, velika ostava za ogrev, znatne grejne instalacije (peći, kotlovi za parno grejanje, radijatori…). Oko metar je ukopana u zemlju, pa ima nešto kao blagi suteren. Naravno, njena gradnja nije svuda moguća, zbog podzemnih voda. Najidealniji su valoviti tereni ali se, objašnjava Veljko, dobro pokazala i u panonskoj ravnici.

- Ušteda u grejanju se zasniva na reflektujućim površinama. Pod tim se podrazumevaju površine koje u velikoj meri reflektuju direktno i difuzno zračenje Sunca. To su sjajni premazi , aluminijumske folije i limovi na čvrstoj podlozi, a po želji se može koristiti i mlečno bela boja, koja je takođe prihvatljiva, jer se zbog difuzije ne gubi puno pošto su reflektujuće površine neposredno uz prozor. Gornja reflektujuća površina je ugrađena u strehu objekta i ona je najčešće fiksna, dok se donja nalazi ispod prozora, pokretna je i služi kao kapak (žaluzina). Pokazalo se da tako ušuškana štedi grejanje do 85 odsto, dok joj za vreme letnje jare nisu potrebni klima-uređaji, pa u je ušteda u hlađenju 100 odsto - objašnjava za naš list Milković.


Reflektujuće površine, nastavlja Milković, predstavljaju najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnog dejstva, služi i za povećanje unutrašnje osvetljenosti objekta. Pa se na ovaj način ostvaruje ušteda u osvetljenju od oko 30 odsto.

- Do sada je izgrađeno desetak takvih kuća: četiri u Novom Sadu, po jedna na Pejićevim salašima, na Fruškoj gori, u Somboru, Zaječaru, Ljigu... Vlasnici ne brinu više o ogrevu, zaštićeni su od buke i vibracija, a sama izgradnja je jeftinija od izgradnje nadzemne kuće jer graditelji ovakvih objekata nemaju troškove za krovne konstrukcije, crep, oluke, zatim pošteđeni su troškova za spoljne zidne izolacije, malterisanje i izradu fasade. Jednostavno sve što se u gradnji ovakvih objekata uloži, po računici ekonomske uštede, što bi se dalo za ogrev, osvetljenje i druge troškove vlasniku se uloženo vrati najduže za deset godina, pa mu kuća bukvalno ostaje džabe - veli Veljko Milković.

Koncept kuće je projekat koji Veljko Milković istražuje i razvija već tri decenije, a inspiracija mu je bilo njegovo istraživanje Petrovaradinske tvrđave.

- Ideju začetu krajem sedamdesetih godina prošlog veka realizovao sam 1979. godine kada sam napravio drveni model na kojem su vršena testiranja i ispitivanja. Nakon toga urađeno je više naučnih radova, pa je projekat učestvovao na naučnim skupovima u Milanu (Italija) i Nagoji (Japan) 1995. i 1996. godine. U međuvremenu, na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka ova inovacija ušla u zvaničan nastavni program, gde studenti arhitekture razvijaju dalja rešenja ovog koncepta. Ove kuće poslužile su kao inspiracija i tema za brojne naučne, seminarske, diplomske i magistarske radove i za doktorske disertacije - podvlači Veljko Milković.

Međutim, objašnjava on, najdraže mu je što u jednoj od prvosagrađenih od 1994. godine živi petočlana porodica, kao i što je 2003. godine dobio najveće priznanje svog rodnog grada - novembarsku povelju Novog Sada za projekat eko-kuće i izuzetan doprinos za inovacije u oblasti ekologije i energetike, a 2009. godine samogrejna eko-kuća proglašena je i za jednu od devet najboljih tehnoloških inovacija u Srbiji.



Iskustva vlasnika

Navodeći prednosti gradnje ovakve kuće Aleksandar Nikolić, inženjer iz Novog Sada, jedan od vlasnika eko-kuće u kojoj sa porodicom živi više od 15 godina, ističe da ne brine o ogrevu, zaštićen je od buke i vibracija, pa ovo rešenje svrstavaju u sam vrh svetskih dostignuća.
- Mnogi su se raspitivali i oni koji su prihvatili moje sugestije nisu se pokajali. Jer sa uštedom energije, koja je posebno kod nas skupa, za par godina povratili su veliki deo uloženih sredstava - podvlači Nikolić.

http://www.blic.rs/Slobodno-vr...179147/Zimi-toplo-bez-grejanja

To je već diskutabilno.... Još oko 1995 godine sam lično pitao Veljka Milkovića koliko je koštala kompletna izgradnja solarne zemunice, i odgovorio mi je da je koštala 100.000 Deutchland maraka?!? E sad se postavlja pitanje koliko je to danas u evrima?

I da li je to zaista jeftinije u odnosu na kompletnu klasičnu nadzemnu pasivnu solarnu kuću?!?

http://www.elitemadzone.org/t352030-6#2400397

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 25.03.2010. u 19:28 GMT+1]}

Na e-mail sam dobio odgovor u vezi cene izgradnje solarnih zemunica u odnosu na nadzemne pasivne solarne kuće:

"Postovani eloiza,

hvala Vam na javljanju i na interesovanju za nasu inovaciju samogrejnu ekolosku kucu - solarnu zemunicu.

Drago nam je da vidimo da ste pokrenuli ovakvu interesantnu temu.

Gradnja solarnih zemunica nije skuplja od gradnje klasicnih kuca cvrste gradnje.

Ostvaruju se ustede u gradjevinskom materijalu od 18-40% (npr. iskustva ing. Milutinovica koji je gradio malu prizemnu zemunicu su da je ostvario ustede cak i do 40%).

Samogrejnoj eko kuci za razliku od klasicnih kuca nisu potrebni krovna konstrukcija, gromobranske instalacije, oluci, 3 spoljne fasade, duboki temelji, velika ostava za ogrev, znatne grejne instalacije, rashladni sistemi i dr.

Moglo bi se proceniti danas da su zemunice od 10-20% jeftinije za gradnju od klasicnih kuca.
Najvaznije je da nisu skuplje od postojecih, za razliku od drugih solarnih tehnologija gde je investicija u takav objekat uvek skuplja od 10-30%.

Ali cene izgradnje objekata uvek zavise i od odabira vrste i kvaliteta materijala sa kojim se gradi, tako da je to vise individualna stvar do investitora i onoga ko gradi sebi ovakve kuce jer moze da sam gradi ili angazuje izvodjaca (sto dosta poveca krajnju cenu), moze da koristi najbolje i najskuplje materijale da bi postigao najbolji kvalitet i udobnost ili pak da koristi obicne materijale sto opet donosi veliku razliku u ceni.


Solarne zemunice su jedine kuce kod kojih se sa najmanje ulaganja ostvaruju najvece ustede energije.

Upravo sa ovakvom kucom prvi put je ostvaren visok stepen ustede u gradnji, a da je istovremeno ostvaren i visok stepen ustede u grejanju.

U Novom Sadu ce se uskoro graditi jedna zemunica otvorenog tipa kao javni objekat tako da ce se nakon toga znati sve precizne cene i kalkulacije u danasnje vreme.

Otvoreni smo za svaku saradnju i nas strucni tim stoji na raspolaganju svim zainteresovanima za solarne zemunice da se zajednickim snagama omoguci realizacija gradnje ovakvih objekata.

Jos jednom hvala Vam na javljanju i bice nam drago da saradjujemo.

S postovanjem.

PR & Web tim
Istrazivacko-razvojni centar Veljko Milkovic"

NEVEROVATNO :((((

stavio sam linkove o nasem solarnom istrazivanju,koje je izuzetno znacajno za sam pojam solarne kuce,i ta poruka mi je obrisana :((((

ZAR IMA JOS onih koji ne shvataju direktnu povezanost solarne rerne i solarnog grejanja ?!?!?!?!?!

jako tuzno,nije ni cudo sto srbija nije otisla dalje,al ne znam kako da dodje informacija do ljudi kada je blokirana od strane moderatora...tuzno TUZNO...tuzno...

pozdrav svima evo da vidite nas napredak na polju solarnih tehnologija.
( Ova informacija je vazna da dodje do ljudi koji su zainteresovani za jeftine solarne kuce)


Neki od vas znaju da je za solarno grejanje vazno koliko toplote dobijamo od sunca u odnosu na ono sto gubimo iz prostorije.Radim na konceptu kuce koja bi kostala manje,brzo se gradila,grejala suncem i trajala :))
Ove godine smo radili seriju eksperimenata koji pokazuju da je takva kuca izvodljiva,cisto da proverimo princip prikupljanja energije(toplote) napravili smo par solarnih rerna i pokazali da cak i pri oblacnom vremenu mi dobijamo temperaturu.
(doduse malu)
dok pri suncanom sa 1m2 smo uspeli da zagrejemo 2 l vode do 100 stepeni za 45 minuta na spoljnoj temperaturi od 5 stepena.
(uz nove modifikacije,verujem da je vreme sada i krace za zagrevanje.)






ovo su videa o solarnim rernama, uskoro ce biti jos. nadam se da ce se na leto napraviti i mala probna solarna kucica to jest sobica za testiranje rada i principa koji razvijamo.
uzivajte:)
http://www.youtube.com/watch?v=EnzN0afUe7k

drugi video sa demonstracijom rada.

http://www.youtube.com/watch?v=CeoruOxC-Tw&feature=related

treci
http://www.youtube.com/watch?v=Mattqawl_K0


cetvrti
http://www.youtube.com/watch?v=1N3R_ixUM8c&feature=channel



moj mobilni je 064 324 09 56 ili email,MSN [email protected]

@eloiza,

jel' to onaj Veljko Milkovic sto je napravio "perpetum mobile" i dosao do "zanimljivih" otkrica u kinematici klateci teg na stapu?
Ako jeste, onda bi ja bio vrlo obazriv prilikom ocjenjivanja njegovih tvrdnji i procjena.

ODIN
Veljko milkovic je konstruisao zemljusu,solarnu zemunicu.
ima ih desetak u srbiji,mozda i vise tako da mozemo (a to i planiram) da odem do neke da pogledam i pricam sa vlasnicima o njihovim utiscima,iako planiram dosta drugaciji model za svoju kucu,ipak bih voleo da cujem njihove utiske.
Neke od tih kuca su vec desetak godina u funkciji ;D

mada i dvostepeni klatno je interesatno :) samo da se nadje pravilno iskoriscenje za njegov rad.

Racunaj da je inflacija marke bila 2-4% godisnje. Ispada izmedju 75000 i 150000 evra.


Mnogi izumitelji i istrazivaci su na svoj nacin cudni pa i smesni. Nisu oni u vezi tehnickih stvari u zabludi. Ono u cemu su "cudni" je to sto mnogo vise vrednuju svoja otkrica nego sto to u stvarnosti vredi (koliko to ljudi uopste vrednuju).

Na primer poznata je razlika u potrosnji golriva od jednog do drugog modela automobila pa ljudi opet kupuju svakakve automobile. Automobili sa najstedljivijim motorima nisu nista trazeniji od onih rastrosnijih. Ljudi svesno kupe automobil koji vise trosi... Dakle svaki izumitelj koji se bavi stednjom energije nije tehnicki gledano u zabludi ali vecina ljudi jednostavno nije zainteresovana za ustedu.

A otkud toliki raspon u evrima?! U momentu kada je evro u EU pušten u opticaj, tada je vrednost marke u odnosu na evro bio 2 prema 1, a sada se priča da je sad 1 prema 1?!?

Gde je tu istina?

Na trzistu trenutno ima na desetine ako ne i na stotine raznoraznih resenja koja su manje ili vise uspesna. Covek mora da bude posebno obazriv prilikom primene istih jer greske mogu jako skupo da kostaju i da su nepopravljive....

Možete li malo biti jasniji? Šta ste time hteli reći?

Mislim da znam šta ste time hteli reći. Počnite da čitate na dole priloženom linku na drugoj strani pa na dalje.....

http://www.elitemadzone.org/t352030-1#2297402

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 30.03.2010. u 16:14 GMT+1]}

Raspon je toliki jer nisam koristio nikakav "kalkulator koji ima ugradjene podatke o inflaciji" vec sam izrcunao onako kako znam i kako poznajem situaciju sa cenama.

Mozes biti siguran da je inflacija marke bila otprilike 2-4% godisnje kako koje godine. U momentu prelaska na evro mnogi prodavci su to iskoristili i podigli cene za jako velike iznose. Neki jeftini proizvodi su poskupeli skoro duplo (jedna marka postala jedan evro) a skupi proizvodi kao na primer automobili nisu bas toliko. U svakom slucaju te godine je kada sve preracunas u marke inflacija bila ogromna. Nakon toga inflacija evra se nastavaila verobatno po stopi 3-5% godisnje. Posle toga se recimo rast cena hrane i artikala u prodavnicama mesovite robe zaustavio ali su automobili i nekretnine nastavili da poskupljuju.

Tesko je reci koliko je realno bila inflacija jer nisu svi proizvodi poskupeli za jednak procenat. Za obicne gradjane inflacija se moze racunati poredjenjem cena potrosacke korpe ali to nije realno za svakoga jer u potrosacku korpu ne spadaju automobili, kuce, stanovi , avioni kamioni... vec samo relativno jeftini proiizvodi.

Istina dakle nije jednostavna ali u svakom slucaju u periodu nakon konverzije marke u evro bila je proprilicna inflacija.

Nego, koliko se secam u do sada pominjanim tekstovima je spominjano da ventilator treba biti dovoljno velik... ali mislim da nigde nisu pomenite dimenzije ventilacionih tunela. Zanima me kolike su (prema projektu)?
I zanima me takodje neka slika gde se vidi kako je tacno ventilator ugradjen u tunel.

Pre 20 godina su bili predviđeni limeni kanali, svi su od pocinkovanog lima, i obloženi su termoizolacijom debljine 10 cm!


_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 02.04.2010. u 12:45 GMT+1]}

Postoji i zanimljiva varijanta da se umesto glomaznog, teškog, skupog i nepouzdanog lima za ventilacione kanale koristi mnogo lakša, jeftinija, tanja aluminijumska folija sa duplo manjom debljinom TVRDIH i KRUTIH fenolnih termoizolacionih panela od 5 cm, a daje isti efekat kao kod obične termoizolacije od 10 cm !!!

http://www.firestop.rs/kanali.html

Hvala!
Ako sam dobro protumacio crtez, tuneli su dimenzija uglacnom 32x24 centimetra.

..
A sta je ono na crtezu sto pise paneli?

Zidni panel je u stvari unutrašnji betonski zid, debljine 25 cm, sa osam vertikalnih rupa prečnika 125 mm za prijem 1/3 dela toplote od zagrejanog vazduha koji dolazi, s jedne strane, preko ventilatora iz južnog dela Trombovog zida i staklenika, radi grejanja kupatila sa WC-om. A nakon vertikalnog prolaska delimično ohlađenog, ali dovoljno toplog vazduha kroz taj panel odozgo na dole isti dospeva do toplotnog akumulatora - podnog panela, smeštenog ispod poda u prizemlju, (betonski blokovi dimenzija 39 x 19 x 19 cm, ukupan broj komada oko 550; a može umesto betonskih blokova i šljunak, ako može negde veoma lako i besplatno da se nabavi, obavezno oko veličine pesnice - radi omogućavanja normalnog protoka zagrejanog vazduha između oblih kamenja) i predaje im još 1/3 sunčeve toplotne energije.

Na šemi se vidi da ohlađen vazduh sa preostalom neiskorišćenom energijom (oko 1/3) izlazi kroz donje otvore do staklenika i Tromb-ovog zida odakle se ponovo zagreva od strane Sunca i spontano se vazduh diže na gore odakle ih dočekuju usisni kanali, koji su smešteni na armirano-betonskoj ploči, sa prisilnom cirkulacijom toplog vazduha (centrifugalni ili radijalni ventilatori) i na taj način se vazduh kruži unutar pasivne solarne kuće.

Sa druge strane, zagrejani vazduh se posle ventilatora razvodi na dva dela od kojih jedan deo ide direktno do toplotnog akumulatora - podnog panela, smeštenog ispod poda u prizemlju, a drugi deo ide do vertikalnog toplotnog akumulatora - stub akumulacija, smeštenog uz sam SCHIEDEL dimnjak (šljunak oko veličine pesnice) i odatle delimično ohlađeni, ali dovoljno topao vazduh dospeva do toplotnog akumulatora - podnog panela, i onda do staklenika....

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 03.04.2010. u 08:16 GMT+1]}

U dole priloženom snimku možete videti kakvi trebaju da budu prozori i balkonska vrata koji zadovoljavaju standard kvaliteta za pasivne solarne kuće u cilju postizanja još veće uštede energije i veće energetske nezavisnosti, ali uz više novčanog ulaganja za nabavku kvalitetnijih prozora i vrata u odnosu na obične prozore i vrata koji imaju mnogo veći koeficijent toplotne propustljivosti tj. veći energetski gubitak iz pasivne kuće.



http://www.build.rs/index2.aspx?fld=tekstovi&ime=bm1110.htm

http://www.megaplast.rs/home/90

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 04.04.2010. u 18:44 GMT+1]}

Na nemačkom jeziku su dole prikazani prozori:

Diodni tj. prolaz toplote kroz prozor SAMO U JEDNOM SMERU:

http://www.doit-tv.de/bauen_to...nster_waermen_und_kuehlen.html

http://www.ksd-berlin.de/Praesentationsmappe.pdf

Veoma koristan link iz foruma SSM (Sam Svoj Majstor) u vezi pasivnih kuća:

http://www.samsvojmajstor.com/Forums/viewtopic/p=65331.html

Ne razumem nemacki pa pretpostavljam da se radi o onim staklima koje su sa jedne strane ogledalo pa tu stranu okrenu prema unutra... Tako moze da se zadrzi vise toplote jer se sprecava izlazak vidiljive svetlosti napolje ali kvari privatnost. Radi privatnosti i lepse spoljasnosti kuce, reflektivne povrsine se uobicajeno okrecu prema van kao kod automobila sa metaliziranim staklima.
...samo nagadjam jer ne znam kako stavrno funkcionisu ovi prozori (jer ne znam nemacki).

ako neko razume nemacki mogao bi nam malo prevesti o ovome...
ni meni nije jasno kako bi moglo da bude da prozor samo u jednu stranu provodi toplotu:)?

il ako neko nadje link na engleskom o ovome isto bi bilo korisno :D

Tehnicki radi se o low-e prozoru, s' tim sto ovde oni rotiraju prozor u zavisnosti od godisnjeg doba (leto/zima).

