Citat:
Zašto ne bi mogla 2 panja deset sati da ogreje trospratnu kuću, pod uslovom da se iskoristi toplota dimnih gasova uz kontrolisano sagorevanje povećanjem ili smanjivanjem otvora za vazduh?
Sve je moguće ako ta energija koja se oslobodi sagorevanjem 2 panja nije veća od energije koja "izcuri" kroz
zidove, podove, prozore i krov te trospratne kuće. Ta kuća bi trebala biti jako, jako dobro izolovana.
I pored toga ne mogu da se otmem utisku da se taj "štediša" i ta sva priča oko njega opasno približava šarlatanstvu.
Kao što može da se vidi iz mog profila bavim se mernom tehnikom i to u firmi koja se baš bavi prizvodnjom kotlova na drva,
i to u odeljenju za istraživanje i razvoj. Samo oprema kojom vršimo merenja na našim kotlovima
(toplotna snaga, temperature, analizatori dimnih gasova, merači fine prašine...) je vredna nekih 500.000 Eura,
sam godišnji budžet za istraživanje i razvoj je preko milion eura godišnje, što govori sa kojom ozbiljnošću se firma time posvetila.
Sva merenja koje sam i ja lično izvršavao i vrednovao pokazuju sledeće:
Kotlovi za centralno grejanje sa dobro dimenzionisanim izmenjivačem toplote imaju stepen korisnog dejstva od nekih
80-88%. Kada se uzme da je temperatura gasova u plamenu preko 1300°C a kada prođu kroz
izmenjivač se ohlade na nakih 180-200°C, onda je ta merena efikasnost i očigledna.
Jedino što se još može izvući iz kotla u pogledu efikasnosti je dimne gasove toliko ohladiti da se vodena para
u dimu kondenzuje i time odaje svoju latentnu toplotu isparavanja.
To poslednje "ceđenje suve drenovine" kod kotlova na drva je sve ostalno nego trivijalno i donosi puno problema sa
sobom: Kondenzuju se i ostali agresivni sastojci gasova( oksidi Sumpora, Hlora, Fosfora) koji u dodiru sa vodom stvaraju
kiseline.
Zato mi tvrdnja da "“štediša” koristi i 60 odsto manje energenata od bilo kog drugog sličnog uređaja" izgleda
preterana i bez čvrstih osnova.
Što se tiče efikasnosti kotlova tu se još davno došlo do nekog fizičkog maksimuma.
Akcenat je sada na tome kako taj proces gorenja draveta optimizovati da se stvara najmanje stetnih gasova,
(CO, NO, NO2) i stvara najmanje cvrstih čestica pepala i čađi u dimu.
Već godinama se za te svrhe optimizacije koristi kompleksna elektronika u kombinaciji sa Lambda-sondom
(kao kod automobila) koja merenjem i doziranjem primarnog i sekundarnog vazduha drži proces pod kontrolom.
Samo mojih dva centa.