sve si to lepo naveo sem
-kakva je stolarija
-ulaz zajednicki ili zaseban
-temp. vode u sistemu
-velicine i tipa radijatora po prostorijama i kubikaze istih
-poprecnog preseka polazne cevi od kotla
-dal radijatori greju citavom povrsinom
hm valjda nisam nista izostavio
genije..

Stolarija je super Alu, ja zadovoljan sa njom nema kondenzacije (lazem malo .

Sto se tice ulaza, napravljeno je kao u zgradi. Postoji jedan veliki centralni hodnik. Pridzemlje su garaze kotlarnica i podrumi, sledeca 2 sprata su 2 stana od po 75m2 i na kraju stepenice idu u tavansku prostoriju koja zvrji prazna i ceka da se skupe pare i jednog dana se to pretvori u jedan lep stancic . Tavanski prozori su sklepani od dasaka i prekriveni su najlonom ima ih 2 sa svake strane po jedan. Mislim da mi i hladna ploca odnosi dosta toplote. Centralni hodnik se uopste negreje, ali i pri grejanju je u njemo ok tj. nije toliko hladno. U Stanu na drugom spratu se stvara kondenzacija na mestima gde je ploca i gde su betonski stubovi pa to brisem ssvaki dan.

Temperatura vode u sistemu je u proseku 60 C, posto cale lozi on cesce ubacuje po 3-4 kofe od kreca, ali to brzo progori. Temperaturu sam gurao cak do 85 C pa sam se uplasio da se nedogodi nesto jer sam zaboravio klapnu. Cale uvece poslednji lozi oko 2 nocu i vatra traje najkasnije do 6-7 i zagasi se. Svaki dan se ona zagasi a i da se ne zagasi u njemu ima ujutro toliko pepela i sljake da ne bi mogao da nastavi da gori normalno. Svako jutro se izbaci pepela i sljakke za jedna zidraska kolica ( puna).

Cevi odozdo idu bakarne 18mm do prvog stana od polovine prvog sprata pa navislje idu 15mm do radijatora na drugom spratu. Na drugom spratu ide rebro na 1m2, a na prvom umanjeno za 10-20 posto. ( prvi sprat nije problem problem je drugi). Na drugom spratu ne mogu da izguram vecu temperaturu u stanu od 20-21 stepen kad je bas hladno. Jedan majstor mi je reko da treba da stavim poratnu cev sa suprotne strane radijatora od dovodne zbog manjeg preseka na radijatore koji imaju vise od 15 rebara ( kod mene je sve na istoj strani sve). Radijatori su globalovi.

Dimnjak je spoljni i jako je veliki oko 3-14 metara

Poprecnu cev moram da premerim pa cu da napisem u sledecem postu

Radijatoru su gore mnogo tpliji a dole poprilicno hladni, isti majstor koji mi je reko za povratnu vezu je reko da je problem zbog pumpe jer je na odlaznom vodu a ne na dolaznom. i kaze da bi onda razlika na radijatoru bila 5-6 C ( mislim na gornjii donji deo radijatora)

Da jos nesto doalzna i odlazna cev su na preci vezane na desnoj strani, a isti majstor mi j epreporuci da budu po dijagonali zbog boljeg iskoriscenja energije, takodje mi je rekoa i da kupim manju pec i da nista necu postici ako ne uzmem manju pec. Na zalost ove godine neverujem da cu moci zato ako moze nesto drugo da se sredi PRICAJTE.

Slikoacu sutra pec i instalaciju pa cu okaciti slike.

Pozdrav!!!!!!

nemoras da menjas pec jer cim ti je velika razlika temp. u gornjoj i donjoj zoni radijatora
imas problem sa cirkulacijom u sistemu. sad treba videti dal je dobro odradjen sistem
da nema vazduha u njemu ili je nesto drugo sto ne moze ovako putem kuckanja.
nisam razumeo ono /cev 18mm ide do prvog stana/ odakle ide ta cev iz kotla?
pozdrav..
genije..

Opise malo to kako ti idu cevi od kotla. Dali ti ide jedna vertikala ili vise njih? To sa 18mm je bas malo ako preko nje napajas oba stana. Ne verujem da se neko ba toliko zeznuo. Opisi sve cevi od kotla pa na dalje sa svim racvanjima.To sto ti brzo sagori ugalj pretpostavljam da moze da se resi klapnama

Ovo mi je malo cudno za radijatore da sviimaju povratak sa iste strane kao i dovod.... to moze za male radijatore ali za vece... Takodje i ja se nadam da ti neko nije zbog ustede u bakru stavljao polaz sa peci na 18mm, to je bas malo.

Opisi malo detaljnije, da li imas svaki sprat kao poseban krug ili dizes iz svake donje sobe vertikale prema radijatorima u sobama na spratu.

Posto zivim na spratu kuce, jasno mi je kakva je situacija i sam sam dosta dao prosle godine za grejanje, oko 1000E (grejanje na gas).

Ta ploca iznad tebe je hladnjak samo takav. Ja sam bez ikakve izolacije krenuo u zimu i ubrzo shvatio da tako nece ici. Trpezarija sa kuninjom je bila puna kondezacije i hladna. Tu sam poludeo i ceo plafon prvo premazao podlogom za krecenje (akrilna emulzija) i zatim lepio stiropor od 3cm sa onim akrilnim silikonom. Razlika je bila drasticna, tako drasticna da sam odlucio da cu ceo sprat da izolujem plafone sa ovim stiroporom. Na taj stiropor sam kasnije zalepio one ukrasne ploce od stiropora i sada plafon izgleda odlicno, ovo mi je mnogo jednostavnije nego da stavljas mrezicu na onaj stiropor od 3cm, pa ga gletujes itd. Ovo je brate cisto i jednostavno. Ako neko pita zasto sam lepio dva stiropora odgovor je jednostavan, te ukrasne ploce su debele svega 0,8cm (doduse ima ih i od 1,5cm ali mi je i to tanko) tako da sam sa stiroporom od 3cm dobio izolaciju a ovaj drugi je samo za vizuelnu komponentu.

Inace, sada se bas spremamo da izolujemo kucu sa spoljne strane stiroporom od 10cm. Ne ide bez izolacije.

pa znaš kako, sve i da ništa ne menjaš ako uradiš sledeće mislim da bi ti se potrošnja uglja smanjila za min30%:
- staviš stiropor (8 ili 10tku),
- izoluješ tavanski pod da ti toplota ne ide "gore". Ne moraš to onako skroz, dovoljno je (ako se tavan još ne koristi) da gore rasprostreš vunu i dobro to ušuškaš, a te tavanske prozore da bolje zatvoriš da nemaš promaju
- zatvaraš ta vrata od hodnika kad god možeš da ti i tu ne ide puno toplote

ali, pošto si rekao da ti je gore slabije grejanje meni je to takođe sumnjivo, ali tu se već ne bih usudio da olako dajem neku dijagnozu...

Jel imaš neku akumulaciju vruće vode?

U svakom slučaju, ako popraviš i to stanje u sistemu sa cirkulacijom eto tebi mnogo jeftinijeg grejanja...


i sumnjiv mi je dimnjak, kažeš spoljnji a ogroman, pa i tu ti ide dosta toplote, da se on ugreje dok ne povuče

KBDNK




Moja pec je predvidjena da greje 300 m2, a ja grejem samo 150 zar to nije rasipanje toplote i uglja.



Ja sam se lose izrazio evo postavio sam slike pa da pojasne stvar.
Na slikama 1,2,3,4,5,6, je kotlarnica, nisam merio presek cevi ali su poprilicno velike i izolovane. Cevi su razvedene po podrumu u 4 vertikale koje se penju navise po stanovima, te cevi sto idu navise su 18 mmi 15mm, na to sam mislio.

Na slci 7, je radijator na prvom spratu gde se lepo vidi gde se cev od 18mm smanjuje u cev od 15mm.
Slika 9 je radijator na drugom spratu. Do koga dolazi cev od 15mm ( na toliki radijator 20 rebara)
Slike 11 i 13 je dimnjak sa spoljne strane.

Sta mislite o tome da se pumpa stavi na povratnu vezu da li ce se dobiti bolje iskoriscenje temperature u radijatorima?

Mislim da je i cale sjebao dosta uglja zato sto nije podizao temeraturu iznad 60 C, stalno 50-60. I svake noci gasenje peci i uutro ponovno lozenje. Onda se sve ohladi i dok se sve iznova zagreje potrosi se dosta uglja ( bar sam dosao do takvog zakljucka iz vasih postova).

Interesuje me odakle mi toliki pepeo svakog jutra, od njega pec nije ni mogla stalno da gori ( nema dovod vazduha da sagorisve to a i ima dosta sljake)?



Probacu ovu varijantu, samo se dvoumim da li da ih poredjem po tavanu ili da ih stavljam sa unutrasnje strane stana, sta je ekonomicnije ida li ce taj stiropor smanjiti potrosnju uglja?



Prijatelju ja da imam para da stavim fasadu ne bi kuckao po ovom forumu

Interesuje me kvalitet ove peci, posto sam je platio oko 91 000
, i jedna je od skupljih.




http://i451.photobucket.com/al.../quattro-photo/Grejanje/13.jpg
http://i451.photobucket.com/al.../quattro-photo/Grejanje/11.jpg
http://i451.photobucket.com/al...2/quattro-photo/Grejanje/9.jpg
http://i451.photobucket.com/al...2/quattro-photo/Grejanje/7.jpg
http://i451.photobucket.com/al...2/quattro-photo/Grejanje/6.jpg
http://i451.photobucket.com/al...2/quattro-photo/Grejanje/5.jpg
http://i451.photobucket.com/al...2/quattro-photo/Grejanje/4.jpg
http://i451.photobucket.com/al...2/quattro-photo/Grejanje/3.jpg
http://i451.photobucket.com/al...2/quattro-photo/Grejanje/2.jpg
http://i451.photobucket.com/al...2/quattro-photo/Grejanje/1.jpg

Sad sam se cuo sa jednim inzinjerom, i reko mi je da je pec prevelika za tu kvadraturu. Da u kotlu ima oko 250 l vode i da ja bespotrebno grejem preko 100l vode koja nesluzi nicemu.

Drugo mi je reko da obavezno stavim na tavam 5 cm stiropor po podu i da ce mi to drasticno povecati temperaturu u gornjem stanu.

Jos mi je rekao da mi je kuca velika i da ima dosta spoljnih zidova koji odvalace toplotu ( pridzemlje, 2 sprata i podkrovlje).

Reko mi je da se ponovo cujemo u ponedeljak da se jos malo raspita.

tih 100l vode sto grejes vise ti dodje kao akumulacija tako da ti to ne predstavlja problem a to sto ti je veci
kotao od potrebnog ne predstavlja ti problem za sistem jer on mora da greje ako je dobro odradjen .
treba proveriti vezu na kotlu da nije nesto obrnuto naopacke i prigusi cug na izlazu kotla u dimnjak
da smanjis promaju jer su tu najveci gubici ako dimnjak ima dobar cug.
ajd uslikaj samo zadnju stranu kotla da se vide prikacene cevi i izmeri cev koja je zakacena na kotao
nebi smela biti manja od 35mm.
pozdrav..
genije..
hm jos nisam video inzenjera koji se raspituje obicno uzmu digitron i izracunaju.
i nije mi jasno gde nadje 250L vode kad u podatcima od kotla pise 87L

Glavna cev koja ide iz kotla jeste 35mm ( izmerio sam ).
A sto se tice kapaciteta vode u kotlu, po specifikacijama iz uputstva je 109l.

Evo i slicica koje si jos trazio, nadam se da ok, ako treba jos nesto da se slika reci.

http://i451.photobucket.com/al...-photo/Grejanje/Picture003.jpg
http://i451.photobucket.com/al...-photo/Grejanje/Picture002.jpg
http://i451.photobucket.com/al...-photo/Grejanje/Picture001.jpg

Gazzu vidim da si me citirao ali moj je samo ovaj prvi citat...onaj drugi da ne mora da menjaš peć nisu moje reči. Da li moraš ili ne moraš da menjaš peć to je sad pitanje za diskusiju ali sam siguran da bi, kupovinom adekvatnog kotla što se tiče snage, po ceni od oko 1.000 eur i sa ogrevom koji bi koštao oko 700 eur ipak uštedeo 300 eur za sezonu.
Ja imam kuću od 100 mkv i nemam nikakvu izoloaciju, stolarija drvena stara 40 godina kao i kuća uostalom. Da me neko tera i da ja namerno hoću da kroz kotao proturim ogrev čija je vrednost 2000 eur za 1 grejnu sezonu ja bih mu rekao da mi je lakše da preplivam tihi okean nego to da uradim.
To što ti je inžinjer rekao da bespotrebno greješ 100 l voda to ne treba da shvatiš bukvalno tako ali u neku ruku i možeš ukoliko će to da te "trgne".
Mnogo problema ima u tvom slučaju...mnogo, da ne kažem previše...U slučajevima kada je objekat ovakav kakav je kod tebe ja bih uvek savetovao 2 manja nego jedan veći kotao ali sad šta je-tu je...
Počećemo od kotla da ne bi počinjali od same kuće jer je ona takva kakva je. Kada imaš predimenzioniran kotao to ti je kao da ujutru na posao ideš zajedno sa ženom, a idete ne skuterom ili kolima nego sopstvenim autobusom i to sami Vas dvoje...i tako bespotrebno vozite ostalih 52-53 sedišta odnosno mesta jer ne iskorišćavate adekvatno autobus.
U tvom slučaju kotao mora da radi u "niskom režimu" rada jer ukoliko se "razmaše" da dodje na 80 % kapaciteta trošiće kao da greje adekvatnu površinu a ti ćeš morati da uključuješ klimu da te rashladi...Kada radi u "niskom režimu" iskorišćenja, što je neminovnost, jer je predimenzioniran, neminovnost je i da dolazi do kondenzacije u samom kotlu pa i dimnjaku, do skupljanja gara i čađi koji stavarju neku vrstu izolacije između vatre i vode u kotlu i eto dodatnog problema u pogledu potrošnje, a da ne pominjem problem sa nagrizanjem kotla od strane čađi što mu drastično smanjuje rok upotrebe. Taj problem vezan za rok trajanja je posebno izražen u tvom slučaju jer je tvoj kotao čeličan a ne gusani i ne predviđam mu dugu budućnost pošto ta smola, čađ i sl. posebno loše deluje na čelične kotolove...Nekako paralelno sa tim se javi problem kondezacije u dimnjaku pa zapušenje dimnjaka, pa dim u kotlarnici ili celoj kući...i tako doživljaj bude ili postane potpun. Dodatni problem je podešavaje režima rada samog kotla. On je predviđen za grejanje veće kvadraturte a u trenutnoj situaciji radi u znatno manjim okolnostima pa je podešavanje grubo jer je nemoguće postići finu regulaciju. Poređenja radi to mu dođekao da da vagom koja je predvidjena za merenje tereta do 100 kg meriš šećer u količini od 100gr za kolače...
Opasan problem je činjenica da ne greješ hodnik jer čim otvoriš vrata stana, hladan vazduh utrčava u stan i eto nestabilnosti u samom sistemu. O neizolovanosti ploče da ne govorimo. Jednostavno poređaj table stiropora ili staklene vune koje se mogu spakovati u crne kese za smeće s gornje strane i biće neuportedivo bolje. Nikako se ne zanosi da stavljaš stiropor s unutrašnje strane jer je rešenje sa unutrašnjom izolacijom prinudno rešenje i kao takvo je bolje jedino i samo od nikakve izolacije. Na slikama mi se čini i da ti je pritisak vode u mreži mali i to oko 1,5 bar. Voda treba da se diže na drugi sprat trenutno tj. 2 etaže iznad kotlarnice. Pritisak mora da bude između 2-2,5 bara. Kako ćeš da rešiš 3 i 4 etažu ne znam ni sam pošto su ti i cevi tanje od potrebnih. Sad trenutno 35 mm mislim da je donji minimum ako ne i ispod potrtebnog minimuma a kada dođu još te 2 dodatne etaže...e onda pitaj tog ko ti je ovo instalirao. Veliki problem je i nemalterisana fasada, pukotine u maletru između blokova, možda i loše uzidavanje stolarije, izlaz iz radijatora na istoj strani gde je ulaz tople vode, pumpa na odvodnom vodu, pokrivenost radijatora dvosedom ili drugim nameštajem pa i razno raznim zavesama, daskama za saksije pa i pršina unutar radijatora ali i eventualna zapušenost cevi od varova koji ne dozvoljavaju izlaz vode na 2 etažu, postojanje vazduha u mreži, izbor materijala za sagorevanje, prečnik i visina dimnjaka, kvalitet izrade dimnjaka...i ko zna šta još...
Majstor koji ti je ovo uvodio i projektovao je...za izbegavanje...
Ima nekih kozmetičkih mogućnosti za poboljšanje stanja...npr. vezano za stvaranje akumulacije tople vode ali to je...ne tako prosto i nikako onako lako kako navodi mali genije navodeći da ako je kotao predimenzioniran stvara određenu aumulaciju...
Ajde napiši vrstu i količinu goriva koje koristiš odnosno koje si koristio i snagu kotla u KW kao i dimenzije dimnjaka. Tu za sada najviše možeš da koriguješ stvari i da uštediš a da ne uložiš mnogo odnosno da ne uložiš ništa nego da prilikom ulaganja pravilno uložiš novac. Vidim da si koristio sušeni vreoci i banovići. U tvom slučaju mislim da nisi mogao da nadješ goru kombinaciju za tebe...možda jedino ovaj ruski kameni ugalj bi bila gora varijanta.
Možda sam u određenoj meri i konfuzan iako sam se raspisao ali stvarno mnogo faktora mogu da utiču na ovaj problem i nije tako lako sve to obuhvatiti...