Za one koji ne znaju nemacki, evo prevoda na srpski:
http://translate.google.com/tr...nster_waermen_und_kuehlen.html

Clanak na engleskom o low-e staklima: http://www.efficientwindows.org/lowe.cfm

Ja sam jesenas ugradio low-e stakla na aluminijumsku stolariju... Utisci: dok je napolju suncano, unutra vrlo malo mora da se dogreva (kuca mi je okrenuta ka jugo-zapadu sa velikim staklenim povrisnama).

Elem, low-e radi na principu dvostrukog premaza stakla, sa spoljne strane propusta vidljiv spektar svetlosti, dok sa unutrasnje reflektuje infracrveni spektar. Kako negde procitah, kada se objekti u unutrasnjosti zagreju od sunca oni emituju toplotu koja se nalazi u infracrvenom spektru kojem low-e stakla ne dozvoljavaju da napusti prostoriju. E, sad... licno mislim da to ima vise smisla kada se u prostoriji nalazi neki kamin pre nego li radijatori.

Argon kojim se puni prostor izmedju flot stakala sluzi kao izolator/termoprekid. Vremenom iscuri. Neki kazu da pomaze dosta, drugi da ne vredi mnogo...

Evo još prevoda na srpski preko Google translator-a:

http://translate.google.rs/tra...nsmappe.pdf%26hl%3Dsr%26sa%3DG

http://translate.google.rs/tra...rg/lowe.cfm%26hl%3Dsr%26sa%3DG

Interesantan deo o ekološkim kućama i pasivnim solarnim kućama

O geotermičkim kućama, ukopanim u zemlju tzv. zemunicama:

O kući od bala slame koje su ferocementirane:

Zanimljivo rešenje grejanja vazduha između zida i aluminijumskog crnog lima sa rupicama uz pomoć Sunca, i način sprovođenja toplog vazduha do unutrašnjih prostorija:

http://translate.google.rs/tra...larwall.de/%26hl%3Dsr%26sa%3DG

ELOIZA
odlicno napisano o ovim kucicama,al se cini da tu ima jos,i da fali poneki deo :)?
i tamo kaze da ako neko pravi nesto od toga da im se javi? mislim kome,to jest ko su autori prevoda i zapisa :)
u svakom slucaju hvala na tim informacijama lepo je skockano :)

sto se grejaca vazduha tice,da dobra stvar,i lako se moze napraviti,a oni koji su na juznoj strani brda zaista mogu dobiti jako mnogo od sunca :) razmisljam da cu jednog traziti plac na brdu kada budem kupovao :))

O sistemu samoregulacije temperature mrežom geotermalnih cevi

Eloiza,
u poslednjem postu o regulacijom toplote geotermalnim cevima...
znamo da je povrsinska temperatura zemlje oko 10 stepeni(na dubini od 2m)

a u tekstu sam dobio utisak da se radi o zagrevanju vazduha na sobnu temperaturu,...
razumeo bih skicu ako se radi o rashladjivanju sa dodatkom ventilatora jer znamo da je hladan vazduh nize pa da bi ga izvlacili..
no tamo se cini da se mozda radi o nekim velikim dubinama gde je zemlja dovoljno topla da gore ide topliji vazduh na primer od 30 stepeni...
dal sam pogresno razumeo i ako sam ispravno shvatio,dal imas taplicu sa temperaturom zemlje po dubini,na primer kolika je temperatura zemlje na 50 m,pa na 100,pa na 150,200?
znam da su u pitanju mali pomaci temperature,ali ako nije preterano skupo,kopati dovoljno duboko,imali bi stalan izvor toplote(ako se ne varam,dole je toplije?)

Pa... jeste toplije sto se vise ide u dubinu. Ako stignes do magme, onda je tamo bas toplo.

Objasnjenje sa cevima ispod zemlje je: za pasivnu kucu je OBAVEZNO da se obezbedi kontinualna izmena vazduha u prostorijama, dovodjenje svezeg i odvodjenje "utrosenog". U prevodu, nije preporucljivo otvarati prozore da bi se izluftirale prostorije jer se previse gubi energije.

Princip je sledeci: izracuna se koliko je potrebno m3 vazduha potrebno da se izmeni svakog sata da bi se zadovoljili kriterijumi za zdravo zivljenje. Cevi se ukopavaju u zemlju da bi se vazduh "podgrejao" pre nego se ubaci u prostorije. U zavisnosti od precnika cevi, protoka ventilatora, ukopavaju se cevi u zemlju odredjene duzine. Znaci, ako je spoljna temperatura -10 stepeni da bi se vazduh podgrejao na 10 stepeni pri brzini protoka vazduha od X metara u sekundi treba npr. cevi da budu duge 30 metara. Kad se vazduh podgreje, onda je potrebno manje energije da se ulozi da se taj vazduh dogreje na 23-24 stepeni koliko je potrebno da se greje prostorija.

Vazduh se zagreva u izmenjivacu toplote kroz koji prolazi usisan od spolja, a takodje kroz njega prolazi i "istroseni" vazduh iz prostorije da bi jos malo podgrejao usisani vazduh.

@ppavlovic,



Pravilno razmišljanje!

E sad se postavlja pitanje kako izgleda izmenjivač toplote (gabariti, potrošnja energije) za izlazni topliji istrošeni vazduh/ulazni hladniji sveži vazduh i kolika je cena?!

Drugo, postavlja se pitanje - čime zimi dogrevati nedovoljno zagrejani svež ulazni vazduh sa početnih
oko 15 ⁰ C na temperaturu od 22 - 23 ⁰ C?

Što se tiče propisane izmene dotrajalog vazduha svežim, iz iskustva se zna da je neophodno izmeniti sav vazduh u kući (ukupna stambena površina u m² puta visina prostorije u m ) bar jednom u toku 2 sata. Znači, dnevno treba izmeniti oko 12 puta ukupnu zapreminu istrošenog vazduha.

Na primer, prosečno pasivna solarna kuća ima oko 400 m³, što nakon izračunavanja gubitak energije vazduha iznosi oko 67 W/K (gubitak energije u sekundi).

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 11.04.2010. u 16:25 GMT+1]}

Na dole priloženom linku imamo izmenjivače toplote istrošen vazduh/svež vazduh DOSPEL DAYTONA 250 i 350, ali bez dodatnog zagrevanja svežeg vazduha.

Cene kod nas za DAYTONA 250 iznosi oko 1100 evra, a za DAYTONA 350 oko 1400 evra.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 11.04.2010. u 23:08 GMT+1]}

PPAVLOVIC
Hvala na odgovoru,taj deo mi je dosta jasan,to je o predgrevanju vazduha u zemlji kada je napolju ispod 10 stepeni.
Moje pitanje na ono sto pise u fajlu koji je postavio ELOIZA(zadnji post sa atacmentom)
ovo pise ispod jedne skice:

"Jedan krak cevi ide naviše jer se topao vazduh penje i pada sa plafona, dok drugi ide po podu u dubinu jer hladan vazduh pada najniže, oba kraka se spajaju pa je sistem zatvoren i samoregulišući. "

tu kaze zatvoren sistem,dakle nema uzimanja svezeg vazduha,vec je to kao grejanje,barem sam tako razumeo.

a sto se tice temperature zemlje,cini mi se da je vrednost da bi se dobio stepen temperature potrebno ici dublje za 32m,ako je taj podatak tacan izadje da bise na dubini od 400 m tek mogla koristiti temperatura zemlje za grejanje :( nadam se da gresim,pa rekoh da pitam verovatno neko ima te podatke.
al ajde i da je tako,iskopati busotinu od 500 m,te da je koristi vise kuca za grejanje,(ako se u dubini rasiri kako bi imala dovoljno efekta za grejanje).

pitanje je kolika je cena za tako nesto?

Ne ispod + 10 step. C, nego ispod - 20 step. C, jer je temperatura zemlje na dubini od oko 1 metra je uvek konstantna tokom cele godine i iznosi oko + 10 step. C.



To je i mene zbunilo i zato sam to postavio da bih video šta drugi misle o tome.



Čak i da je više kuća zainteresovana za to, mišljenja sam da je to veoma skupo za naše ekonomske uslove.

Ne znam jeste li se sreli sa knjigom Majstor^2 - Stedljivije grejanje. Evo odlomka o pasivnoj kuci: http://www.pavlovicpetar.com/pasivna%20kuca%20-%20majstor2.pdf

Uputstvo za gradnju štedljive i pasivne kuće od slame:

http://www.obilje.info/Ekosens...ologijeZaOdrziviSvijet4WEB.pdf

Evo još jednog uputstva za gradnju pasivne kuće (samo za one koji imaju finansijske mogućnosti):

http://www.eeklaster.hr/datoteke/pasivna_kuca_prospekt.pdf

Evo nešto malo o samogradnji male solarne sušare za sušenje voća, povrća,.....

Zanimljiva predavanja pokojnog arhitekte Nadera Khalilija (1936-2008) o izgradnji kuće od zemlje (i pasivne kuće) koji može svako da izgradi u sopstvenoj režiji sa minimalnim troškovima:

Design with nature

http://www.megaupload.com/?d=MXT35XA0

prevod
http://www.megaupload.com/?d=VQ3IFLJ0


Earth to gold

http://www.megaupload.com/?d=E8EQRH9T

prevod
http://www.4shared.com/documen...H_TO_GOLD_SRB.html?err=no-sess

Eco dome

http://www.megaupload.com/?d=QAWH2QGJ

prevod
http://www.megaupload.com/?d=M8ICGA84

Natural materials

http://www.megaupload.com/?d=VQ3IFLJ0

prevod
http://www.4shared.com/documen...j7CU/Natural_Materials-02.html










_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 23.05.2010. u 15:30 GMT+1]}

Nenamerna greška. Ispravka:

Natural materials

http://www.megaupload.com/?d=IHRA8SFI

prevod
http://www.4shared.com/documen...j7CU/Natural_Materials-02.html[/quote]

Kako izaći na kraj sa našim sadašnjim standardom?

http://www.glas-javnosti.rs/cl...-novoj-zgradi-energetski-pasos

"SRBIJA MEĐU DESET ENERGETSKI NAJNEEFIKASNIJIH ZEMALJA

Svakoj novoj zgradi energetski pasoš

BEOGRAD - Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja priprema pravilnik energetske efikasnosti koji predviđa da svaki novi objekat u budućnosti, da bi dobio upotrebnu dozvolu, mora imati "pasoš energetske efikasnosti".

Donošenje pravilnika je najavljeno za septembar, a načelnik Odeljenja za građenje Jasminka Pavlović kaže da će energetski pasoš sadržavati podatke o tome koliko zgrada troši energije, koliko štedi, kao i informacije o karakteristikama objekta, lokaciji, troškovima grejanja...

Pavlovićeva je rekla da se zasad ne zna da li će ta oblast biti uređena jednim ili sa više takvih dokumenata, ali se zna da će pasoše moći da izdaju samo preduzeća koja imaju odgovarajući sertifikat, odnosno licencu Ministarstva životne sredine, kako je propisano Zakonom o planiranju i izgradnji. Vlasnici stanova imaće tačnu evidenciju koliko energije troše i koliko mogu da uštede na godišnjem ili mesečnom nivou. Pavlovićeva je navela da će novoizgrađeni objekti, da bi dobili pravo na korišćenje, morati prethodno da pribave elaborat o energetskoj efikasnosti.

Postojeći objekti, prema njenim rečima, imaće nešto drugačiji tretman jer će država raditi na tome da subvencijama stimuliše građane da započnu izolaciju svojih objekata kako bi uštedeli energiju. Ona je ukazala da Srbija spada u jednu od energetski najjneefikasnijih zemalja i da se 40 do 50 odsto električne i toplotne energije troši u stambenim objektima, a ostatak odlazi na infrastrukturne, proizvodne i druge vrste objekata.

Pavlovićeva je dodala da problem predstavlja i to što je veliki broj stambenih zgrada izgrađen šezdesetih i sedamdesetih godina, kada nije bila uobičajena toplotna izolacija. Ona je ukazala da Srbija troši znatno više energije po stanovniku nego druge zemlje i da je problem što se toplotna energija plaća prema kvadratnom metru, a ne onoliko koliko se zaista potroši. "Onoga trenutka kada uvedemo kalorimetre i plaćanje prema utrošenoj toplotnoj energiji mogli bismo da smanjimo 20 odsto potrošnje energije", kazala je Pavlovićeva.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić najavio je ranije da se u septembru očekuje donošenje uredbe kojom će biti predviđeno da se svaka adaptacija i izgradnja objekata radi pomoću materijala kojima će se omogućiti što bolja izolacija. Prema njegovim rečima, građanima će se subvencijama olakšati da dođu do takvih materijala, kako bi na kraju mogli da smanje potrošnju energije za zagrevanje prostorija.

Dulić je dodao da je za izolaciju jedne kuće od 100 kvadratnih metara materijalima domaće proizvodnje potrebno oko 2.500 evra i dodao da je između 300.000 i 400.000 kuća u zemlji energetski neefikasno, jer nemaju izolaciju zidova. Stručnjaci upozoravaju da Srbija troši po stanovniku 40 odsto više energije za grejanje i hlađenje nego što je to evropski prosek i da je neophodno voditi računa o energetskoj efikasnosti."

Ecovative - proizvodi od gljiva za građevinsku industriju

11.02.2010. | Time

Na organskoj farmi nadomak Montereja, Kalifornija, ekološki građevinski materijal raste u desetinama zatvorenih kontejnera za transport robe. Na farmi Far West Fungi uzgajaju se desetina vrsta gljiva za prehrambenu industriju (kao što su shiitake, reishi, pom-pom, itd).

Međutim, Philip Ross-a, umetnika, pronalazača, i strastvenog amatera mikologa, ne zanimaju luksuzne vrste gljiva za skupe restorane. Ono što on u njima vidi jesu tanka vlakna koja se formiraju u zemlji pod nazivom mycelium (micelijum).



U kontejnerima farme Far West Fungi ne koristi se đubrivo i specijalna zemljišta pa mycelium izrasta veoma gusto formirajući sunđerasti svetlobeli sloj iz kog izrastaju pečurke.

Mycelium nema dobar ukus, ali kada se osuši ima izuzetne karakteristike. Netoksičan je, vatrootporan i otporan na buđ i vodu, a bolji je toplotni izolator od staklene vune. Posebno zanimljivo je što se na testovima pokazao jačim od betona.

U decembru 2009. godine, Ross je završio prvi objekat napravljen u potpunosti od tog tkiva pečuraka: svod visok i širok 1,8m - Dubbed Mycotectural Alpha (trenutno izložen u galeriji u Nemačkoj).

Ukupno 500 opeka koje je odgajio na farmi Far West Fungi bile su toliko tvrde da je prilikom njihovog oblikovanja u pravilan oblik potrošeno nekoliko metalnih testera.

ECOVATIVE - PROIZVODI OD GLJIVA ZA GRAĐEVINSKU INDUSTRIJU


Firma Ecovative gradi myco-fabriku površine 930m2 u Njujorku (Green Island). Ova kompanija je osnovana pre samo tri godine i već je dobila sredstva od EPA-e, Nacionalnog fonda za nauku (National Science Foundation) i Ministarstva poljoprivrede SAD, i to za svog načina uzgoja pečurki na plevi/ljuspicama pirinča ili zrna pamuka:

- Sa tim inače ne možete da hranite ni životinje, to je običan otpad - kaže direktor Ecovative-a, Eben Bayer - Vidimo ovo kao potpuno nov građevinski materijal, pandan drvetu koje ima karakteristike plastike.

Ljuspe semenki se kuvaju, prskaju vodom i myco-vitaminima, i sade zajedno sa sporama gljiva. Ova mešavina se sipa u kalupe željenog oblika i ostavlja u tamna skladišta da izrastu gljive.

Nedelju ili dve kasnije, dobija se gotov proizvod, a materijal postaje biološki inertan. Kompanija je već spremila za proleće svoj prvi proizvod: alternativu Styrofoam peni koja se koristi u industriji ambalaže - Ecocradle (eko-kolevka - na fotografiji iznad desno).

Najveća prednost Ecocradle u odnosu na Styrofoam jeste u ispunjenju životnog ciklusa. Dok se Styrofoam teško reciklira, Ecocradle može odmah biti korišćen kao biorazgradivo đubrivo za baštu.

Ecovative ima spremljen i naredni proizvod - Greensulate (na fotografiji ispod). Ovaj proizvod predstavlja izolacioni materijal za građevinarstvo koji bi trebalo da bude predstavljen tržištu tokom 2011. godine.



Prema Bayer-u, inženjerski testovi pokazuju da se gusto nabijen mycelium može koristiti umesto drvenih greda.

- Nije to daleko od realnosti - kaže Bayer za Ross-ovu arhitekturu, a na pitanje da li može sebe da zamisli da živi u ovakvoj kući, Bayer odgovara da je najbolje da počnemo sa gradnjom kućice za pse.

