Lepa ideja! Još kada bih mogao da nađem neki (eventualno ilustrovani) rečnik automehaničarskih termina

Bravo, Brodoplovac!

Ako te ne mrzi, okači i na www.vukajlija.com

I odmah kritika, odnosno popravka. Vecina ovih reci potice od nemackih reci, koje smo mu culi pogresno, zapamtili pogresno i pogresno ih koristimo. "Buksna" potice od reci "buchse" i znaci "(kratka)cev, koja prihvata odgovarajuci komad" - Eine Buchse ist ein Rohr, das ein Gegenstück passgenau aufnimmt.

U elektrotehnici cesto sluzi za razdvojivi kontakt a u masinstvu kao lezaj ili oslonac.

Ovo sto si ti dao na slici je "kabelschuh" sto je od prlike "kablovska cipelica" a mi nemamo tacan prevod za to. U jednoj prodavnici u Beogradu to vode recimo kao "flah uticnica" sto je opet kombinacija srpskog i nekog drugog, jer mi nemamo rec "flah". Valjda je to kao pljosnata uticnica. Taj i more drugih prikljucaka je kod te firme pod "konektori" i sad ti vidi koliko ce ti pomoci rec 'biksna'.

Ovom topicu će biti deško održati funkcionalnost iz više razloga:
1) Pojmovi neće biti sortirani ni po abecedi ni po oblasti za koju su značajni.
2) Zbog nedoslednosti pojmova. Jedna stvar može imati više imena, a neko ime može biti korišćeno za označavanje različitih stvari.
3) Postoji problem ko će i sa kojim autoritetom određivati koji termin treba da dobije zvaničan status u majstorskoj zajednici.
4) Zbog ograničenja samog elitemadzone foruma. Ovaj forum nema mogućnost da se pokrene gomila anketa, poruke se ne mogu editovati nakon 48 sati, ne postoji mogućnost da formiraju nekakve "nadležne radne grupe" već svako može da postuje i tako se razbija bilo kakav pokušaj organizovanog odlučivanja.

Predlažem sledeće:
1) U ovom topicu napraviti spisak svih mogućih alatki, procesa i materijala kao i svih termina koji se koriste kao njihov naziv.
2) Kada topic postane dovoljno bogat onda bi trebalo primeniti malo kreativnije akcije. Ove akcije bi izveli ljudi koji imaju dovoljno vremena i želje da urade sledeće:
a: Da popišu sve termine i predmete pomenute na ovom topicu.
b: Da pokrenu ankete na sajtovima koji to dozvoljavaju. Tim anketama bi bili izabrani
termini koji bi postali "zvanični" termini ove majstorske zajednice.
c: Da se dati termini publikuju preko nekog bloga ili preko rapidshare fajla.
d: Da se prethodni koraci ponavljaju kada se za tim ukaže potreba.
3) Da se u ovom topicu postuju i alatke, procesi i materijali koji uopšte nemaju ime u srpskom jeziku. U takvim slučajevima izmišljaćemo imena za njih.
-------------------------------------
U duhu gorepomenutog daću još jedno značenje reči buksna. Busna se takođe koristi i kao naziv za utičnicu za TSR (tip-ring-sleev) konektore koji se koriste kod muzičkih uređaja. Osim termina buksna neki koriste i termin džeksna.

Imbus ključevi izgledaju kao na slici. Obično služe za odvijanje šrafova sa šestougaonom ili osmougaonom glavom. Postoje i drugi oblici.

Ne slazem se... mozda je rec neadekvatna ali se ukorenila u (majstorskom) narodu. Moj otac koji je tvojih godina, inace VKV elektricar po zanimanju, to zove buksnom. Takodje svi koje poznajem a da su se ikad uhvatili za bilo kakav alat zovu to buksna.

Naravno da nemamo, ali otuda i flahcangle ;)
Uskoro cu objaviti moj spisak majstorskih reci.

I ilustracija, Gorane, i ilustracija!

Jako lepa zamisao, samo sto ima gomila tih pojmova kod nas...pa bi bilo dobro napraviti neki program kada se ova tema dosta prosiri....zajedno sa slikama naravno...

Gorane svaka cast na ideji i hocemo jos pojmova sa slikama naravno,
a kad se vec uhvatiste buksne kod nas u Republici Srpskoj u pojedinim
trgovinama ih zovu i stopice a i pojedini elektricari

Ja sam to uzeo slucajno kao primer mogucih zabuna. Buksni svaka cast, ali se taj nas izraz kolikogod da smo ga promenili u odnosu na original jednostavno mora odnositi na nesto okruglo, jer u protivnom gubi smisao.

A ovu "kablovsku cipelicu" u Sloveniji zvanicno zovu "kablovska cipelica" a nasu zvanicnu rec sam negde "zaturio". Cuju se i reci papucica, pa onda ovo sto ti kazes stopica, pa nozasti prikljucak, dakle sta god i kako god, ali se odnosi ili na "cipelicu" koja se montira na kabl, ili na nacin spajanja - nesto poljosnato ulazi u rupu na necem drugom pljosnatom.

Na pocetku ovog recnika je bilo jos par primera nalik na ovo, ali nisam nista drugo obradjivao, jer prakticno nema smisla, ako svako moze da kaze "Mi kazemo tako" i gotovo. Onda ovo nije univerzalni recnik, nego spisak raznoraznih narodskih naziva za raznorazne tehnicke stvari, u raznim tehnickim i geografskim oblastima. Ako se tako gleda, nema problema.

Klonfer je građevinski limar. Limar je zanatlija koji radi sa limovima. Klonferi rade pre svega na krovovima, olucima i sličnim proizvodima od lima.
Klonfer ume da napravi i druge proizvode od lima kao što su kofe, dimovuci, petlovi za odžake, modle za kolače, levkovi i drugo. (izvor: http://sr.wikipedia.org/sr-el/Klonfer)

---

Uvodim dodatni zadatak za ovaj topik. Taj zadatak glasi:
Navedite engleske ili nemačke prevode za majstorske termine koji se koriste u Srbiji.
Npr.
Srpski - Engleski
oluk - gutter

Iberlauf je naziv za krupni šljunak. Šljunak se deli u kategorije prema veličina zrna:
Separacija 1: 0 do 4 mm
Separacija 2: 4 do 8 mm
Separacija 3: 8 do 16 mm
Separacija 4: 16 do 32 mm i
Separacija 5 (iberlauf): dijametra preko 32 mm
Često se umesto reči "Separacija" koristi reč "Frakcija".
Težina jednog kubnog metra šljunka nezavisno od frakcije je oko 1500 kg.

---

Srpski - Engleski
šljunak - gravel

_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 22.08.2009. u 22:02 GMT+1]}

Binor je metalna armatura u obliku rešetke dobijena zavarivanjem. Najčešće se srećemo sa binorom kod fert gredica.

Postoji li neka preciznija podela na stafne, grede, letve ?

Evo malo i od mene
Opsti alat

Odvijac u nasem jeziku, a odomacio se izraz srafciger ( mislim da svi znaju cemu sluzi )


Podloska, odomacen izraz je sajbna ( postavlja se izmedju dela koji stezemo zavrtkom i same zavrtke )

Feder sajbna ili feder podloska


zavrtka ili sraf

Hol zavrtka ili hol sraf ( najcesce se koristi za drvo )


Matica ili zavrtka


Leptir matica ili leptir sraf


Gradjevina

Fosna je vrsta daske koja je debela oko 5cm


Iksna je deo pleha koji se postavlja na krovu radi usmeravanja vetra i sprecavanja podizanja crepa usled vetra. Takodje se postavlja i u uglovima gde se krov lomi.


Spric ( cesto koriscen izraz kod malterisanja ) oznacava redak sloj maltera koji se nanosi na zid u vidu prskanja...moze se videti na ovo slici u uglovima zida koji je zidan crvenim blokovima


Fugovanje- to je popunjavanje razmaka izmedju keramickih plocica specijalnom masom koja se zove FUGOMAL i moze se kupiti u raznim bojama...


za sada od mene toliko, ubacicu jos pojmova kod budem imao malo vremena !

Kako mislis preciznija podela...jednostavno Stafna je komad daske cetvrtastog oblika ili oblika kvadra i proizvoljne duzine, nekoliko metara...


Greda je komad drveta namenjen za krovnu nosivost, izradjuje se cetvrtastog oblika velicine 10*10cm 10*12cm 12*14cm i sl. naime to su grede koje se postavljaju pod kosinom i na njih se kovu letve za krov..moze da se koristi za podupiranje ploce, i razne druge namene jos ima....


Letva ti je drveni komad debljine oko 4cm i sirine oko 2-3cm otprilike, koristi se za kovanje na gredama i na nju se naslanja crep...duzine su oko 4m mada opet proizvoljna stvar...Moze se koristiti i za podove kod brodskog poda i sl.


Ne razumem koju podelu mislis...to je to okvirno sto sam ti rekao...

Znao sam da je po poprecnom preseku greda najveca, a letva najmanja.
Nisu mi bile jasne ?xyz? preseka 5x8 cm, jer na jednom stovaristu (Paracin) kad kazem letva 5x8, prodavac kaze 'A, pa to su stafne - imamo' i obavim kupovinu.
Na drugom stovaristu (Cuprija) te stafne nazivaju letvama 5x8, a cale mi kaze da u Jagodini kupuje kao 'gredice 5x8'.

U zadnje vreme samo kazem 'Trebaju mi 5x8 od 4 metra' i tako odradimo.
Zato me je zanimalo ;)

5x8 cm ne moze biti nikako letva, to je stafna i prodavac je u pravu...to je otprilike neka mera za recimo drveni gelender...
leetva ide ja mislim do 5x2 cm maksimalno...mada opet kazem zavisi od potrebe, ja sam mahom vidjao od 5 i 4 cm sirine, visine par cm a duzine do 6m...Stafne su malo vece, a grede idu cak i do 25x25cm i to su najcesce takozvane pozidnjace, koriste se kod pravljenja krovova one se stave po ivicama na kojima treba da lezi krov...odnosno srafe se u betonu ( cerklaz ) na zidovima gde ce se kasnije montirati krovne grede ( kosnici )...
E sad kad kaze gredice, hm umanjenica od greda pa moze biti nekako razumno da se zove jos i gredica, ali mislim da je najregularniji naziv stafna !

Mislim da je ova tema i jako dobra i jako losa, zavisi kako se gleda. Poznata mi je neka firma koja prodaje alat, cije ime naravno ne mogu ovde na navedem, i to alat za nas, obicne ljude i majstore, ne nesto za masinsku industriju i slicne specijalne stvari. Oni recimo kljesta imaju u online katalogu nekih 218 pozicija a ima i drugih grupa i nad-grupa. Sta bi sad bilo da ja zapucam redom i jedna po jedna kljesta otuda preslikavam i stavljam ovde? Onda bolje da moderator da dozvolu da napisem koja firma je u pitanju pa tamo mozete da nadjete popularne nazive sa slikama za vise hiljada predmeta!

Problem je, sto ni takve firme ne koriste zvanicne termine prema zakonskim standardima (koji ko zna kakvi su sada, kompletni, nekompletni, nepostojeci, od kako se Juga raspala pa je verovatno i JUS problematican) nego svako odredjuje nesto od oka, samo da proda i prezivi. Evo, bas smo procitali post o nesporazumu greda / stafna / letva. Tu bih i ja rekao par reci, onako kako sam ja naucio od majstora i prodavaca, ne zanima me sada ni JUS ni DIN.

Iz razumljivih razloga, mnoge stvari u nasem zivotu jos uvek vuku sa sobom mere u colovima (incima?) / palcima. "Fosna" je daska debljine 2 cola a kako je 1 inches = 2.54 centimeters onda je ta daska debljine 5 cm. Sirina nije definisana, dodju kako dodju sa strugare. Ako se poruci da ih iseku na 3 cola, onda je to oko 8 cm i uglavnom se zove "stafna" a ako seces na po 1 col dobijes letve (letva je ovde valjda jedina nasa rec, nemam pojma). Grede su razjasnjene dovoljno jasno, ali mi se cini da nigde nije spomenut naziv "rogovi". To su one manje grede, recimo 10x10 cm, na koje se kuju letve, za krov. A grede su one krupnije koje cine krovnu konstrukciju.

Neko rece "Iberlauf je naziv za krupni šljunak". Koliko je meni poznato, u automobilskom motoru, klasicne konstrukcije, takodje postoji "iberlauf", mozda i kod rezervoara za benzin, tu nisam siguran. Kako sad to? To je tako kad ucimo reci i pojmove prema jednoj od upotreba a ne po sustini. Recimo, neki Englez moze reci da se cokolada na srpskom kaze "poklon" Prepostavljam da je iberlauf ovde potekao od nemacke reci, koja znaci nesto u smislu viska kad se nesto napuni. E, tako moze lakse da se shvati da je i visak vode u hladnjaku i najkrupniji sljunak nazvan isto. Ako se pogleda u nemacko - engleski recnik, iberlauf nije preveden kao sljunak. Bice da je i ovde upotebljen pridev umesto imenice, pa imamo nazive koji u sutini ne znace nista i samo odredjeni krug ljudi ih razume. Kao sto i sam Brodoplovac kaze, misli se na Separaciju 5, koja je nesto kao visak, otpadak, nadmera itd.

Slicno je i sa reci "kombaj" koju poznaju svi (?). Ta rec je malo deformisana engleska rec "kombajn" i znaci kombinovan, kombinovana, kombinovano - a sta? Naziv te masine na engleskom je sastavljen od dve reci, "kombajn harvester" - kombinovana zetelica, jer zanje i radi jos nekoliko stvari, ali smo je mi skratili "za glavu" i sad je ostalo samo ono "kobinovana"

Necu vise da vas davim, jer ovo nije akademija nauka, samo sam dobronamerno ukazao da moze doci do zagusenja teme ili naopakih definicija i nerazumevanja u obicnim, nasim, srpskim trgovinama, kao ono o stafnama i gredama. Pa, prijatno!

Vrata od ormana ili kuhinjskog kredenca se povezuju klap šarkama. Takođe se mogu koristiti klavir šarke. Što se tiče klap-šarki postoje ravne (kada je front preko korpusa), kolenaste (kada je front ubačen u korpus) i polukolenaste (nešto između).

---

Srpski - Engleski
šarka - hinge
klavir šarka - piano hinge
klap šarka - concealed hinge _or cabinet hinge

---

@tdjokic
Kakvi god da su termini, neophodni su a nemaš odakle da ih naučiš.
Taj katalog digni na rapidshare i pošalji mi link na PM ili mejl. Hvala unapred



<sub>[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 23.08.2009. u 03:40 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao bakara dana 01.09.2009. u 12:18 GMT+1]</sub>

Poslao PM. Ako ti je firma vec poznata - pardon.

Da probamo ipak da se drzimo osnovne ideje, i da sto manje bude komentara koji ne opisuju sam pojam.

Takodje jako je pametno da se slike kace direktno na forum a ne da se linkuju zato sto takve slike mogu biti kasnije nedostupne.

Hvala!

Semering je mehanički element koji, slično dihtungu kod nepomičnih delova, sprečava prodor tečnosti kroz otvor kroz koji prolazi osovina. Semering je prsten od elastičnog materijala sa profilom u obliku slova P na čijoj se bočnoj "nozi" nalazi opruga koja vrši pritisak na osovinu i time sprečava prodor tečnosti bez obzira na to što se osovina okreće.
izvor: http://sr.wikipedia.org/sr-el/Semering

---

Semering se sastoji od gume koju pritiska radijalna opruga. Guma je pričvšćena za metalni noseći deo. Između gume i osovine se nalazi tanak sloj ulja koji sprečava trenje. Mora se paziti da na osovini nema nikakvih oštećenja jer će onda doći do curenja.

---

Srpski - Engleski
semering - Radial shaft seal

---

Za više informacija skinite pdf dokument u prilogu.

_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 01.09.2009. u 03:55 GMT+1]}

---

- Koeficijent toplotne provodljivosti označava koliko toplote za 1 sekundu prođe kroz 1 m2 materijala debljine 1 m pri temperaturnoj razlici od 1 stepena kelvina. Jedinica u kojoj se ova vrednost izražava je W/mK. Označava se sa "λ".

- "R" je oznaka za toplotnu otpornost. Merna jedinica je m²K/W. Ona se računa kao količinik debljine materijala u metrima i koeficijenta toplotne provodljivosti. "R" se dobija po formuli:
R=d/λ , pri čemu je "d" debljina materijala u metrima.

- "U" je oznaka za toplotnu provodnost. Merna jedinica je W/m²K. "U" označava koliko toplote u watima prođe kroz jedan kvadratni metar materijala određene debljine za jednu sekundu. "U" se računa po formuli:
U=1/R

---

Imamo zid koji se sastoji od cigle, stiropora i giter bloka. Ako saberemo "R" vrednosti za ciglu, stiropor i giter blok dobićemo ukupnu "R" vrednost za čitav zid. Izračunamo inverznu vrednost za ukupno "R" i dobijamo ukupno "U".
Ono što ne bismo smeli da radimo je da sabiramo "U" vrednosti za ciglu, stiropor i giter blok. Tako ćemo dobiti netačne rezultate. Vrednosti "U" se ne smeju sabirati.

---

Vrednosti za "λ" - toplotnu provodljivost se računaju u labaratorijskim uslovima. Za merenje se koristi tzv. "guarded hot box".

---

Pošto su vrednosti toplotne provodljivosti merene u labaratorijskim uslovima moramo paziti na sledeće:
- Materijali imaju različite nivoe toplotne provodljivosti na različitim temperaturama.
- Neki materijali menjaju toplotnu provodljivost ako se navlaže.
- Sa protokom vremena se menja toplotna provodljivost materijala.
- Sabiranje "R" vrednosti nije u potpunosti linearno. Ovde važi zakon opadajućih prinosa.