_{[Ovu poruku je menjao KBDNK dana 04.09.2009. u 22:50 GMT+1]}

Zasto mislis da je ovo losa kombinacija. Mozda bi bilo bolje da sam umesto Susenun vreoca koristio drva. Ja mislim da je ruski ugalj najbolji, ne znam zasto ti imas lose misljenje o njemu.
Danas sam zvao inzinjera iz kraljeva i kaze da bi trebao da koristim sto jaci ugalj tj. kaloricniji.

Planiram da se ove zime grejem sa kombinacijom Banovicc i Drva, jer sam procitao da je najbolje iskoriscenje peci kombinacija uglja i drveta a ja to nisam radio prosle zime nego sam trpao sam ugalj ( na zalost)
Za pocetak cu uzeti 4 metara drva i 9 tona Banovica.

A sto se tice kapaciteta kotla u peci negde pise da kotao prima 87 litgara a negde 109, inzinjer iz kraljeva mi je reko da je kapacitet 87, ap aj da mu verujem.

Gazzu, ja nisam imao nameru da te bilo kako zavlačim. Ja sam izneo svoje mišljenje za koje ne kažem da je najbolje, najpametnije i sl.
Nemoj tako diletantski da zaključuješ da ja imam nešto protiv određenog uglja jer bi to dalje značilo da ja imam nešto protiv određenog rudnika ili uopšte srpske privrede pa ispadem tržišni mešetar ili "navodnjavač" ili sl. Ja sam samo rekao da je za tebe "to najlošija kombinacija" i ništa drugo i pri tome ostajem i dalje. Pazi to je "ZA TEBE" ali ne i za nekog drugog. Čisto sumnjam da ti je inžinjer koji ti je preporučio kaloričan ugalj sagledao tvoju situaciju na pravi način.
Dakle, sušeni vreoci, banovići i ruski kameni ugalj su "vrh" po kaloričnim vrednostima i kvalitetu uopšte. Sušeni vreoci tu zaostaje ali ne u kvalitetu nego u drugom pogledu a to je: Tamo gde smetsiš 5 tona sušenog vreoca smestićeš 10 tona baonivića ili ruskog kamenog uglja pa ti sad vidi u tvojoj situaciji šta ti je činiti. Druge njihove karakteristike u pogledu kalorične moći, količine pepela, sumpoora i sl. ne sagledavamo ovom prilikom.
To što ti je rekao taj inžinjer iz Kraljeva da koristiš što kaloričniji ugalj je diskutabilno ali da se razumemo ja nisam inžinjer nego elektrotehničar sa srednjom školom, pravnik sa višom i dipl. ecc sa visokom i ne osećam se sposobnim da polemišem sa nekim inžinjerom o tom pitanju. Spreman sam da priznam da je to čovek od struke i da je on u pravu ali u tvom slučaju, ako se nadovežem na moj prethodni post, i onaj primer o autobusu i odlasku na posao, to bi značilo da TI za odlazak na posao ne korsitiš ni skuter ini automobil ni autobus nego dubl decker sa 72-74 sedišta pa ti sad vidi.
Da sam ja na tvom mestu ja bih nabavio što više drva ili nisko kaloričnog uglja i tako izbegao prigušenje kotla odnosno forsirao bih kotao da radi što "komotnije". Pa za 2000 eur koliko ogrevnog drveta možeš da nabaviš i kako misliš da to proguraš kroz kotao i dimnjak...
Poređenja radi to mu dođe kao da si doveo najjačeg čoveka na svetu koji diže više stotina kg i koji naspram tog rada i jede, nahranio ga najkaloričnijom hranom, proteinima i sl. i umesto više stotina kg mu dao da ti prebaci 2 hoklice iz jedne u drugu sobu, a od terteta ni traga. Taj inžinjer iz Kraljeva ti je rekao da ga nahraniš što kvalitetnije ali on i dalje treba da prebaci one 2 hoklice a to će pre ili kasnije doprineti da se taj najjači čovek na svetu ugoji i pretvori u debeljana i da izgleda kao "špriceraš". Ja ti preporučujem da mu daš ovsene pahuiljice i sl. hranu jer je jak i ovako a ukoliko bi se hranio kalorično ne bi imao gde da utrišo svoju snagu.
O načinu loženja imaš podrobnije u drugoj temi na ovom forumu pa "zvirni" tamo. Ta druga tema se zove "kako najekonomičnije ložiti ugalj...".Ne znam kako se linkuje a to iz principa i ne radim jer mi izgleda kao da pametujem.
Pitaj tog inžinjera samo jedno pitanje a to je: Ako on tebi, koji imaš predimenzioniran kotao preporučuje najkoliričniji ugalj šta on preporučuje onom koji ima manji kotao nego što mu je potreban...verovatno nuklearni reaktor...ili kome bi taj inžinjer preporučio ogrev s drvima kao najniže kalorično gorivo za kotlove ukoliko tebi sa predimenzioniranim kotlom preporučuje što kaloričnije gorivo...
Živo me interesuju odgovori tog inžinjera na ova pitanja.
Moj savet ti je da ne kupuješ 4 prm drveta i 9 t uglja nego 15 prm drveta i to drveta hrasta, cera, goruna a nikako bukve i 4 tone tog ili sl. uglja, da ložiš konstantno drvima i da kada dodju hladniji dani tj. kada drva ne mogu da pruže adekvatnu toplotu počneš da kombinuješ drva i ugalj pa ako ni to nije dovoljno počneš samo ugljem. Tako postižeš veliku elastičnost sistema i bolje iskorišćenje. Normalno treba naredjati onaj stiropor iznad trenutno zadnje ploče kuće ili staklene vune u kesama za djubre, promenu pumpe na dovodni vod, premeštaj odvoda iz radijatora na suprotnu sranu od dovoda, pravilno nivelisanje radijatora, ispiustanje vazduha, otvaranje radijatora koji su zaklonjeni dvosedima, namešatjem, zavesama, daskama za cveće, prašinom i dr., povećanjem pritiska u mreži i sl. izmenama koje ne koštaju ništa a doprinose...
Pozz


_{[Ovu poruku je menjao KBDNK dana 06.09.2009. u 01:40 GMT+1]}

Jutros sam ozracio instalaciju i NALOZIO pec, hteo sam da vidim kako rade jadijatori tj. da li greju dobro i sa grnje strane i sa donje strane. Nemogu da se zalim 95% je bilo ok. Uglavnom veci radijatori su na kraju u donjem ugli bili malkice hladniji. Ali u svakom slucaju cu da stavim kontra vezu na vece radijatore ( sto je sigurno sigurno je).



Pa nisi bas napravio adekvatno poredjenje. Ova pec je napravljena da greje kvadrature do 300m2, a ja grejem polovinu od toga, malo si preuvelicao stvar :). Drugo receno mi je da kad je kuca bez fasade treba da se uzme za nijansu jaca pec od kvadrature koju ima povrsina stana, zbog toga sto deo toplote ide kroz spoljne zidove ( koliko je to tacno ne znam).
Ja se isto slazem sa tobom da bi trebao da imam manju pec ( voleo bih da imam Centrometal 25), ali sad sta je tu je. Ali i dalje mislim i da sa ovom peci je potrosnja ogromna mislim 20 tona uglja. Pa ja mislim da sam ja jedina budala koja je potrosila toliko uglja na ovu kvadraturu :).

Sta mislite da li bih mogao da prodam ovu pec za neke solidne pare s obzirom da je jos u garantnom roku ( 1 godina)i da je koriscena samo jednu sezonu?

Da sto se tice lozenja nesto sam racunao, ako meni treba oko 5 kofi uglja (mislim na kofe za farbu), da ja napunim pec donekle i da mi to drzi 12 sati, to znaci da bih ja za 24h trebao da sipam 10 kofi uglja u pec, kofa u proseku ima oko 10kg (pricam o kamenom uglju). To znaci da cu ja za mesec dana da sprzim 3tone uglja.

S druge strane kombinacijom drveta i uglja mi deluje jago dobro, cuo sam i od drugih da koriste tu kombinaciju i da su zadovoljni. Za ovu pec pise da kad se se lozi samo na drva ima jako visok stepen iskoriscenja do 80%, a da najbolje radi u kombinaciji drveta i uglja ( eh da sam ovo sve znao prosle sezone).
Danas kad sam zalozo drvima u ubacio 3 veca parceta drveta temperatura nije bila bas neka dosla je do 55, pa sam posle toga ubacio jednu kofu uglja.



Htedoh da te priupitam jednu sttvar, kad bih uzeo tolika drva za lozenje kad je toplije vreme, ja ne bi trebao da premasujem temperature vece od 60 C. A za ovu pec pise da najveci stepen iskoriscenja i najbolji rad postize kad radi na 70 C. Kad su nize temerature stvara se kondenzacija kolikosam ja video.

Daj mi jos neki dobar savet za lozenje kod mene posto sam vide da se grejes ovako odavno i da imas sa ovim poprilicno iskustva.

Sutra treba da se cujem sa jos 2 inzinjera, hteo buh da jednog od njih dovuce (da im platim dolazak), i ako mogu da mi kazu gde sve mogu da budu greske na instlaciji.
Moj cilj je sledeci:
Kad saznam sve stvari i kad prikupim sve informacije na papir hocu da pozovem coveka koji mi je uradio grejanje prosle godine da ga uhvatim za gusu i da mi kazem sta sve treba da se ispravi. Poenta je u tome.

Moj neki plan bi bio:

Da poredjam stiropor od 5cm p plafonu tavana.
Da udarim kontra vezu na vece radijatore, ili da na njih stavim cevi od 18mm.
Da promenim nacin lozenja
I jos kad bih mogao da tapnem pec i da uzmem drugu uz doplatu, bilo bi super :)

Da nisam napomenuo da mi je 80% kuce izdersovan.



Mozes li mi reci sta dobijam time sto pumpu premestim da dolazni vod?



Danas kad sam zalozio pritisak u instalaciji mi je bio 2bara.



Dvosedi su tu samo preko leta, zimi nema nista ispred radijatora :)

Gazzu, ovo oko preterivanja iz mog poređenja možda i jeste malko preterano ali nije mnogo. Bolje je da to shvatiš tako kako sam rekao jer je situacija bliže tome nego drugoj krajnosti...Nepostojanje fasade jeste solidan problem ali ipak nije toliki da predimenzioniran kotao u meri kao kod tebe može da ima opravdanje za svoju predimenzioniranost u toj meri zbog činjenice da ti je kuća nemalterisana...tako da razmisli i sam
Da li bi mogao da prodaš kotao nemam pojma.
To što si potrošio 20 t uglja je stvarno previše. Toplotnu snagu tog uglja nisi iskoristio adekvatno i mnogo si izgubio od nje...a platio si je. Sličan problem će se javiti i sa drvima ali će ti gubici kada su drva u pitanju biti manji u svakom pogledu pa i u novčanom. Sad bi ti naveo primer koji mi sada pada na pamet ali se plašim da ćeš me ispravljati ponovo pa ću se suzdržati od toga.
Ovo oko temperature vode u kotlu moj ti je savet da treba dostići adekvatnu temperaturu u kotlu po svaku cenu. Bolje je imati režim rada kotla 70/90 nego 40/60. Eh sad u ovakvom kotlu koji je predimenzioniran i još naložen kaloričnim ugljem vrlo teško ćeš postići preciznu i kvalitetnu regulaciju. Drvima i eventualno kombinacijom će to biti isto teško ali neuporedivo lakše nego u prethodnom slučaju a to će smanjiti gubitke koje imaš. Ti imaš trajnožareći kotao koji ima veliko spremište i omogućava manji broj loženja. Kada u taj predimenzioniran kotao naložiš kaloričan ugalj, on dosegne radnu temperaturu koju si mu zadao i zatvori se klapna. Ukoliko je niži režim rada od potrebnog pojačano se stvara dim koji zagreva ugalj koji ne sagoreva ali koji tinja, suzi i luči smolu, gar, čađ i sl. Ta smola, gar, čađ i sl. stvara izolaciju između vatre i vode...ukoliko je pak odgovarajući režim rada kotao dosegne radnu temp., zatvori se klapna ugalj tinja....smola, gar i čađ se na toj temperaturi ne stvara kao pri niskim ali se ni ugalj ne iskorišćava kako treba već se mnogo gubi kroz dimnjak...I još nešto ugljevi se razlikuju po mnogo čemu. Ako uzmemo sušeni vreoci i banovići, koji su slični po kalorijskoj moći razilka je u tome što sušeni vreoci ili gore ili ne gore, lako se zapale i brzo izgore uz oslobadjanje velike količine toplote, a banovići se teško zapale i sporo gore uz oslobadjanje toplote u dužem vremenskom periodu. Sušeni vreoci se koriste da se brzo postigne adekvatna temperatura a posle se treba koristiti ugalj koji se zažari kao npr banovići. Možeš i tada da ložiš sušenim vreocima ali ćeš imati velike gubtke. Ne znam da li sam uspeo da ti ovo objasnim na pravi način...
Što se tiče tvog plana ok je. Vezano za kontravodove na većim radijatorima i stavljanje cevi od 18 mm moraš da obratiš pažnju na to da se instalacija radi tako da najdeblja cev izlazi iz kotla i da se kasnije instalacija, sa udaljavabnjem od kotla, suzava malo po malo. Ništa nećeš postići ukoliko u tom delu staviš 18 mm a dotle stiže tanja cev. Čak što više možda bude i kontraproduktivno...
Šta znači ovo da ti je 80% kuće "izdersovano" nemam pojma...
Stavljanjem pumpe na dovodni vod se dobija bolja cirkulacija i to sada tako rade svi...
Pritisak povećaj do pritiska koji omogućava sigurnosni ventil. Oni mogu biti od 2,5 ili 3 bara pa ga doteraj što bliže toj vrednosti ali vodi računa da ga ne preteraš jer će ti izbaciti vodu iz mreže...Ipak voda kod tebe ide na 2. etažu iznad kotla... i tgreba joj višlji pritisak.
U svemu ovom dimnjaka se nismo ni dotaknuli a on je najčešće krivac za veliku potrošnju i gubitke...