Linkovi:

* Ecovative - http://www.ecovativedesign.com
* Far West Fungi - http://www.farwestfungi.com
* National Science Foundation - http://www.nsf.gov





http://www.gradjevinarstvo.rs/....aspx?ban=820&tekstid=1015

Reanimacija slame

Idealan materijal za pasivne kuće

Nekada su ljudi gradili kuće od slame, jer nisu imali drugih materijala za gradnju. Danas znamo da je slama superioran materijal – jer je jeftin, dostupan, ekološki prihvatljiv, odličan toplinski i akustični izolator



Slama se na velika vrata vraća na građevinsku scenu! I dok su ljudi nekada koristili slamu jer nisu imali drugog materijala za gradnju, danas smo znanstveno dokazali brojne prednosti slame. Naši su preci bili sretni ljudi, jer je taj poljoprivredni nusprodukt u biti superioran materijal.

Brojne su prednosti slame kao građevinskog materijala:

- zdravo stanovanje,
- ekološka prihvatljivost,
– laka dostupnost materijala,
– jeftina sirovina,
- vrhunska toplinska i akustična izolacija,
- otpornost na požare, potrese kao i nametnike te
- statička čvrstoća.

Velika prednost slame jest i jednostavnost arhitektonskog oblikovanja, jer pruža mogućnosti gradnje nepravilnih oblika koji nerijetko izgledaju kao umjetnička djela. Također, objekti od slame mogu biti sagrađeni i tako da u potpunosti izgledaju kao da su izgrađeni od konvencionalnih materijala.



Eko plusevi

Slama i sijeno nisu jedno te isto – slamu čine osušene stabiljke žitarica koje ostaju poslije vršidbe, dok je sijeno pokošena i osušena trava za stočnu hranu. I dok sijeno sadrži pelud i može izazivati alergijske reakcije, slama je potpuno bezopasna za ljudsko zdravlje.

Kvaliteta zraka u kućama od slame puno je bolja, jer ne ispušta nikakva isparavanja kao što su primjerice formaldehidi koje često ispuštaju moderni materijali. Osim toga, za razliku od betona, slamnati zidovi dišu, što rezultira bitno svježijim zrakom u prostorijama. Upravo stoga jer je riječ o potpuno prirodnom materijalu, slama se po završetku ciklusa građevinskog objekta može kompostirati. Potpuno se razgrađuje i ne šteti okolišu. No, to joj nije jedini eko plus. Za nastanak bala slame nije potrebno trošiti energiju, jer je ona nusproizvod žitarica. Sva energija koja joj je potrebna je sunčeva za vrijeme rasta same žitarice. Treći eko plus slama dobiva zbog svojih prirodnih izolacijskih svojstava.

Idealan materijal za pasivne kuće

Kao toplinski i akustični izolator, korištenje slame uveliko štedi energiju prilikom gradnje objekta, kao i tijekom korištenja istog. Stručnjaci kažu da se sa zidovima od slame vrlo lako može postići kriterij pasivne kuće, kojoj svi težimo. Prema njihovom izračunu, kuće od slame troše čak deset puta manje energije u odnosu na standardne. Trenutni građevinski propisi zahtijevaju da koeficijent toplinske provodljivosti, odnosno, U(k) vrijednost vanjske ovojnice objekta koji se grije ne prelazi 0,35 W/m2K (u Europskoj uniji postoji tendencija da se ta vrijednost smanji na 0,25). Zid od slame (debljine oko 45 cm) ima koeficijent oko 0,13 W/m2K. Također, slama je vrlo jeftin materijal za gradnju objekata. Može se nabaviti po relativno niskoj cijeni (od 3 do 10 kuna po bali sijena). Zbog već spomenutih izolacijskih svojstava, kuće od slame troše znatno manje energije za grijanje i hlađenje prostora.



Neboderi od slame

Ono što je važno naglasiti jest da se slamnati zidovi obavezno moraju ožbukati kako bi se slama zaštitila od vanjskih utjecaja. U tu svrhu se najčešće koristi žbuka na bazi vapna.

Cementna žbuka potpuno je neprikladna za korištenje u kombinaciji sa slamom, jer stvara paronepropusni sloj i zid ne diše, odnosno onemogućen je prolaz viška vodene pare iz unutrašnjosti objekta prema van.

Zidovi od balirane slame su više nego adekvatni za nošenje tipičnih tereta kao što su etaže, krovišta i teški nanosi snijega na krovu zimi.

Ako se slama koristi samo kao ispuna, a u svrhu nosivosti se gradi konstrukcija, mogućnosti su neograničene – teoretski bi se mogli graditi i neboderi.

Budući da je slama u balama vrlo gusto stisnuta, u njoj nema dovoljno kisika da bi se zapalila. Još kad na bale slame dodamo žbuku, rizika od požara nema.

Izvor: PRO Gradnja

http://www.gradimo.hr/Idealan-...-pasivne-kuce/hr-HR/20329.aspx





































_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 01.09.2010. u 15:11 GMT+1]}

Pozdrav svima,

koga zanima jeftino i izuzetno jednostavno solarno grejanje kuce (a nema uslova da izgradi od pocetka energetski efikasnu kucu), postoji detaljno uputstvo za samogradnju na stranici http://solar.freeonplate.com
U pitanju je solarni panel napravljen od ALU limenki.
Mnogi solarnu energiju pretvaraju u elektricnu, kojom zatim napajaju grejace ili greju vodu koja posle greje vazduh unutar kuce. Bez sumnje
je mnogo jednostavnije da direktno zagrevamo vazduh i ne razmisljamo o baterijama, konvertorima, antifrizu, smrzavanju tecnosti pri niskim temperaturama itd.
Pogledajte kako da pomocu prirucnih alata i materijala napravite solarni panel od pivskih limenki sa kojim mozete dogrevati kucu.


Procenite, pa prokomentarisite. Mozda je lakse poceti ovakvim mini-projektom, nego graditi kucu iz temelja.

pozdrav,

Svaka čast za ideju oko materijala.
Jesi li razmišljao o mogućim načinima da se negde ipak akumulira toplota, npr. nekakva modifikacija trombeovog zida, ili nekakav drugi način? Ipak je najhladnije noću, kada nema sunca, a tada je ovaj kolektor van funkcije.
Jel akumulaciju toplote uopšte moguće postići sa vazduhom kao prenosnikom toplote, ili je potrebna voda?

Pozdrav,

Ovo je LOW-COST resenje koje maximalno koristi energiju sunca kada je ona dostupna. Resenje je predvidjeno za "dogrevanje" prostora za zivot. Meni, na primer, osetno smanjuje racun za struju, obzirom da mi je struje osnovni (i jedini) vid grejanja. Posebno je dobro sto se koristi danju, kada je struja nekoliko puta skuplja.
Nema smisla akumulirati toplotu u vazduhu. Kada je o tome rec, potrebno je upotrebiti vodu ili neki drugi medijum, a tu dolaze bojleri, cisterne, elektronika... TROSKOVI.

Ovo je sigurno najjeftinije resenje kojim se ostvaruje usteda u grejanju, a princip je vrlo jednostavan. Bez akumulacije, pokretnih delova, odrzavanja...

Poz...

Ne slažem se sa tim stavom.

Najlakši, najbrži, najjeftiniji i najjednostavniji prenosioc toplote je vazduh, pod uslovom da se prisilnom cirkulacijom (ventilator odgovarajućeg kapaciteta) sprovede kroz dobro termoizolovane kanale direktno do prostorija ili još bolje do toplotnog skladišta smeštenog ispod celog poda u prizemlju visine najbolje oko 1.5 metra koji je takođe dobro termo- i hidro-izolovan sa svih strana osim prema gore ka podu prizemlja (može biti od šljunka isključivo veličine pesnice radi lakšeg prolaza toplog vazduha).Više o tome imate ovde i ovde

Što se tiče akumulacije toplote, mogu poslužiti i obični šupljikavi zidovi (blokovi) odn. cela kuća može poslužiti kao toplotni akumulator pod uslovom da je ista SPOLJA svuda dobro termoizolovana najmanje debljine 10 cm, a još bolje i sa smeštenim metalnim buradima, napunjenih običnom vodom, nanizanih i/ili na red i/ili na visinu u prostoriji za dnevni boravak ako nije moguća izvedba podnog akumulacionog skladišta toplote.

Bolje bi bilo da je južni zid od PUNOG i homogenog materijala (veća akumulacija toplote i duže držanje prijatne toplote u kući), i može biti od nearmiranog betona, a i od vode, restruktuirane zemlje, kamena,...

Može se u običnoj kući ugraditi unutrašnja malteracija sa procentualnim dodatkom materijala sa faznim prelazom (kao što je na primer i Micronal koji je najskuplji, ali se najbrže povrati ulaganje) kao toplotnog akumulatora i zimi (grejanje) i leti (održavanje svežine bez potrebe za klima-uređajem).

Naša pasivna kuća:

Jarka Cerna,

Dobro nam došao i nadamo se da, zbog jezičkih problema, Vaš prvi post neće biti zadnji, i da ćemo se nekako sporazumevati preko Google translatora.
Puno bi nam značilo Vaše iskustvo oko pasivne kuće.

Zahvaljujući vašem sajtu o pasivnoj kući, našao sam veoma značajan sajt u vezi proračuna svega i svačega (štednja energije, toplotna izolacija,......):

http://www.tzb-info.cz/tabulky...i-a-prubeh-teplot-v-konstrukci

ili prevedeno preko Google translatora:

http://translate.googleusercon...rhjOSCL8vPAvCdIBRRz6UMwiOPAecw

Is it possible write in English (I speak little) ? Your language and my language are "brothers" but... :-/
I gave here my web site for inspiration = one of many ways how to build a passive house... when I saw those links above.

The Czech site tzb-info.cz is excellent - I use theory from the articles and discuss in the forum (Diskuze). Many solutions must be found and experiences of the other people help.
Jarka

Mislim da bi bilo bolje da pišete na Vašem maternjem slovačkom jeziku pošto malo razumete engleski jezik (a i ja takođe), a mi ćemo da kopramo i pastujemo na Google translatoru.

I think you better write on your mother"s language, when you know English little, (and I too) and we"ll COPY and PASTE on Google Translator from Slovakia to Serb language.

Dobre, súhlasím.

Pozdrav svima

nije me bilo dugo na ovom forumu,al eto,kontakt sa Eloizom me motivisao da svratim :)

Nesto veliko i znacajno se kod mene nije desilo sem sto me raduje napredak baliranih kuca u svetu,kao i earth shipova,earth baga i drugih divnih resenja :D

Evo da podelim jednu ideju sa vama sto se tice pasivnih kuca za leto :)

za one kuce koje su u nizijama gde je i u toku noci dosta toplo i potrebno je rashladjivanje predlazem jedan veci zid od termalne mase (moze i u podu da bude,bilo gde generalno) dakle termalna masa kroz koju prolazi cev :D

eh sada,kada je potrebno hladjenje (u toku leta) vodu sa kojom bi obicno zalivali bastu,(neko mozda travnjak,neko plastenik itd) pustamo da ide kroz taj zid.Posto znamo da je temperatura zemlje na oko 10 stepeni u toku cele godine(na dubini izmedju metar i dva metra a tuda idu cevi,ne smeju plice da ne bi se smrzle a ko ce kopati dublje :)?

dakle vec za minut dva pustanja vode,voda koja prolazi kroz zid ce da ga ohladi prilicno... posle petnajst minuta zalivanja baste zid(il vec gde god postavljena termalna masa) bi bila hladnija za pet stepeni sigurno a mozda i vise :)

a u toku zime,kada je potrebno dodatno zagrevanje prostorije,na tu istu cev bi se moglo prikljuciti grejanje sa dodatnih solarnih panela(toplotnih)... meni se za sada najvise dopada vrsta grejaca sa reflektivnom povrsinom.gde je povrsina oblika velikog oluka okrenutog ka suncu(promera dva metra) sa crnom sipkom u sredini... pri suncanom danu temperatura sipke ide preko sto stepeni bez problema :D
a kroz sipku ide ili vazduh koji kruzi,ili voda.

Divan je i JEAN PAIN sistem ,kada se truljenjem sitno seckanog drveta dobija topla voda,gas, i na kraju kompost :)
ako se ima mogucnosti za plastenik onda se moze uraditi i gomila materijala za kompostiranje,posto pasivna solarna kuca ima vrlo malih energetskih prohteva jedna gomila materijala za kompost(ajd da kazemo kupola od tri i po metra) bi je bez problema progurala kucicu kroz zimu :D i na kraju dala odlicno djubrivo :)

eh da,rocket stove za one koji nisu culi je sistem peci koja pet puta bolje iskoristi drvo,ugalj prilikom sagorevanja.
na njemu bi bilo idealno primeniti dobijanje struje pomocu PELTIERA,elektronskih delova kroz koje kada prolazi temperatura prave struju :)
dobra stvar za one koje zele da budu bez racuna za struju :D
samo jos da nadjem peltiere za eksperimente i ima da ih montiram na solarnu rernu zarad probe :)
srecna nova godina svima :D

Veoma zanimljiva ideja.

Što se tiče cevi, mislim da to neće uopšte biti problem jer već postoje gotova rešenja zidnog vodenog grejanja (specijalne plastične cevi postavljene u sloju maltera na unutrašnjoj strani Trombe-ovog zida) a krajevi cevi bi se povezali najkraćim mogućim putem sa izmenjivačem toplote dublje u zemlji ispod poda staklenika.


To sa solarnim toplotnim panelom je dosta skuplje ulaganje, mada se može napraviti u DIY režiji. Umesto panela, mogao bi da se iskoristi znatno jeftiniji crni solarni bojler sa reflektivnom površinom u obliku luka iza bojlera.

Ali šta uraditi u slučaju da nema Sunčanih dana nekoliko dana zimi? Imam ideja, ali o tom kasnije....


Interesantno!

Moraću malo da to proučim i trebaće mi malo više vremena jer je sve to na stranom jeziku.


Što se tiče Rocket stove-a, imaš već ovde temu.

Ako možeš malo detaljnije na ovoj temi o PELTIER-u, elektronskom delu,.....

Drugo, odakle ti podatak za "sistem peći koja pet puta bolje iskoristi drvo, ugalj prilikom sagorevanja"? I da li možeš detaljnije da nam daš link o tome?

Srećna Nova godina takođe.

Evo jos nekih detalja na sve pomenuto.


Sta je zapravo novina kod sistema za hladjenje koji sam spomenuo>? dakle da,provodjene cevi kroz pod il trombov zid nije nesto tako novo niti tesko izvesti :) a predlozio bih pre da budu metalne,al i plasticne bi radile.
Novina je to sto dok pustamo vodu u bastu,mi besplatno hladimo kucu :) naravno naglasak je na reci BESPLATNO :) jer tu vodu bi ionako utrosili bez da iskoristimo njenu hladnocu u letnjim danima :D
Sto se zimske ideje tice,verujem da nije suvise skupo napraviti solarni grejac na fazon reflektivne povrsine i cevi u sredini. prednost takvog sistema je sto ne mora da prati sunce a ima radnih sest sati u toku dana,naravno ako bi se uradilo da prati sunce dobio bi jos na efikasnosti,mada u toku zime,nema ni vise sunca za pracenje nego sto se dobija jednostavnim postavljanjem ka jugu. niska cena ovog grejaca bi bila usled vrlo tankih limova aluminijuma,(il drugog reflektivnog materijala. koji se postavlja u drvene (il metalne) ramove. preciznost refleksije je ono sto me iznenadilo barem kod lika koji je prestavljao ideju na you tubu :)
da dodam jos za ovo,tacno je ,u danima bez sunca ovo jednostavno ne radi. pitanje je samo koliko moze jedan dan da zahvati toplote za naredne dane,mozda dva,il tri u najboljem slucaju?

a sto se tice ideja za razne mogucnosti grejanja samo napred :) i ja razmisljam o par :D

sto se JEAN PAINovog metoda tice,mislim da sam u najboljem slucaju nalazio samo engleski jezik,ne secam se da sam video na srpskom :(

http://www.youtube.com/watch?v=JHRvwNJRNag ovo je po meni najbolji osnovni link koji sam nasao o njegovom metodu,al ima ih jos :) naravno:)


e da napisem i o rocket stovu,slazem se da ima poseban deo foruma za to,ali solarne kuce cesto imaju dodatni izvor toplote,pogledajmo earth ship kuce,skoro svaka ima i kamin,iako se zasnivaju na pasivno solarnoj energiji(zamerka vecini je sto imaju slabu izolaciju na prozorima po zalasku sunca.)


dakle rocket stove,pod jedan podize temperaturu gorenja 3 il 4 puta u odnosu na normalu u takozvanom sagorevacu,tu gori dim,bukvalno,... kada sagorevac dodje na radnu temperaturu iz dimnjaka se ne vidi dim,izlazi cist co2 i vodena para...
dakle imamo vecu radnu temperaturu koja se postize boljim sagorevanjem drveta i dima. drugo,dim ne ide vertikalno gore,vec kruzi kroz kucu grejuci termalnu masu,i to u duzini po 5 metara... neverovatno,tu sagorevac koliko shvatam ima glavnu ulogu,poput pumpe koja gura dim vertikalno i vuce svez vazduh unutra i nastavlja sagorevanje uprkos tome sto gura dim horizontalno.

tu je moja ideja da ubacim i jedan ventilator na struju,na kraju sistema i da produzim duzinu dimnjaka koji ide horizontalno kroz kucu... kako bi vise zagrejao i iskoristio toplotu dima.
evo jedan link,ali i za ovo za sada,nadjoh samo na engleskom.
http://www.youtube.com/watch?v=LfKHVoCY2so&feature=related

tu je prikaz 12 rocket stova sa shemom...

trebalo bi da se malo potrudim i sakupim sav materijal,da napravimo prevode i to sve mozda malo vise prezentujem(o) javnosti :) al nesto to uvek ostane za neko drugo vreme :)
,samo mi zao sto ne zivimo malo blize,verujem da bi vise stvari vec napravili :D

@IIPANTERII,

Da li si mislio na ovo?!?

http://www.tegpower.com/

ELOIZA
ti si kao pas tragac kad krenes,nema da omane :)))

sto se tice peltiera to je to.
Jasno je u cemu je fora...
ako imamo izvor tople bez obzira dal je to iz solarnog grejaca,gomile komposta,ili sporeta na drva,ako zalepimo peltiere za taj radiator,zid peci il vec,mi struju dobijamo besplatno.
Na koji nacin?
pa jednostavno ,mi bi svakako grejali kucu,a temperatura prelazi sa naseg izvora toplote u kucu(vazduh) samo sto pri tome prolazi kroz peltier.

jedino ne znam kako se polarise taj vazduh :( taj podatak nisam potrazio... zna se da se na vodopadima i slicnim mestima javlja polarizacija vazduha koja donosi zdravlje,a da kucni uredjaji kao monitor,racunar itd polarisu suprotno vazduh od onoga sto nama treba za zdravlje. nisam siguran u rad peltiera. (TEG kako ga ovde zovu)

inace ono sto je tamo prikazan kao ROCKET STOVE(prvi video) zapravo i nije rocket stove. da bi bio pravi rocket stove mora da ima sagorevac,to je ono bure koje se pojavljuje u videima koja sam postavio,u tom sagorevacu se stvara vorteks kruzenja vazduha i dim gori stvarajuci temperature preko 200 stepeni... (nisam sad siguran pa da ne pisem dok ne proverim al bese valjda duplo i vise u odnosu na obicnu pec)...
drugo,ROCKET STOVE ima i po pet,sest metara(nekad mi se cini i vise) horizontalno postavljenog dimljaka (to jest tacnije cevi koja vodi dim,(cunka) i preko toga najcesce grade klupe za sedenje. po nekad se koristi i za grejanje vode u kupatilu i slicno. moja ideja je da se duzina cunka moze cak i produziti kako bi prosla kroz sve ili vecinu prostorija prostim dodavanjem jednog ventilatora koji bi garantovao protok i izbacivanje dima.

sto je duzi put dima kroz kucu,to je vise toplote ostalo u kuci i bolje iskoriscenje. ventilator spada u male potrasace i verujem da je isplativo imati ga.

peltier(TEG) moze raditi i u saradnji sa JEAN PAIN metodom... posto se tim metodom dobija voda od nekih 60 stepeni.
Naravno dobro je znati da ako je gomila komposta(koja se koristi u njegovom metodu) dovoljno velika,onda se dobija dovoljno metana za rad agregata koji pravi svu potrebnu struju,cak i za uredjaje koji su se koristili pre 25 godina... danas bi dakle potrebna struja trebala biti dosta manja.