---

Srpski - Engleski
konvekcija - convection
kondukcija - conduction
radijacija - radiation
toplotna provodljivost - thermal conductivity
toplotna otpornost - thermal resistance
toplotna provodnost - thermal transmittance

_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 03.09.2009. u 09:46 GMT+1]}

Termosifon je fenomen u kome tečnost kruži pod uticajem toplote. Topla voda ide gore, a hladna voda pada i istiskuje toplu vodu. Ovaj fenomen se koristi za rad solarnih kolektora.

svaka cast na temi :)

medjutim,imam pitanje za ovde pomenuti termin,sta znaci dimovuk?

[@ptak 13, s[a]raf ili kako ga ti zoves,zavrtka je vijak tj i to mu je zvanicni naski naziv]

Dimovuk je sprava za izvlacenje gasovitih produkata sagorevanja(dima) iz prostorije u kojoj se odvija proces gorenja.Koriste ga vatrogasci,moze biti na elektricni ili vodeni pogon.Ovaj na vodeni pogon koristi strujanje vode za okretanje ventilatora,ali mu je inace osnovna namena stvaranje lake pene za gasenje pozara.Ne bih opsirno o detaljima,nekada se koristio vise ovaj na vodeni pogon zbog nedostatka mobilnih agregata u vatrogasnim jedinicama.Danas svaka VJ ima tehnicko vozilo sa mobilnim agregatom,tako da je za izvlacenje dima najvise u upotrebi dimovuk na el.pogon

Ops,zaboravio sam,ima ih i sa SUS motorom,izgleda da je ovaj na slici bas takav

_{[Ovu poruku je menjao morihei ueshiba dana 05.09.2009. u 20:50 GMT+1]}

Vijak i navrtka kad sam ja ucio skolu, medjutim u poslednje vreme u udzbenicima se kaze zavrtanj i navrtka.

Uh, sad vise ni ja ne znam kako se na Srpskom kaze sraf, kako matica i sl Nebitno neko ko je apsolutno siguran pomoci ce, mada danas i knjige pisu svi koji imaju vremena za to Bitno je da se ljudi snadju

Evo jos malo doprinosa od mene

Selna je odomaceni izraz za ovu vrstu stezaljke...pravi naziv ne znam ni sam

Dozna-Prikljucna kutija za montazu prekidaca i utikaca za u zid velicina f 60mm i f 78mm




_{[Ovu poruku je menjao ptak 13. dana 05.09.2009. u 23:26 GMT+1]}

Pa ja rekoh, ipak mi je masinstvo struka.

Super onda...sad znamo sta je tacno
Nisam znao da si te struke, dopuni malo profil

trebalo bi da je obujmica

Moguce, za ovo sam 100% siguran da se zove obujmica, jer sluzi za pricvrscivanje kablova za zid a ja sam elektrotehnicar

Srpski - Engleski
1. Običan prozor - Turn sash
2. Kip prozor - Tilt sash; Hopper window
3. Kip-običan prozor - Tilt and turn sash
4. Klizeći prozor - Sliding sash
5. Harmonika prozor - Folding sash
6. Ne znam naziv - Horizontal pivot sash; mid-spin window
7. Ne znam naziv - Vertical pivot sash
8. Ne znam naziv - Top-hung sash; awning window
9. Venecijaner prozor - Jalousie window
10. Roletne - Roller shutters
11. Komarnik - Mosquito roller blinds

"Sash" znači prozorski okvir. "Hopper" znači levak. "Awning" znači nadstrešnica. "Jalousie" znači šaluzina.

Salonit je valoviti pokrivač za krovne površine. Pravi se od fibriznog cementa. Nekada se kao vezivno vlakno koristio azbest. On je napušten. Danas postoje salonit ploče koje ne sadrže azbest. Postoje salonit ploče u boji - sivoj, crvenoj, zelenoj i plavoj.

Salonit ploče imaju ortogonalnu površinu 1-2 kvm. Dimenzije jedne ploče mogu biti 172 x 113 cm, na primer. Težina salonit ploča je oko 12 kg po kvadratu. Salonit ploče se pakuju na palete. Obično na jednu paletu ide 100 salonit ploča.

Krov od salonita može imati nagib 7° ili više stepeni. Za krov koji ima 7-17° neophodno je da se susedne salonit ploče preklapaju sa dva "talasa". Za veći nagib krovova je dovoljno preklapanje u jednom talasu. Širina jednog talasa je oko 16 santimetara. Visina talasa je 4-5 santimetara.

Salonit takode može biti ravan u obliku ploče. Ravan salonit se koristi za oblaganje spoljnih zidova.

Salonit ploče su osetljive na požar, jer kad se pregreju pucaju tako da imaš utisak ko da je rafalna paljba.

Tegola je proizvod napravljen od oksidisanog bitumena koji ne gori, ojačan pleksiglasom, sa donje strane presvučen kvarcnim peskom a sa gornje keramičkim granulatom koji služi kao zaštita od vremenskih uticaja. Rok trajanja je 20-50 godina zavisno od vrste, a postoji mnogo vrsta. Težina je oko 5 kg po kvadratnom metru. Proizvodi se u ogromnom broju nijansi. Primenjuje se na krovovima koji imaju nagib jednak ili veći od 15 stepeni.
Tegola je osetljiva na nagle promene temperature. Tegola se mora postavljati po toplom vremenu. Na suncu se komadi tegole slepe jedni za druge i tako prave vodonepropusnu površinu. Trajnost tegole se može povećati dobrom ventilacijom krova.
Tegola je bitumenizirana šindra. Originalna šindra se pravi od drvenih pločica.

---

Srpski – Engleski
tegola – asphalt shingle

Ondulin ploče ne sadrže azbest, bitumenizirane su. Pogodne su za krovove sa nagibom 10° - 85°.
Uobičajeni uzdužni preklop je jedan talas. Preklop od dva talasa se preporučuje kod završetaka, krovnog nagiba manjeg od 10° ili u ekstremnim klimatskim uslovima.
Obično su formata 200 x 93 cm (1.6 kvm). Težina ploče je 5.5 kilograma. Širina i visina talasa su 93 i 36 mm. Broj talasa na tabli je 10. Proizvode se u crvenoj, crnoj, zelenoj i braon boji.

Firiket su kvadratne čelične šipke. Mogu biti različitih dimenzija.
6×6 (6m) 1,8 kg
8×8 (6m) 3,1 kg
10×10 (6m) 5,0 kg
16×16 (6m) 12,3 kg
25×25 (6m) 30,0 kg
40×40 (6m) 76,8 kg

---

Srpski - Engleski
firiket - square steel bar

Flehovi su pljosnate čelične šipke. Mogu biti različitih dimenzija:
2 mm * 15 mm, dužina 2 m, težina 0.48 kg
3 mm * 15 mm, dužina 2 m, težina 0.82 kg
4 mm * 30 mm, dužina 3 m, težina 2.88 kg
6 mm * 25 mm, dužina 3 m, težina 3.6 kg
7 mm * 40 mm, dužina 3 m, težina 6.72 kg
8 mm * 50 mm, dužina 3 m, težina 9.6 kg

---

Srpski - Engleski
fleh - flat stell bar

Firiket ponegde zovu firkant, verovatno potiče od nemačkog (4 strane).
Fleh se u mom kraju (a i šire) zove u stvari flah.

Pozdrav.
Sinisha


_{[Ovu poruku je menjao rsinisa dana 29.09.2009. u 22:30 GMT+1]}

Špaletna je zid koji neposredno okružuje prozor.

Kanalizacione cevi ne smeju da imaju nagib veći od 2°. Veći nagib bi omogućio tekućini da brzo ode. Neophodno je da da tečnost sporo otiče kako bi sa sobom odnela i čvrstu materiju. Ako se to ne desi, čvrsta materija će izazvati začepljenje. Ukoliko nije moguće napraviti spoj između kuće i gradske kanalizacije takav da je nagib između 1.5° i 2° onda se koristi kaskadna šahta. Kaskadna šahta omogućava normalno oticanje kanalizacionog sadržaja, a takođe obezbeđuje pristup cevima ukoliko dođe do začepljenja.

Brodoplovac, alal vera !!!

Sulundar ili čunak je metalna cev koja odvodi dim iz peći u dimnjak. Širina sulundara ne sme biti manja od izduvne cevi koja izlazi iz vaše peći, a najčešće je optimalno da čunak i izduvna cev imaju istu širinu.

---

Srpski-Engleski
sulundar - stove pipe

Alternativna upotreba sulundara je sledeća:
Postoji pijačna tehnika koja postoji već vekovima, a među seljacima je poznata kao sulundar. Za ovu priliku ona se stavi u srednji deo pletenog džaka, a oko njega se poređaju najbolje i najveće paprike. Posle toga se u samu cev sjuri sve ono što je loše rodilo, oni sitniji komadi. Na kraju operacije sulundar se energično izvuče, a džak zaveže. Tako nastaje savršeni srpski recept - spolja gladac, a unutra jadac.

---

Na sulundar možete ugraditi domaćeg "štedišu" ili inostrani "heat reclaimer". Reč je o urađajima koji vrše ulogu radijatora. Oni pokušavaju da toplotu iz čunka vrate u prostoriju. "Heat reclaimer" ima i ugrađen ventilator.
Pored njih postoji i "chimney oven". U ovom slučaju se toplota iz sulundara koristi za pečenje.

* off

Ovaj stedisa je ekstra stvar, radi mnogo dobro, klasican izmenjivac toplote. Imam ga, preporuka.

OSB ploče su se prvi put pojavile na tržištu 1978. OSB ploče se prave od trakastih komada drveta veličine oko 2.5 cm X 15 cm. U ploči se nalazi oko 95% drveta i 5% lepka. Ploče se sastoje od tri sloja. U spoljnim slojevima trakasti komadi drveta su svi usmereni u istom pravcu. U unutrašnjem sloju trakasti komadi drveta su zaokrenuti za 90° u odnosu na spoljne komade. Tako se ostvaruje veća čvrstoća. Debljina ploča je obično od 6-18 milimetara.
Ploče su obično dimenzija 2440x1220 ili 3660x1220 milimetara. Težina je oko 650 kg/m³. Koeficijent toplotne provodljivosti iznosi 0.13 W/mK.



Postoje četiri vrste OSB ploča:
1. OSB 1 ploče – ploče za opštu namenu i ploče za unutrašnje opremanje (uključujući i nameštaj) za upotrebu u suvoj sredini.
2. OSB 2 ploče – noseće ploče za upotrebu u suvoj sredini
3. OSB 3 ploče – noseće ploče za upotrebu u vlažnoj sredini
4. OSB 4 ploče - noseće ploče za upotrebu u sredinama koje su izložene visokom stepenu vlage
Ukoliko instaliramo niz OSB ploča veći od 12 m potrebno je ostaviti razmak od 25 mm radi diletacije.

Pri temperaturi od 20°C i relativnoj vlažnosti od 65% sadržaj vlage u OSB pločama je:
a) Za OSB/1, OSB/2 ploče: 2 % to 12 %
b) OSB/3, OSB/4 5 % to 12 %

Prema sadržaju formaldehida ove ploče nose oznaku E1 ili E2.
Class E1 ≤ 8mg/100g
Class E2 > 8 to ≤ 30mg/100g

Razlikujemo OSB ploče koje su glatke (izbrušene) i one koje nisu. Postoje i OSB ploče sa žljebovima. One nose oznake TG2 (žljebovi na dve strane) ili TG4 (žljebovi na četiri strane).

---

Srpski - Engleski
OSB ploča - Oriented strand board or Waferboard

Iverica je troslojna ploče gdje ja srednji sloj izrađen od krupnijeg iverja dok su vanjski slojevi od finijih čestica. Iverica se sastoji od piljevina, iverja i drvenih otpadaka. U UK se 75% iverice pravi od drvenih otpadaka pa često ivericu zovu ekološki prihvatljivom, što je smešno sa obzirom na to da sadrži formaldehid. Za spajanje drvenih komadića koriste se:
a) Urea formaldehid - popularna i jeftina supstanca. Koristi se za ivericu kod koje nije neophodno vlagootpornost.
b) Melaminski formaldehid - skuplja suspstanca koja se upotrebljava za vlagootpornu ivericu.
c) Fenol formaldehid - skupa i vrlo trajna supstanca. Tamne je boje. Obično se meša sa drugim aditivima kako bi se obezbedila otpornost iverice na vlagu, vatru i insekte.
Iverica obično sadrži 8 grama fromaldehida na svakih 100 grama upotrebljenog drveta.

Iverica se neće izvitoperiti ako je izložena umerenoj vlazi. Ako se iverica značajnije navlaži doći će do njene dezintegracije. Iverica je slabiji materijal od drveta. Iz tog razloga kada spajamo elemente od iverice moramo koristiti šrafove koji su posebno namenjeni iverici.

Iverica se pravi u pločama koje imaju dimenzije oko 1.2 X 2.4 metra. Često se iverica prodaje u već isečenim standarnim komadima. Ovakvi komadi uzimaju dimenzije koje odgovaraju stepeniku na stepenicama ili polici u ormanu. Debljina varira od jedan do tri santimetra. Težina se kreće od 160 do 450 kg po kubnom metru.

Oplemenjena iverica se zove iveral ili univer. To je sirova iverica zaštićena trajnim premazom. Proizvodi se u mnogim nijansama.

Posebna vrsta iverice je iverica sa cevima. Ona ima cevaste rupe svojom dužinom kako bi bila lakša. Koristi se za vrata i pregradne zidove.

---

Srpski - Engleski
Iverica - Particle board or Chipboard
Iveral - Melamine particle board
Cevasta iverica - Core-hollow Particle Board or Tubular Particle Board






_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 18.10.2009. u 23:19 GMT+1]}

Medijapan se pravi od drvenih vlakana slepljenih lepkom. Vlakna se veštački prave tako što se komadi drveta dezintegrišu na nivo biljnih vlakana. Medijapan ploče sadrže dosta lepka u sebi. Testere za sečenje medijapana se brzo tupe zbog velikog prisustva lepka. Lepak je uglavnom urea formaldehid. Prilikom sečenja medijapana stvara se dosta prašine od ovog otrovnog lepka pa treba nositi masku. MDF ploče obično sadrže 12 grama formaldehida na 100 grama drveta.
Težina medijapana se kreće od 600-800 kg/m³. MDF ploče se prave u debljinama od 3 do 30 milimetara. Koeficijent toplotne provodljivosti iznosi 0.12 do 0.15 W/mK.
Pošto se medijapan sastoji iz vrlo sitnih vlakana drveta prilikom sečenje medijapana ne dolazi do "cvetanja" samog medijapana.
Medijapan ne podnosi dobro vlagu. Zbog vlage medijapan može da "natekne". Veća količina vlage može da dovede do dezintegracije medijapana.

Postoji i poseban "slotted MDF". On ima žljebove koji služe za postavljanje metalne galanterije.

---

Srpski - Engleski
Medijapan - Medium Density Fibreboard

---

Kantovanje medijapana i iverice može da se vrši kanta trakama. One već imaju lepak na sebi i spajanje se vrši korišćenjem pegle koja otapa lepak.

---

Srpski - Engleski
Traka za kantovanje - Melamine Edge Banding Tape or Iron On Edging Tape

Lesonit ima sličnu strukturu kao i MDF ali je presovan pod većim pritiskom, tako da ima veću tvrdoću. Gustina lesonit ploča je veća i iznosi od 800-1000 kg/m³. Lesonit ploče su otpornije na vlagu i insekte u odnosu na medijapan ploče. Sadržaj vlage u lesonit pločama je oko 4-6%.
U proizvodnji nameštaja uglavnom se koristi HDF debljine 3mm, sirov ili jednostrano oplemenjen melaminskim folijama. Kao i ostali pločasti materijali isporučuje se u tablama dimenzija oko 2750x1750mm.
Postoji i "kaljeni" lesonit. On je potopljen u laneno ulje i onda kuvan na 170°C. On je otporniji na vodu, čvršći je i može više da se savije od običnog lesonita.
Lesonit sa specijalnom namenom je perforirani lesonit. Reč je o "kaljenom" lesonitu koji je prekriven rupama. U rupe se stavljaju klinovi koji obično služe za odlaganje alata.

---

Srpski - Engleski
Lesonit - High density fibreboard
"Kaljeni" lesonit - Tempered HDF
Perforirani lesonit - Perforated HDF

Furnir predstavlja tanke plahte drveta. Debljina furnira može biti između pola i tri milimetra.

Furnir se dobija na dva glavna načina.

Prvi način je ljuštenjem debla. Deblo se ljušti čitavom svojom dužinom korišćenjem širokog vrlo oštrog sečiva. Na ovaj način dobijamo furnir koji prati godove drveta i ovako dobijeni furnir nema prepoznatljive šare drveta. Ovaj furnir se uglavnom koristi za pravljenje šper-ploča.

Drugi način je da se drvo seče popreko, naspramno u odnosu na godove. Ovako dobijamo duguljastu plahtu na kojoj se vide lepe drvene šare. I u ovom i u prethodnom slučaju drvo se pre sečenja natapa vrelom vodom ili se pari. Tako drvo postaje mekše za sečenje.