Pozz

Dobio sa jos jednu informaciju da bi trebalo iza peci ugraditi mesajuci ventil. Interesuje me koja je njegova svrha u celoj instalaciji?
Sta bih dobio postavljanjem njega iz peci?

Na uputstvu za moj kotao pise da je obavezna ugradnja mesajuceg ventila.

Taj ventil smanjuje temperaturnu razliku između odvodnog i dovodnog voda u kotlu. U tvom slučaju može samo da koristi. Eh sad, da li može da amortizuje predimenzioniranost u toj meri kakva je kod tebe treba videti. U svakom slučaju malo uz pomoć mešajućeg ventila, malo uz pomoć pravilnog izbora goriva za sagorevanje, malo uz pomoć ovog, malo uz pomoć onog i biće bolje u svakom slučaju. Da se razumemo, teško je postići idealno s ovim kotlom kod tebe i sa trenutnom površinom koja se greje ali da će biti bolje u to ne treba sumnjati.
Pozz

Ja bih kupio mesajuci ventil. ali bato mnogo kosta, a i procitao sam na drugom forumu:

Mesni ventil vodu iz hladnog voda vraca u sistem ako se ona nije dovoljno prohladila, te se time stedi u energentu. I da sprecava kondenzaciju u kotlu i da produzava rok trajanja peci.

Koliko sam ja svatio ako u kotlu ima 80C i on obrne krug kroz instlaciju i dodje do ventila, a temeratura nije mnogo spala, on tu istu vodu okrene jos jednom i nevraca je u kotao.

Pokusacu da ovu sezonu proguram bez mesnog ventila pa cu videti da skrpim za sledecu.

POZDRAV!!!

Pa koliko može da košta taj vetil sa ugradnjom? Ja sad ne mogu da ti kažem koliku uštedu donosi mešački ventil u procentima ali da donosi-donosi i u to ne treba sumnjati...i to pogotovo kada je kotao predimenzioniran kao kod tebe što je slučaj. Osim uštede u energentima doprinosi i smanjenju kondenzacije i produžava vek trajanja kotlu. Možda ipak na uštrb određene količine ogreva treba kupiti taj ventil...jer donosi uštede tako da se pre ili kasnije ta investicija isplati.
Donekle taj mešački ventil možeš da nadomestiš uz pomoć pumpe koju ćeš podesiti da radi non stop i na taj način ujednačiti temperaturu vode u odlaznom i dolaznom vodu odnosno u celokupnoj mreži...Pumpa je snage 100-130w, pa puta 24 h, pa puta 30 dana, pa puta 5-6 meseci, pa...i to treba imati na umu jer preti opasnost da "ćar" pojede "fajdu". Razmisli o tome...
Pozz

bavim se popravkom starih kotlova svih modela i marki i izradjujem nove vise od decenije, i nailazio sam na svasta. kolega i ja smo ustanovili jedan model peci sa izvesnim izmenama i patentom i pokazalo se kao izvrsno. da ne duzim- model je odlican, sto znaci da ja za grejanje 125 kvm (pola ima demit) trosim2,5 -3 tone banovica i oko 4-5 m3 drva i kod mene je 24-25 stepeni. nema nikakve smole i ostalog, pec odlicno radi jer je radni rezim grejanja iznad 70 stepeni.I u "debeloj knjizi" pise radna temp. kotlova na cvrsto gorivo 70-90 step.sve ispod toga nije preporucljivo.
resenje za tvoj problem bi bio zamena peci ma koliko ti to zvucalo radikalno. a evo i zasto:jeftinije ti je ugraditi kotao odgovarajuce jacine i ostvariti ustedu u ogrevu (mene izadje oko 50000 sezona) nego cekati da privezes ostatak stambenog prostora na sistem i dovedes kotao u normalan optimalni rad a u medjuvremenu trositi 2000e za sezonu.

A sta mislite o briketima za lozenje umesto trva?

Pa,lepo to gori....
al' izgore i "ćesa"...

Moraš da probaš,no u svakom slučaju jeftino nije,ni drveni briketi,a još manje briketi od uglja.Meni još uvek bolju računicu pravi šapurina,tek malo drva i banović "orah".Drva samo pre novog sloja uglja,jer samo "orah" može da zaguši vatru.

Gazzu, briketi su jako kalorično gorivo, imaju veliki toplotni kapacitet i dobra su ujutru prilikom potpaljivanja odnosno raspirivanja vatre da bi se u što kraćem roku podigla temperatura na željeni nivo. Konstatntno se grejati time je preskupo i teško izvodljivo zbog potrebe za češćim loženjem.
U tvom slučaju sa predimenzioniranim kotlom je to više nego ludost. Bolje koristi struju...U stvari izbor je ipak samo tvoj...pa vidi sam...
Pozz

Ajde da se prikljucim, izgleda da niko ne razume sustinu covekovog problema. Po strani sto sam termoenergetiku ucio (i zavrsio u skoli) posle sam zavrsio ekonomiju, celog zivota radim po sistemu sam svoj majstor i kad god sam slusao (uz svo postovanje, i izvinjavam se nekolicini) naucnike, s*eb`o sam se.
Eelm: Da je kotao veci od potrebnog, jeste. Pa sta? Moj kotao je 52+ KW, greje se oko 200m<sup>2</sup>. Malko je i on poveci, ne? Ima to svoj veliki problem, ali polako, doci cemo do toga.
Potrosnja 1t banovica i 2m drva mesecno. (prosek) Izolacija 3%. Kuca omalterisana i preko fasada od vestackog kamena. U stanu imam radijatore od po 30 rebara, nigde mi povratni vod nije na suprotnoj strani. Stolarija od `73. Stari drveni dvokrilni sistem. Prozora i prozorvrata imam koliko neces, da je drugacije odavno bi skupio pare da zamenim stolariju.

Kako?
Toplotu treba sacuvati. Koliko god moze. I malo vise. Malterisanje i stiropor vidim da ce da saceka, ali ako mozes, umesto ogreva pokusaj da radis parcijalno. Umesto xx tona uglja, prelepi stiropor preko severne strane. (ako moze)

1. Taj tavan!!! (JAKO VAZNO - NAJVAZNIJE, nadji dijagrame raspodele, i videces da preko plafona ide 70, preko zidova 25 a preko poda samo 5%) ako ne stiroporom i vunom, makar nadji seno, ono je dzabe, pa ga napuni i ugazi, dobro ga nabij, a te prozore u tavanu (bez preterivanja, bukvalno!) dobro zaptij najlonima i po obodima izlepi onom sirokom papirnom trakom. (ja tom trakom svake jeseni oblepim sve spoljnje okvire od prozora) Ako ti ni krov nije podascan i kroz crep duva, ili natrpaj vise sena (metar ako treba) ili najlonom odozdo po gredama zatvori. Samo redjanje stiropora, bez leplenja nije velika usteda, na povetarac ce da lebdi i da cirkulise izmedju ploce i njega. I ako nije, stepeniste pregradi, makar i to sklepao od dasaka i kartona, zatvori mu vrh koji ide u tavan.

2. Stepeniste. Kazes da iako se ne greje OK je? E pa nije. Bezi ti toplota iz stana na stepeniste, a ulazi ti hladan vazduh. Vidi sta je sa ulaznim vratima, koliko ona dihtuju.

3. Ne videh odgovor zasto pumpa da ide na povratni a ne na potisni vod? Da bi radila u hladnijoj vodi. Potisak je isti. Kolike je snage pumpa? Ako je slaba, imaces vecu razliku od vrha ka dnu radijatora. Nisam video (mnogo ste bre pisali, ko da cita sve redom i pazljivo) da li je to problem na svim vecim radijatorima ili samo na nekom posebnom ili na nekoj odredjenoj vertikali? Za pocetak javi snagu pumpe.
(Jedno 3 godine, iz nemara, grejali smo se bez pumpe, na prirodnu cirkulaciju, pumpa crkla, kupili drugu pa nikako da zamenimo, radi i ovako)

4. E ajd` sad na kotao. Slazem se da je to srce sistema i da treba da se "pogodi" sto bolje. (Ajde sad da vidim inzilire-demagoge naucnike, da daju odgovor na sledece pitanje)
Za koju spoljnju temperaturu, koju brzinu vetra, i koju vlaznost vazduha ce da sracunaju potencijal kotla? (I dimnjak, i dimnjak, ooo, kako je tek on bitan, evo ne spavam zbog njega)
a) -10^oC? A sta kad bude -15^oC? Malko cemo da cvokocemo?
b) -15^oC? A ako bude -20? (ja doziveo i preziveo -29)
c) OK, -20^oC ispod toga nece. Eventualno dan-dva.

I kad bude cela zima oko 0^oC? Imamo predimenzionisan kotao. O prelaznom periodu da ne pricam, tada svi imamo sve predimenzionisano.

AKSIOM: "Kotao se bira tako, da u najgoroj pretpostavljenoj varijanti moze da se potera da na punom gasu zagreje sve kako treba. A kad ne treba, smanji gas. E to smanjivanje gasa mora da bude bas to a ne ispustanje viska toplote iz kotla!" -Risto Iliskovic, termoenergetska postrojenja, nek mu je laka zemlja. Ovo je navodio za parne lokomotive, ali je sustina ista.

Ajmo svi da sagledamo sledecu situaciju:
Imas veliko loziste. Kotao napunis i on na 1-2 ugreje tvoj sistem. Onda pocnes da stavljas po manje goriva. I onda gorivo pocne sve brze da se trosi... i trosi....... i ..... i gle cuda ode napolje kroz dimnjak!
I dalje nema razloga za brigu, jer da je mali kotao, pa radi na "punom gasu" opet jaka promaja, a mala povrsina, pa ne stigne da preda toplotu nego opet ode u dimnjak. A gore smo elaborirali koliki nam kotao treba, i kad je mali a kad veliki.
Tvoj slucaj:
U lozistu nema dovoljno goriva. Da bi regulator odrzavao temperaturu, kad malo opadne ista, on otvara klapnu. A goriva nema dovoljno da se kotao onako junacki razgori... i on otvara vise. I mnooogo vazduha ide u loziste (hladnog vazduha) i samo deo se iskoristi za sagorevanje a ostatak je balast koji oduzima temperaturu produktima sagorevanja i umesto da je predaje vodi u kotlu, on toplotu lepo pod misku i nosi je sa sobom u dimnjak. Ako ga pak napunis do vrha, moze i da prokuva. Tu ce sad vecina inzenjera da kaze da treba mesni ventil i prigusivanje dimnjaka. I tu se, gle cuda konacno slazemo. On (ventil) treba te treba, imao nemao para, u tvom slucaju moras da ga imas, i treba ti cetvorokraki. Oko 7000din, a ugradnju zamoli nekoga, igracka je sad raditi sa bakarnim cevima. Da si blize, resili bi, nikad mi nije bilo zao da uradim i za dz. ako to nekome pomaze.
Dakle, u kotlu mora uvek da bude dovoljno uglja. Ili drva. I gledaj da u kotlu drzis sto ujednaceniju temperaturu, a ventilom regulisi koliko vruce vode ces da guras u radijatore. Tvoj kotao ce vrlo lako da postigne temperaturu, i da zatvori klapnu i pocne da radi sa 30-40% kapaciteta. Onda ce da pocne da tinja i da cadjavi, a dimnjak ce da pocne polako da kondenzuje jer nema dovoljno promaje i nema vise onoga sto tebe najvise boli, nema toplote u dimnjaku, a i kucni budzet ce malo da se rastereti. Meni je u 90% slucajeva spojka izmedju kotla i dimnjaka (limena) jedva mlaka, sto je dokaz iskoriscenosti. Kad ga pustim da se izludi (dok postize temperaturu) u dimnjak mi idu gasovi preko 100^oC. (Stara metoda merenja, pljunes a ono cvrci) Tu se javlja problem sa dimnjakom. (meni je on bas problem jer mi je dimnjak zidan ciglom i ide po sred noseceg zida u kuci) Tebi je kako vidim sidel, spolja, pa nek curi koliko mu volja, ispustaj kondenzat periodicno i uzivaj. Klapnu na izlazu iz kotla prigusi toliko da pocne kotao da dimi (pusi pored vrata) i onda je malko odskrini koliko da to dimljenje prestane. Vremenom ces se ispraksovati i znaces napamet kad i koliko da zatvoris. Koliki god da je kotao, (ne bas 200KW) sustina je da toplotu (energiju) goriva preneses vodi, a ne da je bacas kroz dimnjak. Pipaj cunak i ne daj mu da bude mnogo vruc. Igraj se i eksperimentisi. Svaki sistem je specifican za sebe, vreme ce te nauciti i upoznaces svoj.
Ako ti je loziste bas ekstremno veliko, uzmi samotne cigle, pa poredjaj uz jedan zid lozista. Nemoj do vrha. Probaj na kant, pa polozeno... i vodi racuna da se samot kao i sve drugo siri na toploti, pa mu ostavi lufta gde da se rasiri da ti ne bi deformisao ili provalio kotao. Time ces da smanjis loziste i postignes da vazduh ne ide tuda svuda, i gde ima i gde nema nesagorelog goriva, nego ces dobiti koncentraciju sagorevanja i veci ucinak. I smanjices nazivnu snagu kotla. Dobices i inertniji sistem, sto opet ima i prednosti i mana, ali resavas ono sto boli.
Ako mi ko ne veruje, dobrodosao da vidi kotao, pipne dimnjak, pogleda i racun za ugalj, a bogami i da se ogreje.
SUM:
Izoluj sta mozes. Pipaj dimnjak i ne daj toploti napolje. Ako i onda imas ekstremnu potrosnju, onda imas velike gubitke. Lako moze da bude da su zidari pravili "jaci" malter kod zidanja, stavljali manje kreca i vise cementa a takav je bolji provodnik. U tom slucaju progutaj knedlu, otplaci koliko ti se place, pa se snalazi za izolaciju, jer ces ovako za koju godinu jednu izolaciju da bacis u vetar a drugu da stavis na kucu.