Eloiza hvala na ovako iscrpnoj potrazi koju si sproveo.Divim se tvom entuzijazmu i istrazivackom duhu,Samo mi kazi da li si uspeo saznati cenu za taj jedan TEG od 25 vata? gledam da bi nama za kucu trebalo oko 500 vata teg ako koristimo hiper ekonimicno i stedljivo :) to bi znacilo 20 tih komada. sad mozda je dovoljno i manje,a mozda mi je racun skroz pogresan.
Kako ti procenjujes stvar i koja je cena tog zadovoljsta ako si uspeo saznati?

Pa, nije baš jeftino.

Na osnovu čega si procenio da ti treba baš 500W?

Ovde je odnos 25 W /165 W = 0,152 tj. hoću reći da ti možda treba samo oko 75 W umesto 500 W za isti kWh dnevno.



_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 08.01.2011. u 09:33 GMT+1]}

evo moje procene kako ide:

nema veze sa poredjenje za fotonaponskim panelom,vec sa potrosnjom struje u nekoj prosecnoj kuci.

mi smo negde za bojler,sporet i svetlo trosili do 3 kilovat/casa dnevno(ako se dobro secam,ispravi me ako sam zaboravio odnose)...
dakle za tri kilovata podrazumeva i kuvanje i grejanje vode,ako bi to resavali drugacije,to jest smanjili malo uz pomoc sunca il nekog drugog dogrevanja onda da kazemo da se mozda priblizavamo vrednosti od 1500 il manje vati.
Ako TEG proizvodi 500 vati za sat vremena,onda za dva sata daje 1000 vati,sto se priblizava nasoj potrosnji.
naravno ako imamo neki stalni izvor toplote kao sto je gomila komposta onda treba manje TEG-a.jer kompost pravi toplotu 24/7
doduse mnogo manju razliku temperature pravi(kompost daje vodu od oko 60 stepeni a rocket stove od vise stotina... pa sada... solarni grejaci mogu davati temperature preko sto stepeni to nije problem,jedino naravno,njihova najveca mana je sto ne rade bez direktnog suncevog zracenja(bar ne ovi o kojima ja razmisljam,koji sa suncem prave i po par stotina stepeni)..

Takodje razmisljam o mogucnosti kucne proizvodnje TEG-a,to su zapravo samo P i N spojevi razlicito povezivani na provodnik,al jesam vrlo povrsnog znanja sto se tice pravljenja istih :(

Pa, i nije baš tako jednostavno napraviti TEG u DIY kućnoj radinosti.

Pročitaj malo na ovim dole priloženim:

http://www.elitesecurity.org/t...ierov-element-kucnoj-radinosti

http://www.google.rs/#hl=sr&am..._rfai=&fp=9d939fc481c30740

Ajmo malo dopune na sve ovo.Da bi sve ovo bilo kako treba potrebna je i izolacija.
Pre neki dan sam naleteo na sajt firme koja radi izolacije.
Magicna rec je Tedelit , covek mi napricao bajke preko telefona 1 mm
Tedelita menja 5 cm stiropora nanosi se cetkom , valjkom ili kompresorom.
Moze da se nanosi iznutra , spolja na pod , na plafon i ne znam i ja vise gde sve.
Sve je na vodenoj bazi pa nije stetno da se zidovi iznutra "okrece".
Elem ako je neko ovo koristio bilo bi jako lepo da nam prenese iskustva
da li je ovo zaista tako dobro kao sto kaze cika preko telefona.
Ja bih probao ali nije ni tako jeftino 2000,00 dinara kosta litar
"magicne farbe " a pokriva do 2 kvm.Najjeftinija varijanta da bih video da
li ovo jeste zaista tako , kosta me oko 15000,00 ( jedan spoljini zid),
nije za baciti.Lepo bi bilo ako je neko koristio ili barem zna da li
bi ovo moglo da radi kao sto pricaju, da prenese svoja iskustva .
Ustede bi zaista bile jako velike.
A sto se tice Tedelit-a i firme koja to pravi malo potrazite na googlu
naci cete lako.

To je nešto novo.

Treba mi vreme da procenim da li je ovo samo propaganda.

Posle krstarenja na internetu, s razlogom sam krajnje rezervisan prema tom TEDELIT-u kao navodno "jedinstvenom termoizolacionom materijalu razvijenom na bazi nano tehnologije" (??!?)

Na ovom sajtu ima vrlo oskudnih informacija o Tedelit-u tj. zaključujem da se verovatno radi o srpskom proizvodu.

Na ovom sajtu piše da je "...ovaj materijal odličan zvučni i hidro izolator i da zahvaljujući hidroizolacionom svojstvu, (vodootpornosti i vodonepropusnosti)...." i tu već vidim problem:

- ako se nanosi Tedelit na spoljnu fasadu špricanjem, kako omogućiti zidu da diše, a da u zidu ne dođe do pojave kondenzacije vlage?!

Prema građevinskoj fizici, uvek se daje prednost spoljnoj termoizolaciji nego unutrašnjoj jer spoljna termoizolacija, ne samo da štiti celu kuću od temperaturnih dilatacija leti i zimi radi produženja veka trajanja kuće, već i znatno duže vreme održava unutrašnju temperaturnu ugodnost leti, kad je velika vrućina i zimi, kad je veliki mraz zahvaljujući velikoj unutrašnjoj masi kuće (zidovi, beton, ploča,.....).

Drugo - nigde nema sertifikata o Tedelitu koji bi potvrdio navodno tehničke karakteristike.

Treće - nema reference



_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 09.01.2011. u 10:57 GMT+1]}

Thermoelectric Generator Power & Solar Power Comparison

TEG Power tvrdi da je prednost na strani Thermoelectric Generator Power ?!?

Evo kako otprilike izgleda nedovršena pasivna solarna kuća VENERA u prizemlju.

Ploču i krov neću da završim jer je free GOOGLE SKETCHUP 8 mnogo komplikovan i problematičan.

Evo malo detalja za neupućene kako bi trebalo da funkcioniše pasivna solarna kuća:

Tako treba da izgleda pasivna kuća VENERA sa terasom - staklenikom:

Malo video animacije za pasivnu kuću VENERA:

Tako izgleda nezavršena pasivna kuća "VENERA" o čemu je bilo reči još na prvoj strani ove gore pomenute teme:



_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 16.01.2011. u 21:58 GMT+1]}

U prilogu ima naučni članak u vezi pasivne kuće na području Beograda. Tu su lepo opisani dodatni troškovi za gradnju pasivne kuće u odnosu na običnu kuću kao i troškovi grejanja.

Tema: "Energetske potrebe pasivne kuće sa Trombe-ovim zidom u klimatskom području Beograda"




Pošto gore ne radi link za video simulaciju pasivne kuće VENERA jer sam ga obrisao i ubacio novi doterani snimak.

Mozda je Off topic, ali sta mislite o ovome>

http://www.veljkomilkovic.com/EkoKuca2.htm

Pogledajte na linku.

Posto sam potpuni laik, interesuje me sledece>

- da li je takav tip gradnje moguc u ravnom Banatu
- da li ste ikada bili u jednoj od takvih kuca
- da li se u njima moze javiti specifican miris zemlje
- sta ako postoje svi idelani uslovi za ovakav poduhvat, a komsija kroz 5 godina kupi plac pored i izgradi stambeni objekad od 4 sprata koji baca senku na vasu juznu stranu koja bi trebala sakupljati svu svetlost?

Ivana nije of topik
to je solarna zemunica,usteda za grejanje od 50-80 posto... bar prema njihovim tvrdnjama.

Da takve kuce su sasvim moguce u banatu ako imas dovoljno veliki plac.

na zalost jos nisam bio u takvoj kucici... nadam se da cemo ih posetiti :)

Miris zemlje tesko jer su gradjene betonom za bazene(hidro izolacije,ili su vec na neki nacin izolovane od vlage,dakle ni vlaga ne sme da se oseti niti miris zemlje.

Sve je u planiranju,najbolje je graditi na juznom stranoj strani brda,ali ako se zida u ravnici pogledati koje su sanse da ima nepresusan izvor sunca :) ... ako je rizicno upustati se u gradnju mozda prodati plac i kupiti neki sa boljim uslovima.

itd

Poštovana @Ivana983,

Ne, nije uopšte Off topic, i zato ovaj forum služi da nekom što nije jasno moći slobodno ovde postaviti pitanja.


Da, moguće je i to kao poluukopan tip solarne zemunice na ravnom Banatu. Na gore pomenutom linku se vidi da je nekoliko zemunica izgrađeno u Vojvodini.


Ne, a i lično ne verujem da je iko od ostalih članova ovog foruma „Elitesecurity“ bio u solarnoj zemunici. Možete na gorepomenutom linku pitati Veljka Milkovića (e-mail: [email protected]) i eventualno vam da podatke radi kontakta sa vlasnicima solarnih zemunica. Dobro bi bilo da njihova iskustva prenesu na ovaj forum.


Uz pretpostavku da je visina četvorospratne zgrade oko 12 metara, no uzmimo da je visina 15 metara.

Da bi obezbedili nesmetan priliv direktnog sunčevog zračenja, treba obezbediti čist brisani prostor od 100 metara u polukrugu od solarne zemunice ka jugu u cilju nesmetane izloženosti zimi Suncu i ujutru, i u podne i predveče. Ako je manje od 100 metara, onda bolje razmišljajte o drugoj lokaciji negde na ruralnom terenu kao što je @IIPANTERII rekao.

Čak iako imate uslova na placu, i ako se odlučite za gradnju solarne poluukopane zemunice, morate biti svesni da je to rezervisano samo za one koji imaju u kešu najmanje oko 150.000 do 200.000 evra ako hoćete da završite na vreme i da živite u njoj komforno.

Moram napomenuti da je poluukopana solarna zemunica MNOGO bolja od nadzemnih pasivnih solarnih kuća što se tiče iskorišćenja Sunčeve energije, štednje energije i komfora.



P.S.

Čudo da Vam @IIPANTERII nije skrenuo pažnju, a inače je ljubitelj za takvu vrstu gradnje pre svega zbog cene, da postoji mnogo jeftiniji, a i ne znači manje komforno življenje, uz dosta fizičkog rada na izgradnji solarne zemunice, a to je EARTHSHIP.

Detaljnije o tome možete pogledati na ovom linku:http://www.stedljivekuce.com/viewtopic.php?f=66&t=185

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 19.02.2011. u 13:09 GMT+1]}

Da,meni su earth shipovi jako interesatni,jer sadrze toliko sistema u sebi,tako da ljudi u njima mogu da zive cak i u pustinjama....

mada verujem da bi se mogla praviti slicna kucica al od bala slame,i da se nakdnadno unosi termalna masa u super izolovanu strukturu :D

Hvala puno na odgovorima :) . Znace mi.

Sto se tice generalno o zivotu u kuci, veliki sam i zakleti pobornik. Nema nista lepse od subotnjeg jutra i kafe na sopstvenoj terasi. Jos ako je malo travice, cveca i cetinara u blizini, radost je jos veca, a ugodjaj lepsi.

Godina imam malo, ali nazalost dosta iskustva sa seljenjem, pa je moj stav kakva i kolika kuca treba biti i kako je opremiti donesen upravo na osnovu iskustva. Odrasla sam u klasicno zidanoj kuci, imali smo i montaznu slovenacku vikendicu na reci Kupi (Hr). Potom nas je zivot odveo u razne stanove, pa smo se skrasili opet u montaznoj kuci (istorija se ponavlja), Ivanjicki tip, ovde u ravnom Banatu. Sada kada sam ostavila roditeljsku kucu, vec neko vreme moj suprug i ja mozgamo sta bi i gde.
Dovoljno smo otvoreni ka novinama pa razmatramo i solarne zemunice...opet dovoljno smo ograniceni sa sredstvima da ce ipak krajnji izbor biti nesto sto mozemo priustiti. Plac jos nismo kupili. Ne zurimo, i biramo, ali kada bude kupljen imacemo ideju sta i kako. Puno Vas pozdravljam i sto bi rekli "srescemo se opet".

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 24.07.2011. u 07:38 GMT+1]}

Procitao sam sve a iniciralo me to sto sam pre nekoliko dana na TV-u gledao neku emisiju o pasivnoj kuci (pratili su ceo proces, trajalo je skoro dve godine...). I sta mi se tu nije svidelo, a to sam primetio i ovde na temi. Sve je podredjeno tehnickim pitanjima, potkrepljeno raznim citatima koji su opet i samo tehnicke prirode a odnose se uglavnom na materijale. Bar 90% te emisije i bar 80% ovde na temi je o tome. Nikako da se razgovara o necemu sto je, po meni, mnogo znacajno za zivotni prostor u kome se boravi a to je sam osecaj bivstvovanja u nekom prostoru koji je tehnicki toliko "pod moranje" da ono sto je meni vrlo bitno "kako ja hocu da bude da bi se ja osecao dobro tamo gde se nalazim jer ja to gradim za sebe u cilju zadovoljavanja svojih potreba" nikako ne moze da se postigne! Nadam se da se razumemo, nisam valjda preterao sa pojednostavljivanjem onoga sto hocu da potenciram?!

Meni je bitno da dnevna soba bude prostrana i sa sto vise dnevne svetlosti ali da mi ne smeta direktna sunceva svetlost popodne i predvece. 'Direktno sunce' hocu da 'imam' najkasnije do 14h, posle toga ne. Kako se to uklapa u "Pasivnu Solarnu Kucu"? Nikako, bar ja tako mislim. Da ne pricam o ostalim stvarima. Samo dnevna soba i kraj, nema sanse. Ali isto tako nema sanse ni da se ja prilagodjavam toliko da moram da se ne osecam lepo samo zato sto projekat ne dozvoljava uticaj mojih osecaja na gradnju. Pa to, po meni, nikako ne mogu da razumem! Ni jednog trenutka u to j emisiji nisam cuo od te porodice (muz, zena, troje dece) kako su oni zamislili kucu, njihove zelje u vezi stanovanja, decu niko nije ni pitao...! Samo je pricano koliko kosta i koliko je ispostovan projekat (98% u svemu!). Ne znam da li me razumete...?

Jos jedna stvar. I tamo u toj emisiji a i ovde na temi sam dosao do zakljucka da je jako bitno da se uradi sto 'hermeticnija' kuca. Znaci vazduh samo vestacki cirkulise, kad se iskljuci nema prirodnog toka. Jesam li u pravu? Ako je tako, po mom misljenju, to je vrlo stetno za zdravlje. Imam i primer. Moj ortak je napravio klasicnu, najklasicniju kucu koja postoji (cigle...). Ali, jednostavno je sve prozore napravio tako da se ne otvaraju, ni jedan prozor nije bio nista drugo nego staklo i ram. Sva vrata su bila obicna, najskuplja koja je nasao ali obicna po pitanju dihtovanja, znaci kao i u svakoj drugoj kuci ili stanu. Posle dve ipo godine svi su se razboleli (postepeno, naravno, nije bilo odjednom!) toliko da je bilo zabrinjavajuce. Vise od osam meseci su trajala ispitivanja jer niko nije kontao o cemu se radi. Na insistiranje njegove zene, koja je od pocetka bila sumnjicava (nije bila protiv, samo sumnjicava), promenili su sve prozore na kuci i u roku od dva meseca sve se vratilo u normalu, mislim na zdravlje ukucana! I doktori su potvrdili da ima i te kako veze to sa prozorima!