Zbog načina pravljenja, furnir je vrlo ekološki jer se malo drveta baca. Nekada se od jednog stabla može napraviti nekoliko hiljada kvadratnih metara furnira. Furnir se pakuje onim redom kako je isečen sa nekog stabla. Na taj način stolari mogu da kupe komade furnira koji sadrže iste šare, sa istog stabla.
Često se manji komadi furnira lepe na papir kako bi se dobili veći komadi. Na ovaj način se rešava problem suviše malih komada. Furnir zalepljen za papir je i funkcionalniji jer može da se zalepi na zakrivljene površine a da ne dođe do pucanja furnira.
Furnir se pravi od javora, hrasta, breze, trešnje ili nekog egzotičnog drveća (eukaliptus).
Furniranje je proces lepljenja furnira na druge površine. Na taj način oplemenjujemo te površine i dajemo im izgled prirodnog drveta.

---

Srpski - Engleski
furnir - veneer
furniranje - marquetry


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 23.10.2009. u 19:04 GMT+1]}

Šperploča je sastavljena od neparnog broja slojeva furnira. Ukoliko bi se koristio paran broj slojeva onda bi zbog simetrije šperploča imala mnogo više šanse da se izvitoperi. Furnir uvek može da se savija na jednu stranu. Kod šperploče furniri su slepljeni unakrsno kako bi se dobila veća čvrstoća ploče. Slepljivanje se vrši urea formaldehidom ili fenol formaldehidom. Fenol formaldehid šperploče mnogo bolje podnose vlagu. Prisustvo formaldehida se označava “E” oznakama. “E₀” oznaka znači da u ploči nema formaldehida.

Šperploča se obično proizvodi u tablama 1.2 X 2.4 metra koje imaju tri, pet ili sedam slojeva furnira. Debljina šperploča je najčešće 4, 6, 9 ili 12 milimetara. Težina šperploče iznosi 600-700 kilograma po kubnom metru.

Estetski kvalitet šperploče je obično označen parom koga čine dva slova iz skupa {A,B,C,D}. Prvo slovo pokazuje kvalitet furnira na jednoj strani, a drugo slovo na drugoj strani šperploče. Slovo A određuje furnir najboljeg kvaliteta, a slovo D označava furnir najlošijeg kvaliteta.

Blažujka je šperploča napravljena od vodootpornog lepka i često je laminirana vodonepropusnim premazom. Ona vrlo dobro podnosi vlagu.

---

Srpski – Engleski
šperploča – plywood
blažujka – marine plywood


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 24.10.2009. u 02:00 GMT+1]}

Okiten creva su polietilenska creva za vodu. Ova creva se obično koriste za ukopavanje u zemlju. Postoje mnogobrojni plastični i metalni fitinzi raznih proizvođača koji služe za povezivanje okiten creva.

Pre fiksiranja pur penom stolarija se fiksira kajlama. Kajle su trouglovi kojima se prozor ili vrata zaglavljuju u štok (ragastov). Posle fiksiranja pur penom kajle se uklanjaju. Kajle su najčešće drvene, mada u poslednje vreme mogu da se nađu i plastične, kao i one od kompozitnog (drvo-smola) materijala.

---

Srpski - Engleski
kajla - shim

Okiten je naziv za ovo http://www.pestan.net/sr/proizvodi/pe-cevi/hdpe-pe-80 tj. PE cevi neki od proizvodjaca nazivaju okiten http://www.ides.com/grades/OKITEN_grades.htm

Hidrostat je uređaj kojim određujemo da je pritisak vazduha/vode dostigao određeni nivo. Kada taj nivo bude dostignut dijafragma napunjena vazduhom/vodom se naduvava i aktivira mehanički taster. Ovaj taster šalje električni signal kojim se aktivira neki električni uređaj.

U veš mašini se nalazi senzor sa nazivom hidrostat (presostat). Kako se veš mašina puni vodom tako se sabija vazduh u cevčici i dijafragmi hidrostata. Aktivirani hidrostat zaustavlja dalje dolivanje vode u veš mašinu. Ovaj senzor može biti jednostruki ili dvostruki. Jednostruki ima samo jedan taster, a dvostruki ima dva tastera. Dvostruki presostat može da registruje dva različita nivoa napunjenosti veš mašine.

Funkcionalnost hidrostata proveravamo na dva načina:
1. Proveravamo da li je cevčica koja vodi ka hidrostatu zapušena.
2. Duvamo u cevčicu hidrostata kako bismo ga aktivirali. Ovako aktivirani hidrostat će poslati električni signal. Prisustvo električnog signala utvrđujemo multimetrom. Ako signala nema, presostat nije ispravan.

---

Srpski - Engleski
hidrostat - washing machine water pressure sensor _or washing machine water level sensor

Hidrofor je uređaj koji može privremeno da umanji preveliki odnosno da poveća premali pritisak u vodovodnoj mreži. Preveliki pritisak može da se umanji korišćenjem ekspanzionog rezervoara ili zatvaranjem nepovratnog ventila. Premali pritisak može da se nadoknadi vodom koja se nalazi u gumenom mehuru.

Uloga kompresione pumpe je da napumpa vodu u gumenom mehuru do nekog nivoa pritiska. Nivo pritiska se meri hidrostatom. Kada neko u domaćinstvu počne da koristi vodu onda nivo pritiska opada. Sada se kompresor ponovo aktivira i pokušava da podigne pritisak.

Uloga gumenog mehura je da spreči mešanje vode i vazduha. Ukoliko ona ne bi postojala onda bi se vazduh polako mešao sa vodom i bio bi odnešen. To se i dešava jer na gumenom mehuru se sa vremenom pojavljuju rupe kroz koje voda prolazi. Zato na ekspanzionom rezervoaru postoji ventil kroz koji možemo upumpati dodatni vazduh korišćenjem pumpe za bicikl.

---

Srpski - Engleski
hidrofor - booster pump & bladder pressure tank


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 01.11.2009. u 17:49 GMT+1]}

Hidropak je automatska pumpa. Ona se uključuje onda kada opadne pritisak i ostaje uključena sve dok se pritisak ne vrati na normalu. Vrlo je sličan hidroforu ali je jednostavniji. Često je dosta manji od hidrofora jer ima manji rezervoar i manju kompresionu pumpu.

Hidropak ima rezervoar koji sadrži samo vodu. Pumpa nabija pritisak u rezervoaru do nekog nivoa. Taj nivo meri hidrostat. Kada neko pusti vodu na česmi pritisak pada i hidropak se ponovo uključuje. Hidropak će pumpati vodu sve dok je česma otvorena. Kada se česma zatvori onda će hidropak ponovo nabiti pritisak na početni nivo.

Hidrofor je pogodniji kada vodu vučemo iz vodovoda koji nema stabilan pritisak. Hidrofor može da nadomesti ove varijacije u pritisku, ali samo do nekog nivoa. Varijacije u pritisku vode ostaju jer je pritisak vode veći onda kada je vazdušni pritisak veći a smanjuje se onako kako vazdušni pritisak opada.

Hidropak je pogodniji kada vodu vučemo iz nekog bazena ili bunara. Hidropak može da nam obezbedi mnogo stabilniji pritisak nego hidrofor. Hidropak je jednostavniji pa je manja mogućnost kvara. Nedostatak hidropaka je u tome što se njegova pumpa mnogo češće pali/gasi u odnosu na pumpu kod hidrofora.

---

Srpski - Engleski
Hidropak - booster pump


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 02.11.2009. u 18:26 GMT+1]}

Brodopolovac, izuzetno cenim tvoj napor i trud koji ulažeš u ovo, ali ma zanima odakle ti ove informacije? Konkretno ovo oko hidropaka i hidrofora. Stišljivost vode je izuzetno mala i potreban je veoma veliki pritisak da bi se voda bar malo sabila, a ti kažeš da u rezervoaru hidropaka ima samo vode. Teško ... I ne vidim kako hidropak može da bude jednostavniji od hidrofora jer oba imaju iste komponente: rezervorar, pumpu i presostat. Na netu sam naišao na 2 objašnjenja razllike izmedju hidrofora i hidropaka: po jednom je razlika samo u veličini, a po drugom što se kod hidropaka koristi rezervoar sa membranom koja odvaja vodu od vazduha.
I ovo tvoje objašnjenje je malo kontradiktorno:

- Hidropak je automatska pumpa. Ona se uključuje onda kada opadne pritisak i ostaje uključena sve dok se pritisak ne vrati na normalu.
- Hidropak ima rezervoar koji sadrži samo vodu. Pumpa nabija pritisak u rezervoaru do nekog nivoa. Taj nivo meri hidrostat.

E sad, ili se meri pritisak, ili nivo vode. Teško da se mere obe veličine, a ako se mere, onda nije jednostavniji od hidrofora.

Još jednom, nemam nikakve zle namere samo bih voleo da kad se nešto objašnjava, da se objasni onako kako jeste. Molim moderatore da nakon što brodoplovac pročita ovu poruku, istu izbrišu, a brodoplovac da ispravi text ako misli da treba.

Pozdrav.
Sinisha

Sve moje informacije su neproverene u praksi. Informacije dobijam sa gugla, a ponešto i sam zaključim. Ako nešto nije tačno onda neka se javi neko ko zna pa ćemo da ispravimo.

Hidropak je jednostavniji jer ne sadrži gumeni mehur.

Ako ponovo pročitaš rečenicu:
Pumpa nabija pritisak u rezervoaru do nekog nivoa. - videćeš da nijednom nisam mislio na nivo vode. Mislim samo na pritisak.

Što se tiče stišnjenosti vode izgleda da voda ipak može donekle da se nabije. Npr. zaroniš na dno bazena od 2 m i u ušima osetiš rast pritiska.

Ponavljam, ja nisam naučnik - ako nešto nije tačno ispravićemo ga lako.

Elektromagnetni ventil se zasniva na solenoidu. Solenoid je metalna spirala kroz koju protiče struja. Struja stvara magnetno polje unutar solenoida. Unutar solenoida se stavlja namagnetisani pin. Promenom smera kretanja struje možemo pomerati magnetni pin u jednom ili drugom smeru.

Veš mašine koriste snagu vodenog pritiska kako bi ventil bio čvrsto zatvoren. Ovakvi ventili mogu da rade samo ako su izloženi dovoljno velikom pritisku vode. Solenoid se aktivira samo dok je ventil otvoren ili u trenutku kada se ventil zatvara. Pored solenoida, glavni element ovakvih ventila jeste čep koji na sebi ima dve male rupice.

(1) Kada je ventil zatvoren magnetni pin svojim pritiskom zapušava malenu rupicu u sredini čepa. Magnetni pin ostaje u ovom položaju zahvaljujući federu koji ga gura na dole. Kroz drugu rupicu na čepu voda ulazi u komoru iznad čepa (crvena strelica). Na čep sada deluje vodeni pritisak i odozgo i odozdo. Kao što slika pokazuje mnogo je veća površina na koju deluju vodeni pritisak odozgo. Iz ovog razloga čep pritiska na dole i tako zatvara put vodi.
(2) Sada puštamo struju u solenoid i podižemo magnetni pin na gore.
(3) Vode počinje da curka u odvodnu cev kroz rupicu u sredini čepa.
(4) Zbog curkanja vode kroz rupicu u sredini čepa dolazi do pada pritiska koji na čep deluje odozgo. Čep se sada podiže i pušta vodu da prođe.
(5) Voda sada slobodno teče u odvodnu cev.
(6) Voda stiže u bubanj veš mašine.

Zatvaranje ventila se vrši tako što puštamo struju u suprotnom smeru. Sada se magnetni pin spušta na dole i zatvara čep. Zbog konstrukcije čepa i ventila, solenoidu nije potrebna neka velika snaga da bi zatvorio čep.

---

Srpski – Engleski
elektromagnentni ventil – solenoid valve


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 03.11.2009. u 06:51 GMT+1]}

Klema je stezaljka preko koje se ostvaruje električni kontakt. Postoje tri osnovne vrste klema:
1) Električarske kleme su najčešće plastične (poliamid) ili porculanske. Kleme razlikujemo prema tome koliko spojeva može da se ostvari, kao i prema tome koliki je promer žica koje se spajaju. Prema broju spojeva razlikujemo jednopolne, dvopolne, tropolne... itd. kleme. Promer žica merimo ili prema prečniku žice ili prema površini preseka žice.

2) Aligator kleme se mere prema tome koliko milimetara mogu maksimalno da se otvore. Obično mogu da se otvore oko 5 milimetara. Kleme mogu biti potpuno čelične ili mogu imati neku izolaciju na sebi kako bismo ih mogli bezbedno koristiti.

3) Kleme za akumulator:

---

Srpski - Engleski
električarska klema - terminal strip _or terminal block
aligator klema - alligator clip _or crocodile clip _or spring clip
klema za akumulator - battery clamp

Klinker opeka se koristi za oblaganje zidova, pravljenje staza. Takođe se upotrebljava tamo gde je neophodna velika otpornost materijala, npr. kod bazena i u industrijskim halama. Klinker opeka je otporna na hemikalije, smrzavanje, UV zračenje, promene temperature, pritisak. Klinker opeka ima vlažnost do 3% i gotovo da ne upija vodu. Zidna opeka i klinker regulirani su u EU normi EN 105-1 do 4.

Klinker opeka se pravi od glina visoke čistoće kojima se dodaju šamot, kremeni pesak kao i glinica. Ta smesa se meša sa vodom, oblikuje se u željeni oblik a onda se suši. Nakon sušenja se radi glaziranje mada to nije obavezno. Pečenje se vrši na 1000 do 1300 stepeni. Obična cigla se peče na 800 - 1200 stepeni. Zbog visoke temperature klinker opeka je delimično staklizirana.

Klinker opeka se može zaštititi impregnacijom specijalnim namazima. Variranjem korišćenih sirovina moguće je dobiti klinker opeke različitih boja.

Težina klinker opeke je 2.2 kg/dm³. Koeficijent toplotne provodljivosti je 1.05 W/mK°.

---

Srpski - Engleski
klinker opeka - clinker brick

_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 16.11.2009. u 15:25 GMT+1]}

Termostatski ventil automatski kontroliše protok vode u radijator i tako kontroliše temperaturu. Ventili se razlikuju zavisno od toga na koliku cev se postavljaju (1/2 cola, 3/4 cola...) i zavisno od temperaturnog intervala koji pokrivaju. Većina termostatskih ventila pokriva interval od 6°C do 26°C.

Termostatski ventil je napunjen voskom koji se širi/skuplja sa promenom temperature. Kada je toplo prošireni vosak pritiska pin koji zatvara prolaz vode. Kada je hladno, vosak se skuplja i pin se vraća u početni položaj.

Pored običnog termostatskog ventila postoje još neke verzije:
1) Ako je termostatski ventil ispod zavese on neće baš najtačnije meriti temperaturu u sobi jer zavesa sprečava normalno strujanje vazduha. Zato se koristi TV koji ima senzor odvojen kapilarom koja može biti dugačka i do 8 metara. Pod senzorom podrazumevam deo koji sadrži termo diletacijski vosak.
2) Ako je radijator sakriven iza maske onda se koristi TV koji ima i kontrolu i senzor odvojen kapilarom.
3) Programibilni TV omogućava da izprogramiramo željenu temperaturu u toku dana.
4) Bežični TV radi na baterije. Njega kontolišemo koristeći kontrolnu jedinicu. Kontrolna jedinica takođe radi na baterije. Ona omogućava programiranje većeg broja termostatskih ventila koje imamo u kući.

Na termostatskom ventilu se nalaze oznake (Δ,*,1,2,3,4,5) kojima određujemo na kojoj temperaturi TV treba da se aktivira. Ako podesimo da se grejanje pojača na npr. 20˘C stepeni, onda će se grejanje zaustaviti na 20+2˘C (uvek je 2˘C razlike). Često ograničavamo da se TV može podesiti tako da radi na samo nekim nivoima temperature (npr. samo na 16°C i 20C°). To se radi različitim mehanizmima koji se razlikuju od proizvođača do proizvođača (na slici je to metalni graničnik).

Instalacija termostatskog elementa na postojeći ventil se vrši klik sistemom, zašrafljivanjem ili korišćenjem ključa. Da bi se sprečila krađa termostatskog elementa koriste se razni dodaci koje je moguće kasnije skinuti samo korišćenjem vrlo specijalnih alatki. Često je neopodno imati ventil i termostatski element od istog proizvođača kako bi međusobno pasovali. Postoje i univerzalni termostatski elementi koji pasuju na skoro svaki ventil.

---

Srpski - Engleski
termostatski ventil - thermostatic radiator valve

_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 17.11.2009. u 14:41 GMT+1]}

Silikatna opeka se obično koristi za zidanje, obzidavanje i oblaganje fasadnih zidova te oblaganje unutrašnjih zidova. Originalna boje je belo-siva, ali se sa dodatkom pigmenata može proizvoditi u različitim pastelnim bojama.

Ova opeka se odlikuje otpornošću na hladnoću i dobar je zvučni izolator. Zbog unutrašnje hemijske reakcije ove opeke postaju jače sa godinama. Opeka je osetljiva na kiseline i može da promeni boju ako je izložena vrlo zagađenom vazduhu (ali tek nakon 20-30 godina). Koeficijent toplotne provodljivosti je 0.7 W/mK°. Silikatna opeka može da upije 8-15% vlage.

Proizvodi se od kreča (10%), peska (90%), male količine aditiva i vode. Ova smesa se stavlja u kalup korišćenjem vrlo visokog mehaničkog pritiska. Nakon toga se stavlja u autoklav uređaj. Autoklav uređaj izlaže smesu visokom pritisku vodene pare pri čemu ta para ima temperaturu veću od 200°C. Smesa u autoklavu obično stoji oko 8 sati. Proces proizvodnje traje samo par dana i opeka se može koristiti u gradnji odmah nakon završetka proizvodnje.

Dobijene opeke imaju vrlo precizne dimenzije i vrlo oštre rubove. Što je korišćen sitniji pesak to će stranice silikatne opeke biti glatkije. Težina je oko 1,75 kilograma po kubnom decimetru.