P.S. I meni prizemlje zvrji prazno, a iznad su dve etaze koje se greju. Iako prazno, kada tamo ne odskrinem radijatore, da je makar po 10-15 stepeni u prostorijama, mogu da guram vodu u instalaciji i na 90 stepeni, opet mi je na spratu iznad hladno na nogama i deca (koja su po ceo dan na podu) su vazda slinava.
P.P.S. U kuci sa losom izolacijom, razlika u unutrasnjoj temperaturi izmedju 20 i 23^oC moze da izvuce i 50% razlike u potrosnji goriva. Termoglave na radijatore, pa spavacu sobu, predsoblje i sta znam sta jos preko dana skidaj na 18, a nocu sve drugo na 18. Sa te temperature se lako postigne veca, zidovi se ne ohlade, a gorivo se pristedi.

Srecno!
Da ne bude da pricam bajke, evo su slike kotlica. Svedski, kupljen 1971, sto ce reci 38 godina. Kostao oko 5.500DEM i svaka markica mu se pozlatila. Radio na naftu, drva i ugalj. Ako je neko voljan da razvijemo univerzalni automatski dozator uglja (ili zna gde ih ima) za standardne kotlove, nek se oglasi. Resicemo lozenje, a pepeo... na ruke. Ipak su nafta i gas papreni za velike kvadrature.





_{[Ovu poruku je menjao igorsd dana 18.09.2009. u 02:14 GMT+1]}

Igoresd, osim činjenice da si termodinamiku učio i završio u srednjoj školi (što ja nisam) i što si očigledno razumeo problem koji čovek "Gazzu" ima iako nisi čitao redom i pažljivo celu temu jer smo mnogo pisali ne mogu a da ne primetim da si se svima obratio " s visine" što mi samo govori da si provereni stručnjak u ovoj oblasti.
Ja sam se osetio prozvan jer ja nemam nikakvu diplomu, titulu ili sl. iz oblasti termodinamike, a "delio" sam nekakve savete "Gazzu" pa sam se zato i javio. Pri tom moram da napomenem da nemam nameru da polemišem s tobom jer ti očigledno imaš "kapacitet" što ja nemam.
Nadam se da si uporedjivanjem svog sistema sa Gazzu-ovim sistemom njemu dao "prave smernice" iako nisi obratio pažnju da tvoj i njegov sistem nemaju mnogo sličnosti da ne kažem ni malo iz prostog razloga što je kod tebe kotao (što bi ti rekao "srce sistema") gotovo "idealno" dimenziorniran tj. 52kw na 200 kvm ili 1 kw/3.9 kvm, a kod njega je to duplo veći odnos pa ti sad vidi. Paralele s njim i njegovim sistemom možeš da povlačiš tek kada instaliraš kotao od 100 kw na tvoju kvadraturu. Tek kada to uradiš i time postigneš ono što ima Gazzu postaviće se pitanja kako imati konstatnu temperaturu u kotlu, bez čađi i znojenja kotla, sa hladnom dimnjačom, suvim dimnjakom, malom potrošnjom,...
Da ne bi sada ulazio u detalje tvog posta i pružao bilo kome priliku za bespotrebnu raspravu samo da još jednom iznesem informaciju da se instalacija grejanja projektuje za najnižu temp. od -15C, za deo naše zemlje sa kontinentalnom klimom, a ukoliko se temp. tokom zime spusti niže tada je neminovno da bude hladno u kući. Takvih dana nema uopšte ili ih ima jako mali broj tokom zime. Ukoliko bi se projekat zasnivao na nižoj temp. od -15C onda bi to značilo znatno i veću potrošnju tokom cele godine bez obzira da li takvih dana ima i koliko tokom godine. Projektovati niži tem. minimum bi značilo poređenja radi, uvesti struju u kući s takvim kablovima i osiguračima da nekada kasnije možeš priključiti neki industrijski transformator...
O predimenzioniranosti kotla i načinu loženja u prelaznom periodu imaš na ovoj temi
link. Vodi računa igoresd, tema je duža od ove...
Na toj temi ima i jedan dobar da ne kažem odličan deposite file koji je okačio član ovog foruma "Budimir" pa baci pogled na to kada imaš vremena...
Svidja mi se i što si delom demantovao samog sebe...Najpre pitaš "Pa šta ako je kotao predimenzioniran?", a onda savetuješ kako da mu šamotom smanjiš zaprminu ložišta?!?! To mu dodje kao da ga savetuješ da kada ide u džunglu nosi sa sobom u rancu kamen od 15 kg, pa kada ga pojuri lav on da beži i kada ga lav pristigne onda da baci ranac da bi bežao brže...

Ako ćemo da se hvalimo ko prolazi jeftinije ajd i ja koju o tome. Imam kuću iz 60-tih godina prošlog veka, površine 100 kvm, sagrađena od nekakvih šljaka blokova, drvenom stolarijom iz tog vremena, karatavanom, korisne površine 103 kvm, grejem i vodu u 1 bojleru od 80l i sve to sa 11 prm ogrevnog drveta i 2 traktorske prikolice piljevine za celu zimu, od izolacije imam samo "malter" iz 60-tih godina prošlog veka (bez betonskih ploča)...

Igoresd, unapred se izvinjavam tebi i svima ostalim ali i moderatorima ako sam se neosnovano osetio prozvanim tvojim postom pa sam ovako reagovao. Nisam imao na umu ništa nedobronamerno, loše ili lično...
Pozz

Ajoj, skroz naopako. Vidim sarakazam i neka, kad nisam sve naglasio. Ajmo sad drugu stranu medalje. Po strani sve sto sam ucio, podjimo od pretpostavke da ne znam nista.
Onakav "ton" u mom postu su izazvali razni strucnjaci koji su mene savetovali dok sam mucio muku. I naglasio sam CAST IZUZECIMA. Svi su bili pametni, i svako se hvatao za poneki detalj. I u mom sistemu ima svacega sto ne valja, pocev od kotla koji JESTE predimenzionisan, ili je nekim slucajem pogresno deklarisan. Moj kotao se bukavlno igra sa mojom instalacijom i na -15. Cele zime nesto tinja u kotlu, cele zime mi dimnjak slini i sve to navodi na zakljucak da ipak jeste predimenzionisan. Otvorim li klapnu malko vise od 1-2mm, jako brzo digne temperaturu vode na 95^o. Vatru vidim s` jeseni kad potpalim kotao pa dok se ne razgreje, posle toga samo smola i cadj do sledece jeseni.
Sva sustina koju sam hteo da naglasim su 3 stvari:
1. Sacuvati toplotu u prostoru.
2. Sacuvati toplotu koja se oslobadja u lozistu (ne dozvoliti da bezi kroz dimnjak)
3. NAUCITI i UPOZNATI svoj sistem. Koliko god bili slicni, svaki je za sebe specifican.

Na kraju, izvinjenje svima koji su shvatili "obracanje s` visine", umem ja tako da pokusam da ispadnem seret pa se to naopako shvati. Ne zamerite, definitivno nikakva zla namera niti zelja da dokazem da sam najpametniji.

Igoresd,drago mi je da smo se sada razumeli na pravi način. Ja sam tvoj prethodni post shvatio onako kako sam prokomentarisao a osetio sam se i prozvanim jer sam ja na temi najviše "pametovao" pa pošto si bio neodređen na kog misliš konkretno morao sam da reagujem.
Izvinjavam se i tebi i članovim ali i moderatorima koji ovo nadgledaju.
Kod tebe je kotao dobro dimenzionisan da ne kažem idealno. Ako ti kotao suzi, znoji, stvara čađ, zapušuje dimnjak, dimi,...uzrok može da bude u stepenu vlažnosti materijala za sagorevanje, izboru materijala za sagorevanje, načinu loženja, kvalitetu izrade dimnjaka, spojeva između kotla, dimnjače i dimnjaka,...a ne samo i jedino u predimenzioniranosti kotla. Druga je stvar ako je kotao na pločici pogrešno deklarisan u šta lično ne verujem. To je onda drugi problem. U onom crtanom filmu onaj kaže "Čudno pišu reč VODA" pa tako i na toj dekleraciji. Onda je bilo kakva diskusija oko toga onemogućena jer mi ne znamo kakav je kotao...
Pozz

Vidi, da ne valja, svasta kod mene ne valja. Da ne kazem sve ne valja. Jedne godine smo se grejali na struju kotlom od 36KW i uglavnom treci grejac od 12 nije ni ukljucivao. Izolaciju nemam tj. tada nisam imao, posle sam kod sebe radio sa unutrasnje strane, meki stiropor 3cm i rigips. Zakljucujuci iz cinjenice da moze i sa 24KW mislim da je 52 preterano. I takodje stoji cinjenica da i u stepenistu imam 3 radijatora po 10 rebara koji su zatvoreni, pa u prizemlju jos 3 radijatora od ukupno 80 rebara koji takodje ne rade, sasvim evidentno da imam viska potencijala. I jos kad je cela zima oko nule, propast.
Ni nacin lozenja mi ne valja, kad se zagasi vatra, ubacim komad dva drveta, pa cim uhvati, napunim ugljem "do cepa" kako to rece neko ovde na forumu. Onda to sledecih sat vremena muci muku dok se razgori jer ako mu otorim cug, skuva vodu na 1-2. Znam da ne treba tako, nego cesce po manje ali mi to nije izvodljivo jer dobar deo dana i nisam kod kuce.
Drva jesu poprilicno sirova jer u protivnom izgore k`o prskalica i onda mi ostaje da se preselim u podrum i svaki cas lozim.
Dimnjaca je dugacka oko 2m, cetvrtasta 12x24 i nije izolovana (go lim) jer "to tako mora da bi grejalo podrum" i lakse mi je da prihvatim nego da ratujem sa ocem. Inace je dimnjaca skoro stalno hladna. Isto tako i dimnjak ostaje hladan, vuce dobro ali i kondenzuje jos bolje. Spojevi su dobro zaptiveni - silikonom.
Dimnjak je od dva spojena dimnjaka od po pola cigle (12x12), nije razbijena pregrada nego je prvih dva metra spojeno u kotlarnici a posle se racva i paralelno idu do vrha kuce. Ukupna visina dimnjaka je oko 15m. Nikakva izolacija niti ista slicno, zidan u zidu i to nosecem. I to bi relativno lako sredio, razbio bi i uzidao tu keramicke elemente, ali opet zbog gore pomenutog i najpametnijeg u kuci, ne moze ni to jer je noseci zid pa ce da se pokvari statika. (ovo delimicno i opravdavam, ali je izvodljivo) Spoljnji dimnjak, novi je vec gimnastika jer je kotlarnica u podrumu u sred kuce i morao bi da kopam tunel ispod kuce, pa da razbijam temelj da izadje napolje pa temelj za dimnjak koji bi morao da ide bar 15m u vis (da mi ne dimi u prozore) i bila bi veca dara nego mera. Mozda bi na tu visinu morao i da ga lengerisem i sl. (nisam ni racunao, odustao sam od te verijante) A ne znam ni kako bi ga cistio, pogotovu taj tunel ispod kuce.
Nemam drugih ideja po tom pitanju i u mom slucaju.
I sta je sustina svega ovoga, cak i sa svim ovim problemima, opet je izvodljivo naci nacina da se energija goriva (citaj novac) ne baca u vetar, sto je, ako sam ja dobro shvatio, coveku najveca i jedina muka.
Alternativu sa samotnim podzidom u lozistu sam naveo kao soluciju ako se ispostavi da je sve drugo dobro i da problem ne moze da prevazidje iskljucivo zbog ekstremne predimenzionisanosti kotla. Cak razmisljam i o varijanti predloga da se ne redjaju cigle uz zid, nego po resetci i da se ostavi razmak za vaduh, mada ce to da ima svoj danak kod izbacivanja pepela, ali bi tako manje povrsine za predavanje toplote zagradio a ipak smanjio zapreminu lozista i izvor toplote primakao gornjem delu (gde se najvise toplote i predaje).
Opet kazem, treba se igrati, eksperimentisati i naci nacin. Najbolje bi bilo kad bi svi imali po dva kotla (60 i 40% potrebne snage) pa lozili po potrebi ali to retko ko u svetu radi za individualne sisteme pa ne moramo ni mi bas da budemo najpametniji.
Pozz.

Samo me interesuje po tvojoj racunici je za 200m2 dobra pec od 52kw, a u mom slucaju gde imam 150m2 i pec od 32kw to je predimenzionicano. Nesto tu nije uredu.



Meni je spoj izmedju dimnjaka i kotla takodje spojen limom, ali mi vuce pomalo falsvazduh i na izlazu iz peci i na ulazu u dimnjak. Kad klapnu na peci okrenem da vatra ide direktno u dimnjak, vidi se vatra kroz rupice gde vuce fals vazduh na ulazu u dimnjak. A taj limeni deo (spojka izmedju dimnjaka i kotla) je toliko vrela da mi je cak spalila izolaciju na cevima u blizini kotla ( vidi se na slikama sa prethodne strane). Sto se tice klapne ona uvek stoji skoro zatvorena kao sto si i rekao a i dalje mi spojka gori od toplote. Pa me interesuje kako si ti to odradi, ako nije tajna.

I da kupio sam stiropor 5cm za tavan,5 tona Banovica i 4 metara bukve i 3 metra cera (za sad). Pa cu se igrati i ispitivati sta je najbolje za moj sistem i koja je najbolja kombinacija.

