za 18kw toplotnih gubitaka akumulator od 1000l ti je premali i brzo ce skinuti temp u njemu.

1 povezati akumulator nije nikakva nauka

2 el kotao zagreva vidu u akumulatoru a iz njega ide u sistem znaci treba jos jedna pumpa

3 ako hoces odredjenu temp. vode koja ide iz akumulatora u sistem moras imati termostatski
mesni ventil koji ce uvek automatski korigovati svoju poziciju da bi odrzao zadatu temp.
pretrazi malo forum cini mi se da je neko vec izneo neki proracun za sistem.
pozdrav..
genije..

Gubici su oko 7kW tj, uspešno se grejem sa jednim grejačem do 6 kW koji u mom slučaju daje celih 7,1 kW zbog visokog napone mreže, pa u skladu sa tim i sprovedenim proračunima računam da će akumulator toplote odraditi posao prilično dobro, a ako se bude pokazalo kao potrebno dodace se jos jedan u narednoj sezoni (kad se steknu finansijski uslovi)

Sto se tice povezivanja bilo bi mi jasno da je akumulator sa izmenjivačem pa se odrade dva cirkulaciona kruga gde je jedan kotao, pumpa pa izmenjivac, a drugi akumulator, pumpa i sistem za grejanje.

Sa akumulatorom koji imam bez izmenjivaca mi je problem kako povezati.

I kao potreba se javlja mogucnost za jednostavno premoscenje akumulatora kako u periodu kada je potrebno ukljuciti grejac u periodu skuplje tarife ne bi morao da zagrevam vodu u akumulatoru vec samo u sistemu do dolaska jeftinije tarife.

Pozdrav

Potrebne su dve pumpe za cirkulaciju, jednan krug za kotao, druga u sistemu etažnog grejanja.

Što se kapaciteta akumulacije tiče, ne bi trebalo da gledate snagu kotla, već površinu prostora koji grejete i kvalitet izolacije.

Za prostor od 90m2, kapacitet akumulacije od 1000l jeste otprilike 40-50% dnevne potrebe za energijom. Ako se kotao koristi da u toku noći greje prostor, onda bi se akumulacija energije koristila tokom dana, čime bi moglo da se pokrije oko 80% potreba za energijom, sa jeftinom tarifom.

S obzirom da ce se akumulator toplote praviti, prema dimenzijama koje odgovaraju potrebama prostora, a da izrada izmenjivaca toplote poskupljuje izradu, doslo se do zakljucka da je najpovoljnija opcija ugradnja elektro grejaca direktno u rezervoar za akumulaciju, i jednostavno u toku dana po potrebi otvoriti rucno ventile na akumulaciji, a nocu voda cirkulise kroz kotao, dok se u rezervoaru pomocu sopstvenih grejaca zagreva isti.

Naravno uz rezervoar bi isao i dodatni ekspanzioni sud od 50l.

Na ovaj nacin bi se koristila samo jedna pumpa, uz potrebno rucnop prebacivanje ventila,

Takodje bi se omogucilo da u slucaju potrebe za koriscenjem skuplje tarife u danima kada akumulacija nije dovoljna ne zagrevam celokupnu vodu vec samo sistemu bez akumulacije.

1000l vode ima oko 50kw korisne energije. Ako se svaki dan toliko troši za grejanje onda će račun preći 1600kw mesečno što znači ulazak u crvenu zonu što je najskuplje grejanje.

Nov sam ovde , i ova tema me zivo zanima. Ja se vec dugo nosi mislju o izradi ovakvog nacina grejanja. Grejem 135m2 , uz dosta dobro izolovanu kucu , itrenutno grejanje , kombonacija kamin - kotao na struju. Akumulator toplote , uz uslov da akumulacijam bude u nizoj tarifi , je dobra stvar. Ja nameravam da stavim akumulator zapremine 2.5-3 m3 , jer nemam prostora za vise , sa izolacijom od 10- 15cm debljine. U rezervoaru bih stavio i izmenjivac od solarnog kolektora , dok bi osnovno zagrevanje , bili grejaci od 18-24 kw. Taj fluid iz akumulatora bi preko izmenjivaca grejao vodu u sistemu , a imao bi rezervni grejac za eventualno trenutno dogrevanje vode, mnali kotao sa 6 kw grejacem i dodatnom spiralom- izmenjivacem od solarnog kolektora. Regulacija distribuirane toplote se vrsi preko cetvorokrakog mesajuceg ventila , kojem komanduje termostat u sobi. Sistem od solarnih kolektora je nezavisan i on ima svoju cirkulacionu pumpu , koja se pokrece tek kad se temteratura fluida u kolektoru podigne do 50 C. , kad se iskljucuje razmena toplote iz akumulatora a koristi rezervni grejac sa spiralom kao izmenjivacem. Sve je jos uvek u fazi nabavke opreme i delova 1. faze , tj. bez kolektora . To ce nadamse , doci sledece godine, ove samo na struju. Potrebno je na praviti i dobar softver za regulaciju, jer je trenutno regulacija u ideji uradjena dosta primitivno.
Interesuju me zapazanja drugih forumasa , a i necije strucno misljenje o mojoj ideji.

Ja sam to jesenas uradio i iskustvo je FENOMENALNO.
Rezervoar 2500l, grejači od 2x6kw i grejanje na čvrsto. Dnevno jedno loženje (popodne kad dodjem sa posla), noću struja do kraja plave tarife mesečno.
Za početak elektronika je nevažna, ako se reši tako da u radijatore ide voda uvek iz rezervoara, a da loženje greje vodu u rezervoaru i noću struja.
Sve se reši mešajućim ventilom koji se pomera 3 puta na dan (svakih 10 stepeni hladjenja vode).
Proverena varijanta.

Prikupljam delove za grejanje. ali mi je problem sam akumulator. Predvideo sam da to bube obicna cisterna od 2.5-3.5 m3 , jer zbog njenog gabarita , nemogu da postavim vecu. Nasao sam ovde neke prodavce , a oni za polovnu i zardjalu traze 500-600evra. Mislim da je to mnogo , pa bih vas ovim putem zamolio , ko zna da neko ima cisternu tih zapremina , a hoce da je proda, da mi se javi za dogovor. Unapred hvala.

Ta cena nije visoka ako cisterna može da izdrži minimum 3bara i nema dubinsku koroziju.

Ja sam za te pare naručio plastični Fi 140cm X 180cm. Em nema korozije, em je mnogo lakši.
Ovo u prethodnom postu je netačno: kad se koriste izmenjivači pritisak je atmosferski.
Jedino mi nije jasna tvoja računica za struju.
Ja imam na 0*C 5kw/h gubitaka, dva brojila i ne mogu da akomuliram dovoljno energije u pola decembra, januaru i februaru, a da ne uđem u crvenu zonu.
Ako imaš jedn brojilo i prosečnu potrošnju domaćinstva, na raspolaganju za grejanje ti je oko 50kw/dan struje, što je nedovoljno za grejanje. A ulazak u crvenu zonu zaboravi, jer je to nemoguće platiti.
Hoću reći, odmah realizuj i dodatno grejanje vode ili na loženje (koje se sada svodi na jednu vatru na dan kad si kući) ili nešto drugo. Solarno zimi je preslabo da bi se uopšte razmatralo.
Sračunaj koliko ti energije treba na dan, ali samo na struju se ne možeš osloniti. Zato su i smislili crvenu tarifu (sada je viša crvena tarifa 15.6din/kw ako se ne varam).