---

Srpski - Engleski
Silikatna opeka - Silica brick _or Silicon brick _or Sand-lime brick _or Calcium silicate brick

Automatsko odzračno lonče služi za uklanjanje vazduha iz hidronične instalacije. Postavlja se na najvišu tačku u sistemu. Sav vazduh bi prirodno trebalo da ide ka najvišoj tačci u sistemu i da preko automatskog odzračnog lončeta napusti sistem. Neposredno ispod lončeta uvek mora da se instalira ventil.

Odzračni lončići se obično prave od mesinga, a dihtovanje je od silikona ili elastomera. Moramo odabrati lonče koje pasuje na cev odgovarajućeg promera (1/2 inča, 3/8 inča...). Postoji ograničenje u pritisku vode i vazduha kome lončići mogu da budu izloženi. Obično je maksimum pritiska za vazduh 4 bara, a za vodu je 10 bara. Postoji ograničenje i u temperaturi koju lončići mogu da podnesu (obično 110 °C).

Lonče funkcioniše koristeći sistem plovka. Kada je instalacija napunjena vodom, plovak se podiže i zatvara otvor preko koga vazduh izlazi. Kada se u lončetu pojavi vazduh, plovak se spušta i otvara rupu preko koje vazduh može da napusti instalaciju. Postoje različite konstrukcije plovka i otvora za izlaz vazduha.

---

Srpski - Engleski
automatsko odzračno lonče - automatic air vent _or automatic air bleeder
etažno grajenje - hydronic heating

_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 18.11.2009. u 12:14 GMT+1]}

Porobeton je blok za zidanje. Koristi se za pravljenje zidova, tavanica i kosih krovova. Porobeton je izuzetan toplotni izolator i reč je o materijalu koji "diše" (prima i otpušta vlagu) što je bitno za klimu u prostoriji. Blokovi mogu da izdrže vrlo velik ravnomerni pritisak, ali ipak mogu da lako puknu ako ih stavite na neravnu površinu. Često pucaju zbog toga pošto je upotrebljen suviše debeli sloj lepka. Porobeton je izuzetno otporan na vatru i prilikom izloženosti vatri ne stvaraju se otrovni gasovi. Težina porobetona je do pet puta manja od čistog betona jer 70-80% porobetona čini vazduh. Materijal se lako oblikuje u željeni oblik. Postoje mnogobrojne specijalne alatke za oblikovanje i postavljanje porobeton blokova. Porobeton je dosta higroskopan i mora se zaštititi impregnacijom i hidroizolacijom.

Gas beton je izumeo Axel Eriksson 1923. godine. Kuće napravljene pre sedamdeset godina od ovog materijala su još uvek potpuno funkcionalne. Sam materijal se sa vremenom unapređivao. Danas se gas beton pravi od gipsa (10 kg/m³), kreča i cementa (120 kg/m³), kvarcnog peska (270 kg/m³), vode (225 kg/m³) i aluminijuma u prahu (0.5 kg/m³). Aluminijum reaguje sa kalcijum hidroksidom i formira se gas hidrogen. Ovaj gas stvara balončiće koji dupliraju zapreminu dobijene smese. Zapremina balončića je do 3 milimetra. Na kraju hidrogen ispari a na njegovo mesto dođe vazduh. U zadnjem koraku smesa se stavlja u autoklav gde stoji oko 12 sati. U autoklavu postoji pritisak od 10-tak bara koga stvara 190°C vruća para. Nakon autoklava blokovi se mogu odmah koristiti za zidanje. Dobijeni blokovi su ujednačenih +/- 1 mm dimenzija.

Porobeton može da sadrži i elektrofilterski pepeo. Taj pepeo nastaje kao nusproizvod u elektranama. Ovakav porobeton nema konzistentnu boju i kvalitet. Do 1975 godine švedski porobeton je sadržao i malo uranijuma pa je bio neprihvatljivo radioaktivan. Porobeton koji se danas (2009) proizvodi u Srbiji ima radiaktivnost (kalijum, torijum, radijum) tri puta manju od obične opeke prema ispitivanju instituta iz Vinče. Gas beton je vrlo lagan materijal. Zavisno od gustine njegova specifična težina je oko 600 kg/m³ što znači da ovaj materijal pliva u vodi. Težina gas beton tavanice debele 20 cm je 200 kg/m² bruto. Težina gas beton kosog krova debelog 15 cm je 150 kg/m² bruto. Ovaj materijal sadrži puno vazduha pa je odličan izolator. Koeficijent toplotne provodljivosti iznosi 0.14 W/mK°.

Blokovi porobetona se spajaju tankoslojnim lepkom. Ovaj lepak se pravi na bazi belog cementa i peska sa dodatkom aditiva. Po strukturi je sličan samim blokovima. Lepak se nanosi u sloju od 1-3 mm. Spoljašnje malterisanje se vrši ili 15 mm debelim cementno-krečnim malterom ili se koriste specijalne smese. Specijalne smese se nanose u kombinaciji 2 mm + PVC mrežica + 2 mm. U te smese spadaju Teranil extra, Baumit KlebeSpachtel ili Rofix 441. Unutrašnje malterisanje se vrši krečnim, gipsano-krečnim ili gipsanim malterom. Nanosi se sloj od 3 mm + PVC mrežica + 3 mm. Može i sloj od 9 mmm bez mrežice. Za gas beton zidove je najbolje koristiti namenske maltere u kombinaciji sa mrežicom. Obični malteri mogu da se skupljaju/šire pri promeni temperature. Ovakva pomeranja mogu da otkinu krhku spoljnu površinu gas beton blokova. Tada će se malter odvojiti od blokova.

Bela tavanica i beli krov su sistemi za gradnju horizontalnih površina korišćenjem porobeton blokova. Ovi sistemi se sastoje od fert gredica i porobeton blokova koji se koriste kao ispune. Na zapadu postoje i gotovi armirani paneli za brzu izgradnju horizontalnih površina. Ovi paneli su dugački 4-5 metara i za njihovo postavljanje je neophodna kamion dizalica.

---

Srpski - Engleski
Porobeton (gas beton) - Autoclaved Aerated concrete (AAC) _or Autoclave Cellular Concrete (ACC)

_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 21.11.2009. u 15:06 GMT+1]}

Cokla je najdonji deo zida koji se po nečemu razlikuje od ostatka zida. Cokla može da postoji i na spoljašnjem i na unutrašnjem zidu. Cokla je obično čvrsta jer je više izložena mehaničkom udaranju. Cokla na spoljašnjem zidu je manje termo izolovana od ostatka zida. Cokla nekada može da postoji samo kao dekorativni element.

Ispod kosog krova na tavanu (potkrovlju) nalazi se mali vertikalni zid. On se zove atik.

Parapet je nizak zid. Obično je niži od jednog metra.

Kosi krov se sastoji iz više kosih površina. Mesto na kome se ove površine dodiruju se naziva sljemen. Za pokrivanje samog sljemena se koriste specijalni komadi crepa, tegole ili lima.

---

Srpski - Engleski
cokla - socles
parapet - parapet
sljemen - roof ridge (npr. sljemen na vrhu dvostranog krova); roof hip (svi ostali sljemeni koji nisu kao roof ridge)
gable wall - zabatni (kalkanski) zid - on je objašnjen u jednom od prethodnih postova



_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 25.11.2009. u 18:38 GMT+1]}

Šamot je sirovina za proizvode otporne na visoke temperature. Šamot je mlevena već pečena keramika, koja je pretrpela sve termičke šokove koji se dešavaju prilikom procesa termičke obrade. Šamot se pravi tako što se glina meša sa vodom. U presi se od ove smese prave komadi teški 15 – 20 kg koji se onda peku na 1100 do 1500 stepeni. Šamot se onda melje u različite granulacije i prosejava na čestice različitih prečnika. Šamot se koristi kao brašno, malter ili se prave šamotne cigle.

Šamot se sastoji iz aluminijum (40%) i silicijum oksida (30%) uz prisustvo gvožđa i oksida kalcijuma i magnezijuma. Šamot se topi na 1780°C. Maksimalno može da apsorbuje 7% vlage. Koeficijent toplotne provodljivosti je 6 – 9 W/mK°. Šamot je odličan provodnik toplote. To omogućava da se vrlo ravnomerno hladi i zagreva. Ovo omogućava da šamot može da izdrži vrlo visoke temperature bez pucanja. Šamot ima malu termalnu diletaciju koja takođe omogućava da bude otporan na visoke temperature.

Ukoliko se šamot (oko 70%) pomeša sa glinom (oko 30%) i onda ispeče dobija se šamotna cigla. Ona je porozna i gas ili tečnost koji uđu u nju mogu da je brzo napuste. Ovo je bitno jer prilikom loženja u pećima nastaju mnogobrojni gasovi i kondenzati koji mogu da uđu u ciglu.

Prema ÖNORM B8306 standardu kvalitetna šamotna cigla mora da ima sledeće karakteristike. Mora da ima vatrootpornost od 1000ºC, gustoća mora da je 1750 do 2300 g/dm³, termalna diletacija treba da je manja od 1% ukoliko se cigla izloži temperaturi od 1000ºC tokom dva časa i cigla mora da bude sposobna da izdrži do 25 termošokova. Termošok je kada se cigla zagreje na 1000°C a zatim se naglo ohladi vodom.

Šamotna cigla se zida šamotnim malterom. Šamotni malter je mešavina šamotnog brašna i vodenog stakla. Vodeno staklo je slično običnom staklu ali sa dodatkom natrijuma ili kalijuma. Hemijske formule su Na2SiO3 i K4SiO4. Ovakva jedinjenja imaju sposobnost da se rastvore u vodi. Taj rastvor se meša sa šamotnim brašnom i dobija se šamotni malter koji se često zove i šamotno mleko. Kaljeve peći se zidaju šamotnim ciglama i šamotnim mlekom.

---

Srpski – Engleski
šamot – chamotte
šamotno brašno - chamotte powder
šamotna cigla – chamotte brick
vodeno staklo – water glass
kaljeva peć – tile stove


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 26.11.2009. u 19:05 GMT+1]}

molim vas neko nek postavi sliku viner lajsne i kakve mogu biti iste
i kakav je to fineline furnir cini mi se da je to vestacki furnir ali nisam siguran

Viner lajsne su drvene lajsne specifičnog oblika. Prave se od bukovog, hrastovog, jasenovog, čamovog itd. drveta. Uzimaju oblik kao na slici.

Fineline furnir je furnir koji se pravi sečenjem šper ploči koje imaju nepravilan oblik. Prvo se prave listovi običnog furnira (kao što je objašnjeno u jednom od prethodnih postova). Ovi listovi se boje a zatim se slepljuju u talasaste šper ploče (slika 1). Koristi se lepak koji je slične boje kao i sami listovi furnira. Dobijene talasaste šper ploče se seku ravnim sečivom na tanke listove da bi se dobio Fineline furnir (slika 2). Rezultat je furnir koji ima specifičan dizajn koji se sastoji od linija, tj. traka (slika 3). Danas se za furniranje nameštaja u 70% slučajeva koristi Fineline furnir.

---

Engleski - Engleski
Fineline veener - Reconstitued Veneer - Designer veneer



_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 01.12.2009. u 16:46 GMT+1]}

hvala majstore svaka cast

Erozimat je mašina za bušenje, sečenje i graviranje metala. Koristi se onda kada se radi sa vrlo čvrstim materijalima kao što je titanijum. Dobijaju se vrlo precizno obrađeni kompleksni komadi metala. Osim metala moguće je obrađivati sve materijale koji provode struju. Mašina za erodiranje radi tako što se elektrodom buši rupa u metalu. Elektroda i metal su povezani na struju različitog polariteta. Iz ovog razloga se između njih javljaju varnice. Te varnice uništavaju metal koji se seče. Varnice imaju temperaturu od 10,000 to 40,000°C. Opiljci koji nastanu se ispiraju tečnošću koja ne provodi struju (neka vrsta ulja). Elektrode se prave od grafita ili bakra za čelik, a od tungsten-bakra za čvrste metale. Prema obliku elektrode razlikujemo različite erozimat mašine.

“Fast hole drilling” EMD mašina ima dve glavne karakteristike. Prva je da se njena elektroda okreće. Druga je da se koristi pumpa za ulje vrlo velike snage (70-100bara). Ovo sve omogućava ovakvim mašinama da vrlo brzo prave rupe u metalu. Širina rupe može da bude od 0.3 do 3 milimetra, a dubina do 300 milimetara. Brzina bušenja se kreće oko 1 mm u sekundi.

Neke erozimat mašine koriste žicu kao elektrodu za sečenje. Prilkom rada mašine troše se i elektroda i metal. Zato se žica neprestano mota prilikom sečenja. Žica je obično od mesinga a može biti obložena parafinom ili cinkom. Žica je obično od 0.1 do 0.3 mm u prečniku. Brzina sečenja žicom je spora. Zavisno od materijala ona iznosi 38-115 mm u metalu debelom 250 mm svakog sata. Kod sečenja žicom postiže se preciznost od ±0.07 mm.

Takođe se koristi sistem gde je elektroda nepravilnog oblika. Pošto i ovde dolazi do trošenja elektrode neophodno je promeniti elektrodu kada se ona izhaba. Nije moguće dobiti oštre uglove kod sink EMD-a zbog trošenja elektrode. Ispiranje opiljaka se vrši ili mlaznicama sa uljem ili se čitav sklop elektrode i metalnog objekta potapa u kadu sa uljem koje cirkuliše. Ovo drugo rešenje je ređe.

Ulje je obično neki karbon hidrat. Ulje mora da bude visoko viskozno i hemijskii neutralno. Ne sme da bude zapaljivo i ne sme da stvara toksična isparenja. Ulje ima više uloga. Prva je da uklanja komade metala koji su se odlomili. Druga je da sprečava pregrevanje metala i elektrode. Treća je da omogući prenos struje između elektrode i metala. Unutrašnja tečnost nikad nije potpuno čista što pravi problem. Ova tečnost mora da se filtrira. Skuplje EDM mašine obično imaju kompjutersku kontrolu, a takođe koriste i jaču struju pa je njihov rad brži. Nedostatak EDM mašina je što troše mnogo struje.

Prostor između elektrode i metalnog objekta se zove Spark gap. Spark gap je veličine od 0.012 do 0.05 milimetara. Što je manji Spark gap to je precizniji rad. Problem je što sa manjim Spark gap imamo poteškoće da izvršimo ispiranje metalnih opiljaka korišćenjem uljnih mlaznica. Takođe je problem što onda moramo da koristimo slabiju struju pa je proces rada usporen. Glavna komplikacija kod EDM mašina dolazi od toga kako održati Spark gap, a pritom ne napraviti kratak spoj između elektrode i metalnog objekta.

Pošto varnice nisu ujednačene to će se na površini metala pojaviti minijaturne rupe. Zbog ovoga je površina obrađenog metala blago neravna. Ovakva površina će lako primati na sebe ulje za podmazivanje. Ovo je zgodno ako želimo da krajnji proizvod bude neki pokretni deo koji mora biti podmazan. Često površina metalnog objekta koju je "dodirivala" elektroda (elektroda nikada stvarno ne dodirne metal) promeni svoje hemijske osobine zbog izloženosti visokim temperaturama. Zato se ova površina naknadno ukloni hemijskim preparatima.

Dva glavna pokazatelja efikasnosti EDM mašina su TWR (tool-wear ratio) i Q (material removal rate).
TWR=zapremina istrošene elektrode/zapremina dezintegrisanog dela metalnog objekta
Q=težina uklonjenog dela metalnog objekta/vreme rada mašine

---

Srpski – Engleski
Erozomat – Electric Discharging Machine _or Spark machining _or Spark eroding
Erozomat sa žicom – Wire EDM
Erozomat sa nepravilnom elektrodom – Ram EDM _or Die-sinking EDM


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 04.12.2009. u 19:28 GMT+1]}

Kokila je metalni kalup, bez podele ili sa vertikalnom/horizontalnom podelom. Rastopljen metal se pod dejstvom gravitacione sile uliva u prethodno zagrejani kalup - kokilu, gde očvršćava. Kokila se tada odvaja i odlivak se izbacuje.

Glid ili članak (1) je sastavni deo člankastih livenih (gusanih) kotlova (2). Glidovi se spajaju tako da obrazuju dimne kanale. Kroz ove kanale prolazi dim i predaje toplotu samim glidovima (3). Obično postoje tri karakteristična oblika članka. To su početni članak, srednji članak (njih ima više u kotlu) i članak koji stoji otpozadi (4).

Kroz glidove prolazi voda. Voda može da prolazi kroz kanale koje obrazuju glidovi (5).Takvi glidovi se povezuju ili kratkim (7) ili dugačkim (8) brezonima. Postoje i glidovi koji imaju kanale usmerene ka spolja. Kanali se povezuju u cevi koje imaju rupe kao frula. Tri ovakve sabirne cevi (A,B,C) možemo videti na slici (6). Člankasti kotlovi sa sabirnim cevima se povezuju isključivo dugačkim brezonima (8).

Glavna karakteristika člankastih gusanih kotlova je da su modularni. Dodavanjem ili oduzimanjem članaka mi povećavamo ili smanjujemo snagu kotlova. Ovo je slično kao kod livenih radijatora. Člankasti gusani kotlovi mogu da rade na tečna ili čvrsta goriva ili gas. Efikasnost im se kreće od 77% do 93%. Vrlo su teški, šezdesetak kila po članku. Iz ovog razloga oni se najčešće spajaju na licu mesta. U njih obično staje deset puta manje vode od njihove težine.