Nemam mnogo vremena sada ali onoliko koliko imam mogu da odgovorim na brzinu.
Igore, to što si zaključio da ti kotao od 24 kw na struju završava posao ne znači da će isti takav na drva da uradi to isto. Tu ne možeš da povlačiš paralele takvog tipa. Stepen iskorišćenja kod jedne i druge vrste nije isti...da ne ulazimo sada još i u tu dubiozu...
Ovo oko rebara u hodniku što navodiš meni nije jasno jer nije dovoljno samo na osnovu broja rebara odrediti bilo šta. Osim broj rebara bitna je površina stepeništa, visina, kubatura, okrenutost prozora...ma mnogo toga da ne nabrajam. Ako sam ikada izneo sud tipa da ti je kotao idealan to je ipak "otprilike" jer je prosečno potrebno 200 W radijatora na svakom kvm stana a zbir snaga svih radijatora treba da bude 80-85% snage kotla. OVO JE OTPRILIKE. To mu dodje kao kada na liftu piše nosivost 4 osobe ili 300 kg ali ako udju 4 "tetina" od po 120 kg gle čuda...i posle se neko pita što li se otkačio lift. Do preciznog računa se dolazi znatno složenijim proračunom. Nemojte sada da me "držite za reč" do te mere kada je svima poznato da se proračuni grejanja ali ni bilo čega drugog ne mogu vršiti preko foruma...
Što se tiče dimnjače izmedju kotla i dimnjaka ona treba da bude što bolje toplotno izoilovana. Grejanje podruma ili prostora kotlarnice preko dimnjače je veća šteta nego korist!?!? Stvarno ne mogu da se ponavljam ponovo jer je o tome mnogo bolje objašnjeno na onoj temi gde sam ostavio link u nekom od mojih prethodnih postova pa pogledaj tamo.

Gazzu, da ti je kotao predimenzioniran si rekao ti sam a ne ja...Ja sam samo govorio šta raditi u slučaju kada ti je kotao predimenzioniran. Iako sam te pitao kolika je snaga ti to nisi napisao nigde ali si ti tvrdio da je taj kotao predviđen za kuću kada bude duplo veća. Na osnovu ovih tvojih reči ja sam zaključio da ti je kotao zaista predimenzioniran. Ne vidim da si igde do sada napisao da ti je kotao snage 32 kw? To sis učinio tek sada. Kapiraš? Ako je to ipak tako onda ono što sam ti govorio do sada oko predimenzioniranosti kotla ne vredi ništa...Ja sam se samo trudio da ti pomognem da bi mi ti tek sada rekao ovo što si mi rekao i tako me "bacio u neznanje". Pa da bi ti neko pomogao ikako moraš da izneseš svoju situaciju i to tačno jer u protivnom se dešava ovo što se dešava. Sad ispade da ti je kotao manji od potrebnog što drastično menja stvar u pogledu svega.

I oko falš vazduha imaš na onoj temi ka kojoj sam linkovao...pa pogledaj tamo. Tema jeste obimna ali ako te interesuje pogledaj je...Ako te mrzi spremi 2000 evrića pa...u zimu.

Pozz

Prijatelju u pravu si, IZVINJAVAM se svima, ali ja sam bio ubedjen da sam to naveo, je.....a, sad sta da se radi svi ljudi grese.

E sad imamo sasvim drugu stvar. I ja sam razumeo da imas koato od barem 80KW, 32 je po meni dovoljan za tvoje potrebe, pogotovu bez izolacije, a o jos dve etaze... Nego aj` na problem.
To sto plamen ide u dimnjak, to ti je cist gubitak. Crveni plamen ima oko 500^oC, beli i do 1000. I ti to lepo posaljes u dimnjak umesto da preda toplotu vodi. Ajde napisi kolika je temperatura vode koja ide u instalaciju iz kotla i kolika je temperatura koja se vraca u kotao.
Pretpostavljam da je velika razlika i da kotao sam otvara klapnu i pravi preveliku promaju da bi odrzao temperaturu, sto ce reci, da mu fali energije.
Moj savet je da predjes na sto kaloricnije gorivo. Ako si dobio ciste Banovice, to bi trebalo da bude dovoljno, drva samo koliko mora. Ugalj ne gori "visokim" plamenom a oslobadja vecu temperaturu od drva (koncentrovaniji izvor toplote) pa onda imas situaciju gde kotao gori sa manjom promajom, i vise toplote predaje vodi a manje ide u dimnjak.
Mada mi se nikako ne svidja kotao koji je toliko "kratak" sa dimnim kanalima da vatra moze da dohvati dimnjacu.
Kad stignem, skeniracu presek mog kotla, plamen i dimni gasovi imaju minimum 2m putovanja dok izadju iz lozista u dimnjak.
Ako nisi u prilici da menjas kotao (probaj makar, izglancaj ga, ocisti lepo) onda vidi da ti neko napravi predgrejac, nikakva velika nauka, cev 5/4 namotana kao opruga, pa se to ugradi u malo modifikovanu dimnjacu, i povratna voda iz instalacije prvo prodje kroz to pa onda u kotao na dalje dogrevanje. U tvom slucaju garantujem 30%+ vece iskoriscenje. Dugacko za pisanje detalja a i ne moze se sve recima opisati.
U svakom slucaju, sto kaloricnije gorivo, sa sto manjom promajom. Raspitaj se da li je neko lozio ruski ugalj u takvom kotlu.

I ajde ostali, ima li neko i kakva iskustva sa tim ruskim kamenim ugljem? Ako bi mogli da ga uporedimo sa nekim drugim po pitanju potrosnje, nacina lozenja i sl. bilo bi dobro. Manja kolicina za lagerovanje, manje za lozenje, manje za pretovar... Kazu da oce da deformise kotao. Koliko ima istine u tome, ajde za peci i sporete mozda ali s` obzirom da je kotao potopljen u vodu!?

Sto se tice spojnice izmedju dimnjaka i kotla evo ga na slikama ( na prethodnoj strani ih ima vise)






Deo koji ulazi u dimnjak cu vec nekako uspeti da zacepim, ali mi predstavlja problem gde spojnica ide prek cevu na kotlu, tu je za malo veci deo koji obuhvata cev koja koja izlazi iz kotla za zadnje strane i taj deo ne znam kako da resim.



Sto se tice vode koja cirkulise, na ulazu i izlazu nema neke vece razlike. Zalozio sam vatru skoro da bih istestirao istu stvar, ali je tada bilo oko 7-8 C tako da mozda to nije merodavno, nabio sam temperaturu na 70 C.

Sto se tice samog lozenja sa kaloricnim ugljem kad ga prigusis previse kao sto si ti rekao reko da sama temperatura ostane u kotlu onda ugalj nema dovoljnog sagorevanja i tinja, ali posle toga ostaje mnogo suta u lozistu tj. ne sagori sav ugalj.



A sto se tice njega, ja sam ga koristio jedn zimu, ali sam se grejao na kreka vesu. Ugalj je jak kao strvina jedamput sam mislio da ce da explodira pec.
Cale je jednom prilikom vadio zar iz lozista jel je mislio da ce izgoreti stakla za prednje strane. Za centralno ga nisam probao, malo mi je skuplji a i mislim da je prejak za moj kotao, u smislu da ce ga unistiti i smanjiti mu vecnost. Mozda ga i probam sledece godine. Nikad se nezna

Ja ovaj ruski kameni ugalj nisam koristio ali sam ga kupio još prošle godine...doduše 2 džaka od 25 kg i nisam ih iskoristio. Problem sa tim ugljem barem u mom kraju je u tome što ga trgovci "krste" sa drugim ugljem i prodaju ga kao ruski kameni. Taj problem je izgleda postajao sve izražaniji iz godine u godinu. Ovih 2 džaka sam kupio od direktnog uvoznika koji ga uvozi upakovan u džakove a rukobvodio sam se logikom da je to najsigurnije...Znam da je i to slaba "fajda" ali ajde sad...kad vidim stovarište sa različitim "brdima" različitih vrsta uglja, utovarivače, kamione,...još sve to pod vedrim nebom i čežnju vlasnika stovarišta za kišom...odustanem od takve kupovine. U razgovoru sa prijateljima koji su koristili taj ugalj čuo sam da daje plavičast plamen i da je jako kaloričan pa ga ja lično ne bi preporučio vlasnicima čeličnih kotlova, a tek običnih peći da ne govorim. Kod ugljeva je posebno bitna količina sumpora. To je tihi ubica kotla koje mi vlasnici kotlova i ne osetimo. Sumpor u uglju jako mnogo nagriza kotlove i utiče na njihovo brzo propadanje pa i o tome treba voditi računa. Isto tako kvalitet uglja nije samo u kalorijama nego i u granulaciji, količini pepela, tački topljenja i dr.
Eh sad ako se neko napravi pametan pa pita prodavca uglja za neki sertifikat o kvalitetu eto belaja. Tržišna inspekcija kod nas još uvek služi za kontrolu postojanja otirača ispred radnje i stalka za kišobrane a o zaštiti potrošača ni govora...nažalost.
Sve us vemu to je najkaloričniji komercijalni ugalj za domaćinstva koji se može nabaviti na našem tržištu i kao takvog treba ga preporučćiti samo onim koji imaju kotao manje snage od potrebne (mada se taj manjak teško može ovako amortizovati niti je to preporučljivo projektovati tako) ali i onim koji nemaju velike smeštajne kapacitete. Za konstatntnu upotrebu samo i jedino ovog uglja bez drva mislim da je nerentabilno jer je nemoguće iskoristiti njegove prednosti uz potpunosti a onda se to pretvara u drugu krajnost.
Gazzu, dimnjaču najpre skini, očisti što bolje, vrtati na svoje mesto i ako nemaš od čega drugog od obične zemlje iz bašte napravi blato i zamaži taj spoj da ne prolazi bvazduh. Isto tako i spoj dimnjače sa dimnjaom. Potom nadji tervol na rolnama i njime omotaj celokupnu dimnjaču od kotla do dimnjaka pa preko nje izolacionu alu folijukoja se krosti za krovne konstrukcije. Preko svega toga umotaj paljenu žicu koja će da drži tu izolaciju da se ne raspadne i biće bolje.
Isti tako vodi računa da klapna kojom regulišeš promaju bude bez prašine. Posle svakog loženja kotla i otvaranja kotla uopšte MORAŠ metlicom očistiti deo gde klapna za regulaciju dotoka vazduha naleže na kotao. Zamisli da ti tu ispadne trunčica uglja koja onemogućava da se klapna zatvori u potpunosti. To vodi ne samo u uzaludnu potrošnju goriva nego i u kuvanje kotla i sve ostalo što ide uz to...a to je i strašno i opasno.
To što ti se u dimnjači vidi plamen to govori da ti dimnjak vuče više od potrebnog. Ti verovatno nemaš nikakvih problema sa dimljenjem kotla...Kada budeš skidao dimnjaču radi čišćenja probaj da plamen sveće prineseš otvoru dimnjaka da vidiš koliko će se plamen sveće iskositi ka dimnjaku. Ovo je priručna varijanta za ispitivanje "cuga" dimnjaka. Plamen bi trebao da se iskosi pod uglom od 45 stepeni. Ukoliko je više znači da je dimnjak isuviše jak. U tom slučaju ručica kojom regulišeš proptok dima iz kotla u dimnjaču odnosno dimnjak je glavno podešavanje. Igor ti je u nekom od prethodnih postova detaljno objasnio kako se to radi.
Ove probe kada je napolju 7-8 stepeni ne govore niti znače ništa tako da...Dobro je ako ti je voda u sistemu oko 70 stepeni i treba se truditi da bude što konstantnija preko dana a noću možeš da smanjiš tu temperaturu i na 40 stepeni. Dobro je i korisno i zbog uštede struje i zbog boljeg iskorišćenja materijala za sagiorevanje ako ti je bojler povezan na centralno grejanje odnosno ukoliko preko centralnog grejanja greješ i vodu u bojleru.
Preteran šut o d uglja u kotlu je neminovnost kada se koristi u dane kada temperatura nije mnogo niska. Kotao treba ložiti drvima non stop jer drva omogućavaju neverovatno veliki raspon u podešavanju. Kada su temperature napolju niske i kada nikakvo povećanje promaje odnosno kada pokušaji da se podizanje temperature vode u sistemu postigne drvima, e tek onda treba dodati ugalj. Kada kažem ugalj mislim na kaloričan ugalj a ne na one sirove kolubare, kostolac i sl. koji su manje kalorični nego drva...To su ugljevi koji se mogu koristiti u popularnim smederevcima, a ložiti kotlove tim ugljevima je sizifov posao, da ne kažem pretakanje iz šupljeg u prazno...
Gazzu, kada poredjaš te ploče od stiropora iznad poslednje ploče, izolriaš dimnjaču i počne sezona loženja javi se sa utiscima. Možda još nešto može da se učini oko stepeništa kod tebe ali mi detalji nisu poznati. Ne bi bilo loše kada bi se i to stepenište nekako grejalo ali...teško je o tome pametovati ovako preko foruma...
Pozz svima

Sutra cu najverovatnije poceti sa postavljanjem stiropora i s obzirom da je jesen vec pocelo a da ja imam malu bebu u stanu ni grejanje nece jos dugo da ceka :)



Jos jedno glupo pitanje, iz kog razloga se izoluje dimnjaca, i sta se dobija time?

Hvala odgovorima!!!! PozdraV

Kad se izolira dimnjača i dimnjak ne stvara se čađ, suzenje, znojenje,...u istoj onoj meri kao kada to nije slučaj, a to vodi dalje ka...da se ne ponavljam sada.
Pozz

E sad me pokoleba sa tim "krstavanjem" uglja. Istina, vec sam o tome i sam razmisljao, i istina da i ovde trgovci ne gledaju mnogo u nebo nego je javna tajna da cuvari po celu noc smrkovima zalivaju gomile uglja. Sta cu... tu krivu Drinu sigurno necu ja da ispravim.
Meni je cilj da broj lozenja svedem na minimum jer dobar deo dana nisam kod kuce, a zena se slabo snalazi po kotlarnici. Banovice sam punio do vrha, i umelo je po 6 sati da drzi, ovaj ruski sigurno necu toliko, ako je on stvarno kalorican kako se prica. Ne smem ni da razmisljam sta bi bilo da se zaglave vratanca dok nisam kuci. Kuvao bi k`o carobni kotlic. Jos uvek nisam kupio, planiram sutra prekosutra, mozda i odustanem ali onda ne znam sta da kupim. Kod Banovica mi se ne svidja mnogo pepela, i previse za moj ukus.
Ujak koristi Resavicu, dovoze mu odande ali ga je jako tesko naci i on je 150e/t. (ruski 12.600din)
Sta je alternativa?

Gazzu, sta je ona crna poluga sa strane na tvom kotlu? Da nije neka klapna unutar kotla koja se podesava u zavisnosti od vrste goriva, pa usmerava produkte sagorevanja na kraci ili duzi put do dimnjaka? Ima nesto o tome u uputstvu?