Samo iz iskustva ponavljam...
Izračunaj potrebnu energiju pa ćeš videti da je sa jednim brojilom grejanje na struju skoro nemoguće tj mnooogo skupo.
50kwh se na prosečnoj temperaturi i prosečnoj kući od 150m2 potroši za 10 sati. Šta je sa ostalih 14?
Niža tarifa je 4 puta niža od više (3.9din/kwh i 15.6din/kwh). A tebi će faliti energije popodne pa moraš proceniti koliko ti treba crvenih kilowata.
A plastični rezervoar praviš od plastike koja trpi do 250*C, ne od ove bele za kupus i turšiju. Zato i košta 600evra.
Tebi treba temperatura od bar 70*C u rezervoaru, a 3m3 zagrejati na tu temperaturu nije ni lako ni brzo ni jeftino.
Obrati pažnju da ti je korisna energija iz rezervoara samo ono PREKO temperature u radijatorima. I računaj da raspoloživih 50kwh struje zagreje 3m3 vode za 14*C.
Sve ovo što razmišljaš sam prošao prošle godine i realizovao ceo sistem. Sistem je celu zimu radio u skladu sa računicom. Moji drugari koji su videli sistem se ne uklapaju u računicu, jer imaju samo jedno brojilo i premalo im je 1600kwh, a ako uđu u crvenu zonu, onda je jeftinije grejanje na gas. Ja poslepodnevni nedostatak nadoknađujem loženjem kotla na čvrsto gorivo.
Savetujem ti da se preračunaš još jednom... svakako odluka je tvoja, kao i tvoje pare.

Tema vise nego zanimljiva,i sam razmisljam oizgradnji slicnog sistema stim sto bih umesto akumulatora sa vodom koristio rezervoar napunjen termo uljem. Ideja je josu razradi jer ne znam koliko energije mogu akumulirati sa 1000l ulja. Da li neko ima bilo kakvu ideju vezano za to?

Ne misliš valjda da ulje vodiš kroz toplotnu instalaciju po kući ?

Voda ima (posle ugljene kiseline) najveću specifičnu toplotu i kao medijum za akumulaciju toplote je najbolji i najjeftiniji medijum.
Zaboravi "ideju" sa uljem.

Koja je prednost ulja umesto vode? Ključa na 120-130 stepeni i ništa više. Sve ostalo su mane. Ti nećeš grejati na tu temperaturu, zar ne?

Naravno da necu. Jos uvek istrazujem, ali mislim da ulje moze apsorbovati vise energije od vode. Pogotovu ako u sam rezervoar dodam šamotne opeke ili zašto ne šamotno brašno. Kjlučna stvar u mojoj ideji je da za istu zapreminu dobijem veći toplotni kapacitet. Gustina vode je 0,99821 g/cm3 ašamotne cigle od 1,75 do 2,39 g/cm3. Specifična toplota predstavla potrebnu količinu energije da bi se telo zagrejalo za 1 stepen. E= c*m*T konkretno za vodu iznosi 4,18 J/gK za ulje ili šamot još nemam podatke. Bio bih vam veoma zahvalan ukoliko biste me uputili na iste.

_{[Ovu poruku je menjao sineza dana 30.09.2010. u 19:23 GMT+1]}

Sineza,
rešavaš pogrešan problem: nije problem akomulirati energiju u rezervoar, nego što će ti grejanje tih 1000l dnevno na 80*C potrošiti mnogo struje i biće preskupo, tj najskuplje plaćen kw toplotne energije.
Ako hoćeš da ugreješ 1000l vode svaki dan za 35*C (ujutru imaš 85*C, a uveče, kada se potroši, 50*C) moraš uložiti 1225kw mesečno. Ostaje ti samo 375kw za sve ostale potrebe u kući da ne bi prešao u crvenu zonu koja je preskupa (oko 16din/kw).
To znači da dnevno trošiš na grejanje 35kw tj ako greješ 16 sati dnevno (noću ne greješ 8 sati, što je vrlo optimistički), onda treba da su ti gubici kuće 2.2kw/h. Ako su ti gubici kuće na -20*C 10kw, onda ti je ova energija dovoljna samo ako je napolju do +10*C. Za temperature ispod, mora dodatno loženje. I tu cela ideja, kod većine, pada u vodu.
Ja tu dodatnu energiju dobijam loženjem i savetujem ti da to odmah predvidiš u računu.
Kad rešiš ovaj pravi problem, onda određuješ veličinu rezervoara. Ako ovo što sam ti napisao ne rešiš, cela priča nema smisla jer se nikada neće isplatiti.

sineza:



Na nemačkom doduše ali se da razabrati o čemu se radi:


Energija je roba i za nju se mora platiti, barem u zadnjih 10 godina. Vremana kada je energija razbacivana u bescenje i njom čuvao socijalni mir su odavno prošla. I to definitivno.
"Genijalne ideje" kako da se zaobiđe sistem i za što više energije što manje plati su pre ili kasnije osuđene na neuspeh.
Čak i da se uštedi nešto tom akumulacijom jeftinije energije, niko ne garantuje da takav sistem plaćanja jeftinije energije u budućnosti neće biti ukinut.
A investicije u tu "akumulaciju jeftine energije" sigurno nisu male.

Ja bih na tvom mestu zaboravio na to "šibicarenje" i realno sagledao gde se energija gubi i kako bi ti gubici mogli da se smanje, eventualno dodatno pogledao druge jeftinije izvore energije.
Najvažnije je sagledati sledeće stvari:
-Da li je kuća dobro izolovana(uključujući i pod i krov), da li je stolarija obnovljena i ima male gubitke toplote.
Ako postoji potreba za novom izolacijom i stolarijom potražio bih pomoć nekog stručnjaka koji bi sa toplotnom kamerom snimio trenutno
stanje i na osnovu toga razradio nekoliko koncepta izolacije, od onog najjeftinijeg sa manjim uštedom energije, pa do onog "luksuznog" gde se uz par sveća i sijalica
da zagrejati cela kuća.
-Kakve su navike ukućana, da li se preko zime duže otvaraju prozori ili ostavljaju "kipnuti" da bi ulazio svež vazduh.
-Postoji li mogućnost primene i nekih obnovljivih izvora energije(Sunce, drvo u svakom obliku, toplotne pumpe). Ovi alternativni izvori ne samo da su jeftiniji nego su i ekološki.
-
-
Pozdrav

Grejanje na struju uz primenu akumulatora toplota je sve samo ne šibicarenje.

To je potreba koja se realno pojavila svima koji kuću greju kotlom na struju. Ulaganja za akumulaciju toplote nisu mala, ali nisu ni basnoslovna: potreban je rezervoar od 1 m2, koji košta oko 150 EUR (ili dva takva) stiropor/stirodur kao izolacija (30-tak EUR) i naravno sistem cevi i ventila koji će omogućiti više varijanti protoka vode. Iz kotla: prema radijatorima, prema akumulatoru toplote ili u oba pravca, i naravno protok od akumulatora toplote prema radijatorima. Nije trivijalno, naravno, ali nije ni rocket sience.