Gusani kotlovi su masivni i mogu da akumuliraju toplotu. To omogućava da ređe moramo da ložimo jer oni mogu da akumuliranu toplotu polako otpuštaju. Ovi kotlovi ne smeju da dođu u dodir sa hladnom vodom jer može da dođe do pucanja. Zbog termalne diletacije moramo da pazimo na sledeće stvari: Brezoni koji povezuju članke moraju da imaju lufta, Brezoni ne smeju da zarđaju i tako blokiraju termalnu diletaciju kotla (zbog zaglavljivanja brezona u njihovom ležištu), Ne sme se dozvoliti da se kamenac nakupi u kanalima za vodu jer voda hladi kotao.

Ovakvi kotlovi su vrlo trajni i mogu da traju i 30+ godina. Teški su za čišćenje. Moraju se redovno čistiti inače čišćenje postaje veoma teško.

---

Srpski - Engleski
Člankasti gusani kotao - Cast iron sectional boiler
Glid (članak) - Section _or Element
Brezon - Tie rod

Terakota je glina pečena na nižoj temperaturi (900°). Koristi se finija glina pa je zato terakota čvršća od obične cigle. Pročišćena glina se oblikuje a zatim se stavlja na pečenje. Kada se ispeče ona se posipa peskom kako bi se što pre ohladila ili se ostavlja da se polako ohladi. Terakota se glazira ili ne. Terakota se može glazirati pre ili posle pečenja. Glazura za terakotu se pravi od oksida metala, silikona, hemikalija, gline i vode. Pošto sadrži gvožđe terakota obično ima crvenkasto-braon boju mada može biti i zelena, žuta ili roze.

Neglazirana terakota treba da se zaštiti namenskim voskom svake godine. Fabrički glazirane terakota pločice se ne moraju voskirati. I glazirane i voskirane neglazirane pločice se mogu čistiti svakim sredstvom za čišćenje podova. Ako glazirane terakota pločice napuknu onda se ta napuklina mora voskirati. Ako se neglazirana terakota ne voskira ona postaje sklona mrljama a takođe postaje mnogo teža za čišćenje.

Terakota pločice su mekše od keramičkih pločica. Sa protokom vremena terakota pločice postaju tamnije i još mekše. Hodanjem one se mogu oštetiti. S vremenom nove pločice dobiju bogatu patinu kakvu imaju i stare. Nedostatak postavljene terakote je što je starim polomljenim pločicama teško naći zamenu. Glazirane terakota pločice su nepropusne za vodu. Neglazirane pločice se ne bi smele izlagati jačoj vlazi. Terakota se koristi i za zidove. Terakota je neosetljiva na mraz.

Terakota može da se postavlja u cementno-krečni malter ili se koriste namenski adhezivi. Ako se koristi običan malter onda je moguće da iz pločica izbiju fleke. Ako vam se pojave fleke onda koristite sredstvo bazirano na kiselini za čišćenje. Terakota se postavlja na čvrstu i stabilnu površinu. Pre postavljanja pločice moraju barem sat vremena da odstoje u vodi. Fuge su veličine oko 4 mm. Na svakih osam metara dužine neophodna je fuga od elastične supstance široka barem 5 mm. Ona služi da bi kompenzovala termalnu diletaciju.

Pre fugovanja se vrši pečaćenje lanenim uljem ili namenskim sredstvima. Fugovanje se vrši ili cementno-krečnim malterom ili namenskim adhezivom. Na kraju je potrebno pločice očistiti sredstvom baziranim na kiselini. Na kraju se vrši voksiranje namenskim voskom.

---

Srpski – Engleski
terakota - terracotta

“Sewer nozzle” je vrh koji se postavlja na crevo. Vrh služi da preusmeri pritisak vode iz creva tako da se mlazna glava kreće prema unapred vukući crevo sa sobom. Ovakav sklop služi za čišćenje kanalizacionih cevi. Postoje različiti vrhovi.

Osnovni oblik je tzv. “bomb flush”. To je čist metalni vrh koji se kreće unapred i razbija začepljenje kao bomba.

“Penetrating nozzle” usmerava mlaz u dva smera. Jači mlaz je usmeren unazad i služi za kretanje kroz cev. Slabiji mlaz je usmeren unapred i služi za razbijanje začepljenja u cevi.

“Spinner nozzle” takođe ima dva mlaza. Jači mlaz gura mlaznicu unapred. Slabiji mlaz je usmeren prema zidovima cevi pri čemu on stvara rotaciju tako da svaki deo zida cevi bude ispran.

“Rotating sewer nozzles” koriste snagu mlaza kako bi se čitava glava rotirala i mehanički čistila cev. Sama glava ima oblik koji omogućava lako čišćenje naslaga na cevima.

“Mlazna glava“ se stavlja na crevo koje može da izdrži veliki pritisak. Koristi se kompresor koji može da stvori veliki pritisak. Obično se koristi pritisak od oko 200-250 bara, a kompresor istisne oko 70 litara vode u minutu pri ovom pritisku.

---

Srpski – Engleski
Ne znam – Sewer nozzle

Kaširanje (lameliranje) je proces slepljivanja ravnih površina. Neki materijali su već unapred kaširani kako bi se dobila naprednija svojstva materijala.

Neki materijali se kaširaju prilikom ugradnje.

---

Srpski - Engleski
kaširanje - laminating

Heraklit – Drvolit – Tarolit ploče se se prave od drvolita. Drvolit se pravi od drvene vune. Drvena vuna predstavlja trakasto iverje dobijeno struganjem drveta. Drvenoj vuni se dodaje magnezijum karbonat (magnezit – MgCO₃) i cement. Zatim se ta mešavina presuje. Vlakna postaju otporna na bubrenje, insekte, trulenje, hemikalije, plesan, upijanje vode, a značajno se poboljšava i otpornost na vatru. Naša fabrika tarolita iz Ostružnice proizvodi ovaj materijal još od 1934 godine, a Nemci su izmislili ovaj materijal 1925 godine.

Heraklit ploče se koriste za toplotnu i zvučnu izolaciju, ali i kao sredstvo protiv požara (DIN 4102:1998, razred B1). Unutrašnjost drvolita je ispunjena porama vazduha. Čak oko 70 posto drvolita čini vazduh. Heraklit ploče su otporne na vlagu, ali su ipak parapropusne. Heraklit ploče ne gube svojstva i kada su skladištene na otvorenom prostoru, izložene vlazi i vremenskim nepogodama. Razne vrste maltera se vrlo dobro lepe na heraklit ploče. Tarolit se lako obrađuje i boji. Tarolit ploče mogu da izdrže velik mehanički pritisak. Tarolit ploče ne sadrže hloride, amonijak ili azbest te su ekološki prihvatiljive. Drvolit je neutralan prema drvetu, betonu i metalu.

Heraklit ploče se obično prave u debljinama od 15, 25, 35, 50, 75 i 100 milimetara. Masa heraklit ploča je 200 - 400 kg/m³, a postoje i gušće heraklit ploče sa masom do 800 kg/m³. Koeficijent toplotne provodljivosti se kreće od 0.052 do 0.060 W/mK. Obično se prave ploče dimenzija 2000 X 600 mm. Proizvode se i ploče koje imaju sistem žljeb-pero.

Drvolit ploče se najčešće kombinuju sa izolacijom. Od izolacije se koriste kamena vuna, stiropor i stirodur. Kombo ploče kombinuju drvolit-izolacija-drvolit. Postoji i kombinacija drvolit-izolacija i takve se ploče koriste za oplatu. Debljine ovakvih kombinovanih ploča se kreću od 25 do 150 mm.

---

Srpski - Engleski
drvena vuna – wood wool
magnezit - magnesium carbonate
heraklit – heraklith
heraklit – wood wool cement
kombo ploče – sandwich _or combo boards


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 22.12.2009. u 23:08 GMT+1]}

Stiroropor se koristi kao zvučni i toplotni izolacioni materijal. Stiropor je otkrio BASF 1952. godine i on danas čini 40% tržišta termoizolacionih materijala. Kombinovanjem etilena i benzena dobija se stiren. Ovaj stiren se polimerizuje i dodaje mu se gas pentan. Krajnji proizvod su kuglice koje imaju težinu 630 kg/m3. Kada se ove kuglice izlože vodenoj pari od 180°C gas pentan se izdvaja iz kuglica. Umesto pentana ulazi vazduh i u tom trenutku kuglice uvećavaju svoju zapreminu za 40 puta. Prilikom širenja u kalupu kuglice se međusobno slepljuju i tako kreiraju stiropor. 1 m3 stiropora sadrži 3-6 milijardi balončića vazduha koji čine 98% zapremina stiropora.

Stiropor ima koeficijent toplotne provodljivosti od 0.038 W/mK°. Stiropor trpi temperature od -180°C do 100°C, pod pretpostavkom da nije opterećen. Stiropor ne gori, on je samogaseći i klasifikovan je kao B1 po DIN4102 normi. Stiropor ne upija vodu ili je upija vrlo malo površinski tako da vlaga ne deluje na njegov koeficijent toplotne provodljivosti.

Sa stiroporom se slažu mnogi materijali i supstance kao što su: gips, kreč, cement, alkali, bitumen, lepila i boje na bazi vode, alkohol, morska voda, razređene kiseline. Stiropor ne truli i ne stvara plesan. Stiropor ne bi smeo da dodiruje razređivače (aceton, eter, nitro, benzol), hladni bitumen i bitumenske mase sa razređivačima, normal i super benzin. UV zračenje čini da stiropor požuti i počne da se raspada, mada za ovaj proces treba barem nekoliko godina.

Stiropor nije biorazgradiv, tj. neće se raspasti sam od sebe. Stiropor se može u potpunosti reciklirati bez zagađivanja okoline. Ovakav proces je, pak, ekonomski neisplativ. Zato je najbolje iskoristiti otpadni stiropor za neku drugu namenu (npr. za pravljenje lakog stiropor-betona).

Stioropor se pravi u različitim gustinama. Gustine se označavaju u kg/m3 ili posledično u kilopaskalima. Prave se komercijalne verzije od 12 kg/m3 tj. 50 kPa (za tavane), 15 kg/m³ tj. 70 kPa (za fasade), 20 kg/m³ tj. 100 kPa (za podove u kući), 25 kg/ m³ tj. 150 kPa (za vrlo opterećene podove).

Stiropor se može ukalupiti, a može i naknadno da se obrađuje. Zato je širok spektar proizvoda od stiropora.

---

Srpski – Engleski
stiropor – styropor _or styrofoam _or expanded polystyrene


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 26.12.2009. u 08:36 GMT+1]}

Neopor je stiropor sa dodatkom grafita. Dobija se na isti način kao i stiropor samo što se dodaje grafit. Prema zapaljivosti, težini, osetljivosti na hemikalije i po ekološkim karakteristikama on je isti kao stiropor. Neopor ima dve prednosti u odnosu na stiropor. Prvo, on je malo više elastičan tako da je bolji zvučni izolator i pogodniji je za demit fasade (neopor fasade su manje sklone pucanju). Drugo, neopor ima manji koeficijent toplotne provodljivosti i on iznosi 0.031 W/mK°.

Manji koeficijent toplotne provodljivosti je posledica neoporove sposobnosti da odbija termalno zračenje. Na taj način se smanjuje prenos toplote radijacijom. Međutim, mnogi osporavaju ovu karakteristiku neopora. Objašnjenje je u tome da se na neopor obično stavlja malter koji sprečava prolazak termalnog zračenja tako da ova vrlina neopora postaje beskorisna. Nedostatak neopora je i u tome što je on mnogo skuplji od stiropora (preko 50%), a ima samo 20% veću energetsku efikasnost. Neopor se uglavnom koristi tamo gde je neophodno uštedeti na prostoru.

Stirodur se koristi za zvučnu, hidro i termo izolaciju. Koristi se za izolaciju cokle, podruma, parkinga (ispod asfalta) i za serklaže. Styrodur je komercijalni naziv od strane BASF-a, on je zelene boje, a pored njega postoje: Glascofoam (žute), Deltadur (plave) i Austrotherm (roze boje). Dow Chemical Company je izumeo stirodur 1941. godine. Njihov se zove styrofoam (plave boje). Svi ovi stiroduri su isti, boja nije bitna. Površina ploče može biti hrapava ili glatka, sa ili bez falca. Ukoliko se stirodur koristi za izolaciju podruma ne sme se vršiti spajanje zavrtnjima. Zavrtnji bi probušili hidroizolaciju pa se koriste samo lepkovi.

Polistiren čini 88-93% njegove težine. Osim toga dodaju se i boje i aditivi. Ovi sastojci se tope. U istopljenu masu se uduvava pod velikim pritiskom gazirajući agent. To je obično pentan ili CO₂. U komori za gaziranje pritisak je nešto veći. Kada masa izađe u kalup tu pritisak pada i gazirajući agent se širi obrazujući malo veće balončiće. Kalup za stirodor je debljine koliko i krajnji proizvod (20 – 200 mm). Ovo je drukčije u odnosu na stiropor koji se pravi u obliku velikog monolita koji se naknadno seče vrućim žicama.

Gasovi pentan ili CO₂ ostaju zarobljeni u stiroduru. Ovi gasovi se polako otpuštaju i nakon nekog vremena se zamenjuju vazduhom. To znači da koeficijent toplotne provodljivosti stirodura sa vremenom raste i podiže se na onaj koji ima stiropor. Ovo je drugačije u odnosu na stiropor koji je od samog početka napunjen vazduhom.

Dimenzije stirodur ploča su 1250 x 600 mm, a debljina ide od 20 do 200 mm. Stiropor je izuzetno čvrst pa dozvoljena pritisna čvrstoća varira od 13 t/m² do 20 t/m². Koeficijent toplotne provodljivosti se kreće od 0.3 do 0.4 W/mK zavisno od gustine (20-50 kg/m₃; 150-700 kPa). Za istu debljinu “sveži stirodur” je 20% bolji izolator od stiropora. Koeficijent toplotne provodljivosti je stabilan u odnosu na variranje temperature i vlažnosti. Stirodur podnosti temperature od -180° do 75°C i zato se ne sme stavljati pored dimnjaka i cevi od grejanja. Stirodurov nivo zapaljivosti je DIN 4102 B1, znači isto kao i stiropor.

Stirodur je stabilan na kiseline, baze, vodu, boje na bazi vode, alkohol i boje na bazi alkohola, cement, asfalt, malter… Stirodur ne podnosi razređivače, benzin, uljane boje, uljane insekticide, uljane konzervanse za drvo, poliester smole itd. Stirodur ne truli i ne buđa. Insekti i krtice mogu da naprave rupe u stirodoru kojim se izoluje podrum. Izloženost UV zračenju uništava stirodur. Ako je stirodur držan napolju oštećena površina će biti praškasta. Očistiti praškastu površinu pre upotrebe kako bi adhezivi mogli da se zalepe za stirodur. Stirodur nije biorazgradiv. Može se u potpunosti reciklirati, ali to nije uvek najisplativije.

Površina stiropora je malo hrapava pa on može da upije do 3% vode. Stirodur može da upije samo oko 0.7% vode. To je bitno jer omogućava stiroduru da bude dobar spoljni izolator za podrume gde je moguće da dođe u dodir sa vodom koja može da se smrzne. Zato se stirodur koristi i za hidro izolaciju.

---

Srpski - Engleski
stirodur – styrodur _or styrofoam _or extruded polystyrene
pentan - pentane




_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 29.12.2009. u 23:19 GMT+1]}

Dobar dan svima. Slučajno sam zapazio objašnjenje za proizvodnju i pojam šamota. Želim da kažem da se tom proizvodnjom bavim 35 godina kao tehnolog i ovaj tekst o šamotu je delimično tačan. Naime, "ŠAMOT" je proizvod koji je ustvari paljena glina. Dobija se sušenjem pa pečenjem raznih vrsta neformovanih vatrostalnih glina pojedinačno, a temperatura zavisi od samog hemijskog sastava gline (laboratorijska analiza). One u sebi sadrže različite količine potrebnih sastojaka (Al2O3, SiO2 ...) koje određuju kvalitet. Na samom paljenju dolazi do procesa sjedinjavanja molekula takozvana MULITIZACIJA, i glina prelazi čvrsto stanje. Taj šamot je obično u granulama nepravilnog oblika promera maksimalno do 10 cm, koji se melje do željene granulacije. Mešanjem različitih vrsta glina u određenom odnosu dobija se šamotni materijal za različite primene. Razlike u primeni određuju potrebne parametre (vatrostalnost, kiselo-otpornost, čvrstoću, otpornost na termo šokove), primer livačko topioničarske industrije je da u šamotu morate imati izbalansiran odnos za sva četiri parametra, dok za primenu u zidanju kamina, turskih peći, furuna, pekarskih peći, oblaganja kućnih šporeta bitna je kiselo otpornost naspram vatrostalnosti, itd...
ŠAMOTNE OPEKE dobijaju se mešanjem različitih vrsta pečenog šamota i vezne gline koja nije pečena, već sušena i mlevena. Taj odnos zavisi za koju je primenu 3:1, 4:1, 0,66:0.33, itd... Taj materijal se meša uz prisustvo najviše 5% vlage, i onda se presuje vertikalnim hidrauličnim ili frikcionim presama u kalupu (alatu) pod izuzetno jakim pritiskom FORMOVANJE OPEKE. Kad se izvadi iz alata ide na sušenje u sušaru, a posle sušenja na pečenje. Pri pečenju isto dolazi do procesa mulitizacije -sjedinjavanja, gde sve gline koje su pomešane postaju homogen materijal, kao jedna nova vrsta šamota. Taj materijal sa može ponovo samleti u željenu granulaciju i opet ponoviti pečenje uz veznu glinu i dobiti opeku. Zato se ovaj materijal naziva REFRACTORY.
ŠAMOTNA BRAŠNA I MALTERI se razlikuju u sastavu i imaju relativno različitu primenu. Naime šamotno brašno je samo samlevena paljena glina u granulaciji od 0 do 0.5 mm, i služi za popunjavanje fugni kod opeka kojima nije potrebna čvrsta veza, da nebi upadala prljavština. Šamotni malter je mešavina paljene gline 0-0.5 mm, i sušene vezne gline 0-1 mm, koje uz prisustvo vode ili Na-vodenog stakla mogu ravnomerno razmazivati na šamotnu opeku i nakon sušenja obezbeđuju čvrstu vezu. Na-vodeno staklo se koristi samo za relativno nisko vatrostalne šamotne opeke do 900C, zato što se na 970C razgrađuje i smanjuje vatrostalnost maltera.
Šamotni materijali u sebi mogu imati različite vrednosti Al2O3 koji određuje vatrostalnost (29%-99.5%) a to u primeni znači 950C-1800C, ili SiO2 koje određuju kiselo otpornost (17%-55%) odnosno potrebno vreme za rastvorljivost u 70% H2SO4. Što je više vremena potrebno to znači da je materijal kiselo otporniji.
Nadam se da sam donekle približio pojam i proces proizvodnje, a ukoliko Vam je potreban neki meterijal ili imate neke nedoumice u vezi materijala možete kontaktirati TERMOLUX-FORNI DOO Aranđelovac (e-mail: [email protected]).