Igore, resavica je odličan ugalj ali ga kod mene u kraju retko kada ima. Cena mu je takva kakva je pa ga zato i ne koristim. Pogledaj da li možeš da nadješ krepoljin. Jedne godine sam ga koristio i mislim da je imao moć da dugo ostane užaren...eh sad da li je još uvek tako i koliko košta ne znam. Ja koristim soko čitluk ali mislim da ga u tvom kraju nema u nekoj većoj meri. Sušeni vreoci ima veliku kaloričnu moć, malo pepela ali zahteva da se preseliš u kotlarnicu...
Na žalost i moja žena se ne snalazi oko kotla. Badava sam objašnjavao i objašnjavao. Preprošle zime nije dobro zatvorila donja vrata, voda se toliko zagrejala da je istopila plastične šelne koje drže cevi, voda kuva ne samo u sistemu nego i u bojleru...ja pokušam da pustim toplu vodu iz bojlera u kadu, para momentalno toliko izadje da ne vidim ništa, jedva izadjem iz kupatila, crevo od tuša izleti voda izlazi u podrumu tj. kotlarnici na sigurnosnsom ventilu a moja žena mrtva ladna..."Ne znam šta mu je pa je pobesneo ovaj kotao?"...sve to se izdešavalo za manje ili za 5 minuta.

U pravu si sto se tice rucice koju si naveo. Kad je u gornjem polozaju rucica plamen ide direktno u dimnjak, i tada mi se desava da vidim vatru u dimnjaku, a kada je rucica okrenuta na dole, zatvara se klapna sa unutrasnje strane i pravi se zaobilaznica koja produzava protok dima kroz sam kotao.
Rucicu drzim na gore samo pri lozenju da nabije temperaturu sto pre kad se to dogodi rucicu spustam na dole i plamena vise nema u dimnjaku.
Mislim da pravilno koristim ovu tehniku, zar ne

Pozdrav!!!

Ne vredi, ne mogu vise da lupam glavu, drva su stigla, cerovina, nikad lepsu nisam video, dobio tacno koliko i platio, poseceno, spakovano, dan-dva i kupujem ovaj ruski kako sam prvobitno planirao pa cu da javim kako sam se proveo. Ideja je da kad se zagasi vatra ubacim koje drvo, preko njega ugalj, pa sam miran nekoliko sati. Sa Banovicima mi je uspevalo, ali kao sot rekoh, kad "navrsim" loziste i pozatvaram cugove. Danak sam platio curenjem dimnjaka.
Racunam da ce ovaj ugalj moci da sa manjom kolicinom odrzi zar dovoljno da posle 4-5 sati ne moram da potpaljujem kotao, nego samo dodam. Rekose mi da ce od tog uglja ceo podrum da mi smrdi na naftu!? Ako je tako, onda mu to dodju skriljci a ne ugalj (mislim se nesto), ne znam kakav je sa pepelom, od banovica, kubik uglja, dva kubika pepela :) Ako i sa ovim bude tako *ebo car vajdu.

Nego, malo off, u Nemackoj postoje neke enormne subvencije za obnovljive izvore. Ako sam ja dobro shvatio, ti ulozis u solarne kolektore, invertere za geotermalnu energju ili vetrenjace, a oni ti nadoknadjuju razliku do cene struje sledecih 20 godina? Nisam dobro shvato ili je to tako? A skoro zakacih na vestima kraj, da neceg takvog ima i ovde kod nas. Zna neko nesto o tome?

Ajde pomozite, molim vas. Pre par dana nadjoh na forumu gde je covek izveo racunicu koliko kosta KW/h kada je gorivo ugalj, TNG, Zemni gas itd, i ubih se sad ne mogu da nadjem. Ako se dobro secam, za Zemni gas ispadalo oko 6,5 dinara po KW/h.
Dajte link, ili taj ili ako neko ima slicnu tabelu.
Hvala!

Nov sam na forumu, a mozda mogu da pomognem. Bavim se grejanjem skoro 15 godina i ugradjivao sam vec takav kotao. Do sada nije bilo nikakvih problema sa njim. Cak ga vrlo cesto preporucujem ljudima.
Ono sto bih ja savetovao je : Obavezno ugradi mesni ventil, proveri da li pravilno rukujes sa klapnama i regulatorom promaje i isprati malo cevi da slucajno majstor nije izmesao dovodnu i povratnu (desava se).
Ne znam da li ti je cela stvar jos uvek aktuelna, ako jeste tu sam. Pozdrav.

Zdravo svima posle duzeg vremena.
Pocela je grejna se zona, pa da iznesem i prve utiske. U odnosu na proslu godinu sam sam bar naucio kako da lozim . Kad ubacim 3 veca parceta drveta precnika 10-15 cm i sipam 1.5 kofa uglja to sve drzi 6-8 sati. E sad radijatori su mi jako cudni na oba sprata, ali na prvom je ovo veci slucaj. Kad zalozim na temperaturu 60-65 C, gornji deo radijatora jedva mogu da drzim 2-3 sekunde, a kad se uhvatim za donji deo radijatora tu je poprilicno hladnije. Zvao sam majstora i on kaze da temperatura treba da se razlikuje od 10-15 C. Pa mi je to nesto cudno. Razmisljao sam da pojacam pritisak u instalaciji. Sad mi je pritiak 2 bara kad zalozim vatru.To i nije nesto merodavno s obzirom da nije toliko hladno, ali videcemo.
Da i da kazem da sam poredjao stiropor po tavanu od 5 cm.

Pozdrav svima!!!!!!

Gazzu, to sa razlikom u temperaturi u gornjoj i donjoj zoni radijatora je normalna pojava i nemoj da brigaš oko toga. Tvoja jedina briga je da povremeno odzračiš radijatore da bi izbacio vazduh a na sve ostalo ne obraćaj pažnju. Pritisak zavisi od visine mreže. Ukoliko "dižeš" toplu vodu na jednu etažu dovoljno je i 1,2 bara na hladno a ukoliko dižeš na 21 etaže iznad kotla onda 1,8 na hladno. Ja lično imam više ali to nije nužno.
Veća razlika u donjoj i gornjoj zoni radijatorta, što se tiče temperature, znači da je taj radijator više ili manje predao toplotu ambijentu tako da...dobro je da ima razlike...
Biće sve ok...ne brini.
Pozz

Da li neko zna kako se procenjuje u kojoj brzini od moguce tri pumpa treba raditi,vidim da je meni majstor odokativno ostavio na drugoj brzini?

Glackop, brzina pumpe se određuje u zavisnosti od toga koliko vode treba da razvede, na koju visinu, kroz cevi kog prečnika, radne temperature kotla itd. Ne obraćaj pažnju. Dobro je tako kako je namešteno...sigurno. Ako ne stiže topla voda u najviše etaže ili obodne radijatore, a pri tome je pritisak dobar onda povećaj brzinu ako je ok i bez toga onda ne diraj ništa...dobro je tako je kako je...
Pozz

KBDNK
SAŠA ŽIVIĆ

Re: Problem sa centralnim grejanjem?????? pre 18h 18min

Gazzu, to sa razlikom u temperaturi u gornjoj i donjoj zoni radijatora je normalna pojava i nemoj da brigaš oko toga. Tvoja jedina briga je da povremeno odzračiš radijatore da bi izbacio vazduh a na sve ostalo ne obraćaj pažnju. Pritisak zavisi od visine mreže. Ukoliko "dižeš" toplu vodu na jednu etažu dovoljno je i 1,2 bara na hladno a ukoliko dižeš na 21 etaže iznad kotla onda 1,8 na hladno. Ja lično imam više ali to nije nužno.
Veća razlika u donjoj i gornjoj zoni radijatorta, što se tiče temperature, znači da je taj radijator više ili manje predao toplotu ambijentu tako da...dobro je da ima razlike...
Biće sve ok...ne brini.
Pozz

Prije nego što pišeš, bolje pročitaj ovako nešto,

Pesek, ja ovo što si okačio iz novina pročitah s pažnjom isto kao i moje prethodne postove na ovoj temi...Moram da kažem da nisam primetio da sam nešto rekao loše i kakve veze ima moj citirani post sa ovim što si ti okačio pa bih te zamolio da mi to pojasniš...Možda sam stvarno negde nesvesno pogrešio...
Još samo jedno da kažem. Ja imam jednu etažu iznad kotla i 0,5 bara mi je malo provereno...iako tamo piše da je dovoljno. Usotalom to svako može da proba pa da vidi da li mu je dovoljno i koliko...
Samo da napomenem da sam do skora imao potpoljene radijatore odnosno da mi je kotao bio iznad radijatora jer sam imao kotao šporet...po toj logici trebao sam da imam 0 bara pritisak ili negatiovan pritisak ( to inžćinjeri valjda zovu vakuum) jer se voda ne penje nigde...
Svaka mreža ima zavijutke, krivine i sl. Sve su to mesta pogodna za stvaranje vazdušnih džepova koja otežavaju rad sistema na ovako niskom radnom pritisku. Česte dopune mreže vodom znače i česta upumpavanja vazduha u mrežu jer je to gotovo neminovnost prilikom dopune. Bolje je na početku sezone dići vršni pritisak a tokom sezone kada se izbacuje vazduh (/koji se neminovno stvara) dovesti sistem na optimalan nivo.
Bilo kako bilo ne slažem se sa tim da pritisak u sistemu gde se voda diže na 2 etažu treba da bude 0,6 odnosno 1 bar, a pogotov u zatvorenim sistemima koji imaju expanzionu posudu kakvih je velika većina. Kod otvorenih sistema možda je toliko dovoljno ali mislim da su to napusteni sistemi.

Još jednom te molim za pojašnjenje na šta si mi skrenuo pažnju, gde sam i u čemu pogrešio itd.
Hvala unapred i pozz

Mislim da je najjednostavnije objasniti ovako:
izmjeri se visina od tačke gdje je pričvršćen manometar, do najviše tačke zadnjeg radijatora (ili najviše tačke cijevi koje povezuju radijatore, ako su one iznad radijatora, makar ne znam da se tako nešto radi u praksi) i taj broj u metrima se pomnoži sa 0,1bar, zatim se doda, kako piše u Samu , 0,4bara i to je ukupan pritisak u dijelu gdje stoji manometar. Manometar bi trebao stajati blizu najniže tačke instalacije, recimo ako je 1m iznad najniže tačke, tu se sabere još 0,1bar i time imaš max. pritisak u cijeloj instalaciji. Što se tiče zavijutaka i krivina, što ti pišeš, dobar monter mora pri instalaciji paziti na nagibe cijevi pri postavljanju trasa, a tamo gdje to tehnički iz nekog razloga nije izvodljivo, mora se montirati ventil za odzračivanje. Upravo tu se u praksi pravi najviše grešaka, zbog čega su problemi sa odzračivanjem. S povišenim pritiskom se ne postiže baš ništa u vezi odzračivanja, osim što se bezpotrebno opterećuje cijela instalacija, kao i ekspanziona posuda, koja se za male sisteme tvornički puni dušikom na 1,5bara (naravno prije puštanja vode u sistem pritisak u eks.posudi se mora isto uskladiti s visinom sistema i to ispuštanjem dušika). Dakle ukupna visina sistema u metrima pomnoženo sa 0,1bar + 0,4bara= ukupan max. pritisak na najdonjoj tački sistema. Ako uzmemo podatak da je za normalno funkcionisanje automatskog vetila za odzračivanje potrebno min. 0,1bar, onda je 0,4bara više nego dovoljno.
Što se tiče otvorenog sistema i tome što ti pišeš da su napušteni, tu se definitivno ne mogu složiti, dapače, preporučio bih svakom ko ima mogućnost postavljanja ekspanzione posude otv. sistema minimalno 2m iznad najviše tačke sistema (obično na tavanu), da se odluči za pravljenje istog. Imao sam na početku velikih problema s odzračivanjem i to zato što sam poslušao jednog "majstora", koji mi je čak i nacrtao kako da pravim ekspanzionu posudu i to potpuno pogrešno. Nisam znao u čemu je riječ, sve dok nisam malo bolje pogledao shemu priloženu uz kotao, koja mi je bila cijelo vrijeme pred nosom (u prilogu) i tako sam sve prepravio. Otkad sam napravio prepravke, evo četiri godine radijatore nisam ni pipnuo, jer se kompletan sistem SAM ODZRAČUJE! Posuda je u principu protočna, tako da se mora dobro termički izolovati, a pošto sam se malo plašio da će tu isparavati voda, jer je otvorenog tipa, na kraju sam ugradio jedan "kondenzator" preko kojeg se para pretvara u vodu i vraća u sistem. Za četiri godine je potrošeno možda 2dec vode, koliko mogu vidjeti po nivou vode u posudi. Osim toga, ja sam sam pravio posudu, dok sada Centrometal, koliko sam vidio, ima u svojoj ponudi originalne posude za otvorene sisteme. Ukupan pritisak sistema je konstantan, bez obzira na temperaturu vode i kod mene iznosi oko 0,6bara (na manometru oko 0,5), odnosno visina sistema je oko 6m. Najveći problem koji se postavlja pred ovaj sistem jeste nešto brža korozija unutar instalacije, nego kod zatvorenog sistema, ali to će vrijeme pokazati svoje.
pozz

Pesek, ne znam zašto misliš da je potrebno da manometar stoji blizu najniže tačke...Koliko se sećam iz osnovne škole pritisak fluida u zatvorenom sistemu je u svakoj tački unutar sistema jednak. Manometar može da stoji i na vrhu sistema i pokazivaće isti pritisak kao i u najnižoj tački. U gotovo svim instalacijama grejanja manometar je na kotlu pa je zato blizu najniže tačke ali to je zato što je kotao najniža tačka. Brzinometar na vozilu je ispred volana da bi ga vozač video a nije zato na tom mestu da bi pokazivao tačan rezultat merenja...Brzinometar možeš da izvedeš i u gepek ali ko će to tamo gledati...iako će brzina koju pokazuje biti ista kao i na onom ispred volana...Ja imam manometar na kotlu...ili blizu najniže tačke i u špajzu blizu najviše tačke da bi iz kuće mogao da kontrolišem pritisak i temperaturu a ne da trčim oko kuće u podrum gde je kotao da vidim kolika je temperatura...i pritisak...Dok se na ova dva merača razlikuje temperatura pritisak je isti...i nema razloga da ne bude tako...Da nije tako fizika kao nauka bi propala momentalno a ja bi dobio Nobelovu nagradu.

Slažem se da monter mora da vodi računa o krivinama i da stavlja odzračne ventile tamo gde treba ali svi koji su pokušali da projektuju instalaciju i izvode radove su videli da to nije uvek jednostavno...da ima mnogo prepreka i nepredvidivih situacija koja uslovljavaju da ima krivina i zavijutaka što stvara probleme oko odzračivanja.
Što se tiče expanzione posude ona se bira u zavisnosti od kolilčine vode u sistemu. Kada se sračuna ukupna količina vode u sistemu onda se uzme u obzir koliko se ta voda širi pod uticajem povišene temperature i u skladu sa tim bira odgovarajuća posuda u pogledu njene zapremine. Svaka od tih boca prolazi izvesni atest i mislim da je predviđeno kolikim vazdušnim pritiskom se puni. Stvarno ne mogu da kažem koliko je bara u boci vazduha potrebno da bude jer preti opasnost da budem paušalan. Na mojoj boci piše i ja se trudim da održavam toliko. Taj pritisak se odnosi na nenamontiranu expanzionu posudu ili na namontiranu posudu ali bez vode u sistemu...
Uskladjivati pritisak u exp. posudi sa visinom instalacije mislim da je pogrešno jer to nema nikakve veze. Veličina posude i njen pritisak je uskladjen samo i jedino sa količinom vode u sistemu te sa tim koliko se ta voda širi na povišenoj temperaturi. Ispustanjem vazduha iz posude stvaraš kruti sistem i time obesmišljavaš postojanje i f-ju posude. Evo ja sam te pitao. Imao sam potpoljene radijatore u zatvorenom sistemu grejanja. Koliki pritisak treba u tom slučaju da bude i koliki pritisak vazduha u posudi. Po logici koju ti zastupaš pritisak bi trebao da bude jednak nuli ili čak što više negativan a to je vakuum i šta onda sa bocom?