Budući da je skupa tarifa električne energije preko 4 puta skuplja od jeftine tarife, ekonomski efekti su ogromni. U zavisnosti od veličine objekta koji se greje, cela instalacija može da se isplati već prve godine. Naravno, slažemo se u činjenici da će ukupna količine električne energije biti ista. Ali račun će biti niži, što je najbitnije.

Ono gde naš drugar sineza greši je što pokušava da izmisli toplo ulje i tople cigle. A topla voda je već izmišljena. Ovakve instalacije se rade u Srbiji već godinama, i iskustvo u praksi je stečeno kod mnogih.

Ipak, toplotni balans objekta je najbitniji. Iz stvarno mnogo razloga, najbitnije je da je kuća toplotno izolovana. Zidovi, podovi, tavan i kvalitetna savremena stolarija.

Tarifni sistem za potrošnju električne energije je podešen tako da se struja može koristiti za grejanje samo u prelaznom periodu i tada je račun prihvatljivo velik.
Kada je temperatura ispod 0*C prosečna kuća ne može da se greje samo na struju jer ima mesečnu potrošnju značajno veću od 1600kwh. Niža (noćna) tarifa u crvenoj zoni je 3.91din/kwh, a u višoj tarifi u crvenoj zoni cena je 15.63din/kwh. Ako treba čak i sa nižom tarifom da uđem u crvenu zonu, jeftinije mi je da koristim gas (koji je sada najskuplji energent) tj 1m3gasa=39din u poređenju sa 10kw struje=39.1din jer u potrošnji gasa nema cenovnih zona.
Jedino što se zaista isplati je korišćenje struje do kraja plave zone (ukupno do 1600kwh) kada je niža tarifa 1.95, a viša 7.82.
Zato je cenovni sistem tako i podešen da 1600kwh/mesečno nije dovoljno za grejanje. To su davno sračunali kako bi se najbolji energent koristio u "prave" svrhe, a ne za loženje.
Pogledajte cenovnik na http://www.elektrovojvodina.rs...=view&id=38&Itemid=329
a posebno kalkulator potrošnje na http://www.elektrovojvodina.rs...=view&id=38&Itemid=329
Pri računu se može slobodno uzeti da je prosečna zimska temperatura +5*C.
Treba, dakle, sračunati gubitke kuće na čas, pa koliko je to kw na dan, koliko mesečno i onda ući u kalkulator. Rezultat obeshrabruje. A to je i bila namena tarifnog sistema.

Ti ovde diskutuješ kao da svaki građanin u Srbiji ima gasnu instalaciju, 3-4 kotla, i skladišni prostor za ugalj i drva - posebno. I sad, kao, šta se isplati a šta ne. Mislim, lako je diskutovati, tako akademski, "u rukavicama" (kao oni novinarčići iz Blica) o tome šta je jeftinije a šta nije.

Realnost je drugačija. Relativno mali procenat ukupnog stanovništva Srbije ima gasnu instalaciju. Zatim, zbog specifičnosti kotla na ugalj, i zbog neophodnog prostora za čuvanje uglja, onaj ko jednom pređe na to gorivo - ne odustaje lako. Drva su najjeftinija, ali najzahtevnija za loženje (mora se neprestano ložiti). A struja najskuplja - ali najčistija, najlakša za korišćenje, i najjeftinija u smislu početnih ulaganja.

Jeste, imam kotao i na čvrsto i na struju i na gas, a imam i akomulator toplote od 2500litara. I zato iz ličnog iskustva mogu da kažem šta je najisplativije jer sam sve varijante PROBAO. To nije akademski već iskustveno. Zašto imam sve? Zato što se cela investicija u drugi energent isplati za 2 zime - toliki su dispariteti cena energenata od zime do zime.
Onaj ko nema skladišni prostor za drva, nema ni ideju da kupi akomulator toplote jer mu treba 2-3m2 prosotra koje nema.
Moja želja je bila da argumentima pokažem da ulaganje od 1000evra u akomulator toplote i baziranje na grejanje strujom nema ekonomsko opravdanje. Šta će čovek kada sve to uradi, uloži 1000 evra i dobije januarski račun za struju od 30 000din? Zato struja samo u prelaznom periodu.
Oni koji su primorani da se greju na struju ne mogu problem popraviti akomulatorom toplote, samo će baciti pare.
Ne znam koji te deo prethodne poruke iznervirao da pišeš takvim tonom. Ako imaš neki argument ili računicu, podeli je sa nama.
Mislio sam da je forum razmena mišljenja i argumenata i rušenje mora gluposti i trgovačkih LAŽI koje slušamo u reklamama. Bar posetioci ovog foruma ne moraju nasedati glupostima.

Kao prvo pozdrav tebi, i ako ti se neka rečenica učinila neprimerenom, i ako ti se ton mog posta nije dopao - izvinjavam se. Drago mi je da neko može argumentovano da se priključi diskusiji.

Potpuno se slažemo da je grejanje na struju skupo. I da, ko ima mogućnosti svakako bi trebao da koristi gas u dva - tri najhladnija meseca u godini jer će računi za struju svakako biti visoki. Ali, poenta mog posta je da nemaju svi dostupan gas. Zapravo, diskusija o akumulatoru toplote ide u pravcu onih kojima je struja jedini energent. Gas nemaju, kao ni podrum za ugalj, a grejanje na drva im je neprimereno.

Raziličite porodice - različite navike, složićeš se. Ja se grejem na struju, mada imam prostor za drva kao i prostor gde bih čuvao ugalj ali nemam vremena (niti ko od mojih ukućana) da ložim celodnevno. Da imam gas - koristio bih ga. Ali nemam.

Trgovačih laži se i ja ježim, i prosto ne mogu da verujem koliko ljudi naseda na "50% manje potrošnje ako kupe Norveške radijatore". Bruka ! Jedina ušteda u pravom smislu reči je termo izolacija. Zidova, plafona (ploče) i podova (nulte ploče). I kvalitetna stolarija.

Moja računica ? Grejem 100 m2 na struju. Prosečna potrošnja je oko 7kW po kvadratnom metru.

Ok Java, i ja se izvinjavam, valjda sam pročitao onog čega nema. Tu smo istim poslom iz zadovoljstva da se podeli iskustvo i želje da se drugima pomogne. Ne moraju svi potrošiti hiljade sati čitajući knjižice...

Baš je to grejanje rezervoara strujom problem, jer za prosečnu kuću to je opet skupo. Činjenica je da će akomulator tolote smanjiti račune, ali će oni i dalje biti vrlo veliki ako se ulazi u crvenu tarifu. Ako nema izbora - onda se tako mora, ali želja da se celu noć greje rezervoar i da se ceo dan to koristi je vrlo teško ostvarivo sa 1000 litara. Rezevoar mora biti veći. A to traži mesto i veće od kotla. Sve zavisi od potrošnje, ali realno je da je ušteda 1000kw mesečno (plaćeno nižom tarifom umesto višom). I onda se može videti kada se investicija isplati.