I tako, niko da pomene zelje a ziveti samo da bi se zadovoljilo nesto tehnicko... Meni to nema smisla. I jos nesto, nisam razumeo da li neko od diskutanata uradi nesto konkretno ili se sve svodi na suvo teoretisanje sa gomilom citata i linkova? Poce li neko da zivi u takvoj kuci, posetiste li nekoga u takvim kucama... To bih voleo da cujem.


Pozdrav!

„Direktno sunce' hocu da 'imam' najkasnije do 14h, posle toga ne“?!

Svaka pasivna kuća projektne organizacije „NAŠ STAN“ ima staklenik tj. terasu pod duplim staklom i šta Vas sprečava da boravite u stakleniku i uživate blagodet zimskog Sunca ako je vedar dan sa navijenim budilnikom do 14 časova?

Svaka pasivna kuća projektne organizacije „NAŠ STAN“, što se tiče vizuelne ugodnosti odn. sprečavanja zasenjivanja (tj. smanjivanja kontrasta) u zadnjem delu prostorije je građena tako da dužina poda od otvora prozora ili balkonskih vrata do suprotnog spoljneg zida kuće ne bude veća 2 x h do 2,5 x h (h je visina od poda do kraja prozora tj. skoro do plafona).


Niste uopšte jasni šta ste time hteli reći?

Sve pasivne kuće su građene tako da skoro prirodno stapaju sa okolinom sa maksimalnim iskorišćenjem Sunčeve energije kao što su to uradili preci u Lepenskom viru.

http://www.miloradovic.com/home%20za%20lepenski.htm

http://stedljivekuce.47.forume....php?f=60&t=9&start=10

http://www.stedljivekuce.com/v...=60&t=229&p=1574#p1574



Gradite kuću kako Vi želite – to je Vaše apsolutno pravo.


Što je kuća hermetičnija, to su manji gubici toplote iz kuće tj. manja je promaja i istovremeno veći dobitak toplote preko staklenika, Trombe-ovog zida i prozora od Sunca a prozori su normalni tj. otvaraju se i zatvaraju, samo što su prozori dobro termoizolovani sa dva ili najbolje tri stakla i low-e slojem.

Veštačka cirkulacija vazduha ima za cilj da bi se što više izmenio zagađeni unutrašnji vazduh spoljnim vazduhom, a i zimi što više indirektno iskoristila toplota toplijeg zagađenog vazduha preko izmenjivača toplote vazduh/vazduh kako bi se smanjili troškovi za dodatno grejanje svežeg spoljneg vazduha, a leti osvežava unutrašnjost kuće uz što manje učešće električne energije „Air condicion“ uređaja za hlađenje.


Vaš ortak je napravio kardinalnu grešku jer nije uzeo u obzir obaveznu izmenu vazduha u kući dnevno i nije uzeo u obzir prirodni radioaktivni radon koji izbija iz zemlje. Da je znao za to, ne bi uradio to što je uradio i ne bi se desilo to što se desilo što se tiče bolesti.


Što se mene tiče, ne mogu Vam pomoći jer još nisam završio kuću, a u mom „komšiluku“ (u krugu od 30 km) već postoje gotove kuće, ali eto nisam stigao da ih posetim i pitam......







_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 05.08.2011. u 20:42 GMT+1]}

Znaci ovako, prva poruka je datirana 22.01.2009. u 07:35. Pa ne mogu da verujem da niko nije bar bio u takvoj nekoj kuci za svo to vreme?! Mene da nesto toliko interesuje do sada bih garantovano bio u najmanje petnaestak takvih kuca. Najmanje. Zato i ne razumem toliko pricanja i teoretisanja koja malo znace ako se fizicki ne uveris u nesto. Ja sam u selu vise od polovine svog zivota boravio u kuci koja je pokrivena slamom (bar mesec dana godisnje) i tacno znam o cemu se ovde pricalo. Zidovi su bili od nabijene zemlje tako da sam i to razumeo vrlo dobro kad se pricalo o tome. Ali ja sam fizicki bivstvovao u necemu o cemu se ovde prica tako da razumem ono sto se pricalo do u tancine. A tema je kao sto znas, ti si je postavio, "PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,...". Pa gde su ta iskustva i to od 2009-te godina?! To ne razumem. Bio je jedan diskutant koji je ziveo u takvoj kuci, sa pokvarenim ventilatorom - ako se dobro secam-, i osim toga sto je savetovan kako da ispravi greske koje su ostali diskutanti nasli, nista nije iskorisceno od njegovog iskustva. A pazi, on zivi u takvoj kuci a ti i ostali samo pricate o tome! Pa ja bih otisao kod njega istog momenta cim bi taj pristao da dodjem! Pa zar nisam u pravu?




Ne razumem ovo sa budilnikom? Ali da ponovim, objasnim... Necu da "mogu da boravim tamo gde je neko rekao da mogu to da radim" i necu nikakav staklenik nego terasu otvorenu skroz da eventualno ima samo drvenu ogradu! Hocu da moja dnevna soba ima ceo zid sa prozorima i izlazom na ogromnu otvorenu terasu (nikako zastakljenu, pa hocu da izadjem na terasu, pobogu, a ne u staklenik!), drugi zid ceo u prozorima, ostala dva zida bez prozora. I to tako da su direktni suncevi zraci prisutni u toj prostoriji samo do 14h, posle da ih nema! Ja tako hocu da bude. Ne zelim drugacije i ne zelim da "mogu bez sprecavanja". Jer to je nesto sto je bitnije od bilo cega drugog a narocito ne zelim da neko toliko rukovodi mojim nacinom zivljenja da se ja prilagodjavam tehnickim mogucnostima objekta. Ne poseduje objekat mene nego ja njega! Objekat (kuca, stan) mora da bude prilagodjena meni po svim mojim kriterijumima a nikako i ni po koju cenu obrnuto! Jel' sad malo razumljivije? Zato ne mogu da svatim kako niko o tome ne prica nego se svi 'prilagodjavaju', te mora da bude okrenuta na jug, te ovo te ono i to samo gotovim resenjima nekih tamo! Pa necu tako, moja kuca, moja pravila. Ionako ceo zivot zivimo po nekim tudjim pravilima, od kad se ujutru probudimo pa dok ne dodjemo kuci. E tad ja hocu da bude po mome a ne i kucu da mi neko po nekim pravilima napravi! Pa ako ima pameti, hajde da ti projekanti po mojim zeljama i potrebama isprojektuju Pasivnu Solarnu Kucu. Sve ostalo ima koliko hoces oko nas, zovi je ovako ili onako, potpuno sve jedno!




:) Pa nije bitno sto se tako stapaju ako ne zadovoljavaju osnovnu bit svega a to je moje potrebe. I u cemu je poenta citirane recenice? Pa imam i veliki izbor peciva u pekari pa biram koje pecivo mi se svidja. Ali i postoji mogucnost da ja kuci sam ispecem pecivo koje je potpuno onako kako ja hocu i to me zadovoljava u potpunosti u odnodu na ostala koja je neko drugi pekao po svojim pravilima a koje konzumiram samo u zavisnosti od trenutnog raspolozenja. Tako bi ja da se 'ispece' kuca kako to meni odgovara a da pri tom bude Pasivna Solarna Kuca!




Vestacka cirkulacija je vestacka, tacka. Vestacka cirkulacija podrazumeva vestacki pritisak u kuci. To znam jer ceo zivot radim u studijima koji su bolje 'hermetizovani' od svake Pasivne Solarne Kuce (ili u najmanju ruku identicno tako jer je Studio i zvucno i po svim drugim pitanjima potpuno, 100% izolovan!) tako da savrseno znam sta je to kad danima, nedeljama, mesecima i godinama radis po desetak i vise sati pod vestackom cirkulacijom vazduha. Apsolutno je 'dzaba' sto postoje najskuplji filteri na svetu (koji su ugradjeni u ventilacione sisteme skoro svih studija o kome sam radio!) kad se to 'oseti' i to prilicno! Ali ja to ne mogu da promenim, to je tako zato sto je namena prostora takva da drugacije ne moze i to ne samo kod nas nego je tako i svuda u svetu. I to je ok, tamo radim ali jos i da tako bude i tamo gde ne radim nego zivim?! Pa nece da moze. :) I garantujem da to nije dobro ni zdravo. Ne pricam napamet, vise od trideset godina tako radim pa imam puno iskustva sa vestackom cirkulacijom vazduha, vestackim osvetljenjem...! Ne valja to, nikako ne valja, veruj mi.


Pozdrav!

U pravu ste što se tiče pričanja i teoretisanja.

Temu sam otvorio u ovom forumu jer je najposećeniji i ima mnogo članova nadajući da će se javiti nekolicina koji već imaju takve ili slične kuće ili da imaju komšiju u blizini da ovde prenesu šta znaju o tome, ali na moju žalost ovaj forum, sem „jozimira“ (onaj sa pokvarenim ventilatorom), nijedan od hiljadu vlasnika solarnih kuća građenih u bivšoj SFRJ ne posećuje ovaj forum.

A onaj „jozimir“ iako ima pasivnu kuću i živi u njoj, NEĆE da prenese svoja iskustva na ovoj temi iako sam ga preko pp molio da prenese svoje utiske. Neće čak ni da pomene da je u međuvremenu rešio problem sa ventilatorima i da prenese svoje nove utiske ovde o tome u odnosu na pređašnje stanje.

I zbog toga sam i odustao od ovog foruma, jer mi se smučilo da samo ja, pa ja povremeno stihijski ubacujem citate, video klipove tek toliko da pobudim zanimanje za to. Ali to NIKOGA ne interesuje čak iako je na moje čuđenje ova tema jedan od najposećenijih.

Drugo, bio sam kod nekolicine od njih u svom „komšiluku“ koji imaju pasivne kuće i dao sam im adresu foruma da prenesu svoja iskustva i ..... ništa. Jedan od vlasnika je pre tri godine umro, drugi je prezauzet svojim privatnim biznisom, a treći je nezainteresovan,.....

I zahvaljujem na Vašem iskustvu u vezi veštačkog ubacivanja vazduha.

Pa ok, a sta si ti uradio sa svojom kucom? Malo je bez veze da propada, ipak je rec o dvadesetak godina (kol'ko me secanje sluzi) jel' da?


Pozdrav!

Tačno je da stoji već punih 20 godina jer nas je od 1990 godine zadesila ekonomska kriza i rat, pa navodno pokušavam naći neki kompromis, ali u ovakvoj pasivnoj solarnoj kući nema kompromisa u cilju energetske efikasnosti, a to znači da danas zahteva mnogo više finansijskog ulaganja nego u odnosu na 1990 godinu. Bilo je onda sve relativno jeftino, a danas je sve bukvalno skupo.

Pa ja bih onda batalio to. Bolje je da se iskoristi bilo kako nego da propada, a ocigledno propada. Ali nemoj da me shvatis pogresno, samo razmisljam.


Pozdrav!

Na Rubu Znanosti - 2009-04-27 - Kuće Budućnosti

http://vimeo.com/20363674

„Prosli smo dalek put od slamnatih koliba od blata i bez prozora. Cijeli niz inovacija o kojima niti ne razmisljamo pretvorio je sklonista od nepogode u komforne domove. Popis izuma je dug, prozori, dimnjaci, brave, parketi, fasade, sustavi centralnog grijanja, tekuca topla i hladna voda, svakojaki novi materijali. Uistinu nista spektakularno. Osim ako sve to ne zamislimo iz perspektive coveka iz 17. stoljeca. No put nikad ne zavrsava. Neki od novih koraka mogli su se videti na natjecanju u dizajnu solarnih kuca koje se pod nazivom 'Solar Decathlon' svakih nekoliko godina odrzava u Vosingtonu. Ideja doma koja nas ne odvaja od okolisa vec se prozima s njime bila je vidljiva na svakom koraku. Osim ispunjavanja zadatka da se svaki dom mora snabdjevati energijom direktno od sunca, studenti dvadesetak svetskih sveucilista natjecali su se u deset disciplina vezanih uz energetsku ucinkovitost i dizajn. Neka od prikazanih resenja mozda ce vec za koju godinu osvanuti u vasem domu. Do tada cemo domove buducnosti koji suradjuju sa okolisem gledati ovde, Na Rubu Znanosti.“

http://www.ekokuce.com/arhitek...vhaus-kuca-u-velikoj-britaniji

Crossway: Prva PassivHaus kuća u Velikoj Britaniji
18/01/2012 - 16:57



Crossway je jednoporodična kuća u Kentu (Velika Britanija) koja svojim dizajnom oduzima dah. Ova pasivna solarna kuća je prva u Velikoj Britaniji koja je dobila PassivHaus sertifikat zbog izuzetne uštede energije.

Arhitekta Richard Hawkes je osmislio zero-carbon kuću nalazeći inspiraciju u lukovima srednjevekovnih građevina. U isto vreme demonstrirao je kako se lokalni materijali i zanati mogu primenjivati u proizvodnji visoko održivih i energetski efikasnih zgrada.



Ono po čemu je ova kuća karakteristična je krov u obliku luka dug 20 metara i tanak samo 120mm, koji je izrađen od ručno napravljenih pločica od lokalne gline. Oko 26.000 glinenih pločica prirodno regulišu vlažnost vazduha, i ceo krov se ponaša kao ogromna termalna masa koja reguliše temperaturu unutar kuće. Takođe, na njega je dodato 20 tona šljunka, 40 tona zemlje i posađena je vegetacija radi još bolje termičke izolacije. Iako su potrošli pozamašnih 85.000 funti za krov, dobili su kuću jedinstvenog dizajna.

Iste glinene pločice korištene su i za izgradnju stepeništa.



Za super izolaciju debljine 30cm upotrebljeno je 10 tona recikliranih novina, 30 tona izmrvljenih flaša, konoplja i vuna, a na betonske podove unutar kuće nanešena je mešavina izmrvljenih flaša i smole, koja je kasnije ispolirana.

Na prozore sa trostrukim zastakljenjem je potrošeno 43.000 funti. Pored toga što su ovi prozori izuzetno skupi, predstavljaju još jednu prednost u izolaciji, i između drugog i trećeg stakla se nalaze roletne, koje se u toku toplih letnjih dana spuštaju čime se sprečava pregrevanje kuće.



Da bi se obezbedio stalno svež vazduh instaliran je ventilacioni sistem koji iz toplog vazduha unutar kuće izvlači ustajali vazduh i zamenjuje ga svežim. Za proizvodnju električne energije koriste se solarni paneli povezani na elektro distributivnu mrežu, a za grejanje vode kotao na biomasu snage 11kW. Sistem za prečišćavanje otpada i sakupljanje kišnice su još neke od prednosti ove kuće.

Na izgradnju prve PassivHaus kuće u Velikoj Britaniji potrošeno je ukupno 445.000 funti. Vlasnik kaže da je život u njoj savršen. Nikada im nije hladno jer temperatura ni u najhladnijim zimskim danima ne pada ispod 16°C, a relativna vlažnost vazduha se reguliše na 51%.

Zbog značajne energetske uštede i prodaje viška električne energije generisane solarnim panelima elektro-distributivnoj mreži, ova kuća umesto računa na kraju godine zaradi oko 1.800 funti.

3D turu kuće možete pogledati na: http://360.sc/JN8F6T79

Emisija Grand design je pratila izgradnju ove kuće, krov se urušio prilikom izgradnje...

Link?

Sve je to super, samo gde je tu energetska efikasnost i zero-carbon?

To je kao ona prica o nula emisija ako vozis Tesla elektricni auto, a niko ne racuna koliko CO2 je otislo u atmosferu da bi se napravila ta struja, pa kad to uzmes u obzir vidis da Tesla izbacuje 130g CO2/km, a recimo Audi A6 2.0 TDI, izbacuje samo 112g CO2/km...

Tako i ova prica sa kucom u UK, primer ekstreman ali vrlo slikovit. Potrosili su 5 puta vise novca i energije da bi napravili 'energetski efikasnu' i 'zero carbon' kucu, zagadili su vise , potrosili su vise energije i novca nego sto bi ta kuca potrosila na grejanje/hladjenje/energiju za 300 godina, sto je slozicete se mnogo vise od zivotnog veka prosecne kuce...

Kod nas primeri nisu tako drasticno slikovito glupi pa da moze svako da ukapira, ali pokusajte da stavite na papir razliku kostanja ovakve kuce u odnosu na obicnu, velike kompromise koje morate da pravite, i na kraju koliku ustedu dobijate, i da li se to isplati na nivou od 40tak godina koliko je zivotni vek jedne prosecne kuce.

@Ventura,
sve je tačno kako si napisao što se tiče zero-carbon.

Što se tiče cene te pasivne solarne kuće u odnosu na običnu kuću, već sam rekao na prvoj strani ove teme (http://www.elitemadzone.org/t352030-0#2278957), s tim je da taj zaključak važio pre oko 30 godina kada je sve bilo relativno jeftino u odnosu na današnji period.

I dalje stoji stav da uopšte pasivna solarna kuća košta samo za oko 15% do u vrh glave 20% više u odnosu na običnu kuću, a isplati se prema mojoj gruboj proceni za oko 10 godina.

Edit:

Pre 30 godina je tadašnji propis (prema nemačkom DIN-u jer nije postojao tadašnji JUS propis za pasivne solarne kuće) za debljinu spoljne termoizolacije je oko 10 cm tj. U (koeficijent prolaza toplote) je oko 0,3 W/m2K, a sadašnji propis za U je oko 0,15 W/m2K što znači da zahteva deblju spoljnu termoizolaciju za više od oko 2 puta.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 04.03.2012. u 07:25 GMT+1]}

@eloiza

Dokle si ti stigao sa svojom kucom?

Za sad još ništa u zadnjih 21 godinu, a dovde sam stigao:

http://www.elitemadzone.org/t352030-14#2787309

tj. tako izgleda na ovoj slici:



Zašto pitate?

Inače, imam nameru na proleće nešto preduzeti na dovršavanju te kuće ali korak po korak na duži vremenski period.

grand design s9 e4

Zahvaljujem na video klipu.