Eh sad...Ovaj pritisak koji ti pominješ je možda dovoljan kod otvorenih sistema ali kod zatvorenih mislim da je nedovoljan...U mom okruženju mnogi imaju instalaciju grejanja uostalom kao i kod svakog od nas...Samo jedan od mojih prijatelja, poznanika i sl. ima otvoren sistem, a svi ostali zatvoren. Zato i mislim da se ovaj sistem napusta. Ovaj otvoren sistem možda je primenljiv kod izuzetno malih sistema gde se topla voda zagreva na kombinovanom kotlu koji je istovremeno i šporet ili ulogu kotla ima kamin i koji ima par radijatora. Kod takvih sistema nemoguće je naći odgovarajuću posudu ali za velike sistema nema govora. Zamisli otvoren sistem kod kuće koja ima 2 sprata i potkrovlje a kotlarnica je u podrumu...
Pozz

Imao sam i ja fiziku u školi i vidim da si pobrkao neke pojmove. Ovdje se ne mjeri zračni pritisak kao kod gume na biciklu, pa je svejedno hoće li ventil biti gore ili dole. Ovdje se radi o PRITISKU VODENOG STUBA, što znači da je na svakih deset metara vodenog stuba, pritisak 1 bar. Nećeš valjda tvrditi da je pritisak na površini mora i na dubini od 100m jednak? Unutar instalacije naravno postoji neznatna količina zraka koja može isto tako neznatno uticati na preciznost mjerenja, kao i uticaj ekspanzione posude koja se i te kako MORA naštelovati. (slika mi je nešto lošija zbog svijetla, ali se nadam da je jasno što hoću da kažem)

Što se tiče temperature, nije toliko važno gdje će biti termometar (naravno na izlaznom vodu), pokazivati će svuda približno iste vrijednosti.
Što se tiče tvog pitanja u vezi pritiska zraka u posudi u tvom slučaju, postoje tehnički standardi po kojima se izvodi instalacija centralnog grijanja, što znači da po propisu ne možeš stavljati sigurnosni ventil negdje gore, kotao dole, a ekspanzionu posudu ne znam gdje. Sigurnosni ventil po pravilu dolazi na najnižu tačku sistema (ili još preciznije, na kotlu), a posuda dolazi blizu njega, pa računaj. Što se mene tiče, ti možeš staviti kotao i na tavan, ali nemoj drugima davati savjet da rade to isto.
Što se tiče otvorenog sistema na većoj visini, što si ti naveo, ne vidim apsolutno nikakav problem. I o kakvoj to većoj posudi uopće govoriš, pitao bih te da li uopće znaš kako taj sistem funkcioniše? 15-20 litara vode je dovoljno, radilo se tu o 6 ili 16m (kod 16m pritisak bi iznosio 1,6bara što je još prihvatljivo što se tiče malih sistema).
pozz

_{[Ovu poruku je menjao pesek dana 23.10.2009. u 01:28 GMT+1]}

Pesek, ja te molim da ubuduće kada pominješ moje postove ili delove mojeg posta citiraš taj deo da bi znao na šta konkretno pitaš kada pitaš.
Ovo sa stubom što pominješ mislim da ne razumeš baš najbolje. Slažem se da je pritisak u otvorenom stubu sa povećanjem visine istog veći ali u zatvorenom sistemu nema nikakve veze. Zamisli jednu vodoravnu cev koja je napunjena fluidom pod odredjenim pritiskom i to je npr 3 bara. Cev je duga 10 m. Kada tu istu cev uspraviš pritisak će biti opet isto 3 bara. Ja ti o tome pričam. Gde god da staviš manometar pritisak će biti isti bilo da cev stoji uspravno bilo vodoravno.

Još nešto bi te zamolio...Nemoj molim te da mi stavljaš reči u usta koje nisam izgovorio.

Ne vidim da sam ovo ikome savetovao...ja sam te pitao šta u tom slučaju. Koliki pritisak u mreži, koliki pritisak u expanzionoj posudi,...Nisam dobio odgovor ali si mi zato stavio reči u usta koje nisam rekao...Ne znam zbog čega to radiš...da li su u pitanju kompleksi ili nešto drugo ne znam...uostalom nema ni veze.
Ako sam nešto savetovao to je da pritisak u mreži bude 1,2 bara na hladno ukoliko se topla voda diže na 1 etažu iznad kotla odnosno 1,8 bara ukoliko se topla voda diže na 2 etaže iznad kotla. Kod mene (imam 1 etažu) je nedovoljno sve ispod 1,2 bara...i ja sam to savetovao jer su moja iskustva takva. Svako može da radi kako hoće...pa i ti...

Još nešto me interesuje...Kako to misliš: "...15-20 l vode je dovoljno, radilo se o 6 ili 16 m visine...?"
Ja sam imao kotao šporet od 20000 cal i 8,6 m radijatora od kojih su radili 6,8-7,4 m i spirala u bojleru...Mislim da sam imao više od 15-20 l vode u sistemu...šta ti misliš i koliku expanziomnu posudu sam trebao da stavim...koliko je vode bilo u tom sistemu. Pritisak je bio oko 1 bara tada.

Kao što rekoh voleo bih da me citiraš ako me pominješ da bi znapo na šta misliš konkretno...
Pozz pesek tebi i ostalima...

Fluid može biti tečnost ili plin, u slučaju propisno odzračenog zatvorenog sistema centralnog grijanja, fluid je skoro 100% tečnost, odnosno voda koja ne može da se kompresuje i fluid u obliku plina u ekspanzionoj posudi koji je pod određenim pritiskom i održava popunjenost vodom svih elemenata sistema, pošto se voda širi i skuplja zavisno od temperature. Navodiš nekakvu cijev od 10m napunjenu fluidom, ako misliš na plin, onda je to u redu, međutim ako govoriš o tečnosti, onda ti preporučam da ideš ponovo na nastavu fizike da obnoviš gradivo, jer tečnost ne može da se kompresuje i tu važi pravilo pritiska vodenog stuba, a ako misliš na kombinovani fluid (plin+tečnost), onda si zanemario pritisak vodenog stuba zavisno od toga koliko tečnosti ima u toj cijevi. Naravno u zadnja dva slučaja nije svejedno gdje stoji manometar.
Što se tiče kotla na tavanu, naravno da nisi to direktno izjavio, ali mogu valjda da se izrazim malo metaforički s obzirom da cijelo vrijeme navodiš svoje grijanje, koje je očito potpuno nepropisno napravljeno i daješ "savjete" drugima šta da rade na osnovu svojih "iskustava".
Nemam nikakve komplekse povodom ovih pitanja, već sam naveo u drugoj temi, za koju sam uvjeren da si pročitao, da ovo nije moja uža specijalnost, ali sticajem okolnosti i zahvaljujući "majstorima" poput tebe, bio sam prinuđen da pronađem svu moguću kvalitetnu literaturu vezanu za centralna grijanja i da sam završim posao.
Što se tiče otvorenog sistema centralnog grijanja, poslije svih nebuloza što pišeš povodom toga, stvarno mi je ispod tehničkog nivoa i gubljenje vremena polemisanje sa tobom po tom pitanju.
Za ovaj forum sam mislio da je ozbiljniji i uključio sam se kako bih dobio neke odgovore vezano za centralno grijanje, ali ne od kvazi majstora, nego od pravih majstora sa iskustvom. Pošto se ovdje radi o dosta osjetljivim pitanjima kao što su posude pod pritiskom (s vrelom vodom), da ne napominjem dimnjake koji znaju svojom neispravnošću biti uzročnici požara na objektima, pozivam M O D E R A T O R E da angažuju nekog stručnog s poznavanjem ove materije da pročiste ove postove i izbrišu sve one koji sadrže štetne savjete i sadržaje, kao što je rađeno u forumu ELEKTRONIKA. Za sada više ne vidim razlog za prisustvo na ovom forumu.
Pozdrav svima.

Meni je isto npr pritisak na hladno 1.2 bara, jer mi je majstor isto rekao da je to najoptimalnije. Kotao mi je u podrumu a grejanje mi je na prvoj etazi, i znam da mi je rekao sve sto je ispod 1 bara nije pozeljno i kad padne ispod 1 obavezno treba dopuniti mrezu

U bre, Pesek...sad ispade da sam te ja proterao s ovog foruma...
Ja kada sam navodio moje grejanje nisam rekao da je ono urađeno savršeno a ni dobro...ponajmanje sam igde o sebi rekao da sam iole stručan za ovu oblast...uostalom ajde nadji negde da sam to napisao...čak što više reagovao sam kada me je neko takvim predstavljao...Opet mi stavljaš reči u usta koje nisam izgovorio i stvarno ne znam zašto je to tako. Ovako mi najpre staviš reči u usta pa ih onda demantuješ a onda sve to pravdaš metaforičkim izražavanjem.

Citiram: "Što se tiče kotla na tavanu, naravno da nisi to direktno izjavio, ali mogu valjda da se izrazim malo metaforički s obzirom da cijelo vrijeme navodiš svoje grijanje, koje je očito potpuno nepropisno napravljeno i daješ "savjete" drugima šta da rade na osnovu svojih "iskustava"."
Od ovih tvojih reči je jedino tačno da sam davao "savjete" drugim na osnovu svog iskustva...jer na osnovu čega bi drugog pošto sam i ja morao iz istog razloga kao i ti da se "izobrazujem" u ovoj oblasti...Ono što mi je privuklo pažnju je to šrto si ti očito "grande expert" za ovu oblast jer znaš, osećaš i vidiš da je moj sistem "potpuno nepropisno napravljen" iako o njemu nije govoreno...Takvu moć induktivnog i deduktivnog zaključivanja nisam video ni kod čuvenog Šerloka Holmsa...Kad bih samo znao kako si to zaključio?

Što se tiče polemisanja samnom i gubljenja vremena, moram da primetim da je sve počelo sa tim da se nismo "našli" u pogledu pritiska u mreži kao i u mišljenju oko otvorenog i zatvorenog sistema...Ne vidim da je to toliko loše da treba da nas napustiš...Ovaj forum nije moj a i da je moj kakav bi to forum bio kada bi proterivao neistomišljenike...Ti si izneo svoje a ja svoje mišljenje, Djordje ima problem sa velikom potrošnjom, ehho, gazzu ili ko već (sad sam zaboravio) sa razilkom temperature u delovima radijatora itd, itd,...Svako od njih može da posluša tebe ili mene...Ja ne isključujem mogućnost da ti mene ubediš da ja od zatvorenog napravim otvoreni sistem ili smanjim pritisak u mreži...
Stvarno ne vidim razlog zašto bi se povlačio s foruma.
Evo ja posle ovog posta obećavam da više neću ni jednom rečju polemisati s tobom šta god ti napisao posle ovog mog posta u odgovoru...ali Pesek, forumi služe da se razmene mišljenja i tako na iskustvima različitih ljudi stekne neko znanje. Ljudi su kulturna bića upravo zato što svoja iskustva mogu da prenose na druge pa se zato i razlikuju od životinja.
Da ja namam ništa protiv tebe video si na onoj drugoj temi na ovom forumu u mom postu od danas...
Slažem se inače sa tim da bi bilo zgodno da moderatori angažuju "vrhovnog stručnjaka" za ovu temu mada "tapiju" na znanje nema niko...Čini mi se da sam na ovom forumu naišao na temu gde jedan od članova tvrdi da je pronašao "perpetum mobile"...ubiše se ljudi da mu objasne da to nije to ali džaba...nikakav "supervrhovni-ultra moderator" tu ne može da pomogne jer on je ubedjen da je to pronašao...pa ti sad vidi.
Forumi ipak služe za razmenu mišljenja i iskustva a na svakom od nas je da bira koga će da posluša i u čemu. Tako nešto piše i u pravilima foruma čini mi se.
Pesek, još jednom nemaš razloga da nas napustaš samo shvati da se mišljenja različitih ljudi razlikuju.
Pozdrav...

Samo da ispravim da sto se mene tice nikad nisam ni imao problema sa centralnim grejanjem i razlikom temperature u radijatoru (bar nisam ovde to pisao i na slicnim ovakvim temama), a kako sam od ove godine na cvrstom gorivu, ovde sam da cujem iskustva kako najbolje odraditi sam sistem lozenja, ko kakvu praksu primenjuje oko lozenja i da od svega toga probam da iskombinujem nesto sto meni najvise odgovara i ako mogu nekom nesto da pomognem vrlo rado

Pretpostavljam da je u pitanju samo greska

Poz

Izvini Ehho.Greška je delimična. Taj problem je pominjao gazzu u svom postu od 21.10.2009. godine u 16,46 sati. Ja sam doduše naglasio tebe ILI gazzu ILI nekog trećeg jer nisam mogao da listam temu unazad tada kada sam pisao odgovor...Nadam se da me razumeš.
Izvinjavam se zbog pominjanja...Nije bilo ničeg zlonamernog.
Pozz

Ne bih da ulazim u rasprave ali kod grejanja sto je veca visina pritisak opada: na zgradi visine 5 spratova iliti grubo 15 metara visine, pri zemlji ako je 3 bara onda je na poslednjem spratu pritisak opao za nekih 1,3-1,4 bara zavisno od razvoda. Isto je i sa vodovodom- sto je visi sprat slabiji je pritisak. To nije slucaj sa vazduhom koji se recimo po velikim firmama razvede svuda,tu je pritisak stalno isti u celoj instalaciji i na svim visinama. Ovo je osnovno ljudi, nemojte se saliti. Kad sam kod mene radio grejanje, stavio sam termomanometar tik do kotla (koji je u podrumu) pored ekspanzione posude i u kuhinji na prizemlju na nekih 3 metra visine od polazne najnize tacke. Ovo sam uradio iz prostog razloga kad lozi zena, baba ili ko zna deca, da imaju pred ocima temperaturu i pritisak i ne moraju stalno ici u kotlarnicu. Sta mislite da li termomanometri pokazuju isti pritisak?

Potpuno je ista stvar i sa gasovima samo sto je njihova specificna tezina mala pa se zanemaruje.

Horvat, drago mi je da smo se nasli i razumeli. Pozdrav iz Shandora u Subotici.