Ako nekom može da pomogne moja situacija: imam rezervoar od 2500l, kuća od 270m2 sa 11kw/h gubitaka (po sadašnjim merilima jako dobro izolovana). I stvar zbog koje mi se prošlogodišnja investocija u rezervoar i ostalo od 1000 evra isplati je što imam 2 brojila. Tako za grejanje koristim samo oko 2400kw struje podeljene na 2 brojila i ni sa jednim ne ulazim u crvenu zonu (naravno da mi je ukupna potrošnja struje na svakom brojilu 5-10kw manje od 1600kwh mesečno). Grejem noću do 75*C i kraj grejanja je kada je temp u rezervoaru oko 45*C. Dva grejača po 6kw greju 2500l vode za 8h niže tarife podižući temperaturu od početne za 32*C.

I u takvoj situaciji kada je spoljna temperatura ispod -3*C (ili tu negde) energija iz rezervoara nije dovoljna i potrebno je oko 18h nečim dogrejati (kada je ceo dan -10 onda je to oko 15h). Ja sam se odlučio za njjeftiniju varijantu - ložim drva i to jedno do 2 loženja, kada dogrejem rezervoar. I tu je već 23h kada počinje niža tarifa.

Baš sam sada gledao račune i za januar i februar su (oba računa za celu kuću) ispod 9000din sa sve tv pretplatom. Pošteno računajući, za grejanje se potrošilo 4200din mesečno. Smešno, zar ne?

Po mojoj računici, ako bi se grejao samo na struju, račun bi mi bio bar oko 20000-30000din mesečno što ne bi mogao da platim. Koliko god želeo da se gospodski grejem strujom - preskupo mi je. A ovolike gubitke kao ja ima prosečan stan od 60m2. A to sve nadoknadim sa 5m3 drva koje sam položio za celu zimu koje koštaju (za ovu zimu 20000din sa sve sečenjem i unosom).

Zanima me koliki je tvoj račun za januar i februar i koji je odnos više i niže tarife. I koliko imaš gubitaka u stanu. Šta znam, možda račun do 15000din mesečno i nije prevelik.

Pozdrav svima!
Tihi2 je rekao da je narucio akumulator toplote, samo nije rekao gde i koliko ga je kostalo. Ja planiram da pravim sam akumulator toplote pa me zanima gde mogi da narucim plasticni valjak zapremine od 500 do 1000 l koji mogu da upotrebim u te svrhe...

Pazi, Tihi, ti ipak greješ 270 m2 ! Mislim, to je stvarno mnogo. Zapravo, kad malo bolje razmislim, mnogo je samo kad te biju, a tebi je sigurno lepo u prostranom domu. Jedino, stavka za grejanje bude malo veća.

Moja kuća je prizemna (nema sprat) 100 m2. Izolovana stiroporom 8 cm, na podovima stirodur 2 cm, na plafonima 15 cm mineralne vune. Poneki zidovi izolovani i iznutra GKP. Savremena PVC stolarija. Ukućani: zaposleni žena i ja, sinovi u školi/fakultetu. Dakle, ne grejem ceo dan svu površinu. Doduše ni nesmem da dozvolim da se ohladi, ali nije neophodno da bude preko 20 C ceo dan.

Pošto baš precizno vodim evidenciju, mogu ti reći da sam tokom sezone 2008/2009 ukupno na grejanje potrošio 7.120 kW (to je bilo oko 41.000 din) a 2009/2010 6.950 kW (36.200 din) Odnos skupa/jeftina tarifa je prosečno otprilike 60% : 40 % (više skupe) Razlika u ceni je što sam pretprošle sezone imao jedan ekstra visok račun, sa mnogo kilovata u crvenoj skupoj tarifi. Prošle zime se nekako rasporedilo.

Grejem se podnim elektičnim grejanjem, i uljanim radijatorima. 'Teo sam da kupim TA peć, ali pošto mi uglavnom nismo kući prepodne (posao, škola) onda bi TA peć grejala prepodne praznu kuću. Znam, nije baš džaba, ali nije ni neka potreba. Da, tu je i klima, koja se maksimalno koristi kad je napolju do oko -3

Skupo ili jeftino ? Meni - podnošljivo, uz relativan komfor: nema kupovine i cepanja drva, ili istovarivanja uglja. Nema loženja, nema dima. Nema poblema sa ložištem, nema čišćenja pepela. Dakle, samo klik na dugmence i toplota je tu. Na žalost - gas nije stigao u moj kraj. Kad stigne, neće biti dileme, grejem se na gas, tj. kombinovano struja / gas.

Jeste mnogo, ali dole su matori, sprat ja i žena a deca (dve ćerke) imaju svoje potkrovlje od 70m2.

Izolacija jeste dobra (prizemlje sendvič zid sa 5cm mineralne vune, sprat i potkrovlje sa 10cm, plafon 15cm vune, dobri prozori) i to izvlači celu stvar.

Vidim da ima još manijaka koji vode preciznu evidenciju (ne treba da kažem da imam evidenciju potrošnje struje za svaki DAN protekle zime, zar ne?), ali to je jedini način da se dobije pravo stanje i nešto preduzme da se uštedi.

I ja sam zadovoljan proteklom zimom jer me je koštala oko 9000kwh struje + 300m3 gasa +5m3 drva. E cene su za struju oko 16000din (odnos niže:višoj je 79:21 po januarskom računu, i nema crvene tarife), gas oko 12000din (bio sam na putu 16 dana i ukućani nisu hteli da lože pa gospoda prešla na gas) i 15000din za drva sa sečenjem. Dakle, ispod 50000din. Za toliku kvadraturu skoro džabe.

Rezervoar tu odrađuje veliku stvar jer ložim tek kad prosečna temp. padne ispod -3*C. U prelaznom periodu mi je jeftinije koristiti noćnu tarifu i grejati rezervoar (4 puta niža cena) nego klime po skupoj struji (iskoristivost 1:3), a onda se i cela kuća greje.

Po trenutnim cenama, gas se isplati tek ako ulaziš u crvenu tarifu, a ako poskupi ni tada. I još platiš priključak 1200evra. Ja ga ne koristim dok se ne urazume.

Ovoliko mogu da platim. Da sam na gradskom grejanju zima bi me koštala oko 210 000din, a da koristim gas oko 100000din. I tu se rezervoar isplati za 2 zime (investiija oko 1000evra). 100000 ili 200000din je misaona imenica za mene.

Ispada da grejem 2.5 puta veću površinu za iste pare. Zato što imam 2 brojila, imam rezervoar i ložim. Moglo bi i jeftinije sa toplotnim pumpama, ali imam klasično radijatorsko grejanje sa duplo većim radijatorima od projekta i sa toplotnom pumpom ne mogu postići 80-85*C da akomuliram energiju u rezervoar. Dok takve ne naprave. A onda bi to grejanje bilo 12 puta jeftinije.

Ovo pišem samo jer sam iskoristio prednosti koje imam. Ovo se velikoj većini ne isplati ili se isplati tek za 5-7 godina. Jer rezervoar od 1000l može da akomulira samo 35kw korisne energije što je malo čim je temperatura ispod +7 stepeni za prosečan stan.