Polietilenska pena se dobija ekstrudiranjem (XPE) i ekspandiranjem (EPP). Koristi se za termo i zvučnu izolaciju, kao materijal za ambalažu i za dihtunge, za automobilska sedišta itd. Deluje antistatički pa se koristi za izolaciju električnih vodova. Otporna je na hemikalije, rastvore soli, kiseline, baze, alkohole, benzin, organske rastvarače, vodu, ne truli i ne buđa. Može se koristiti na -40°C do + 80°C. Izuzetno je otporna na mehaničke šokove i može se mnogo puta zgnječiti a da zadrže originalni oblik. Nema miris ni ukus i koristi se za ambalažu u prehrambenoj industriji.

Ove pene su izmišljene 1940. godine. Osnovne sirovine su polimer, gazirajući agent, kontrolor veličine balončića, kontrolor viskoziteta, boja, stabilizatori, hemikalije protiv zapaljivosti, katalizatori umrežavanja. Gazirajući agenti su benzen-sulfonil-hidrazid, azodikarbonamid ili dinitrozo pentametilen tetramin. Ekstrudirani polietilen se pravi isto kao stirodur. Ekspandirani polietilen se pravi tako što se gazirajući agent dodaje u masu koja stoji u autoklavu. U autoklavu su visoka temperatura i pritisak. Kada masa napusti autoklav gazirajući agent se širi i obrazuje balončiće. Ekspandirani polietilen ima veće balončiće pa je slabiji po kvalitetu.

Polietilenske pene mogu biti rigidne ili fleksibilne. Gustina ide od 32 kg/m³ do 160 kg/m³ za “low density”, a od 160 do 640 kg/m³ za “high density” (skraćenice LDPE i HDPE). Apsorpcija vode je niska i iznosi oko 1.7%. Koeficijent toplotne provodljivosti je od 0.032 do 0.056 W/mK°. Nivo zapaljivosti je DIN 4102 B1. Potrebna je zaštita od UV zračenja. Postoje umrežene i neumrežene polietilenske pene. Umrežene polietilenske pene imaju veći broj veza između molekula pa su čvršće. Umrežene polietilenske pene se koriste za dihtunge jer je tu potrebno da materijal ima ujednačenu debljinu i gustinu.

Polietilenske pene se prave kao rolne debele između 0.5 mm i 5 mm. Ovakve rolne se postavljaju ispod plivajućih podova. Table polietilenske pene se prave u različitim debljinama, ali najveća moguća debljina je 5 cm (zbog načina proizvodnje). Ako želimo veću debljinu moramo da kaširamo veći broj slojeva. Ove pene se lako lepe jedna za drugu. Pena se može ukalupiti i u nepravilne oblike po želji. Pene velike gustine mogu da imaju vrlo veliku pritisnu čvrstoću.

---

Srpski - Engleski
ekspandirani polietilen - expanded polyethylene
ekstrudirani polietilen - extruded polyethylene
(ne)umreženi polietilen - (non)cross-linked polyethylene
azodikarbonamid - azodicarbonamide
dinitrozo pentametilen tetramin - dinitroso-pentamethylene-tetramin
benzen-sulfonil-hidrazid - benzene-sulfonyl-hydrazide



_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 08.01.2010. u 05:04 GMT+1]}

Poliuretanske pene su izmišljene 1941. godine u Nemačkoj. Koriste se kao sunđer, za termo i zvučnu izolaciju i kao PUR pena. Uglavnom se koristi za izolaciju hladnjača, kućnih aparata i cevovoda jer ima postojane karakteristike pri nižim temperaturama, a ređe se koristi u kućama. Nikada se ne koriste za izolaciju podruma. Prirodno je žute boje.

Table poliuretanske pene se dobijaju mešanjem tečnog poliola (sličan alkoholu) sa tečnim poli-izocijanidom i metinel difenil di-izocijanidom uz prisustvo gazirajućeg agenta i drugih aditiva. Gazirajući agent je pentan, izopentan ili CO2. Prilikom hemijske reakcije stvara se toplota (za sloj deblji od 10 cm temperatura ide i do 150°C). Ova toplota čini da gazirajući agent isparava i obrazuje balončiće. Nakon 6 minuta masa se stvrdanjava. Oko 97% dobijenog materijala čini gas zarobljen u plastičnoj masi.

Table poliuretanske pene obično imaju lice/naličje od osnažene aluminijumske folije, fiberglas papira ili fiberglasom ojačani celulozni filc. Ovi omotači imaju ulogu da spreče da gazirajući agent ispari i da bude zamenjen vazduhom i da se tako smanji izolaciona sposobnost materijala. Gas obično ispari nakon dve godine, ali ako je poliuretanska tabla zaštićena omotačem gasu će trebati nekoliko desetina godina da potpuno ispari. Omotači se vrlo lako lepe za svežu poliuretansku masu tako da nisu potrebni nikakvi lepkovi. Moguće je praviti i kompozitne panele gde se sveža poliuretanska masa direktno izliva između gipsanih, metalnih ili drvenih ploča i tako se pravi slepljeni sendvič panel.

Poliuretanske pene su otporne na alkale, razblažene kiseline, mineralna ulja, benzin, razređivače, na truljenje i buđ. Nisu otporne na ketonske razređivače. Poliuretanske pene mogu da imaju gustinu od 18 do 200 kg/m³. Table poliuretanske pene mogu da imaju debljinu od 50 do 200 mm. Rolovani poliuretanski sunđeri mogu da imaju debljinu od 2 do 20 mm. Poliuretanske pene su pogodne za temperature do 100°C. Prave se razne vrste poliuretanskih pena: tvrde pene, softne pene, supersoftne pene, visokoelastične pene, samogasive pene. Poliuretanske pene nisu biorazgradive ali se mogu reciklirati u potpunosti. Koeficijent toplotne provodljivosti je od 0.025 do 0.023 W/mK°. Nisu osetljive na vlažnost ali jesu na UV zračenje. Mogu da upiju 2-3% vode. Prilikom sečenja PUR/PIR pena nastaje prašina iritantna za organizam, ali ne i hronično opasna. Poliuretanska pena se na temperaturi od preko 160°C ugljeniše. Tek na 300°C ona počinje da gori. Prilikom gorenja oslobađaju se velike količine ugljen monoksida i ugljen dioksida.

Poliuretanska pena u spreju je dvokomponentna. Komponente se mešaju tek na licu mesta i momentalno kreiraju penu. Pena učvršćava uz pomoć vlage zato zidove treba nakvasiti pre nanošenja. Obično je gustina ove pene 20 kg/m³. Pena se steže nakon nekih 10-tak minuta, a dostiže punu snagu nakon 5-8 časova. Pena prijanja na sve građevinske materijale. Postavlja se pri spoljnoj temperaturi od 5-30 C°. Odlična je za popunjavanje praznina.

Poliizocijanuridi (PIR) su verzija poliuretanskih pena (PUR). Koriste se jer su otporniji na vatru i malo su bolji termoizolatori. PIR pena se ugljeniše tek na nekih 250°C, a počinje da gori na 370°C. Stabilan je do 140°C. Nije moguće vizuelno razlikovati PUR i PIR pene. Često se zato vrši označavanje ultraljubičastim mastilom. Teoretski PUR i PIR nisu jasno razgraničeni. Razlika je u tome što se u PUR stavlja otprilike isto poliola i poli-izocijanida, a kod PIR pene se koristi odnos od oko 250:100. Druga razlika je što se stavlja 50% više metinel difenil di-izocijanida. Teoretski PIR bi mogao da se pravi bez poliola. Zato se poliuretanske pene sa nazivom PIR u stvari sastoje od mešavine PUR i PIR pene (100:100 je PUR, a ostatak 150:100 je PIR, da bi se dobio ukupni odnos 250:100). Što je veći udeo PIR-a to će materijal biti krtiji. Koeficijent toplotne provodljivosti je od 0.023 do 0.019W/mK°.

---

Srpski - Engleski
poliuretanska pena - polyurethane foam
poliizocijanurid pena - polyisocyanurate foam

@Brodoplovac,
Kao prvo,svaka cast na istrajnosti u ovoj temi!I,jedna molba.Mozes li da saznas od kog sve materijala se prave strunjace(tatami),kojom lepkom se lepi spoljni sloj i na koji nacin(presovanjem,pod temperaturom?),kao i od cega je taj spoljni sloj.Ja sam bezuspesno trazio i nisam narocito puno toga saznao.
Ako neko drugi zna nesto o tome,izvolite.Linkovi na tu temu su dobrodosli.
Hvala unapred

Mineralna vuna se deli na staklenu, kamenu i vunu od šljake. Mineralna vuna se koristi za zvučnu, toplotnu i vatro-izolaciju. Mineralna vuna se proizvodi u obliku tabli ili rolni. Table mineralne vune su često falcovane. Koeficijent toplotne provodljivosti mineralne vune je 0.032 – 0.041 W/mK°. Vlažna mineralna vuna ima veći koeficijent toplotne provodljivosti. Mineralna vuna je vodootporna, paropropusna, otporna na mikroorganizme i insekte, otporna na hemikalije, dugovečna i može se reciklirati. Mineralna vuna je nezapaljiva (A1 klasa po DIN 4102 normi). Prilikom ugradnje u ventilirajuću fasadu mineralnu vunu treba zaštititi paropropusnim najlonom kako bi se sprečilo da hladan vazduh slobodno ulazi u mineralnu vunu.

Staklena vuna se pravi od sirovog peska, boraksa, natrijum karbonata i drugih aditiva. Ova smesa se topi na 1450°C. Tokom ove faze se uklanjaju nečistoće i isparenja iz istopljene smese. Staklena vlakna se dobijaju tako što se topljena masa sipa u posudu koja se vrti. Posuda je izbušena rupicama. Zbog centrifugalne sile kroz te rupice izlaze staklene vlati. U sirovu staklenu vunu se dodaje vezivna hemikalija koja čini da niti stakla postanu blago lepljive. Na kraju se dobijena vuna još jednom zagreva na 200°C kako bi se ta vezivna hemikalija polimerizovala. Zavisno od potreba ova vuna se seče u željeni oblik korišćenjem testera. Površina mineralnih vuna se obično premazuje uljem kako bi se vlakna manje linjala. Mineralne vune sadrže do 1% ovih ulja. Vuna se prilikom transporta kompresuje i do 10 puta kako bi zauzimala manje prostora.

Kamena vuna se pravi od bazalta, diorita (basalt and diabase), tj. od vulkanskih stena, a koristi se i boksit. Kamena vuna se pravi na isti način kao i staklena vuna (koriste se iste vezivajuće hemikalije).

Vuna od šljake je prvi put napravljena 1840. godine u Velsu. Šljaka je otpadni materijal iz železara i predstavlja istopljeno stenje. Vuna od šljake obuhvata oko 80% ukupno proizvedene mineralne vune. To je u stvari mešana vuna – napravljena i od šljake (70%) i od vulkanskih stena (30%).

Vlakna staklene vune su tanja, elastičnija i duža nego kod kamene vune. Posledica je veća težina kamene vune – ona iznosi 30 do 200 kg/m³, a kod staklene vune ona iznosi 11 do 45 kg/m³. Posledica je, takođe, da kamena vuna ima veću pritisnu čvrstoću u odnosu na staklenu vunu. Prilikom kupovine staklene ili kamene vune bolje je kupiti vunu sa većom gustinom jer ona ima manji koeficijent toplotne provodljivosti, veću pritisnu čvrstoću i bolji je zvučni izolator nega vuna iste vrste sa manjom gustinom. Staklena vuna se topi na 250°C, a kamena na 750°C. Staklena vuna je nešto bolji toplotni izolator od kamene vune. Obe vune su podjednako dobri zvučni izolatori.

Kratkotrajna izloženost staklenoj vuni može da izazove iritaciju očiju, nosa, grla i kože. Iritacija je posledica mehaničkog oštećenja tkiva koji izazivaju mineralna vlakna. Mineralnu vunu treba seći u dobro ventilisanoj prostoriji, treba koristiti rukavice, zaštitne naočare i masku. Kao vezivna hemikalija se obično koristi fenol formaldehid, akrilna hemikalija ili se mineralne vuna proizvode bez ikakve vezivne hemikalije (specijalno upredena mineralna vuna). Ove vezivne hemikalije čine do 7% ukupne mase mineralne vune. Postoji bojazan da fenol formaldehid i mineralna vlakna (slično azbestu) mogu da izazovu rak, ali nije primećen porast obolelih od raka kod radnika koji proizvode mineralnu vunu. Dokazano je da se vlakna mineralne vune koja uđu u organizam dezintegrišu posle nekih 10 - 40 dana.

---

Srpski – Engleski
mineralna vuna – mineral wool
staklena vuna – glass wool
kamena vuna – rock wool
vuna od šljake – slag wool


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 16.01.2010. u 15:27 GMT+1]}

Termalna radijacija je infracrveno zračenje. Iz zagrejane kuće samo 20 – 30 % toplote izađe preko konvekcije i kondukcije. Čak 60 – 80 % toplote napusti kuću preko infracrvenog zračenja. Kuća zračenjem oslobađa toplotu u svoje okruženje. Leti čak 90 % toplote uđe u kuću preko sunčevog infracrvenog zračenja. Da bi se ovo sprečilo koriste se radijacione barijere.

Radijacione barijere se zasnivaju na fenomenima refleksivnosti i emisivnosti. Radijacione barijere se dele na aluboje i alufolije. Alufolije se koriste kao alubabl, višeslojne izolacije ili kao čista alufolija. Refleksivnost je sposobnost materijala da odbija termalnu radijaciju. Emisivnost je sposobnost zagrejanog materijala da emituje infracrvene zrake. Emisivnost se meri brojem od 0 do 1. Sve što ima emisivnost ispod 0.1 se naziva radijacionom barijerom. Aluboje imaju emisivnost iznad 0.25 pa nisu prava radijaciona barijera. Aluminijumska folija ima emisivnost od 0.02 do 0.03 što znači da se sprečava dalji protok za preostalih 97% energije. Koeficijent toplotne provodljivosti nije dobar koncept za opisivanje efikasnosti alufolija. Ovde se pre svega uzima u obzir refleksivnost i emisivnost alufolije.

Aluboje su boje koje u sebi sadrže čestice aluminijuma. Boja koja se koristi je na vodenoj bazi. U aluboje se dodaju i keramičke loptice ispunjene razređenim vazduhom. Ove loptice pomažu da se smanji prenos toplote kondukcijom. Boje su skuplje od alufolije i imaju veću emisivnost (znači manje su efikasne). Aluboje se nanose sprejom, valjkom ili četkom. Boje se obično nanose na krovove sa unutrašnje strane. Njihova uloga je da zimi toplotu koju zrači pod tavana vraćaju nazad (refleksija). Leti ove boje imaju ulogu da spreče da se toplota prenosi radijacijom sa zagrejanog krova na pod tavana.

Alubabl je “bubble wrap” koji je zalepljen za alufoliju u više slojeva. “Bubble wrap” je napravljen od polietilena i ima ulogu da spreči prenos toplote kondukcijom i konvekcijom. Debljina alubabla je oko 4 ili 8 mm zavisno od toga da li postoje jedan ili dva “bubble wrap” sloja. Postoje kombinacije alu-bubble-alu, alu-bubble-poly ili bubble-alu-bubble. Alu-bubble-alu se koristi za tavane. Alu-bubble-poly se koristi za lepljenje na zidove – lepi se “poly” strana. “Poly” je polietilenski najlon. Bubble-alu-bubble se ugrađuje u betonsku košuljicu (ima visoku pritisnu čvrstoću). Treba istaći da kreč nepovoljno utiče na aluminijum i malter sa krečom ne bi smeo da dodiruje aluminijum. Alubabl je vodotporan ali ga treba čuvati od vatre. Težina alubabla je od 300 do 2500 g/m2. Alu folija je kod alubabla uvek sjajna na onoj strani okrenutoj prema praznom prostoru, a mat je na onoj strani okrenutoj prema “bubble wrap”-u.