Nakon odgledanog klipa, ipak moram priznati da je ta pasivna kuća zaista NEPOTREBNO veoma komplikovana za izgradnju. To se zove ekstravagancija.

Prvo, unutrašnja tavanica te ekstravagantne kuće je zaista mnogo visoka. Najidealnija visina svake prostorije je oko 2,5 m.

Drugo, svi unutrašnji zidovi su drveni. Znači, sem u podu i u tavanici, faktički nema termoakumulaciju toplote unutar zidova radi dužeg i prijatnijeg zračenja toplote nakon prestanka priliva Sunčeve energije ili loženja lokalne peći na nekoliko dana.

Treće, južno orijentisani prozori nemaju, sem venecijanera između stakala, zaštitu u obliku ispusta iznad prozora od visokih direktnih letnjih Sunčevih zraka.


Ne bih hteo da reklamiram neku firmu, ali naša projektna firma sa tadašnjim vrhunskim solarnim arhitektama zaista se potrudila da napravi što jednostavnije, što prostije projekte za izgradnju relativno malih pasivnih solarnih kuća koji može svaki da sagradi sa klasičnim materijalima i klasičnim alatima, a da nimalo ne izgubi na efikasnosti iskorišćavanja solarne energije i skladištenja toplote unutar masivnih konstrukcija u podu, zidovima, tavanskoj AB ploči uz uslov da se propisno izvede celokupna spoljna termoizolacija, dobra zaptivenost a sa tim i ugradnja na žalost veoma skupih prozora i balkonskih vrata sa što manjim U - koeficijentom prolaza toplote.

Edit:
U mom slučaju moram priznati da za izgradnju dimnjaka i betonske stalaže, južno-orijentisanih betonskih zidova i AB ploče zahtevao veliki broj dasaka za šalovanje, a to znači i mnogo rada. Iste te korišćene daske većinom su iskorišćeni za zakivanje istih na celokupnom krovu iznad rogova.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 04.03.2012. u 16:40 GMT+1]}

http://www.ekokuce.com/arhitek...ecosense-pasivna-kuca-u-kanadi

EcoSense pasivna kuća u Kanadi

30/12/2011 - 16:59



Bračni par iz Vankuvera u Kanadi je počeo zidanje svog doma sa ciljem da žive u domu koji funkcioniše u skladu sa prirodom. Ovaj par je za dvadeset meseci svojim rukama podigao kuću koristeći blato, glinu, slamu i druge prirodne materijale dostupne u oblasti u kojoj žive.

Rezultat je održiva kuća koja poseduje:
- solarne fotonaponske panele i vetrogenerator koji su povezani na elektro distributivnu mrežu
- solarne kolektore za grejanje
- kompostnu toalet šolju
- sistem za sakupljanje kišnice
- sistem za preradu otpadnih voda
- pasivan solarni dizajn



Oni definišu ekološke objekte kao “objekte izgrađene korišćenjem lokalnih i neznatno prerađenih prirodnih materijala sa sistemima korišćenja vode, energije i otpada, uz najviše moguće neutralan uticaj na životnu sredinu“. Takođe, na njihovom imanju se održavaju seminari i ture razgledanja u cilju razmene iskustava i edukacije ljudi o održivoj gradnji.

Krov je izolovan staklenom vunom (R-40) bez formaldehida, a podovi stirodurom (R-12.5). Većina unutrašnjih zidova su ispunjeni mešavinom slame i gline. Korišćen je beton sa visokim postotkom elektrofilterskog pepela (letećeg pepela), kako bi se umanjio karbonski otisak. Spoljašnji zidovi su omalterisani krečnim malterom koji je skoro u potpunosti neutralne emisije ugljenika, a za pigmentaciju su koristili okside gvožđa.

Kako su postigli pasivni dizajn?

- na severnoj strani kuće nema ni jednog prozora, ali sa ostalih strana ih ima dosta čime je postignut visok stepen osunčanosti.
- dimnjak je napravljen od prirodnih materijala
- postavljeni su cevasti krovni prozori kojima se obezbeđuje prirodno osvetljenje za delove kuće koji ga nemaju dovoljno
- fiberglas prozori sa okvirom visoke izolacione efikasnosti
- koriste se solarni paneli snage 2kW i LED rasveta
- 60 solarnih cevi zagreva vodu za podno grejanje
- za dodatno zagrevanje zimi se koristi peć na drva



Pošto je kuća sagrađena od prirodnih materijala, kao što su zemlja za podove, prirodni malter i prirodne mlečne boje bez VOC komponenti, ona je zdrava i ne proizvodi toksične gasove.

Sakupljanjem kišnice se obezbeđuje 37.854 litara vode godišnje za navodnjavanje bašte. Ušteda vode se postiže i toaletima bez ispiranja, slavinama sa niskim protokom vode i korišćenjem tuša umesto kade. Nakon dve godine je urađena bakteriološka analiza komposta, i rezultati su pokazali da se on može koristiti za đubrenje bašte. Otpadne vode se filtriraju i koriste za navodnjavanje voćki.

U kuhinji se nalaze dva frižidera i zamrzivač koji rade na jednosmernu struju, a za kuvanje se koristi butan boca. Većina cevi je reciklirana, kao i 80% drveta korišćenog za konstrukciju.

http://eko.blog.rs/blog/eko/al...ergija/2012/02/13/pasivne-kuce

Pasivne kuće - ogromna ušteda u energiji



Pasivna kuća u Litvaniji

http://www.zelenaenergija.org/...a-kuca-i-kako-funkcionise/2033

Objavljeno: 14-11-2011 | Autor: Ivan Ćutić , dipl.ing.stroj. | Kategorije: pasivne kuće, uštede u zgradarstvu, solarni paneli |

Što je pasivna solarna kuća i kako funkcioniše?

Ovakav princip gradnje maksimalno koristi sunčevu energiju za prirodno zagrevanje , hlađenje i ventilisanje kuće te može znatno doprineti uštedama u energiji u domaćinstvu i poboljšati kvalitet života ukućana


Solarna pasivna kuća u Rumuniji (Izvor: builditsolar.com)

Iako sama ideja i nije novijeg datuma i iako izgleda kao da bi svaki od nas mogao sebi dobro projektovati pasivnu solarnu kuću najbolje je stvar prepustiti stručnjacima sa iskustvom.

Šta je pasivna solarna kuća?

Pasivna solarna kuća zahvaljujući svome dizajnu, orijentaciji u odnosu na sunce te materijalima korišćenim u gradnji, zahvaljujući suncu, delimično ili u potpunosti zadovoljava potrebe za grejanjem zimi dok ostaje hladna leti. Idealna pasivna solarna kuća za održavanje prijatne temperature ne koristi nikakve pokretne mehaničke uređaje niti naprave. Za cirkulisanje vazduha koristi se samo prirodna cirkulacija vazduha. Jedan od ključnih faktora prilikom projektovanja takve kuće je svakako maksimalna iskoristivost funkcija lokalne klime.

Elementi pravilnog projektovanja

Kuće ovog tipa najčešće imaju izgled pravougaonika , a da bi se maksimalno iskoristio uticaj sunca duža stranica pravougaonika treba biti okrenuta duž ose istok-zapad, kako bi cela duža strana građevine bila maksimalno izložena suncu koje dolazi s juga, odnosno severa (ako se kuća nalazi na južnoj hemisferi).

Drugi važan element su ispravna veličina i položaj prozora i staklenih površina na kući, kako bi se osigurao maksimalan solarni dobitak tokom zimskog dana, te kako bi se opet sprečio preveliki gubitak toplote za vreme noći i oblačnih dana, do kojeg mogu dovesti nepravilno postavljeni prozori.

Pasivna solarna kuća zahvaljujući svome dizajnu, orijentaciji u odnosu na sunce te materijalima korišćenim u gradnji, zahvaljujući suncu, delimično ili u potpunosti zadovoljava potrebe za grejanjem zimi dok ostaje hladna leti.

Zato se za ove namene koriste izostaklo i kvalitetni okviri sa što nižim koeficijentom prolaza toplote. U pravilu se na južnu stranu postavljaju najveći prozori dok se na preostale tri strane postavljaju manji prozori kako bi se osigurao prodor dnevnog svetla u celu kuću.

Da bismo i tokom letnjih meseci osigurali ugodnu temperaturu potrebno je sprečiti preveliki prodor sunčevog zračenja kroz staklene površine na južnoj strani. Zato je potrebno iskoristiti činjenicu da je sunce tokom letnjih meseci visoko iznad horizonta, te je za blokiranje prodora sunčevog zračenja potrebno pažljivo odabrati odgovarajuću dužinu nadstrešnice koja blokira sunčevo zračenje, Slika 1. Kako je sunce tokom zimskih meseci nisko nad horizontom pravilno dimenzionisana nadstrešnica neće onemogućiti ulazak sunca u kuću. Za blokiranje suvišnog sunčevog zračenja mogu se koristiti i dodatna senke, žaluzine i slično.


Slika 1.

Četvrti važan element pasivne solarne kuće je akumulaciona toplotna masa , odnosno pregradni zidovi ili podovi od materijala sa visokim toplotnim kapacitetom, kao što su betonski, cigleni ili kameni zidovi te vodeni rezervoari. Njen zadatak je akumulirati toplotu tokom sunčanih zimskih dana, te istu oslobađati tokom noći, odnosno oblačnih zimskih dana, Slika 2. Tokom letnjih meseci ona pomaže u hlađenju prostora preuzimajući na sebe toplotu.


Slika 2.

Gradite li niskoenergetsku kuću, pasivnu kuću ili solarnu pasivnu kuću kao najvažniji element sigurno će biti izolacija, izolacija i opet izolacija . Bez pažljivo projektovane i kvalitetno izvedene spoljne ovojnice sva toplota iz unutrašnjosti jednostavno će se i brzo preneti u okolinu. Samo dobra izolacija onemogućiti će brzu disipaciju toplote i omogućiti ugodnu temperaturu dugo nakon što sunce zađe.

Vrt i okućnica

Pravilnim odabirom i rasporedom bilja oko kuće takođe je moguće u značajno meri doprineti uspešnom funkcionisanju pasivne kuće, naravno, ukoliko se pruža ova mogućnost. Listopadno drveće na južnoj strani kuće po ljeti će dodatno štititi od vrućeg sunčevog sjaja, dok po zimi, kada lišće otpadne, neće stvarati preveliku prepreku ulasku sunčevih zraka u objekat. Na severnoj strani najbolje je posaditi zimzelene biljke koje će objekat čuvati od hladnih zimskih severnih vetrova i time smanjiti gubljenju toplote iz istog.

Investicija

Iako je investicija u pasivnu solarnu kuću prilikom izgradnje viša od one u "običnu" kuću, ona je cenovno u istom razredu kao i investicija u običnu pasivnu kuću. Razlika između pasivne i solarne pasivne kuće leži samo u pažljivom projektovanju i optimizaciji gore navedenih parametara, što znači da se prilikom gradnje ne koriste posebni skupi visokotehnološki materijali ili metode gradnje. Procene u uštedi energije za grejanje zimi se kreću od 2-50%. Takođe, i postojeće objekte je moguće delimično prilagoditi po gore navedenim načelima, ali naravno, maksimalni efekti se mogu postići tek pri gradnji novog objekta.

Pogledajte primer gradnje pasivne solarne kuće u Rumuniji

http://www.reciklirajte.me/zel...-gradnje-pasivne-solarne-kuće

Osnovni principi gradnje pasivne solarne kuće





Pasivni solarni principi primjenjivi su ne samo na porodičnim, individualnim kućama, nego i na objektima raznih namjena. Naborojaćemo 10 osnovnih principa za gradnju pasivne solarne kuće.



1. Izaberite mjesto koje dobija južno sunce, bez visokog drveća, brda ili visokih zgrada sa južne strane. Ukoliko niste sigurni, obiđite budući plac oko 21 decembra, kada je sunce najniže na nebu. Južni zid kuće mora dobijati punu sunčevu svjetlost od 9 prije podne do 3 po podne.

Ponesite kompas kako bi odredili jug, ali imajte u vidu da pokazuje magnetni sjever može odstupati i do 25 stepeni od pravog sjevera. A kada su u pitanju pravci duvanja vjetrova, objekat svojom dužom stranom treba da prati pravac najprisutnijeg zimskog vjetra u okruženju u kome je smješten. Kao dodatna zaštita od vjetra, preporučuje se i zaštita pojasem zimzelenog drveća prema strani sa koje vjetar duva.

2. Sistemom različitih spoljašnjih ili unutrašnjih zaštita od sunca, kada je to potrebno, blokira se prolaz sunčevih zraka i spriječava prodor toplote u unutrašnji prostor. Odaberite projekat kuće sa što manje sjenki i tremova na jugu. Sjenke i tremovi spriječavaju prodor sunčevih zraka u kuću i time značajno umanjuju efikasnost. Tremovi na istoku i zapadu mogu biti korisni jer zaklanjaju prozore od ljetnjeg sunca.

3. Orijentišite najduži zid ka jugu. Idealno, on bi u stvari trebao biti 15 stepeni od pravog juga. Južna stakla bi trebalo da imaju površinu od minimum 7 odsto kvadrature kuće, najviše 12 odsto; preko 12 odsto staklenih površina bi zahtijevalo dodatno sjenčenje ljeti. Morate takođe biti pažljivi u izboru stakala i za južnu stranu odabrati staklo koje dobro propušta sunčevu svjetlost.





Krov pasivne solarne kuće

4. KROV mora biti projektovan tako da dobro štiti od visokog ljetnjeg sunca, a da ne ometa ulazak zimskog – dobar dizajn sjenčenja je ključni faktor kvaliteta i efikasnosti pasivne solarne kuće.

5. TERMALNA MASA – Potrebno je na južnoj strani obezbijediti termalnu masu, pločice, kamen, cigla, ili obojeni betonski zidovi – kako bi apsorbovali i kasnije emitovali toplotu. Posebno oni djelovi kuće koji zimi dobijaju direktnu sunčevu svjetlost.

U pasivnoj solarnoj kući za vrijeme zimskog sunčanog dana dovoljno je toplo da ne treba paliti dodatno grijanje. Međutim, kada ne bi bilo akumulacije toplote, čim sunce zađe, vazduh bi se ohladio i u prostoriji bi postalo hladno. Zato je prikupljenu toplotu potrebno akumulirati.

Toplota se akumulira pomoću termalne mase. U tu svrhu se grade pregradni zidovi ili podovi od materijala sa visokim toplotnim kapacitetom. To su najčešće betonski, kameni ili cigleni (puna cigla) elementi, a nerijetko se koriste i vodeni zidovi, zbog visokog toplotnog kapaciteta vode. Na taj način i tokom noći i oblačnih dana termalna masa isijava toplotu prikupljenu za vrijeme sunčanih dana.

Termalna masa je važna i ljeti jer “upija” toplotu iz prostora, čineći ga hladnijim. Važno je tokom noći dozvoliti hladnom vazduhu da ohladi termalnu masu i ponese sa sobom toplotu akumuliranu danju.

6. UKOPAVANJE – Korišćenje zemlje kao izolatora i toplotnog skladišta pruža velike prednosti. Stalna, konstantna temperatura pod zemljom (oko 12,2 C), stvara velike uštede energije za zagrijavanje i hlađenja prostora. Nikakvi spoljni uticaji poput kiše, snijega i vjetra, ne utiču na podzemnu građevinu. Ukopavanjem samo sjeverne strane objekta (naročito ako za to pogoduje pad terena) obezbjeđuje se zaštita od najnepovoljnijih uticaja hladnih vjetrova a objekat se otvara prema jugu.

7. PRINCIP DVOSTRUKOG OMOTAČA - Princip “kuća u kući” u koncepciji konstrukcije kuće, omogućuje zonu izmjene vazduha unutar omotača. Ta zona koja se stavara između omotača i objekta je tampon zona, koja ublažava sve spoljne uticaje, služi kao izolacija i smanjuje energetsku potrebu samog unutrašnjeg objekta. Zaštitna mikroklimatska opna i pasivni solarni dobici cijelog prostora stvaraju blage klimatske uslove kao mikroklimatsku sredinu u kojoj su smješteni objekti.

8. STAKLENIK – Staklenik ili staklena bašta kao kolektori-prijemnici sunčeve energije su usnovni elementi solarne zgrade, koji utiču na njeno energetsko pasivno funkcionisanje. Ovi prostori nijansiraju razliku između spoljneg i unutrašnjeg, javnog i privatnog. Kao izolacioni prostori imaju ulogu regulatora toplote. Kao kolektori toplote imaju svoju primjenu isključivo u orijentacijama čist jug i jug – jugozapad.

9. DOBRA IZOLACIJA i adekvatno projektovan sistem grijanja i ventilacije su od izuzetno velike važnosti za efikasnost pasivne solarne kuće. Pored elemenata zahvatanja energije, pasivna solarna ili “samogrejuća” kuća utemeljena je i na principu uštede energije. Vođenje računa o toplotnoj provodljivosti, odnosno gubitku toplote svih materijala i cijelog sklopa zgrade, uz maksimalnu izolaciju svih elemenata sistema (prozora, zidova, tavanice podova) je jedan od glavnih zahtjeva ovog koncepta.

10. PRIRODNA VENTILACIJA - Jako je važno upotrijebiti princip prirodnog protoka vazduha, bez dodatnog utroška energije na ventilaciju. Sistemom otvora pri dnu (ulazak hladnog svježeg vazduha) i vrhu (izlazak toplijeg istrošenog vazduha) fasadnog omotača, kao i njihovom dobrom pozicijom u odnosu na pravac sjever – jug, na kome je strujanje najjače, obezbjeđuje se zadovoljavajući komfor.

Pasivni solarni principi primjenjivi su ne samo na porodičnim, individualnim kućama, nego i na objektima raznih namjena. Principi uštede energije, dobre izolacije, ukopavanja, južnog prijema sunčeve energije pomoću otvaranja što većih staklenih površina, kao i uključivanje mase zidova kao skladišta toplote, mogući su i čak imaju više efekta na većim objektima.