Najzad sam se i ja vratiop na ovu zanimljivu temu .
Zanima me , da li svi koji imate akumulatore , posedujete plasticne rezervoare ili metalne ? Prijatelj koji me je zapalio za ovo , je cvrstog stava , da mora biti metalni rezervoar i to cilindricni , jer vodu treba zagrejat i do 120 C , naravno uz dodatak hidrazina , da bi se digla tacka kljucanja . Pri tim temeperaturama javlja se , normalno , i pritisak , a za to plastika ipak nije. Pri tom ja nameravam da ugradim rezervoar od 3000 l , toliko imam prostora i u njemu je izmenjivac . Ipak je voda najbolji fluid za te stvari , a sto se tice stavljanja samotnih cigala u akumulator., misljenja sam da je bolje staviti u akumulator velike komade metala ( radilice motora , blokove , zamajce ) , jer metal u ovom slucaju ipak bolje cuva toplotu .Zagrevanje je samo u vreme nize tarife , i sa nekim uletanjem u crvenu zonu , mislim da bi se isplatilo. Ove godine sam imao problema sa nabavkom cisterne , dok skoro sve drugo je spremno. Sledeca ce biti udarnicka.
Zivimo u kuci od 120 kmet. , koja je skoro dobro izolovana , sa kvalitetnom drvenom stolarijom i maksimalno zasuskanim svim delovima. Prozori vakumski , vrata ulaza ( dvoje ) za vazdusnim zadihtovanim prostorom od 20cm, itd. Naravno , nista nije idealno , ali i to sredjujemo . Poz.

ako mogu nekog od vas da zamolim da mi kaze da li je moguce nabaviti prateci grejac koji radi na 12 v.

Obratite dobro pažnju na specifične toplote materijala, u ovom slučaju vode, gvožđa i šamotne cigle. Specifična toplota vode je oko 4.2 kJ/kg K (gustina 1000 kg/m3), gvožđa je oko 0.5 kJ/kg k (gustina oko 8000 kg/m3), a šamotne cigle oko 0.8 kJ/kgK (gustina oko 1800 kg/m3) pa zaključite sami tj. uopšte se ne isplati trpati toliko gvožđurija u rezervoar - akumulator toplote.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 06.10.2010. u 00:04 GMT+1]}

Ostao sam prozvan, a nisam odgovorio...
I ja sam tražio rezervoar godinu dana i nisam našao... uglavnom su mi bili skupi.
Moj je plastični, prečnika 140cm i visine 180cm. Naručen je i plastika je ona od koje se prave jahte tj kevlar pa sloj epoksi smole i tako 5 puta. Čvrst je, a lak. Ta smesa izdržava po uputstvu proizvođača do 200*C. Zašto okrugao? Idealan je raspored sila i pritiska vode na zidove. Oni pravougaoni bi morali imati jako velika ojačanja da se ne dobije pupak na ravnom delu. Nacrtao sam šta mi treba, napravio gde i koliki mi trebaju otvori (imam otvore za 2 izmenjivača, 3 grejača, tobolac gde se stavlja sigurnosni i običan termostat i otvor za kompenziranje dilatacije vode) i odneo nacrt a čovek uradio. Plastični zato što ne rđa. Izolovao ga sam sa 10cm dvokomponentne poliuretanske pene. Koštao 600evra. Obična plastika je suviše meka, a kontaktirao sam i neke velike firme po Srbiji koji prave plastične rezervoare. Sve su to rezervoari za negrejanu vodu. Dve firme su mi rekle da može i z agrejanje, ali kad sam tražio da mi napismeno daju garanciju da može da izdrži 80*C, javili su se za koji dan sa garnacijom na 60*C što mi je premalo. Rekli su da za 80*C treba drugačija plastika, da je to jako komplikovano i da oni to ne bi radili...
Ako može da pomogne:
Temperatura u rezervaru ide do 100*C, ja nisam grejao preko 80*C. Voda više tada isparava. Nema potrebe jer nema toliko energije za grejanje. Ubacivanje šamota i takvih stvari nema smisla: napravite veći za 100l i sve je isto (to je samo 10cm višlji akomulator).
Kolika veličina treba? 1m3 vode od 60*C ima 70kwh energije. Računajte samo korisnu energiju (onu veću od potrebne za grejanje jer je to akomulirano). U mom slučaju, 2500l grejem na 75*C i kad padne na 45*C ja sam iskoristio 87.5kwh. Kad bi se tako trošilo 30 dana to bi bilo 2625kwh samo za grejanje. Račun popriličan za jedno brojilo!
Kada tražite rezervoar, velika razlika u ceni je za onaj pod pritiskom i bez pritiska. Rezervoar od 2000l za rad do 2.5bara mora biti čelični i košta oko 2000evra. Isti takav bez pritiska košta 1000evra, ali se mora ubaciti izmenjivač koji košta oko 100evra. Dakle, cela stvar je da je rezervoar na atmosferskom pritisku, temperaturi najviše 80*C, a izmenjivač pod pritiskom kao i radijatori. Zamislite rezervoar kao kantu sa poklopcem koju grejete odole npr vatrom, a crevom tj izmenjivačem izvlačite toplotu.
Još jednom ponavljam, limit je količina energije (tj njena cena) koju ugurate u rezervoar, a ne da akomulator to neće akomulirati. I tu treba naći kompromis za konkretan prostor između, veličine akomulatora, cene da se napuni akomulacijom i potrošnje objekta.

Naravno da rezervoar za ovakve stvari , mora biti okrugao.Apsurd je da bude elipsast ili cetvrtast , zato to nisam ni spominjao. Racunica ti je dobra i slazem se sa tobom . Meni bi to bilo cak i pristupacnije , sobzirom da grejem manju kvadraturu. Zamolio bih te za adresu tog proizvodjaca plasticnih rezervoara , voleo bih da mu ponudim moj nacrt rezervoara , i da vidim koliko bi me kostalo.

Poslao na pp.
Pozz

@tihi2
kako se sračunava potrebna dimenzija izmenjivača tj. ''zmije'' koja je u vodi, meni konkretno treba za 2 kotla 1 od 35kw i 1 od 17kw. Pravio bih izmenjivače od meke bakrene cevi ako uspem da nađem negde sa većim prečnikom od 18mm jer samo te viđam u ponudama prodavaca, ako ne naćiću nekog da mi savije bešavne crne cevi ili ću da nabavim onu alatku za savijanje cevi pa polako. Mislim da je cev od 18mm isuviše mala i da bi brzina protoka vode bila velika takođe bila bi veoma duga, cenim da bi 30-35mm bilo idealno ali koja dužina cevi mi treba?

Negde sam to već napisao... to je obicna kotlovska formula:
Energija[kw]=(Povrsina izmenjivaca [m2]) * (razlika temperature [*C]) * (koeficient provodljivosti (za Cu je 0.7))
Pokusaj videti da li imaju sta ovi http://www.topiz.co.rs/o-nama-f.htm i posto je.
I potrazi jos po netu, ima toga.
Još ti može koristiti za račun protoka tj količine vode
1m3 vode od 60*C = 70kw energije

_{[Ovu poruku je menjao tihi2 dana 10.10.2010. u 19:22 GMT+1]}

Da bi napravio "zminu' bilo od bakarnih ili celicnih cevi , cevi moras napuniti peskom . Drugacije , tj. bez peska, ces spljostiti cevi . Ja sam skoro savijao bakarne cevi od 18 mm u zmiju i morao sam je puniti peskom , jer drugacije ne moze . I od tog precnika mozez napraviti dobar izmenjivac , ali moras imati vise tih zmija - spirala . Po meni je jednostavnije praviti klasicni izmenjivac , sa pravim cevima i dva zatvorena danca.Ja tako pravim izmenjivac. Imenjivac spiralu, sam napravio za izmenjivac vode iz suncevih kolektora i imam ih vise komada , da bi bili delotvorniji . Poz.