Višeslojna izolacija se koristi od 1980. godine. Izolacija debljine 30 mm ima čak 15 slojeva. Ovakva izolacija ima težinu od oko 1 kg po m2, a postiže izolaciju istu kao 25 cm staklene vune. Slojevi su alufolija i razne izolacione pene (prvi i zadnji sloj je uvek alufolija). Slojevi nisu međusobno slepljeni. Ovakva izolacija se koristi na isti način kao i mineralna vuna, ali je poželjno da bude postavljena tako da jedna strana bude okrenuta prema praznom prostoru.

Čista folija se može ili zaheftati za krovne grede ili se može staviti preko mineralne vune kojom je pokriven pod tavana. Kako bi se dozvolio protok pare ova folija mora biti perforirana (isto važi i za alubabl kada se koristi za ovu svrhu). Rupe na perforiranoj alufoliji su vrlo male i ne umanjuju efikasnost alufolije. Ovako upotrebljena alufolija bi trebalo da bude sjajna (a ne mat) na obe svoje strane. Neefikasnost ovako upotrebljene alufolije je u tome što na jednu stranu folije može da padne prašina i tako pogorša njena refleksivno/emisivna svojstva.

Da bi radijaciona barijera imala neko dejstvo ona mora biti okrenuta prema praznom vazdušnom prostoru. Debljina vazušnog prostora treba da je minimum 2 cm. Manje od 2 cm znači manju efikasnost, a više od 2 cm neće doprineti povećanju efikasnosti. Vazdušni prostor je neophodan jer infracrveno zračenje može da postoji samo u gasu (vazduhu) ili u vakumu. Sjajna strana alufolije uvek treba da bude okrenuta ka tamo gde želimo da zadržimo toplotu (ka unutra u Kanadi, ka spolja u Kuvajtu). Uvek prvo treba da pokušamo da iskoristimo svojstvo refleksivnosti, ako to nije moguće onda treba pokušati iskoristiti svojstvo niske emisivnosti. Refleksivnost ima bolje dejstvo od niske emisivnosti. Refleksivnost možemo iskoristititi tako što ćemo koristiti OSB ploče kaširane alufolijom.

Obična kuhinjska alufolija je tanka, nije čist aluminijum i korodiraće sa vremenom. Građevinska alufolija je 99% čist aluminijum i premazna je sredstvom koje je štiti od korozije. Ako se ovo sredstvo izloži sunčevom UV zračenju onda se taj premaz menja tako da folija gubi na svojoj refleksivnosti. Posle nekog vremena premaz izložen UV zračenju se raspada i alufolija postaje mnogo podložnija koroziji.

---

Srpski – Engleski
aluboja - radiant barrier paint
alubabl – alububble
višeslojna izolacija – multilayer insulation
aluminijumska folija – aluminium foil


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 28.01.2010. u 15:46 GMT+1]}

Perlit se dobija od vulkanskih silicijumskih stena. Ove stene se prvo melju u zrna. Kada se sirovi perlit zagreje na 871°C njegova zapremina se povećava za 5-20 puta. Ovo je posledica vode koja je zarobljena u perlitnim stenama (2-6% vode). Voda isparava i na njeno mesto dolazi vazduh tako da perlit predstavlja penasto kamenje.

Perlit je neorganska supstanca, otporna na vodu, toplotni izolator, zvučni izolator, izuzetno lagan, ne truli, nije otrovan, otporan na insekte i glodare. Perlit je belo-žućkaste boje. Njegova Ph vrednost je približno sedam. Neutralna Ph vrednost je bitna kod izolovanja metalnih cevi jer se ne podstiče korozija. Može se proizvoditi perlit različite gustine ali u rangu 32-400 kg/m³. Koeficijent toplotne provodljivosti je od 0.04 do 0.06 W/mK°. Perlit se sastoji od 47% vazduha, 3% vezane vode, 34 silicijuma, a ostatak čine aluminijum, kalijum i natrijum. Perlit je nezapaljiv i topi se tek na više od 1000°C. Tečnost ne može da prodre u perlit ali je njegova površina vrlo porozna pa se koristi za filtere za vodu. Perlit može da upije do 5% vode (zahvaljujući njegovoj poroznoj površini) pa se njegova površina često tretira vodootpornim hemikalijama.

Perlit može da se pakuje u džakove (7x50x100 cm) težine 4 kilograma. Ovi džakovi se koriste za izolaciju tavana. Takođe je moguće izolovati tavan perlitnim malterom (težina maltera 450 kg/m³). Perlitni malter je običan malter pomešan sa perlitom. Ovaj malter ima koeficijent toplotne provodljivosti od 0.11 do 0.23 W/mK° (slično kao gas beton). Naravno, isti malter može da se koristi i za malterisanje zidova. Čak postoji i lepak za pločice koji u sebi sadrži perlit.

Pošto je perlit zrnast on se lako može sipati u svaku šupljinu gde će poslužiti kao izolator. Perlit se može sipati kada god nam to odgovara i na koji god način nam odgovara. Važno je samo da u zidu ne postoji neka rupa kroz koju bi perlit mogao da iscuri napolje.

Od perlita se prave i cevi, ploče, blokovi i drugi čvrsti gradivni elementi. Ovi elementi se prave mešanjem perlita, staklene vode (Na₂SiO₃) i staklene mrežice. Ovakav materijal je takođe nezapaljiv, ne upija vodu i ne izaziva koroziju u dodiru sa metalima. On je i dalje odličan toplotni izolator.

---

Srpski – Engleski
perlit - perlite


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 09.02.2010. u 06:17 GMT+1]}

Staklo se dobija topljenjem peska i dodataka (60% kvarcni pesak, 19% natrijum, 15% krečnjak, 6% ostalo). Silicijum oksid se topi na 2300°C pa se dodaje natrijum karbonat Na₂CO₃ kako bi se tačka topljenja spustila na 1500°C. Dodaje se i kalcijum karbonat CaO kako dobijeno staklo ne bi bilo topivo u vodi (da se NE dobije vodeno staklo). Takođe se dodaje i MgO i Al₂O₃ kako bi staklo bilo otpornije na hemikalije.

Specifična masa stakla je 2,5 g/cm³ (1 mm X 1m² = 2.5 kg). Povećanjem temperature 1 m stakla za 50°C – staklo će se proširiti za 0.5 mm (to je slično kao kod betona i čelika). Obično silikatno staklo dobro propušta vidljivu svetlost. Praktično ne propušta UV zračenje (talasne dužine ispod 350 nm). Staklo ne provodi struju i otporno je na hemikalije. Staklo se lako reciklira. Staklo je nerastvorljivo u vodi, mada će ga voda posle dužeg vremena erodirati i zamutiti. Koeficijent toplotne provodljivosti stakla je oko jedan W/mK°. Tvrdoća običnog stakla po mosovoj skali je 6-7.

Float staklo dobija se tzv. float procesom. Float proces započinje topljenjem sirovina na temperaturi od 1550°C. Istopljeno staklo prvo stoji tri dana kako bi izašli svi mehurići vazduha. Tekuće staklo uliva se u float kadu napunjenu rastopljenim kalajem na kojem staklo ostaje da pluta u obliku neprekinute trake. Na kraju se staklo kontinuirano hladi i seče u ploče raznih dimenzija. Krajnji proizvod je prozirno, ujednačeno i paralelno staklo. Float stakla mogu imati debljinu od 1 do 25 mm. Mogućnost dodavanja raznih primesa u osnovnu smesu omogućuje proizvodnju stakla različitih boja i osobina. Danas se 90% ravnog stakla proizvodi float procesom.

Proizvodna traka za float staklo ukupno može biti 500 metara dugačka. Iznad istopljenog stakla su točkovi kojima određujemo koliko će staklo biti debelo. Ti točkovi svojim okretanjem mogu da ubrzaju kretanje staklene mase – ovo vodi ka dobijanju tanjeg stakla. Kalaj oksidira u dodiru sa vazduhom. Kalaj oksid se lepi za staklo pa je neophodno sprečiti oksidaciju. To se postiže ubrizgavanjem gasa azota koji zamenjuje vazduh u komori sa kalajem. Staklo na početku kalajne kade ima oko 1000°C, a na kraju kalajne kade temperatura opada na 600°C. Staklo zatim prolazi kroz komoru za polagano hlađenje na nizu valjaka. Float staklo se na kraju seče dijamantskim noževima na željene veličine. Viškovi od sečenja se vraćaju nazad na reciklažu.

Krajnji proizvod se proverava laserom i detektorom. Ukoliko se primete neke nečistoće ili balončići vazduha onda se staklo tako seče da ovi komadu budu poslati na reciklažu. U tabeli možemo videti kako osobine float stakla zavise od njegove debljine.

---

Srpski – Engleski
float staklo – float glass






_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 11.02.2010. u 20:36 GMT+1]}

Pop nitne se uglavnom koriste za spajanje dve metalne površine kada imamo pristupačnost samo sa jedne strane. Pop nitne se sastoje iz šešira i šipke. Šešir se provlači kroz rupu koju smo napravili u materijalu. Povlačenjem šipke vrh šešira se deformiše. Obod šešira i deformisani vrh šešira čvrsto drže materijal spojen. Šipka se u potpunosti ili delimično otkida od ostatka pop nitne. Pop nitne se prave od čelika, nerđajućeg čelika i od aluminijuma. Često su pop nitne premazane kako bi se sprečila njihova korozija ili galvanska reakcija sa drugim metalom.

Pop nitne se postavljaju korišćenjem klešta ili uređajem koji radi na struju ili kompresovan vazduh. Svaki od ovih uređaja mora da ima jake čeljusti kojima se hvata za šipku pop nitne. Ovo je glavna odlika kvaliteta. Na ovim uređajima je moguće menjati bitove koji omogućavaju prihvat pop nitni različite veličine (A). Pop nitne se obično vade tako što se izbuše bušilicom.

Kod izbora pop nitne treba da obratimo pažnju na sledeće stvari: Na prečnik rupe, Na debljinu materijala koji se spajaju, Na vlačnu i pritisnu čvrstinu same pop nitne, Na vrstu materijala od koga je pop nitna napravljena. Vrsta materijala je bitna zbog otpornosti na koroziju i zbog moguće galvanske reakcije prillikom dodira sa nekim drugim metalom. Debljina pop nitni (šešira) je obično između 2.5 i 6 milimetara, a dužina ide do 30 milimetara. Tri glavna oblika oboda šešira kod pop nitni su levak, kupola i veliki obod. Kupola i levak su jedno te isto samo kontra. Veliki obod je jednostavno velik.

Postoje tri vrste pop nitni. Otvorena šuplja pop nitna ima rupu kroz koju čovek može da gleda. Zatvorena šuplja pop nitna ima zatvorenu rupu, ali u sredini nitne je šupljina. Zatvorena puna pop nitna ima u sebi ostatak šipke. Ovakve pop nitne su najjače po svojoj snazi.

Deo šipke koji viri ispod šešira treba da je jedan do 1,5 puta veći od debljine materijala koji se spajaju. Prečnik šešira treba da bude minimum onoliki kolika je debljina materijala koji se spajaju. Udaljenost između ivice materijala i centra pop nitne treba da bude minimum tri prečnika šešira pop nitne. Udaljenost između pop nitni obično treba da bude oko 8 prečnika šešira same nitne ako želimo da ostvarimo najveću moguću snagu spoja. Za ostvarivanje jakih spojeva neophodno je pop nitne zakovati u barem dva reda.

---

Srpski – Engleski
pop nitna – blinde rivet _or pop rivet


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 20.02.2010. u 11:28 GMT+1]}

Posto imam problem sa definicijom terpapira ( paropropusan ili paronepropusan) molim te da pokusas negde da ‚‚iskopas‚‚ .Ja nisam upeo ili nisam dobro trazio a tebi majstore ovo ide od ruke .
Potdrav

Performanse prozorskog stakla obuhvataju toplotne, zvučne i svetlosne karakteristike prozorskog stakla. Ove karakteristike mogu da se odnose na jedno staklo ili na više stakala koji se kombinuju u jednom prozorskom krilu (dva ili tri stakla).

Toplotne karakteristike se izražavaju koeficijentom toplotne provodnosti Ug (meri se u W/m²K°). Ovaj koeficijent ne bi trebalo mešati sa koeficijentom Uw koji se odnosi na čitav prozor (uključuje i toplotne performanse plastično/metalno/drvenog dela prozora). Ug obuhvata prenos toplote konvenkcijom, radijacijom i kondukcijom.

Svetlosne performanse ukazuju na prozirnost, refleksivnost i emisivnost prozorskog stakla:
1. Lt (light transmission) - To je procenat vidljive svetlosti koji prođe kroz staklo. Uzima se u obzir samo svetlost između 380 i 780 nanometara svetlosne dužine.
2. Lr (light reflection) - To je procenat vidljive svetlosti koji se reflektuje od stakla.
3. DET (direct energy transmission) - To je procenat sunčeve energije koja direktno prođe kroz staklo. Pod sunčevom energijom se podrazumeva sva svetlost u rasponu od 300 do 2100 nanometara talasne dužine. Ovde spada IR svetlost, vidljiva svetlost i delimično UV svetlost.
4. SER (solar energy reflection) - To je procenat sunčeve energije koja se odbije od stakla.
5. SEA (solar energy absorption) - To je procenat sunčeve energije koju staklo upije. Ova energija zagreva staklo. Staklo onda zrači infracrveno zračenje ka unutra i ka spolja. Koliki deo energije će biti usmeren unutra, a koji spolja zavisi od vrste stakla, unutrašnje i spoljašnje temperature, od vetra itd.
6. SF (solar factor) - Predstavlja zbir DET-a i onog dela EA energije koji će biti usmeren ka enterijeru. Takođe se izražava u procentima u odnosu na ukupno sunčevo zračenje.
7. SC (shading coefficient) - Ovo je standardizovan "solar factor". Kao osnova za standardizaciju koristimo SF koji se odnosi na 3 mm debelo obično float staklo. Taj SF iznosi 0.87 ili 87%. Sada računamo SC kao SC=SF/0.87.
8. SHGC (solar heat gain coefficient) - Ovo je SC uvećan za sunčevu toplotu koja u prostoriju uđe putem konvekcije i kondukcije, ali gledano samo kroz staklo.
9. GCRI (general color rendering index) - Govori o tome da li dolazi do distorzije boja kada se gleda kroz staklo. Koristi se osam predmeta, svaki je prefarban unapred određenom test bojom. Sada vršimo poređenje između boja koje vidimo kada direktno gledamo te predmete i kada predmete gledamo kroz staklo.
10. Tuv (transmission of ultraviolet radiation) - Govori o tome koliko procenata UV zračenja uđe kroz prozor. Poželjno je da staklo propušta što manje štetnog UV zračenja. Uzima se u obzir svetlost između 280 i 380 nanometara svetlosne dužine.

Rw je pokazatelj za koliko neko staklo smanjuje buku. Meri se u decibelima. Postoje i korigujući faktori. To su C koji se koristi za visoke i srednje frekvencije i Ctr (traffic) koji se koristi za niske i srednje frekvencije. Veći problem su intezivne i niske frekvencije - Ctr koje se javljaju kao posledica gradskog saobraćaja. Vrednost za jedno staklo može biti Rw(C,Ctr)=37(-4, -9). Moguće je i direktno izraziti Ra=Rw+C=37-4=33, ili Ra,tr=Rw+Ctr=37-9=28. Tako dobijamo performanse stakla za visoke i za niske frekvencije dok se Rw odnosi na sve frekvencije.
Svako staklo ima problem da blokira zvuk na određenoj frekvenciji. Npr. staklo od 4 mm ima problem da blokira zvuk od 3000 Hz, a staklo od 13 mm ima problem sa zvukom od 3200 Hz. Ovo je posledica fenomena koji se zove rezonancija. Što je staklo deblje to se problem rezonancije javlja na višoj frekvenciji. Danas postoje rešenja kojima možemo izbeći rezonanciju.
Osim dB - decibela koriste se i dBA. dBA je korigovana merna jedinica koja uzima u obzir karakteristike ljudskog sluha. Čovek bolje čuje neke frekvencije, a lošije čuje neke druge frekvencije.

Stopsol stakla odbijaju veliki deo sunčevog zračenja i time sprečavaju pregrevanje prostorije. Svojom refleksijom ona takođe sprečavaju da neko špijunira šta radite. Stopsol stakla odbijaju svetlost kraće talasne dužine, ali ne odbijaju svetlost veće talasne dužine. To znači da neće odbijati svetlost koju zrače radijatori i peći. Sličan efekat je moguće postići lepljenjem posebnih folija na prozorska stakla. Ovakve folije će odbiti UV i IR zračenje ali će propustiti vidljivu svetlost. Stopsol staklo se pravi u raznim bojama.

Stopsol stakla se prave tako što se metalni oksid prska preko otopljenog float stakla. Ovo se odvija u peći pri temperaturi od 600°C. Metal oksid postaje deo stakla što čini da stopsol staklo bude postojanih i trajnih karakteristika. Ovaj sloj traje koliko i samo staklo. Ova tehnologija se zove pirolitički proces.

Stopsol staklo se može praviti i naknadno - korišćenjem gotovog stakla. U ovom slučaju se radi na sobnoj temperaturi ali se iz komore izpumpa sav vazduh a komora se napuni gasom argonom. Struja se pušta u magnete koji stvaraju jako magnetno polje (magnetron). Ovo magnetno polje jonizuje argon koji se pretvara u plazmu (jonizovan gas). Joni privučeni magnetnim poljem udaraju u sloj metal oksida koji je postavljen ispred magnetrona. Ovi joni odvaljuju atome iz metal oksida koji sada lete ka staklu koje se nalazi ispod i na njemu stvaraju tanak sloj. Ovako dobijeno stopsol staklo je osetljivo na oštećenja pa se obično koristi na stranama stakla koje su okrenute ka unutrašnjosti prozora. Ovako dobijeno stopsol staklo propušta dosta svetla i ne stvara distorziju boja.