Direktan prijem sunčeve energije preko južnih prozora ili staklenika, optimalan je ako površine pod staklom obuhvataju 65 odsto ukupne površine južnih zidova, a prozori ka sjeveru ili dr. stranama svijeta budu 5 odsto površine zidova. Da ljeti, po danu ne bi došlo do pregrijavanja ovih prostora, a noću do velikih rashlađivanja, važan element su termalni zastori, koji svojim zatvaranjem, kao latice cvijeta, spriječavaju pretjerano zagrijavanje, odnosno hlađenje. Za ljetnji period, spoljni zastori su efikasniji a nadstrešnice i pokretni brisoleji su takođe važan elemenat u podešavanju optimalnog zahvatanja Sunca.

U ukupnom zahvatanju sunčeve energije pored južne staklene površine, najveću ulogu imaju površine i mase zidova. Ukoliko je koncept prijema sunčeve energije zasnovan na termičkoj masi zidova, onda površina prijemnih zidova treba da bude tri puta veća od površine prozora. A neophodna masa toplotnog skladišta kod pasivnih sistema se računa u odnosu na južnu staklenu površinu zahvatanja i izražava se u količini vode ili masi zida, koja treba da bude smještena u okviru objekta.

Piše: Milenko Radović, dipl.inž.građ.

http://www.gradjevinarstvo.rs/....aspx?ban=820&tekstid=1306

Da li je povećana termička masa u pasivnim solarnim kućama opravdana?

16.09.2010. | Scott Gibson | Green Building Advisor




Veoma često, na pomen zelene gradnje i ekoloških kuća sa nekim u Srbiji, pomene se kako smo imali literaturu još 1970-ih i kako je ovaj ili onaj dosta radio na temu pasivnih solarnih kuća. Po tom principu sunčeva toplota zagreva kuću kroz velike staklene površine okrenute ka jugu i toplota se skladišti u termičkoj masi šljunka, betona, zemlje ili kamena.

Međutim, stvar je u tome da do danas ne postoji ozbiljni proračuni koji bi potvrdili stvarnu efikasnost ovog sistema u odnosu na potrošen materijal i prateću problematiku.

Materijali sa velikom specifičkom gustinom predstavljaju odličnu termičku masu koja je bitan element pasivnih solarnih kuća. Armiranobetonske međuspratne konstrukcije, zidovi, šljunak u bazi kuće, Trombov zid (vidi linkove na kraju teksta) i sl. zadržavaju toplotnu energiju čime se umanjuju nagle promene temperature u objektu.

U ovom konceptu naročiti značaj imaju armiranobetonske međuspratne konstrukcije. Betonska konstrukcija, cementna košuljica, kamene ploče i sl. mogu zadržavati toplotnu energiju koja dolazi kroz prozore sunčevim zracima, ili iz cevi podnog grejanja (hlađenja) instaliranih u košuljici.

Ovo su već dobro poznati načini korišćenja mase betona u podu prostorija, međutim, neki građevinci u SAD već dugo primenjuju još jedan pristup iskoriščavanju termičke mase betona.

Naime, kutijasta međuspratna armiranobetonska konstrukcija ili dupli zidani zid mogu biti posmatrani kao cevovodi KGH sistema... Tavanica se izvodi kao konstrukcija od dve paralelne armiranobetonske ploče (podne i plafonske), sa AB-rebrima koje ih povezuju u sredini. Temeljna ploča može imati cevi u sebi (kao na fotografiji ispod).



Kroz dobijene kanale (poput kanala dobijenih spajanjem elemenata u polumontažnoj tavanici – TM, LMT, itd.) može se puštati topao ili hladan vazduh, zavisno od temperature koja treba da se postigne u prostoriji. Vazduh predaje temperaturu betonskoj masi koja je zatim predaje vazduhu u prostoriji.

Bruce Brownell je čovek za koga kažu da je čitav život posvetio projektovanju, poboljšanjima i građenju kuća sa ovakvim sistemom za regulaciju temperature. Na sajtu njegove firme Adirondack Alternate Energy (link na kraju teksta) detaljnije su opisani načini na koji se kuća zagreva pomoću ovakvih "cevovoda".

Mali ventilator vraća topao vazduh iz najviših zona u kući kroz cevi sve do ispod najnižeg poda. Odatle ponovo dopire do prizemlja i kruži dalje kroz kuću u kojoj ukupna termička masa betona iznosi od 70 do 100 tona.

Po njegovoj tvrdnji temperatura u ovakvim kućama ne može da padne ispod nule tokom oštre zime a vlažnost vazduha zadržava se na 45-50% tokom zimskih meseci. Promena temperature u enterijeru kreće se oko 6°C, tvrdi se na sajtu Brownell-ove kompanije.



Naravno, s obzirom da se vazduh vraća u ponovno kruženje, prolazi tri puta kroz filter za sat vremena što eliminiše najveći deo prašine.

Firma Adirondack tvrdi da je izgradila preko 300 ovakvih kuća. Na linku na kraju teskta možete pogledati više detalja njegovog projekta Kosmer Solar House (sa fotografijama).

Kanađanin Don Roscoe takođe je izgradio više ovakvih kuća koje se zasnivaju na pasivnom solarnom principu. U Novoj Škotskoj, Kanada, gradio je te kuće sa otvorima za vazduh od 13cm u međuspratnoj konstrukciji visine 20cm (pasivne solarne kuće iz ovog dela sveta možete pogledati na linku na kraju teksta).


Gde su dokazi?

Međutim, postoji ozbiljna sumnja među ostalim stručnjacima da termička masa zaista predstavlja dovoljno efikasan toplotni resurs. Pored pitanja: koliko je održivo u jednu kuću sipati tone materijala, postavlja se i pitanje stvarnog povraćaja energije.

Stvar je u tome što ne postoji nijedan dokaz da je moguće efikasno preneti temperaturu sa vazduha na beton ili kamen u dovoljnoj meri da bi to bilo efikasnije od Passivhaus sistema ili kuća sa laganijom konstrukcijom ali boljom zaptivenosti i savremenim mašinskim KGH instalacijama.



Daniel Ernst je među prvima insistirao na naučnim podacima koji bi potvrdili ili opovrgli efikasnost ovakvih sistema, a naročito na to koliko se zaista temperature u kući dobija kroz prozore. On tvrdi da nije moguće da sistem radi tako kako pričaju:

- Znate li i za jednu studiju koja bi potvrdila efikasnosti? Postoje li tačna merenja? Higrotermički modeli? Dokumentacija? - pita on.

- Bez obzira na tip klime, kuće ili prozora ne možete pasivnim solarnim dizajnom zagrevati vazduh koji zatim treba da zagreje 70 do 100 tona termičke mase u nekoj primetnoj meri. Fizika i proračuni ne poklapaju se sa ovim.

Neki čak podsećaju i da, već onog trenutka kada imate ventilator u sistemu, to više nije pasivna solarna kuća (već ima neku vrstu KGH sistema, jedan takav je na ilustraciji levo), a neki i na to da ploča može imati otvore ili pukotine.

Pa opet, ima i onih koji priznaju da je Brownell već veoma dugo posvećen zelenoj gradnji i da aktivno u praksi radi na poboljšanju sistema u kućama koje gradi. Oni dodaju i da je čudno to što se već na sam pomen njegovog imena pobornici za zelenu gradnju povuku: zar ne možemo ni da pričamo o tome?, pitaju oni.

James Morgan iz Severne Karoline ima primedbu na korišćenje ovolike termičke mase:

- Zelena gradnja je optimalno korišćenje materijala. Sagradio sam preko 350 energetski efikasnih kuća i mislim da je potencijal termičke mase precenjen – i dodaje - Nije mi jasno kako je moguće da toliko profesionalaca priča o termičkoj masi kada ova priča izgleda da ima smisla samo u nekoliko veoma specifičnih klimatskih uslova (topli suvi dani, hladne suve noći, i tako tokom većeg dela godine).

- Ovo je klasična početnička greška koju su pravili mnogi graditelji prve zelene gradnje 1970-ih godina - kaže Robert Riversong:

Neki od ranih eksperimenata, uključujući i prolaz vazduha kroz pod i između duplih zidova i duple krovne ploče (kuća u kući) ili preterana termička masa, odavno su prevaziđeni savremenim detaljnijim i preciznijim shvatanjem termodinamike i građevinskih sistema slaže se većina graditelja.

Na kraju, i da se pasivne solarne kuće rade kao zaptivene do te mere da mogu da se nadaju zagrevanju pomoću sunčeve toplote, one moraju imati izmenjivače toplote, ali i strogu kontrolu kvaliteta vazduha - a to je već ozbiljan KGH sistem.

Linkovi:
Adirondack Alternate Energy - www.aaepassivesolar.com
Kosmer Solar House - klikni na link
Solar Nova Scotia - http://www.solarns.ca/ship.php
original teksta - klikni na link
Trombov zid - preko pola veka deo pasivne solarne arhitekture - klikni na link
Nabijena zemlja - savremena interpretacija drevnog materijala - klikni na link

Postavljam ovde tekst i sliku pasivne solarne kuće "VENERA" zajedno sa rasporedom prostorija pošto link na mom prvom postu nevažeći.

Sunčana kuća VENERA

Arhitektonsko rješenje: Vladimir Lovrić, arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća koja koristi principe sunčane pasivne arhitekture i predviđen je smještaj u kontinentalnom području. Na južnoj strani se nalazi staklena veranda površine 18 m2 te dvostruko ostakljeni Trombov zid površine 5 m2 i prozori za direktno dozračeno svjetlo. Staklene plohe imaju zastore koji se mogu koristiti za smanjivanje insolacije te smanjivanje pregrijavanja kuće.





_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 17.10.2014. u 12:38 GMT+1]}

>

Sunčana kuća ANDROMEDA

Arhitektonsko rješenje: Vladimir Lovrić, arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća je projektirana za kontinentalna područja za jednu obitelj, a kući odgovara teren koji je nagnut prema jugu jer je kuća projektirana sa polunivoima. Južna strana kuće se koristi za apsorpciju Sunčeve energije sa staklenom verandom, dvostruko ostakljenim Trombovim zidom te prozorima za direktno dozračenje. Ispod poda prizemlja se nalazi skladište kamenja koje se koristi za dodatnu akumulaciju energije. Za grijanje tople vode se koriste sunčevi toplinski pretvornici te je primarni izvor grijanja kamin na drva.




Sunčana kuća Andromeda iz nekih prošlih vremena

U neka prošla vremena konstruirali smo vjetroelektrane i proizvodili solarne kolektore te imali vrhunske arhitekte koji su koncept solarnih kuća za ono vrijeme doveli gotovo do savršenstva. Moram priznati da smo u neka prošla vremena prije devedesetih godina kao integralna država imali mnogo lijepih ideja. Tako je primjerice jedan od prvih vjetroagregata na ovim prostorima sagrađena 1989. godine u pulskom Uljaniku, imala je instaliranu snagu od 22 kW i opsluživala je potrebe OKPD Valtura u blizini Pule, o čemu postoji i zapis u Istarskoj enciklopediji. Ali nije Uljanik jedini, tako je primjerice još 1975. godine u vrijeme i nakon naftne krize Tehnomont proizvodio solarne kolektore od kojih su neki instalirani na Citadeli u Poreču, Zatonu kod Zadra ili primjerice turističkom naselju Punta Verudela u blizini Pule. Ali sve to nije i ne može se usporediti s jedinstvenim pilot projektom solarne pasivne obiteljske kuće pod nazivom Andromeda čiji je idejni začetnik arhitekt Vladimir Lovrić. Pri tome, potrebno je naglasiti da ova kuća nije pasivna kuća kakvu poznajemo u današnjem smislu, već se radi o arhitekturi koja maksimalno iskorištava mogućnosti pasivnog solarnog grijanja. Jedna od prvih Andromeda izgrađena je u Beogradu, a nakon toga je zbog svog alpskog „štiha" doživjela popularnost u Sloveniji gdje je navodno sagrađeno više ovakvih obiteljskih kuća. Fotografiju jedne od izgrađenih Andromeda u Jesenicama našli smo zahvaljujući stranicama magazina za eko arhitekturu i kulturu Eko kuća i „posudili" tek toliko da ilustriramo članak uz molbu da nam ne zamjere na tome, budući da je jako teško doći do podataka i slika izvornih Andromeda. No, solarna arhitektura je čitavo vrijeme zapravo bila hit i Andromeda se nije zadržala samo unutar granica bivše Jugoslavije, već je sagrađena na više kontinenata, a popularnost je doživjela i u Americi i Kanadi. Pogodan teren za njenu gradnju je u blagom padu, a karakteristična arhitektura i izvedba natur opekom savršeno je uklapaju u prirodni ambijent. Kad govorimo o solarnim pasivnim kućama kao što je Andromeda uvijek je bitno naglasiti njihovu orijentaciju te iskorištenost južne strane koja je u ovom slučaju dovedena do maksimuma. Tako su primjerice sve glavne prostorije u ovom objektu orijentirane na južnu stranu, dok su sve sporedne prostorije orijentirane prema sjeveru. Andromeda također ima golemu verandu orijentiranu na jug i ostakljenu dvostrukim staklima. Jedan od značajnih aspekata solarnih kuća predstavlja doticaj kuće s prirodom što goleme staklene površine zapravo i omogućavaju. Orijentiranost staklenih površina prema jugu je pod kutem od 45 stupnjeva, što je vrlo zahvalan kut za pasivno prikupljanje solarne energije tijekom čitave godine čemu doprinosi i skladište topline ispod poda kuće realizirane u Jesenicama. Nažalost, više informacija o ovom predivnom projektu nismo uspjeli naći, kao ni eventualne primjere ove kuće da su izgrađeni u Hrvatskoj, no doista je prekrasno znati da su do sada izgrađene Andromede u trendu i skoro trideset godina nakon što su prvi put izgrađene.

Sunčana kuća GALAKSIJA

Arhitektonsko rješenje: Miladin Vasiljević, arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća je projektirana u orijentaciji prema jugu sa staklenikom ispred dnevne sobe. Kroz staklenik sa dvostrukim ostaklenjem ulazi Sunčeva energija direktna i difuzna koja pada na zidove sa selektivnim premazom za apsorpciju energije koja grije zidove do 25°C tijekom zime. U zidu se nalaze kanali koji dovode topli zrak do podzemnog skladišta ispunjenog granuliranim šljunkom. Slijedeći sakupljač Sunčeve energije je Trombov zid koji je masivni zid ispred kojeg se na udaljenosti od 15 cm nalazi dvostruka ostakljena površina. Primjenom efekta dimnjaka topli zrak se uzdiže te ulazi u prostorije. Za zagrijavanje tople vode koristi se posebni toplinski sustav sa dodatnim izvorom grijanja. Termoizolacija je veća od minimalnih debljina koje su bile propisane u tom razdoblju te se zadržalo na ekonomsko isplativoj debljini izolacije.

Sunčana kuća KENTAUR

Arhitektonsko rješenje: Milisav Vojinović, arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća je projektirana na principima pasivne sunčane arhitekture te na južnoj strani ima staklenu verandu površine 20m2 i prozore površine 9m2 za direktno dozračenu Sunčevu energiju. Za pripremu tople sanitarne vode koriste se sunčevi toplinski pretvornici koji imaju zaštitu od pregrijavanja u obliku zastora kojim se prekrivaju. Prvi sustav grijanja se oslanja na direktno dozračenu Sunčevu energiju, dok se drugi sustav grijanja oslanja na transport toplog zraka iz staklenika u prostorije kuće. Sporedne prostorije se nalaze na sjeveru i koriste se za zaštitu glavnih prostorija postavljenih na jugu.

Sunčana kuća VEGA

Arhitektonsko rješenje: Miladin Vasiljević, arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća je obiteljska kuća projektirana primjenom pasivne sunčeve arhitekture. Staklenik dominira cijelom kućom i on se koristi za sakupljanje Sunčeve energije, a istovremeno je staklenik i produženi dnevni boravak na dvije etaže. Toplinska zaštita je u granicama ekonomske isplativosti.

Sunčana kuća LIRA

Arhitektonsko rješenje: Vladimir Lovrić, arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća koja koristi principe sunčane pasivne arhitekture sa specifičnom dijagonalnom konstrukcijom koja osigurava osunčanje unutrašnjih prostorija tijekom cijele godine. Zeleni vrt staklenika je centralni dio kuće i sve su prostorije orijentirane prema njemu te on predstavlja produžetak prostora za odmor, rad i objedovanje. Zelene oaze i osunčani prostori daju specifičnost ovoj kući.

Sunčana kuća GEMA

Arhitektonsko rješenje: Miladin Vasiljević arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća koja koristi principe sunčane pasivne arhitekture te je namjenjena za smještaj u kontinentalnom području te na ravnom području. Kuća ima raspored prostorija koji je orijentiran na jug i direktno dozračenu Sunčevu energiju. Na južnoj strani se nalazi velika staklena stijena i Trombov zid za grijanje toplog zraka. Topla sanitarna voda se grije pomoću sunčanih toplinskih pretvornika.

Sunčana kuća SUNCE

Arhitektonsko rješenje: Miladin Vasiljević arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća koja koristi principe sunčane pasivne arhitekture, a predviđena je za smještaj u kontinentalnoj klimi i za ravne terene. Po orijentaciji moguće ju je smjestiti dijagonalno u smejru sjever-jug zbog staklenika na uglu kuće. Predviđena je za peteročlanu obitelj koja bi živjela u 90 m2 prostora. Po obliku kuća podsjeća na klasične kuće na četiri krova.