možda je malo ot ali rječ je o akumulatoru... imam problem s oscilacijom pritiska u sistemu podnog, čim počmem zagrijavati spremnik i temperatura pređe 45 pritisak naglo skoči sa 0,6 bara na 2,2 i aktivira se sigurnosni ventil, počme kapati. s tim da je postavljena nova ekspanziona posuda od 80 litara. spremnik je kapaciteta 750 litara. zna li netko o čemu je rječ?

pozdrav

Neki koriste meke bakarne cevi od 18mm (one za klimu) koje se mogu rukom savijati. Ionako je prečnik dosta veliki. Veći prečnik bez peska i sprave za savijanje teško ide.
Ako pomaže, ja sam napravio od Rahau aluplex cevi za podno grejanje od 20mm jer se lepo i lako može oblikovati na prečniku od 1m, a visina ispala 1m u dva nivoa.
Dužina 120m (toliko bio paket pa od viška ne boli glava, samo malo džep), snaga 10kw za razliku temperature od 5*C. To znači da se ovaj izmenjivač može deklarisati i snagom od 60kw ako je razlika temperature 30*C.
Da sam radio od bakra i pristao na 10*C razliku temperature trebalo bi mi 30m.
Od crnih cevi su mi savetovali da ne radim jer je problem rđe izražen jer se radi o otvorenom rezervoaru. Ovako imam čistu vodu u sistemu (aluplex cevi, bakarna instalacija i panelni radijatori).

Da , zaboravio sam na aluplex cevi . One su , necu reci idealne, ali najbolje za ovakve stvari. Cak je i spajanje jednojtavno. Poz.

hvala, sračunah oko 22m Ø30mm

Poštovane kolege, samo mala digresija. Naravno da je topla voda davno izmišljena, jedino nije izmišljen pravi način kako uskladičtiti energiju kada je ima previše. Naime naš elektro energetski sistem je uglavnom konceptiran na termo postrojenjima , ne moram preterano naglašavati koliko je to inertan sistem i koliko je teško izbalansirati proizvodnju i potrošnju struje kao robu koju moramo odmah potrošiti. Struja je noću jeftina upravo iz razloga što termoelektrane kada rade sa minimalnim kapacitetima praktično posluju sa gubicima, a njihovo pokretanje je sporo i skupo. Ta energija se najbolje balansira termo pećima, kada industrija miruje (noću). Još jedna stvar, nije mi ni bila namera da u jeku najvećih hladnoća koristim struju kao primarni oblk grejanja, već da kuću( koja mi je inače vrlo pristojno izolovana pored ostalog i sa 5mm stiropora na plafonima),grejem u prelaznom periodu .Na taj način bih uštedeo kako priličnu količinu uglja, tako i svoja ledja što mi je krajnji cilj. Mišljenja sam da će jeftina tarifa kod nas u Srbiji opstati još duži niz godina i ovo vidim kao jedno od mogućih rešenja precizne kontrole temperature u svom domu, kad je već plin toliko skup,( a i nemam mogućnost priključka).

Ajd da pitam i ovo: šta mislite da li bi mogao da se iskoristi kao izmenjivač toplote i uronjeni radijator u veliki rezervoar sa vodom umesto zmije od 20tak metara cevi?

Da. Imao sam takvu ideju tj hteo sam da uronim Jugotermov panelni radijator odgovarajuće dimenzije (mislim da mi je trebalo 3 komada). Čak su u fabrici pristali i da ga ne farbaju i manje naplate. I kada sam se raspitivao za dimenzije, javi mi se inženjer iz Merošime (Jugoterm) i kaže da su oni to već napravili, radilo 3 godine i raspalo se od rđe i prljavštine. I tu ja odustanem.
Inženjer koji je hteo malo da se udubi u problem mi je savetovao da obavezno stavim filter koji će čistiti vodu iz sistema od otpada ako ne stavim bakar ili aluplex.
Šta je od toga stvarno potrebno - nemam pojma. Ne poznajem ljude i nema razloga da me muvaju. Radijatori nisu puno jeftiniji (tada bili, a sad kažu da je bakar dosta poskupeo).

I ja sam razmisljao kao i vi , stim sto sam planirao da uronim alumunijumske radijatore , ali sam na otpadu slucajno nasao inox cevi duzine 500mm ito skoro 80 kom., u izvrsnom stanju , sa malim zidom , jeftino. Na njih planiram da navucen tesno krugove od aluminijuma , da bi povecao povrsinu , i da jos te krugove neizmenicno navlacim na cevi , da bi sto vise bilo cevi . Malo komplikovano , ali kad budem uradio , veoma rado cu izbaciti fotke ovde . Mozda mi se smesi metalni rezervoar od 3T , i cekam ga , pa cu videti dalje . Poz.

O povećanju površine još se raspitaj. Pitanje je da li ima smisla jer će se nalaziti u vodi koja ima daleeeko bolji prenos toplote.
Majstor koji radi izmenjivače mi je rekao da za panelne radijatore ne mogu računati onu površinu koja piše u prospektu, već bar 40% manje jer je ona površina između dva vertikalna vodena stuba od 2cm neupotrebljiva kao izmenjivač, kao ni one veze između dva panela. Radijatori su pravljeni da budu na vazduhu i dodatna površina se tu može iskoristiti, ali u vodi je to nekorisno. Zato su izmenjivači voda-voda uvek cevni, a ne saće.
Ovo kažem da bi razmislio ima li smisla komplikovati, kad već nema (ili ima vrlo mali) uticaj na efikasnost.

Ovde u prilogu imate tabelu u kome se vidi koliko je tona odn. zapremine materijala potrebno da bi se uskladištio 1 GJ toplote.

Relativne mase i relativne zapremine su u odnosu na fazni prelaz.

Ima li negde da se kupi metalna cev Ø1000mm ± 200mm dužine 3000mm, palo mi na pamet da od nje napravim rezervoar, samo joj zavarim dno i ubacim cevi unutra (naravno i neka ojačanja i noge).

Okušaj sreću na otpadima. Kad sam ja tražio, pronašao sam na otpadu u ZR tako nešto sa zidom debljine 5mm. Fale samo okrugli poklopci. (200evra)
Pogledaj i po oglasima. Ja sam svojevremeno našao i prohromski od 1000l rashodovan u mlekari... (600evra)
To treba tražiti polako.

Nasao sam na otpadu u Zelezniku gotov rezervoar tih dimenzija , ali je bio problem izvuci ga iz ostalog krsa . Onda problem u kakvom je on stanju , pa prevoz . Stalno problemi , ali i njih ce prevazidjemo . Inace se prodaje na kilo , 50 din / kg.