Što Stopsol staklo jače odbija sunčeve zrake to će se više zagrevati. Zato treba paziti da ovako zagrejano staklo ne pukne. Stopsol sloj je najbolje postaviti na poziciju 2. Problem je što će se staklo baš najviše zagrevati ako je stopsol sloj na ovoj poziciji i zato se onda mora koristiti kaljeno staklo. Zbog opasnosti od pregrevanja Stopsol stakla se ne smeju farbati niti se na prozore smeju stavljati debele zavese. Stopsol sloj se inače može primeniti na svakoj od 1-4 pozicije, ali je za pozicije 1 i 4 najbolje primeniti stopsol stakla dobijena pirolitičkim procesom. Funkcionalnost stopsol sloja će se bitno menjati zavisno od pozicije na koju se sloj stavi. Stopsol staklo može da se koristi i na prozorima sa jednim staklom.







_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 14.03.2010. u 02:44 GMT+1]}

- Rogovi (slika 1 i 2) su grede koje se u vrhu krova oslanjaju jedne na druge. Ove grede neposredno nose težinu krovnog pokrivača kojim se obezbeđuje nepropusnost krova. Za rog postoji i naziv mertek.
- Venčanica (slika 2) je greda koja se proteže iznad fasadnog zida. Za nju kažemo da “venčava” krov i kuću. Preko venčanice se ostvaruje veza između drvenog krova i zidanog dela kuće. Rogovi se svojim donjim delom povezuju sa venčanicom.
- Tavanjača (slika 1) stoji na podu tavana i i povezuje dva naspramna roga.
- Raspinjača (slika 1) povezuje dva naspramna roga po sredini.
- Klešta (slika 1) se odnose na trougao koji kreiraju vrhovi rogova i mala raspinjača postavljena pri vrhu krova. Kroz temena ovog trougla prolaze slemenjača i dve najviše rožnjače.
- Zatega je naziv koji može da se odnosi i na tavanjaču i na raspinjaču i na klješta. Kada kažemo zatega mislimo na drveni element koji povezuje dva naspramna roga. Ovaj element “zateže” rogove međusobno i tako im daje veću snagu i stabilnost.
- Stupci (slika 1) su vertikalni elementi koji povećavaju čvrstinu i nosivost krova.
- Kosnici (slika 1) su naziv za koso postavljene drvene elemente. Položaj ovih elemenata nije fiksiran već se svaki dijagonalno postavljen konstrukcioni element naziva kosnik.

- Makaze (slika 1) se danas uglavnom koriste isključivo kao estetski detalj. Uglavnom se postavljaju na svaki drugi rog i na grebenjače.
- Grebenjača (slika 2) se javlja ukoliko krov ima piramidalni oblik. Kod piramidalnog oblika krova jedna od greda mora da zauzme kosi položaj i ona se zove grebenjača. Za grebenjaču postoji i naziv omaja
- Rožnjače (slika 2) su elementi koji popreko povezuju rogove. Venčanica je najdonja rožnjača.
- Slemenjača (slika 2) je najviša rožnjača. Svi rogovi svojim vrhom dodiruju slemenjaču.
- Badža (slika 2) je ispučenje na kosom krovu koje služi kako bismo mogli da postavimo vertikalan prozor.
- Streha (slika 1) je deo krova koji viri preko kuće (nadstrešnica).
- Pajante (slika 3) povezuju dijagonalno stubac i rožnjaču koju stubac pridržava. Pajante obezbeđuju veću podužnu snagu krova. Pajante zajedno sa stupcem sa kojim su povezane čine tzv. krovnu stolicu.
- Uvalnica (slika 4) donekle podseća na grebenjaču. Ona se javlja onda kada se kosi krov “lomi” u dva pravca.

Svi elementi sa slike (1) čine nešto što se zove “krovni nosač”. “Krovni nosači” imaju funkciju da nose ostatak drvene konstrukcije kao i sam krovni pokrivač.


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 17.04.2010. u 23:47 GMT+1]}

Kratka podela metalnih proizvoda "po majstorski"
Firkant - četvorougaoni metalni deo, proizvoljne dužine
Flah - pravougaoni metalni deo, proizvoljne dužine
OK - šestougaoni metalni deo, proizvoljne dužine, (OK je Otvor Ključa, dimenzija u mm)
Rundajz - Okrugli metalni deo, proizvoljne dužine, ovo je retko korišteno, ali se koristi, da se ne iznenadite kad čujete. Drugi naziv je betonsko gvožđe. Naziv nastao iz analogije sa firkantom (4 ugla) pa je rundajz = ruond....

Malo o šrafovima.

Postoje osnovne 3 vrste šrafova:

1. mašinski
- imaju PRECIZAN MAŠINSKI navoj na sebi koji im omogućavaju da se ušrafe

2. za drvo
- imaju REDAK navoj ali se navoj prekida, tj. ne ide skroz do glave šrafa
- ovi se šrafovi nazivaju još i HOLC šrafovi a neki ih pogrešno nazivaju HOL šrafovima (od nemačke reči HOLZ što znači DRVO)

3. za metal (lim, aluminijum, gvožđe, ...)
- takođe imaju redak navoj ali im navoj ide DO KRAJA tj. skroz do glave šrafa
- nazivaju se još i PLEH ili BLEH šrafovima

Postoje još neke podele:
- rđajući i nerđajući
- bakarni i gvozdeni
- sa upuštenom glavom (da ne bi virili iz površine kroz koju su ušrafljeni)

Loši šrafovi su od legure i glavica im otpadne ako se malo jaše "dotegne".

Srpska reč je zakovica.Nitna od nemačke reči ,,Niet'' što znači zakovica, zakivak.Pa dalje, nepravilno je reći dozna (OZNA sve dozna) ispravno je doza od nemačke reči ,,Dose'' što znači utičnica, kutija.Stecker je utikač.Razvodne kutije su prečnika 78mm. Radapciger na srpskom svlakač pa postoje spoljni i unutrašnji.Spoljni svlači maš. delove sa osovina a unutrašnji iz ležišta (gnezda). Kod nas je to oplataSeparacija je postrojenje za odvajanje rude od jalovine.Frakcija je ruda različite veličine zrna dobijena taloženjem ili prosejavanjem.Ovo drugo takođe nije tačno.

<sub>[Ovu poruku je menjao djura63 dana 21.11.2010. u 14:58 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao djura63 dana 22.11.2010. u 16:46 GMT+1]</sub>

Sokla od francuske reči ,,socle'' i nemačke reči ,,Sockel'' postolje, podnožje.Forum je prepun pogrešne terminologije i netačnih definicija.Čini mi se da su se ljudi vodili logikom:,,Pa tako se kaže'' ,,Svi tako govore'' ,,Ja radim u toj struci pa najbolje znam'' itd, itd...

_{[Ovu poruku je menjao djura63 dana 21.11.2010. u 14:57 GMT+1]}

Evo još nekih primera pogrešne terminologije:,,Daj mi stolarski (zidarski, krojački...) metar'' Što je isto kao da ste tražili trgovački gram ili električarski amper.Nije štafna nego štafla (gredica) od 48x48 mm do 100x100 mm.Letve od 6x24-33x48 mm.Grede od 10x12 cm.Klešta nem. Zange, dakle ne postoje CANGLE nego samo CANGE.Rollezange=Rolcange a ne kao što mnogi kažu ROCANGLE Može samo špric malter.Špric nem. Spritze znači šmrk, štrcaljka, brizgalicaBolje je reći elastična podloškaHolz nem. drvoSerkl franc. sercle krug, obim

Na srpskom je to osovinska zaptivka

Ovo je nešto neverovatno.Nadam se da ove moje ispravke shvatite dobronamerno i u cilju unapređenja ove i sličnih tema.Najveću zahvalnost dugujemo Brodoplovcu.Već sad te treba unaprediti.

Na srpskom klinasti podmetač

Kako si to zaključio, i koje si rečnike pregledao pa da tamo nisi našao odgovor.Da bi to uradio trebaće ti nekoliko rečnika što stranih , što srpskih.Naš jezik raspolaže dovoljnim brojem reči kojima se mogu opisati sva stanja, pojave, stvari...U ovom slučaju ravan pljosnat

Nemačka reč überlauf znači prelivanje

Kanalizaciona prskalica

Glimerica od nem. reči ,,glimmer'' što znači svetlucava svetlost.

@djura63,

Bas lepi prevodi,

Veliki pozdrav

Ajd sad, jeli ovo naša reč ( ako nije kako se onda zove to kod nas )
Vagres crevo - vagres libela?

Vaservaga nem. Wasserwage, libela lat. libella ravnjača, ravnomer, vodena vaga u kojoj se, iznad tečnosti (etra), u jednoj blago savijenoj cevi nalazi vazdušni mehur i služi za iznalaženje vodoravnog položaja.Izvin'te zbog kašnjenja sa odgovorom.Pozz.

Slažem se ja sa tobom da neki ljudi pogrešno tumače,tj.prevode, strane reči. Ali mislio sam da nema smisla ispravljati one reči koje su se odomaćile u našem jeziku pa čak i ako su one pogrešno prevedene.Što se nikako ne odnosi na uberlauf i sl.Tu je neko očigledno pobrkao pojmove ili je to ustaljeni termin u nekim područjima.Ja sam dugo elktro-insatalater i nkad ranije nisam čuo za izraz glimerica nego gllinerica ili glinarica,sad ti tumači kako hoćeš.Ja sam ti rekao kako su na te stvari gledali ljudi koji se bave Lingvistikom i slažem se sa tim mišljnjem.Sve jedno kako bilo nisam mislio ništa lično. Pozdrav.

Ne znam zašto je moj prethodni komentar obrisan?Ti se takođe vodiš logikom:,,Pa tako svi govore'';,,Ja radim u toj struci pa najbolje znam kako se kaže''...Siguran sam da je manje onih ljudi koji znaju da ne postoji predmet koji se zove metar.Pa i onih koji znaju da toplomer nije instrument za merenje temperature.Ali to ne znači da će ta, uslovno rečeno, manjina ustuknuti pred takvim neznanjem.Pozz.

Glimerica.Između M i N mala je razlika.Ja zaista nisam sreo mnogo ljudi koji tu reč izgovaraju kao ti.Kada sam bio u prilici da čujem takav izgovor, objašnjavao sam odkuda takva reč.Ljudi uglavnom to shvate i prihvataju.

Garnišla, em je teže za izgovor, em je nepravilno.KORNIŠA franc. corniche, ital. cornice, lat. coronis.Nosač za zavese, može biti zidni i stropni (plafonski).

Mislim da to nema mnogo veze. Ako cemo pravilno, trebalo bi da kazemo 'auspuf' :)

PLASTILINA veštačka zamena za ilovaču (vajarstvo) od sumpora, ilovače, voska, oksida cinka i olivinskog ulja.Pogrešno: plastelin.Pozz.

Auspuff nem. izbacivanje izduvnih gasova.Naše auspuh je vešta i duhovita kombinacija nem. reči aus-iz, napolje, izbacivati i naše reči puh(ati), duvati.Pozz.

Neko je jos na pocetku teme dao dobru ideju da se napravi program koji bi imao sve te majstorske reci i pojmove sa kratkim objasnjenjem zajedno sa slikom koja bi prikazivala dati pojam. To bi bila sjajna stvar, pa cisto da pitam da li je radjeno nesto na tome, ako nije, da li neko zna da li postoji takav sličan program?

Inače, tema je odlična, naučio sam mnoge stvari ;)

Pohvalu za trud dobio sam samo od Roberta i tebe. Vidiš i sam da se ljudi boje da počnu sa pravilnim korišćenjem stranih i/ili stručnih reči. Zapravo, nisu spremni da priznaju da su neku reč pogrešno izgovarali 10, 20 ili mnogo više godina. Pozz.

_{[Ovu poruku je menjao djura63 dana 09.05.2011. u 01:07 GMT+1]}

Na osnovu čega to tvrdiš i zašto baš gliNerica, a ne recimo gliBerica, gliFerica, glemerica...?

Na osnovu toga sto se zaista tako kaze.

Anlaser - uredjaj za pokretanje motora SUS, najčešće na električni pogon, starter od nem. Anlassen-pokrenuti; Anlasser-pokretač motora. Pogrešno alnaser, alanser... Ali, ako je za utehu, čak i na ES forumu, ima i previše onih koji upravo tako kažu.

_{[Ovu poruku je menjao djura63 dana 17.06.2011. u 15:54 GMT+1]}

Od nem. reči Kante - ivica, popreko, nasatice. Kod nas ivična traka ili traka za oivičavanje (iverice...)

_{[Ovu poruku je menjao djura63 dana 17.06.2011. u 16:21 GMT+1]}

---

---

GliNerica ili kako Gojko kaze test lampa :)

http://www.elitemadzone.org/t92029-Glinerica-na-engleskom

Posto mi se ne veruje na rec evo nekoliko linkova sa interneta, svi je zovu gliNerica.

Izvor:
http://www.villager.rs/index.php?id=403


Izvor:
http://www.elitesecurity.org/p1909213

Jos linkova:
http://www.angofrigoelectric.b...-cetuv-standardna-100-250v-ac-
http://www.limundo.com/kupovina/GLINERICA-6u1/625894
http://twitter.com/#!/Glinerica

Genzla - Služi za dihtovanje/spajanje WC šolje...

Pa se tu onda "odomaćio" izraz KENJZLA...
...lakše se pamti.

Mnogi kažu "oring prsten" a to je isto kao kad bi kazli "O-prsten-prsten".

Video sam na početku za neke izraze pa mogu da kažem kako je pravilno po srpskom jeziku...

Šraf je zavrtanj a matica je navrtka. Ispit sam pao jer sam napisao matica :)

E, otkad ja to pricam

Hilzna u auto bransi se zove jos stublina a neko je naziva i kosuljica.

Tema je super al imam malu zamerku a to je da se malo vise drzimo naslova odnosno Recnik manje poznatih MAJSTORSKIH RECI I POJMOVA a ne pravopisa srpskog jezika.
Nije lose napisati i jedno i drugo pa neka bira kome se sta svidja.
Da dodam i ja nesto.

Na prvoj stranici je postavljen subler a drugi naziv jako popularan je kljunasto merilo.

Popularan naziv kod automehanicara Radilica a drugi naziv ima Kolenasto vratilo.

Isto rec navoj a drugi naziv veoma koristen je gvint stara nemacka rec.

Podloska vec pominjana moze biti i platna, feder platna itd...

Nitna moze biti i zakovica prave se bakarne, aluminijumske, gvozdene sve zavisi od namene gde se upotrebljava.

Zašto klinasti podmetač, kad postoji reč klin i postoji mašinski element klin?

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%BD



Ako je semering osovinska zaptivka a radilica je kolenasto vratilo, onda je semering radilice isto što i osovinska zaptivka kolenastog vratila, što nema mnogo veze sa logikom za sve koji znaju ražliku između osovine i vratila.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0...%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%BE
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0...%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0

_{[Ovu poruku je menjao Goran Mijailovic dana 04.10.2013. u 06:49 GMT+1]}

Semering je okrugli elasticni zaptivac(specificne konstrukcije), i moze se reci da je "osovinski" zaptivac, posto se kod najcescih majstora srece na osovinama.

Hidraulicni cilindri takodje imaju semering, ali je u pitanju klip... redje se susrece, i redje menja u prirucnim radionicama.

Sto se kajle tice, kajla sigurno nije "shim", kajla je najcesce vrsta klina koji sluzi da otkloni neki zazor, luft ili poziciju i nesto dodatno ucvrsti...

Postoji nekoliko namena "klina", tako da postoje i vise raznih, majstorskih naziva, zavisno od primene.

O čemu ti to pričaš?! Za ovako nesto se ponavlja V razr. o.š. Srpski jezik je dovoljno bogat da se njime mogu opisati sva stanja, pojave pa i strucni izrazi. Dalje, pokušavam da ovde objasnim etimologiju pojedinih stručnih reči i izraza. Naravno, ne pozivajući se na svog ujaka ili teču koji je jednom u nekoj radionici čuo da se kaže gliNerica.
Nekoliko reči o zapitivačima. Njima se zaptivaju nepokretni i pokretni spojevi. Kada je reč o pokretnim spojevima radi se o delovima kružnog popr. preseka. Na sta god tebi ličila radilica, odnosno kol. vratilo njeni su krajevi takodje osovine.

_{[Ovu poruku je menjao Goran Mijailovic dana 27.11.2013. u 13:37 GMT+1]}

Možda ali onda bi smo otišli u hrvatsku varijantu, pa umesto kaiša kupovali "okolotrbušni pantalodržač" a vojnici bi umesto šlema nosili glavobran.
Dakle, djuro, kao što Ivan reče, na ovoj temi ne diskutujemo o jezičkoj čistoći, već o svakodnevnom jeziku i široko usvojenim tehničkim, majstorskim terminima. Da bi neko, kad mu majstor kaže da je "otiš'o semering" znao da se radi

o ovom:


a ne o ovom:


Takođe, , etimologija stručnih reči možda više odgovara nekom jezičkom forumu.

Ako ti TO zatreba, slobodno u prvoj elektro-radnji ili radnji sa alatima zatraži glinericu, i dobićeš ono šta ti treba.

Edit: ispravljene greške u kucanju

_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 08.10.2013. u 15:39 GMT+1]}

Super tema,steta samo sto su uglavnom sve reci nemackog porekla :D

"Ma kud ce u piz*u materinu" redovna majstorska izjava u BiH kad se nesto skrpi i pretpostavi da ce biti ok :)