Sunčana kuća PENELOPA

Arhitektonsko rješenje: Vladimir Lovrić, arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća koja koristi principe sunčane pasivne arhitekture i predviđena je za smještaj u kontinentalnoj klimi. Sjeverna strana kuće je zatvorena dok je kuća orijentirana na jug i insolaciju Sunca. Pregrijavanje tijekom ljeta smanjuje se pomoću pergola, zastora i sjenila. U ovoj kući nisu primjenjeni standardni elementi pasivne arhitekture masivni zidovi, trombov zid već se akumulacija vrši u sloju međukata u koji se uvodi topli zrak iz staklenika. Kod niskih zimskih vanjskih temperatura te kada nema dovoljno insolacije koristi se dodatni kamin u dnevnoj sobi za grijanje kuće.

Sunčana kuća TALIA

Arhitektonsko rješenje: Vladimir Lovrić, arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća koja koristi principe sunčane pasivne arhitekture te je predviđena za smještaj u kontinentalnoj klimi. Kuća se dijagonalno usmjerava prema jugu što osigurava osunčanost unutrašnjosti tijekom cijelog dana. Koriste se masivni zidovi staklenika za akumulaciju energije te Trombovi zidovi za grijanje zraka, a ispod poda prizemlja se nalazi akumulacijska masa od granuliranog šljunka za sakupljanje topline.

Sunčana kuća FORTUNA

Arhitektonsko rješenje: Miladin Vasiljević, arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća koja koristi principe sunčane pasivne arhitekture za smještaj u kontinentalnoj klimi te ravan teren u orijentaciji sjever-jug na uskim parcelama. Obzirom na malu širinu kuće od 7,2m cijela južna strana kuće se koristi za akumulaciju Sunčeve energije. U donjem dijelu južne fasade postavljen je na tlu sustav za grijanje sanitarne vode.

Sunčana kuća ATLANTIDA

Arhitektonsko rješenje: Vladimir Lovrić, arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća koja koristi principe sunčane pasivne arhitekture dok je sama kuća namjenjena za smještaj u kontinentalnoj klimi. Staklenik se nalazi na južnoj fasadi kuće i proteže se kroz obje etaže kuće, a pregrijavanje tijekom ljeta se smanjuje zastorima. Kada nema dovoljno Sunčeve energije koristi se kamin za grijanje u dnevnoj sobi te podno grijanje.

Sunčana kuća ODISEJA

Arhitektonsko rješenje: Vladimir Lovrić, arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća koja koristi principe sunčane pasivne arhitekture i predviđena je za smještaj u kontinentalnom području. Koriste se fizički elementi za sakupljanje i akumulaciju energije u masivnim zidovima, stakleniku, Trombovom zidu te akumulacijskoj masi ispod prizemlja. Transport toplog zraka se vrši pomoću dva ventilatora koji stvaraju prisilnu ventilaciju toplog zraka iz staklenika prema prostorijama i akumulacijskoj masi ispod prizemlja. Kuća je oblikom kombinacija klasičnih kuća i sunčanih kuća.

Sunčana kuća AFRODITA

Arhitektonsko rješenje: Vladimir Lovrić, arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća koja koristi principe sunčane pasivne arhitekture sa integriranim zelenim staklenikom u kojem se nalaze biljke. Velike staklene plohe osiguravaju dnevno svjetlo, a pregrijavanje se smanjuje pomoću vanjskih grilji. Kamin i izgaranje biomase su primarni elementi za grijanje kuće. Veliki staklenik će tijekom bistrih zimskih dana osigurati dovoljno Sunčeve energije za grijanje kuće.

Sunčana kuća ORION

Arhitektonsko rješenje: Milisav Vojinović, arh
Strojarske tehnologije: prof.dr. Branko Lalović

Sunčana kuća koja koristi principe sunčane pasivne arhitekture u konceptu stambenog niza kod kojeg su sve protorije orijentirane na jug, a pomoćne prostorije se nalaze na sjeveru sa ulazom. Staklenik se proteže kroz dvije etaže, a zbog spojenosti zgrada puno je bolje toplinska izolacija u odnosu na samostalne kuće koje su na svim pročeljima izložene vjetru.

Intervju sa Vladimirom Lovrićem.

Radna organizacija za projektovanje Naš Stan iz Beograda i Institut Boris Kidrič iz Vinče 1982. godine razvili su nekoliko koncepata sunčanih (solarnih) kuća, a sam koncept je osnova razvoja današnjih pasivnih, niskoenergetskih te plus energetskih kuća. Kuće koriste princip pasivne arhitekture i skladište Sunčevu energiju. Kuće su projektovane tako da veći deo potrebne energije grejanja dobiju od Sunca tokom cele godine dok se kao dopuna sistema grejanja koristi dodatni izvor toplote pa se ove kuće istovremeno nazivaju i samogrejne. U periodu nakon prve velike naftne krize u 1980-tim se razmišlja o smanjivanju potrebe za primarnom energijom jer snabdevanje energije postaje ekonomski i društveni problem kada nema dovoljno energije. Količina neobnovljivih izvora energije se smanjuje te stoga istovremeno raste i cena energenta što zemlje dovodi u zavisan položaj. Istovremeno rastu potrebe za energijom celog društva što je u suprotnosti s energetskim mogućnostima pa se javlja ideja o smanjivanju zavisnosti o klasičnim energentima i orijentaciji društva prema upotrebi alternativnih energetskih izvora. Veliki udeo u ukupnoj potrebnoj energiji otpada na energiju grejanja zgrada te je moguće smanjivati energetske potrebe razvojem kuća koje koriste u velikom udelu Sunčevu energiju.


Sunčane kuće su projektovane prema sledećim principima:

- porodična kuća je veliki potrošač energije

- primena Sunčeve energije traži interakciju korisnika i kuće što je moguće ostvariti u porodičnim kućama

- velike slobodne površine zidova i krovova omogućuju ugradnju elemenata za sakupljanje energije Sunca

- kod porodičnih kuća postoji mogućnost akumulacije energije ispod kuća

- primena termoizolacije za smanjivanje potrebne energije grejanja

- investicija u izolaciju se vraća kroz razliku u računima grejanja zgrade

- povećanjem termoizolacije raste i inertnost mase zidova te se usporava pad temperatura u prostorijama odnosno povećava se stepen ugodnosti prilikom boravka u prostorijama

- Sunčeva energija se apsorbuje pasivnim elementima koji su deo same konstrukcije kuće

- akumulacija energije se vrši u depou ispod prizemlja zgrade, a sam depo je ispunjen kamenjem koje na sebe prima ukupnu energiju toplog vazduha koji struji između kamenja

- orijentacija zgrade prema jugu je presudna za sam koncept, a na jugu se smeštaju prostorije boravka

- izgradnjom sunčanih kuća investitori smanjuju potrebu za klasičnom energijom te istovremeno učestvuju u ukupnoj štednji energije što je važan element u društvenoj stabilizaciji




http://www.balkanmagazin.net/e...a-nuklearne-elektrane-u-srbiji



http://bokisingl.wordpress.com...rna-umesto-nuklearne-energije/



2. decembar 2009.

SRBI SU NEMILOSRDNI PREMA SVOJIM VELIKANIMA

SOLARNA UMESTO NUKLEARNE ENERGIJE

Prof. dr Branko Lalović bio je 80-ih godina stručnjak br.1 u celom svetu po pitanju primene solarnih ćelija za dobijanje električne energije i autor tog patenta. Zato je bio jedan od kandidata za dobijanje Nobelove nagrade iz fizike, koju bi garantovano dobio da je poživio još malo. On je takodje i autor odlične knjige, koju sam tada kupio, o primeni solarne energije za grejanje individualnih kuća. Imao je desetak detaljno uradjenih projekata, koje je prodavao u okviru knjige „Naš Stan – Hiljadu projekata“. Posle njegove smrti, postepeno je splasnulo interesovanje za primenu solarne enrgije, tako da smo trenutno na nivou Bantu crnaca.

Nažalost, Srbi su nemilosrdni prema svojim velikanima. Negde 1985. godine, u Ministarstvu energetike obelodanili su ideju da se u SFRJ napravi DVADESET nuklearnih centrala (uglavnom u Srbiji?!), vrednosti 100 milijardi tadašnjih dolara. Tu ideju su forsirali iz Evropske Unije, da bi obezbedili električnu energiju za celu Evropu, a podržali su je naši alavi političari, koji su očekivali ogroman mito (od bar nekoliko milijardi dolara). Prof. Lalović je veoma oštro reagovao u intervjuu u listu „Politika“. Sledećeg dana, jedan od ministara je podržao izgradnju nuklearki. Trećeg dana, pojavio se i intervju sa prof. dr Vladom Ajdačićem, kumom prof. Lalovića. Očekivao sam oštar članak, ali nije bio takav. Četvrtog dana, pojavio se demanti prof. Ajdačića, koji glasi: „Juče je izašao intervju samnom o izgradnji nuklearki, ali je verovatno omaškom izostavljena poslednja rečenica, koja glasi: „Ja sam STRIKTNO protiv izgradnje nuklearki u SFRJ.”.

Posle toga, nije bilo novih članaka u “Politici”, ali je kazna usledila u roku od nekoliko dana. Povećali su benificirani radni staž na dve godine za godinu u „Vinči“ , da bi njih dvojicu odmah oterali u penziju, u naponu snage. Oni nisu hteli da uzmu rešenja za penziju, navodeci da nisu svo vreme radili u takvim uslovima. Sutradan su zatekli radne stolove u hodniku. Prof. Lalović je zaprepašćeno pogledao sto i odmah otišao u zgradu sa nuklearnim reaktorom. Pritisnuo je šifru za otvaranje vrata i ušao u pravi pakao. Uključio se alarm, ugasili su reaktor, izvukli ga napolje i prebacili u bolnicu. Posle svega nekoliko dana dobio je galopirajuću leukemiju, pa su ga specijalnim avionom prevezli u Pariz, da mu izvrše transplataciju koštane srži, ali više nije bilo spasa. Nekoliko meseci kasnije (krajem aprila 1996. godine), desio se nuklearni akcident u Černobilu, i naši političari su odustali od nuklearki (sada se opet pominje izgradnja jedne nuklearke u Srbiji?!). Prof. Lalović je izvršio SAMOUBISTVO, da bi spasio stotine hiljade stanovnika Srbije od užasne smrti. Možete da zamislite koliko bi većih i manjih akcidenata vež bilo, kada se uzme u obzir kakav javašluk ovde vlada.

Prof. dr Vladimir Ajdačić je nekako preživeo prevremeno penzionisanje, ali su njegovu suprugu, čuvenu mr Nadu Ajdačić, malteritirali u “Vinči” na svakom koraku. Krajem 1989. godine, nije htela da opovrgne merenja radioaktivnosti Timoka i Borske reke (zagadjenih veštackim izotopima iz nuklearnog otpada), pa su i nju oterali u prevremenu penziju, a njenog saradnika dr Miljenka Martića, bukvalno na ulicu. O tome je ovog proleća bilo 20-ak priloga na B92 i na Slobodnoj Evropi, pod zajednickim nazivom “Trovanje Timočke krajine”, koji su objavljeni na moju inicijativu, i uz moju pomoć. Slučaj je opet zataškan, zato što su u trgovini nuklearnim otpadom učestvovali predsednici i ministri nekoliko država Evropske Unije i tadačnje SFRJ.

Nažalost, niko od njih cetvoro nije rehabilitovan posle Petog oktobra?! Kao što sam na početku rekao, Srbija je nemilosrdna prema svojim velikanima. Verovatno ne bi bolje prošli ni Nikola Tesla, dr Pavle Savić i Mihajlo Pupin, da su započeli karijeru ovde.

Moja supruga Bogdanka je 1977. g. radila diplomski u Vinči, pa mi je o njima mnogo pričala, posebno o prof. Laloviću, najvecem ekspertu za nuklearnu fiziku u SFRJ, posle dr Pavla Savića, a ujedno i najvećem protivniku upotrebe i zloupotrebe nuklearne energije. Zato je uzela diplomski rad iz fizike baš kod prof. Lalovića, koga je izuzetno cenila i poštovala. Neka mu je večna slava.

S poštovanjem.

Boža Bogdanović, Bor




http://www.balkanmagazin.net/e...a-nuklearne-elektrane-u-srbiji



http://www.ekokucamagazin.com/ekologija/eko-heroji.html

Eko heroji, Prof. Dr Branko Lalović

ČOVEK ISPRED
SVOG VREMENA

AUTOR INTERVJUA:
MR ARH VLADIMIR LOVRIĆ

PROF. DR BRANKO LALOVIĆ, NUKLEARNI FIZIČAR I SOLARISTA SVETSKOG GLASA GOVORI O ZNAČAJU I RAZVOJU NAUKE I TEHNOLOGIJE ZA NAPREDAK ČOVEČANSTVA, O NJIHOVIM UZLETIMA, ALI I O POSLEDICAMA KOJE SU SVE PRIMETNIJE NA EKOLOŠKOM LICU ZEMLJE.

Prof. dr Branko Lalović, nuklearni fizičar i solarista svetskog glasa, rodonačelnik je primene i korišćenja solarne energije u arhitekturi i razvoja solarne tehnologije u svetskim okvirima. Pre više od 30 godina anticipirao je i utemeljio danas opšti trend ekološke, energetski efikasne i održive arhitekture. Ranim opredeljenjem za solarnu opciju sa početka solarnog pokreta u svetu i osnivanjem Centra za sunčevu energiju u okviru Instituta za nuklearnu fiziku "Boris Kidrič" u Vinči uveo je ekološki pristup korišćenju sunčeve energije u arhitekturi sa posebnim kredibilitetom nuklearnog fizičara poznatog u svetskim razmerama. Prof. dr Branko Lalović je svojim teoretskim radovima, knjigama i časopisima i postavljanjem koncepta solarne tehnologije u projektima uveo korišćenje sunčeve energije. I danas se smatra pionirom i utemeljivačem njene primene u arhitekturi. Začetnik je uvođenja ekoloških principa u dizajniranju i projektovanju objekata i građenja u skladu sa prirodom.

Savremena nauka, kao i ljudska civilizacija, nalaze se pred velikim izazovom, kao nikada do sada. Ljudski vek je znatno produžen, a naučni i tehnički progres je omogućio čoveku materijalna bogatstva koja su se mnogostruko uvećala. Kako Vi gledate na dalju tendenciju ovakve vrste progresa? U naše vreme čovečanstvo doživljava neslućeni razvoj i postiže naučne i tehničke uspehe koji su donedavno mogli da se uvrste jedino u domen fantastike. Čovek je kročio na Mesec i dosegao najudaljenije planete, otkrio genetski kod i počeo da se upliće u izgradnju živih bića, postigao da glava čiode za njega pamti i obavlja složene misaone operacije, video nevidljivo i proniknuo u najsuptilnije tajne prirode na nivou mnogo dubljem od atoma, svojim pogledom obuhvatio gotovo ceo kosmos, saznao kako je on nastao, a naslućuje i kako će se ova grandiozna kosmička farsa završiti. Ljudskom saznanju i njegovom tehičkom napretku kao da nema kraja. Najveća naučna i tehnička dostignuća, po pravilu, imaju i drugu, Faustovsku stranu, onu koja ugrožava ljudsku egzistenciju. Izučavanje atoma, na primer, donelo nam je nuklearna oružja strahovite razorne moći, a let u kosmos izbacio je ta oružja visoko iznad naših glava; genetička postignuća prete izrođavanjem živih bića; čak i naoko nevini kompjuteri najavljuju mogućnost potpune policijske prismotre svakog građanina. I tako se pretnje nižu u nedogled. S druge strane, i pored velikog tehničkog napretka, u svetu je još mnogo gladnih. Nerešeni politički problemi, socijalni potresi, nacionalne razmirice i ratovi divljaju na sve strane, a sve zemlje sveta počinju da se suočavaju sa nestašicom energije i sa sveopštim ugrožavanjem čovekove životne sredine. Sve je jasnije, zaista, da naučnotehnički progres savremene civilizacije nije praćen u odgovarajućoj srazmeri povećanjem ljudske sreće. Tehnološki i industrijski razvoj u 20. veku izazvao je takve ekološke poremećaje i narušio je eko-sistem, da će biti potrebna sva znanja i naučni potencijali u 21. veku da se saniraju greške iz prethodnog stoleća.

Na kraju našeg razgovora, složićete se, smatram da je naša planeta izuzetno nebesko telo. Da li znamo to da cenimo i da li ćemo uspeti da je sačuvamo? Razvoj tehničke civilizacije postavio je značajno etičko pitanje daljeg održavanja životne sredine, koju je čovečanstvo dobilo u nasleđe. A to nasleđe možda je jedinstveno u galaktičkim razmerama, jer se na našoj planeti jednovremeno steklo toliko uslova neophodnih za nastanak života da je mala verovatnoća postojanja znatnijeg broja takvih planeta u galaksiji. Živi svet, zajedno sa atmosferom i okeanima, sačinjava jedinstven i celovit sistem koji je u stanju da se sam reguliše i održava. Sve je više naučnika u svetu koji uviđaju da se naša planeta, Gea, mora tretirati onako kako taj gigantski sistem samoregulacije zaslužuje. Nalazimo se tek na početku spoznaje kako taj kompleksni organizam dejstvuje, ali je sasvim jasno da je sve do sada, dok čovekova intervencija nije postala primetna i odlučujuća, Gea obezbeđivala idealne uslove za razvoj ljudske vrste. Održati to nasleđe je možda najveća obaveza koju čovek ima prema prirodi, pa i prema samom sebi. No, Sunce nas ne navodi samo na humanitarna i filozofska razmišljanja ove vrste. Ono nam pruža i realnu šansu da u velikoj meri uskladimo svoje potrebe i svoje želje s onim što godi našoj rodnoj planeti Zemlji, i da se pokažemo dostojnim jedinstvenog nasleđa. Sa šireg gledišta, odista, sunčevi zraci postaju zraci nade, i to ne samo u figurativnom smislu.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 19.10.2014. u 04:09 GMT+1]}