Dobro jutro
citam ovu Vasu temu i vidim da niste bas dobro informisani o nekim stvarima.....toplotne izmenjivace od bakra i prohroma rade ljudi u Pozegi,narucis sta ti treba i dobijes gotovo sve, akumulatore tolplote rade hrvati i nasi ljudi u Zajecaru.....a umesto grejaca koji Vam trose veliku kolicinu struje moze da se koristi toplotna pumpa vazduh voda koja radi efikasno do -15C i na tj temperaturi joj je COP oko 2.3 sa povecanjem temperature raste COP.....ove pumpe mogu da se nabave relativno jeftino.....4 puta jeftinije nego sto mislite .Toplotne pumpe su snage od 7-50kw sa temperaturomvose 55-65C.....Tek ovakav sistem za grejanje sa toplotnom pumpom i akumulatorom toplote moze da bude jeftin i opusten......toplotna pumpa od 4 kw angazovane snage sa 18 kw oslobodjene toplote je pravo resenje za Vas...........ona stoji pored kuce i radi bez problema....a ako je bas veliki minus napolju, onda se upale dodatni grejaci male snage.......

Super. Podeli tu informaciju sa nama. Gde to ima, šta je to i koliko košta. Daj neki link da vidimo.

@tihi2
imas pp

Mogu jedino na PP

@magnetista
posalji i meni na pp ako moze
pozdrav..

Magnetista,
pošalji na pp. Ja tamo ne vidim ništa.

Bio bih Vam zahvalan kad bi ste i meni poslali linkove na pp. Poz.

Izgleda da se dosta ljudi interesuje sa ovo .Jel moze i za mene na pp.?

Zdravo.Toplotne pumpe su odlicne proizvodnje sa kvalitetnim kompresorima...sanyo, copleand, panasonic, hitachi, ......a cena im je smesna u odnosu na nase cene...npr od 7kw koja greje vodu do 65 C je 1000 e + troskovi dostave,m carine i pdv , a od 18 kw je 1500e + dostava i carina +pdv.Imaju DC inverter toplotne pumpe a imaju i obicne toplotne pumpe koje mogu biti samo za grejanje za grejanje i hladjenje i za grejanje hladjenje i toplu vodu u bojleru......mislim da je usteda na ovaj nacin ogromna a prilicno si ususkan...nema pepela dima itd itd...i mirno cekas racun za struju.....

_{[Ovu poruku je menjao magnetista dana 23.10.2010. u 20:49 GMT+1]}

Zna li neko da li je tank od 500 litarta dovoljan da akumulira toplotu preko noci za grejanje kuce od 70 m2?

Jeste ako ti je dovojno 11kwh energije za ceo dan.

samo 11 kw moze da se smesti u 500 litara?

Magnetista, šeme i slikice su OK. Ima cela tema o toplotnim pumpama na ovom forumu.
Imaš li neke dijagrame snage i COP po temperaturama? Proizvođači navode obično max COP i to na +7*C, a meni treba i na drugim temperaturama.
Ko je proizvođač? Koji model?

1m3 vode na 60*C akomulira 70kwh energije. Ako ti sistem radi na 60*C, a greješ vodu na 80*C imaš samo 20*C korisne energije, za 1m3 je 23kwh, a za pola 11.5 što je tu negde.
Ako je polazna voda za kuću 40*C, a greješ rezervoar na 80*C onda je to duplo.

11 kW se dobija uz razliku temperature od 20 stepeni C iz formule:

Q = m x c_p x deltaT tj. Q = ro x V x c_p x deltaT gde je ro-gustina [kg/m3], a V je zapremina [m3], c_p je specifična toplota materijala [kJ/kg C].

Dobijeni rezultat podeliš sa 3600 sec da bi se dobila jedinica u kW.

znaci moglo bi 15 tak kw da akumulira ako povecam temperaturu do 90C.....

@tihi2
proguglaj malo climaveneta HRAN 0071
ako ti odgovara znam gde ima jedna viska

Uz razliku temperature od 30 step C dobije se oko 17.5 kWh.

Jeste ali to možeš ugrejati samo strujom. Sigurnosni termostat isključuje na 92*C (kažu, ali kako koji, neki i ranije). Prevelika je to temperatura, nije realno.

imam utisak da ste strucni za ove teme,od mene strucniji svakako....mozete li da mi kazete koliko mi energije treba za grejanje kuce od 65 m2 u prizemlju i 65 m2 na spratu , kuca je od giterbloka sa fasadom od 10cm stiropora i dobrom stolarijom.Sada se greje samo sprat sa ta peci od 2,5 kw i radijatorom uljanim od 2kw .
Jedna riba koja radi proracune za jednu firmu dala mi je projekat po kome mi treba 10kw za prizemlje i 8.2 za sprat .Meni se to ne slaze sa realnim stanjem jer sada sprat grejem sa 5.5 kw struje.....hteo sam da uradimcentralno grejanje ali su me zainteresovale toplotne pumpe i akumulatori toplote.Nasao sam to povoljno.Nadrugoj strani neko kaze nikakvi akumulatori samo kotao na drva 23 kwi to je to....u totalnoj sam konfuziji.....

Ako je ona tako izračunala onda je valjda tako. Sigurno je imala precizne i potpune podatke i dimenzije koje mi nemamo.
Računa se na -15 ili -20*C spoljne temperature koju nisi imao, pa si u zabludi da sa onoliko možeš da greješ.
Toplotna pumpa je odlična prilika da se na objektu napravi sistem koji može da greje zimi i hladi leti.
Šta izabrati je veliko pitanje. Na forumu ima mnogo ideja i realizovanih rešenja, iskustva, pa sedi i pročitaj sve.
Mnogo se nauči, pa onda i odluka bude primerenija željama i mogućnostima.

Imaš ti ovde program za proračun gubitka toplote kuće.


Ne znam šta znači 5.5 kW struje? Nisi se dobro tehnički izrazio.

da kwh

Ima i možda jednostavniji program za korišćenje na http://u-value.com.nt3.c-a.hr/...b987cdf29d16ceb797d136f39f14d6
Sa leve strane se biraju materijali (jedan ili više) i dobija se U koeficient provodljivosti. Površine se izmere, pomnože sa razlikom temeperatura, pomnože sa U i eto gubitaka.

Sto vise citam razna resenja , padam u sve veci haos.......mnogo resenja postoji ali sta je zaista najbolje uraditi .....Toplotna pumpa jeste lagodno resenje ali cini mi se da fancoil uredjaji isusuju vazduh isto kao TA peci pa me to malo brine.
Trenutno je dolar pojeftinio tako da ova pumpa 18 kw sa 6 fancoil uredjaja izadje maximalno 2500e fco Beograd.Za postavljanje radijatora i kotla za etazno grejanje na drva EkoCet 23 traze mi 2.700evra.....kad uporedim ovo onda je toplotna pumpa bolje resenje ali kad pomenem toplotnu pumpu majstorima samo gledaju belo ......nemaju pojma o tome (ovde u Valjevu).
Toplotna pumpa moze da objedini grejanje , hladjenje, toplu vodu u bojleru i solarni kolektor.......sve mi to izglea ekstra lepo na papiru ali nemam povratnu informaciju iz prakse od ljudi koji to imaju.