Ej ljudi nov sam na forumu !!!
Do sada sm procitao uglavnom sta ste sve napisali pa ajde rekoh posto sam u problemu da se i vama obratim.
Imam kotao marke Buderus Logano 111 WT 32KW, nov!!!
Dimnjak nov izidan 7 m visine klasicno cigla malter i u dva navrata produzivan na 9 m sa kvadratnim limom 1mm 250x250,
Povrsina grejanja je negde 140kvm u dve odvojene kuće sa vazdusnim vodom 6m izolovan fi250 staklena vuna
Na jednoj kuci je vec postojalo grejane , plinsko 24 kw redukovano na 18kw (serviser zbog duzeg veka rada plinskog kotla)koje je odlicno radilo na temp vode od 65 stepeni
Na drugoj kuci je instalisano ukupno 5.2 m panelnih radijatora oko 11kw.
Sta je problem?
Prvo kod paljenja pec nenormalno dimi zato je i produzen dimnjak sumnjao sam da je suvise nizak (proizvodjac trazi visinu od fi200 12m , 200x200 10m a kod mene 250x250 9m)
Posle zagrevanja dim nestaje ali javlja se sledeci problem
Temperaturu mogu da dizem na 80 i 90 stepeni jedino ostacima od kukuruza (capurinom) i to veoma brzo , pumpu palim na 60-70 stepeni i imam neku vrstu mesaca , rucni ventil spoj toplpg i hladnog voda da bi deo tople vode slao na usis pumpe i vratio u kotao.
Kada UBACIM DRVA TEMPERATURA VEOMA BRZO PADNE NA 52 STEPENA I NIKAKO ne mogu da je podignem ma sta radio .
Posle nekoliko lozenja pec je puna smole koja jos vise pogorsava razmenu toplpte
Kao ogrev koristim bukvu , probao sam isa 4 god suvim bagremom ali je rezultat isti
Inace pec je trajnozareca sa tri promaje, temp povratne vode je 40 stepeni kada je topla voda 52 i tako drzi bez obzira sta radio sa regulatorom promaje - Potrosnja za sadasnje vremenske uslove je velika, jedno punjenje izgara za oko sat do sat ipo vremena (50 lit) , izlazna cev iz kotla je izolovana sa 5 cm vune i moze se drzati ruka na njoj.
Vise ne znam sta raditi ne znam kako cu zimu pregurati jer sa temp radijatora od 34 tesko...

Imamo slicne kotlove, s tim sto je moj Junkersov ali je potpuno isti kotao u pitanju, trpopromajni, lozi se od gore, trajnozareci, s tim sto je moj malo slabiji, po proizvodjacu se vodi da je 27KW ali na koks, a za nase gorivo na 25KW, a inace imam oko 20KW toplotnih gubitaka u kuci i dimnjak mi je nekih 14-15m (precnik je u jednom deli 25x25cm a drugi deo dimnjaka je 30x16cm) i kad je kotao prazan prosto cujem kako kroz njega vuce dimnjak

Inace iz istog smo mesta, i pretpostavljam da znas gde sam ja pazario kotao jer je trenutno na akciji (jesi ti tvoj pazario u ulici Zarka Zrenjanina, da ne spominjem ime firme jer je protivno pravilima foruma)

Sto se dimnjaka tice ne bi trebalo da ti bude problem, jer i za Junkers stoji da za model od 32KW je potreban dimnjak od 10m, ali precnika 20 x 20cm, a s obzirom da je tvoj dimnjak siri ovaj jedan metar ne bi trebalo da pravi problem

Sto se tice dimljenja kotla, ne znam sta podrazumevas pod ovo nenormalno (meni jeste prvi put malo jace dimio, kako mi rece majstor dok ne sagori malo, a meni kadsam taj put video doslo da ga dam u oglase da prodajem nov kotao, a i normalno je jer je u pocetku veliki kondez u njemu). Meni isto dimi kad ga upalim ali malo. Ovo mozes da regulises sa regulatorom promaje. U startu nemoj da ga odvrnes na 90*C vec manje i videces da ce manje i dimiti a kasnije ako bas hoces odvrni ga na max ili ga postepeno odvrci (ja ga na pocetku stavim na nekih 65-70*C (inace meni ovako malo dimi do nekih 35-40*C)

Ja npr pumpu palim odmah tj pre paljenja kotla jer mi nekako manje kondezuje (sad ne verujem da ovo moze necemu da naskodi, ali ako moze neka me neko ispravi i kaze zasto)

Sto se tice odrzavanje temperature, iskreno za sada nisam imao problema. lozim proslogodisnju bukvu, za potpalu koristim sitne grane i otpad od gradjevinski daski i evo npr veceras sam sa 3 manje cepanice drzao temperaturu na 70*C (nisam planirao ovako, ali nije mi bio dobro ustelova regulator pa je na 65*C koliko mi je stojao regulator cug bio previse otvoren pa ga je nagurao na 70*C i sad sam ga nastelovao i tada je radio kako treba

Sto se smole tice i ja sam je imao u pocetku jer zbog temperature u stanu nisam gurao vodu preko 50*C ali kad sam video smolu od tada voda ide na min 60*C (inace prestanak tacke rose je na nekih 65*C), a i kazu kad dodje zimski period i kad se ne bude gasio kotao ova smola ce da sagori, ali svakako bi trebalo spreciti bas gomilanje iste jer ovaj prelazni period je najgori za kotlove bas po pitanju kondeza (stalno pokreces kotao iz pocetka tj kreces od hladne vode)

Ja npr kad postignem datu temperaturu u sistemu, kotao prebacim u tropromajni rezim i on na drvetu odrzava temperaturu bez problema, i po meni je veoma ekonimican (evo danas sam sa kantom sitnog drveta i jednom manjom cepanicom postignem temperaturu u mrezi, i zatim ga prebacim u tropromajni rezim, ubacio dve manje cepanice i odrzavao mi je temperaturu puna 4 sata, u 18h krenuo sa lozenje i skoro u 23h mi je temperatura pala na nekih 50*C, oceni rukom preko radijatora)

Da ti nije mozda sirova bukva pa da lose gori a usput i pravi veliko isparenje ako ima puno vlage u njoj, ili da i tebi nije dobro namesten regulator samo sto ti ranije zatvori klapnu

Pomoci cu ti koliko mogu, jer sam i ja nov sa lozenjem pase i ja jos snalazim

P.S.

Jel znas mozda ko ima da prodaje sapurine, jer planiram da pazarim za zimu jer kazu da su najbolje za pocetno postizanje temperature, a za odrzavanje imam bukvu i ugalj

Poz

Hvala ti EHHO na odgovoru .
U pravu si sto se tice kotla kupljen je isto gde si ti rekao, bio na akciju !!! 67000 , ali kako se kaze ko ne placa na mostu...
Vise sam potrosio za odzak danas smo ga zavrsili posto je vetar srusio pocetnu varijantu ...
Izmerio sam tacno 9.3 metara od dole visina odzaka.
Danas sam palio na capurine podigao temperaturu na 80 i onda pustio pumpu u rad cim sam ubacio drva ona pade na nekih 48-50 i ni makac dalje , cug sam otvorio i na 90 i rucno ga jos otvarao pa nista
Povratna voda 40 do 38 a napolju toplo .
U pravu si bukva jeste malo sirova sada kupljena kao i bagren , cekam kovinski orah da mi stigne .
Ono sto si ti rekao takodje i ja sam sada u fazi ne da bi kotao prodavao jer to ne bi ni neprijatelju radio. Sto visi odzak sve vise problema.
Inace tvoj kotao Junkers i moj buderus su isti , to su u stvari kotlovi DOR slovacke firme koju je kupio Buderus a koga je kupio Bosch.
Planirao sam da kupim tucani Viadrus 6-cu ali je nije nigde bilo, tuc je tuc.
Kod tebe na manju snagu imas montirano vise keramickih cigli nego ja na 32 kw (4 male velicine mobilnog telefona) pa je logicno da nema sta da zadrzi toplotu
Planiram da zovem prodavnicu da posalju servisera i nek se on pozabavi sa stelovanjem temperature.
Ako neko ima jos sugestija nek se javi...
Btv za capurine ne znam ko ih ima jer bi i meni trebale ali su paprene oko 5000 mala prikolica od 3t...

Znaci od kad su ovi pustili Junkers na snizenje i ovaj i Z. Zrenjanin spustio Buderus (inace 100% isti kotlovi, a ovo da je Bosch kupio Buderus nisam znao, pa zato oni i imaju ovaj isti tip kotla)

Probaj da pumpu odmah u startu ukljucis, znaci da necekas da je dignes na tih 80*C, vec odmah pre paljenja kotla pa sapurinom podigni na temperaturu koju hoces i onda cepni drvo da ti odrzava temperaturu. Jer ti kad nagruvas na 80*C i kad pustis ogromnu kolicinu hladne vode u sistem normalno je da ce temperatura drasticno da padne i onda ces tesko sa tim sirovim drvetom da je podignes na nekih 60*C. Znaci prvo zagrej vodu u celoj mrezi na sapurinama pa onda drvo da samo odrzava vatru

Probaj pa javi kako ti je na ovaj nacin (ja sam isto u pocetku radio kao ti, samo sto sam palio pumpu na 40*C pa posle nikako dici temperaturu, a od kad sam probao ovaku cini mi se da je bolje resenje, mada u uputstvu stoji na 60*C da se pali pumpa, ali meni je ovako mnogo bolje resenje i tako peglam a uputstvo neka cita ko hoce

Jeste tuc tuc, ja sam isto pregledao brdo kotlova i ova akcija me malo ubrzala, mada sam se dugo dvoumio oko Termomonta i Protherm-a koji je doduse 80k dinara (jer sam inace i njihove radijatore stavio) i onda sam prevagnu na nas domaci kotao iskljucivo zbog cene, a onda uleti Junkers i eto.

Isto sam nezadovoljan tom manjom kolicinom dima po startovanju kotla (ali po meni jedino to mu je mana, ali valjda ce se i to srediti, pored tih teskih vrata i onog dihtunga da prodje dim stvarno mi nije jasno, a odzak vude kao lud) i to stvarno nisam ocekivao za ove pare (drugar kupio neki za 100 evra polovan i ni trunke dima ovaj od 700 evra dimi), i uvek sam gledao gde gresim ali dzaba, vec 10 dana ista prica a svasta sam pokusavao, a sutra sam planirao da posaljem mail uvozniku da vidim za neki savet, mozda negde nesto gresim, ali kad se razgori onda stvarno nemam nijednu zamerku i bas sam odusevljen ekonomicnoscu (sa 2-3 cepanice se ogrejem kao lud i to povrsinu od 100m2, a verovatno si i sam video kako posle u onoj drugoj komori usisava vatru pa mi nije jasno zasto tako ne usisava i dim na pocetku

Ja sam inace isto kupio svu opremu u Z.Zrenjanina i stvarno sam zadovoljan sa njima, ali jedino kotao nisam pazario kod njih, i kadsam prvo jurio taj mesni ventil otisao kod njih i tako kroz pricu (inace znam gazdu prodavnice) dodjemo do Junkersa i kao prica eto kao "ustedeo sam" na kotlu ali moram taj ventil koji kosta oko 5k din dok za njihov Buderus navodno ne treba, ali eto iste price (inace kad sam ja gledao taj Buderus bio je 74k din)

Ako ti bude dolazio serviser da ti pregleda kotao ajde mi bas prenesi sta ti je rekao za to dimljenje, a meni ako ovi iz Bosch-a odgovore isto cu postaviti odgovor na forumu

Nije. (mehanika fluida)
Uspravi tu cev, ako je na dnu 3 bara, na vrhu je 2, ako je na vrhu 3, na dnu je 4 itd.

Zamisli horizontalnu cev od 100m. Sa jedne strane ima ventil, drugi kraj otvoren. Napunis vodom i drugi kraj zapusis prstom. (pritiska nema voda je u cevi)
Uspravi cev tako da prstom drzis donji kraj. Imaces kupanje, osim ako prstom ne mozes da zadrzis pritisak od 9BAR-a. Ako otvoris i ventil na vrhu, okruglo 10 bara. Onaj jedan bar drzi vakum koji se pravi ispod ventila, i upravo iz tog razloga se i dodaje (visina u [m])+0,5BAR. (U principu je i 0,2 sasvim dovoljno, nisu nase pumpe od po kilovat) Ovaj dodatasluzi da ako je bas granicni pritisak, kad se pokrene pumpa, spreci pravljenje mikro hidro udara u najvisim tackama. I onda uprkos tome sto nema vazduha, pojavljuje se vakum u najvisim tackama sistema.

Mrzi me da jurim, proguglaj ilustracije na "hidrostatic pressure".

SUM, merac pritiska treba da bude sto blize najnize tacke sistema jer je tu najveci pritisak. Metar gore-dole moze da se zanemari jer uzrokuje gresku u merenju od + - 0,1BAR.

imam peć na lož ulje i unutrašnjost joj je sva crna od gari. na dimnjak ne dimi crno. u čemu bi mogao bit problem malo vazduha ili puno, možda dizna loša. zna li neko.

Gazzu, pratio sam tvoj problem, zanima me kako je sada i jel još potrebna pomoć.

Nije problem u kotlu

http://www.elitemadzone.org/t418115-0

Imam problem sa centralnim grejanjem. U pitanju je zatvoreni sistem.
Kada sam založio kotao primetio sam da se cev koja ide iz kotla ne zagreva (uvek do sada se zagrevala na nekih 2m od kotla i pre nego što uključim pumpu - pumpu uključujem na 40*C). Uključivanje pumpe ništa nije promenilo, cevi su i dalje bile hladne, a temperatura u kotlu je rasla (dostigla je 80*C). Pumpa je inače radila, čuo se zvuk pumpe i klokotanje po cevima, a cevi cevi su i dalje bile hladne. Sve vreme se čuo neki oštar zvuk (ne mogu da zaključim da li je iz pumpe ili iz cevi između kotla i pumpe).
Ako neko ima neki savet, bio bih mu zahvalan!

Da se neko nije igrao sa ventilima i zatvorio neki? Kroz pumpu i kad ne radi mora da prolazi dovoljno toplote da se to oseti kad se stavi ruka na cev. Pipaj redom cevi od izlaza toplog kotla i sve ventile preko kojih pipaš proveri da li su otvoreni (ako nisi siguran kad je otvoren, promeni mu položaj a ako nema efekta za 30s vrati na prethodno). Mora biti da je neki ventil zatvoren.

Danas sam ipak morao da zovem majstora i ispostavilo se da nema dovoljno vode u sistemu, iako je manometar pokazivao da je pritisak 1.5 bara. Dopunili smo sistem, ispustili vazduh i sada je sve u redu.
Hvala puno!

Manometar zna da pokazuje svašta. Ja imam 9 termomanometara i 1 pokazuje manji, drugi viši pritisak, treći nižu temperaturu od ostalih. Ispada da jedan nije dovoljan.
Možda bi bilo dobro utvrditi gde ode tolika voda? Ubuduće pritisak možeš proveriti i na nekom višljem radijatoru na odzraci, pa kad malo odvrneš i ako ne curi voda ili šišti vazduh znači da nema pritiska tj vode.