ako je ta povrsina glatka, onda mislim da sam to video na sajmu gradjevine u NS pre nekoliko godina,
i ako se dobro secam, mislim da je kvadrat 40-50 eura



uglavnom ima raznih dezena i boja, cak sam imao i prospekt, ali...

Kod nas u Zagrebu ima toga dosta. Izgleda vrlo dobro. Ja sam upravo rješavo svoj prilazni put dužine cca 30m. Informirao sam se i na kraju odustao.
Kod nas rade na dva načina:
1. naprave beton u koji utiskuju gumene kalupe koji ostavljaju "mustru"
2. imaju kartonske kalupe koje ubetoniraju na površini i koji se kasnije, kada se beton osuši, trgaju.

Priprema podloge je kao i za kocke (flster): iskop cca 40cm, navoz tucanika, betoniranje. Neki majstori u beton stavljaju mreže, a neki mikrovlakna. Ja da sam radio - stavio bih i jedno i drugo.
U površinski sloj betona se stavlja boja i po površini protuklizna zrnca te se na kraju lakira

Odustao sam jer:
1. cijena - previsoka
2. održavanje:
- to je beton, znači ne smije se soliti po zimi
- lakirati se mora svakih nekoliko godina ponovo
- dosta lako se ošteti površinski sloj, i to onda ružno izgleda. površina koju sam vidio je tako postavljena da preko čoška često prelaze auti - čošak je uništen. kako zimi čistiti snijeg lopatom a da se ne ošteti?

Mislim da ako je za prilaz po kom se samo hoda, ne prolaze auti, onda je OK (uz pažljivo čišćenje snijega)

kad smo kod snega

lakirano + sneg -> ode noga, ruka u gips

Uvek možeš postaviti podno grejanje ispod staza, temp. tek toliko da predje nulu, naravno električno.
Armimiranje se vrši zbog nosivosti tj. da beton ne pukne ako se optereti npr. automobil i sl. Dok se aditivi za vlakna dodaju da bi beton bio otporan na smrzavanje. Pored toga rade se i dilatacione razdelnice koje sprečavaju pucanje usled termičkog širenja i skupljanja.
Od svih boja koje sam do sam do sada video nekako mi je bež najprirodnija jer podseće na kamene trgove dok ove crvene sa lakom daju previše veštački izgled.

daleko smo mi od podnog grejanja staza za pesake, pogotovo na drzavnom nivou i to povratnim vodovima

Grijenja staze - da ako je cca 2m2 inače: skupo, a i potrošnja struje nije zanemariva, dapače...

Cena materijala je oko 5€ po m2 ali nisam to proverio od zime, potrosnja struje kao sijalica od 100w na oko 5m2 povrsine koja se zagreva, tipa kupatilo. Ne zaboravi da temperatura treba tek malo da predje 0 stepeni a ne 36. U svakom slucaju ko ne veruje moze da proba u svom dvoristu na povrsini od cca 1m2 i da prenese utiske.
U Japanu je to investicija koja vrsi na nivou grada, gde se topla voda iz toplane vraca kroz trotoare. Nije jeftino i treba odrzavati toliki sistem ali treba i cistiti ulice, ugradjivati nove kukove i spajati polomljene kosti.
U svakom slucaju setite se kako je nezgodno cistiti sneg i led i praviti gomile na travnjaku, jos ako su starije osobe u pitanju pa moraju da mole komsije.

I mene takodje zanima koja je cena po m2 stampanog betona. Mislim da je 50 evra malo mnogo, jer za te pare mozes da stavis murano plocice a kamoli neki beton.

zna li neko pouzdano cenu?

Kod na u CG, tacnije u Budvi, ima predstavnistvo firme "B........" i kod njih je kvadrat takodje 50 eura, bez obzira na dezen. To je preskupo, kad se solidne plocice mogu postaviti za 40 eura.

Slažem se da i štampani beton i keramičke pločice lepo izgledaju.
Pored cene, kako za koga, najvažnija je funkcionalnost. To tvrdim za svakog. Ako je u pitanju otvorena površina neminovna su vremenom oštećenja i stalno održavanje zbog osetljivosti na prljanje takvih podova. Ovakvi podovi lepo izgledaju ali postoje sledeće stvari zbog kojih ćete se vremenom pokajati:
1 Uvek treba izbegavati pod koji je klizav kada je vlažan odnosno koji je gladak. To je naročito kod štampanog betona i glaziranih keramičkih pločica. Led je nešto drugo i opasan je bez obzira na vrstu podloge.
2. Ovakvi podovi su osetljivi na prljanje i traže često održavanje tj. čišćenje. Praktično rečeno najbezazlenija fleka koja se pojavi na ovakvim podovima vidi se iz aviona i onda džoger u ruke, ili nešto slično, i čišćenje.
3. Verovatnoća oštećenja je veća kod ovakvih podova pa ovaj nedostatak estetski više dolazi do izražaja kod istih.

Dakle moja preporuka su prirodni materijali kod kojih nema ovih nedostataka. Ovde ćemo i klasičan beton podvesti u prirodan materijal. Dakle kamen, cigla, crep, klasičan beton, betonske behaton ploče i slično. Kod ugradnje je najvažnije dobra podloga i pravilno odvodnjavanje.
Mada ponavljam ako se radi o pokrivenoj površini onda mogu doći u obzir ovakvi podovi.

Ima još nešto, ako se čovek za nešto već odluči ne vrede nikakvi saveti i iskustva.
Konkretno u mom slučaju ovo što pišem znao sam i ranije al sam ipak uradio keramičke granitne neglazirane (ne klizaju se) pločice. Uzeo sam više rezerve, svestan da će se vremenom po koja oštetiti, pa ću zameniti gde bude trebalo.
A i čistiti češće nego, gore pomenute, od prirodnih materijala podloge.