_{[Ovu poruku je menjao magnetista dana 24.10.2010. u 09:31 GMT+1]}

Pročitaj sve, pa razmisli, pa pročitaj ponovo. Nije to stvar koja se rešava za jedan dan.
Toplotna pumpa ne daje preko 55*C (a da ima pristojan COP, čak ni dvostepene) pa tome moraš prilagoditi grejanje tj tada najverovatnije otpada radijatorsko.
Podno grejanje se najviše približava idealu da razlika između grejnog tela i okoline bude najmanja.
Kada bi postojalo najbolje rešenje za sve - svi bi to imali u kući.
I još nađi ko će ti to uraditi. Tu nema improvizacije. Ko nije radio - nije za tebe.
Ono za -15*C i COP 2: teško da je istina, ja to nigde nisam uspeo da nađem. Uglavnom se svodi da se na temperaurama ispod -5 COP blizu 1.
Ima tu još jedan problem: oko 200m od kuće imam Roda prodavnicu koja ima 8 ventilatora od valjda hladnjaka napolju. Nije bučno, ali se čuje (valjda onih manje od 50db). Komšija koji je odmah pored prodavnice hoće da izludi od stalnog dvadesečetvoročasovnog zvuka. I meni kad se približim nije prijatno, jednostavno unosi nervozu. Imam i ja 2 klime, ali se one pale povremeno, a ovo radi stalno. Ja bi tamo poludeo za 3 dana.
Kako to uneti u odluku?

_{[Ovu poruku je menjao tihi2 dana 24.10.2010. u 09:53 GMT+1]}

U pravu si za ovo za buku i mali COP na -15C, i o tome sam razmisljao......cini mi se da je ova TP namenjena vise za poslovne prostore.....ipak je tesko odluciti kada nemas nikakvog iskustva o tome.

Posto imam mernu grupu imam malo jeftiniju u struju razmisljao sam i o elektricnom kotlu.Sta mislis da li bi nesto znacilo da kotlu na struju od 18 kw dodam akumulator toplote od 500 litara u smislu smanjenja potrosnje skupe struje ,smanjenja temperaturnih oscilacija i smanjenju vremena izmedju dva paljenja kotla?

Takodje mi je pala na pamet ideja o rednom vezivanju bojlera cime bi se u jednom cugu dobio i akumulator toplote i elektricni kotao ...na primer 3-4 bojlera po 80 litara redno vezani i svaki sa po 2 kw....svaki ima izolaciju , sve usaglasiti sa kvalitetnim visekanalnim termoregulatorom....na taj nacin ima dosta veca akumulacija vode u sistemu , izolovano je a grejaci su po 2 kw i omogucavaju postepeno paljenje ....
Imam neki italijanski bojler 80 litara , voda se u njemu greje imam utisak do kljucanja a moze da cuva toplu vodu i vise od 36 sati zato mi cesto pada na pamet ova ideja....

ne zaboravi da rednim vezivanjem povecavas otpor instalacije sto znaci da moras da stavis jacu pumpu sto za posledicu
ima sustanje radijatora.
svako grejno telo isusuje vazduh neko manje neko vise a direktan uticaj na isusivanje vazduha ima temp. vode
u grejnom sistemu a fankoili isusuju manje vazduh od radijatora ako se pravilno dimenzionise sistem.

manje isusuju jer rade na manjoj temperaturi .....predpostavljam....ne znam za sta da se opredelim......

Po meni, akomulator ispod 1000l nema smisla. 12 bojlera je skuplje od namenskog akomulatora. Na stranu što su priključci 1/2cola što je jako malo za grejanje i otpor je, što Genije kaže, prevelik.
Ako je tačno, a nema razloga da nije, ona računica za gubitke od 18kw, tebi treba za dan 120kwh (+5*C) do 160kwh (0*C) za ceo dan. Lako je izračunati koliki akomulator treba i do koje temperature to može biti jedino grejanje.
Ne znam koje cene važe za mernu grupu i koju snagu možeš povući, ali sa 12 bojlera od 2kw ti vučeš po svakoj fazi 8kw tj 35AH samo za grejanje. Za prosečnu kuću je to ozbiljan limit.

Racunski tomozda tako ispada ali ja znam da je jedna pec od 2.5 kw koja radi non stop ceo dan i po nekad jedan radijator uljani od 2 kw dovoljan za 60kvm na prvom spratu....tokom cele zime( unazad 5 godina) .
Bio bih zadovoljan iako bi akumulator toplote izdrzao da greje i do jedan -dva sata popodne....ne mora do 22 uvece.....
Jeftinija struja na mernoj grupi je 1.65 +pdv a skuplja 4.855+pdv kilovat angazovane snage 620.517 + pdv
Video sam u nekim prethodnimt emama da postoje neki grejaci na 380V koji imaju manju angazovanu snagu.Da li elektricni kotlovi imaju te grejace ili moras posebno da pravis?Koja je razlika u angazovanoj snazi ?

Kako vam se cini ovaj akumulator toplote?

Ti najbolje znaš. Ali porediš jedan sprat od 60m2 koji greješ sa 2.5kw, a tamo si rekao da imaš dve etaže itd. Teško sa jednim grejnim telom možeš da imaš jednaku temperaturu u više prostorija na 60m2. Nema veze, svakako treba da izračunaš.
Jeftinija struja u mernoj grupi i plava niža tarifa su jednake dok je plava viša tarifa značajno skuplja (6.62+PDV). Ali angažovana snaga za 25A osigurače je 307din. Trebalo bi sračunati kada se isplati merna grupa, pogotovo što bi se koristila samo pola godine, a ako se još pošteno računa onda ispada samo 4 meseca...
Grejači koji rade na 380V nemaju drugačiju angažovanu snagu već samo po fazi vuku manje ampera. Ja imam 3 takva grejača od 6kw, spojeni su na sve 3 faze i vuku po fazi 5A umesti 9A. To je važno kada se angažovana snaga bude naplaćivala po ulaznom osiguraču u kući (kažu dogodine) a koji je sada po kućama uglavnom 25A.

VAZNA INFORMACIJA za ljude sa TA pecimaI DRUGIM VELIKIM POTROSACIMA STRUJE:
Nasao sam mono/3faznu MTK sklopku za automatsko uklucivanje iste (odnosno TA peci,
bojlera,...)sa signalom EDB-a za ukljucivanje nize tarife, snage 20A, a cena je nesto preko
3000din. Proizvodjac je "Moeller"( pogledajte listu partnera-distributera):

http://www.moeller.rs/kontakt.php

Ova (sinska)sklopka potrosacima daje elegantno, pouzdano i jeftino resenje za racionalno
koriscenja elektricnih potrosaca, a EDB-u olaksava "peglanje "potrosnje.

=====================

Inace, sagledao sam da mi je vremenski i finansiski jedino odrzivo resenje grejni sistem sa
Akumulatorom toplote, i odluco sam da ga napravim. Moj plan je AK od oko 3000l, sa 2
izmenjivaca(1 za sistem grejanja radijatorima, a drugi za "unos" energije toplotne pumpe,
koju planiram da ugradim u drugoj fazi), i 2-3 elektrogrejaca po 6Kw(6=6=6 ili 6=12).

Molim kolege "tihi2"-og i "magnetista"-u za e-mail adrese.

2.) Pitanje za g. "magnetista":
Molim Vas za informaciju (podatke o proizvodjacu ili prodavcu i cenama) toplotih pumpi
za koje kazete da su dostupne po pristupacnim cenama, koje ste naveli na forumu, i Vasa
eventualna saznanja o kvalitetu istih.

3.)Pitanje za g. "tihi2"-og:
Da li grejači elektrokotlova (imam Termomontov ETK od 24Kw, 6+6+2x6) rade na 380V ?

http://www.termomont.co.rs/site/view_product/id-13/

Molim Vas za informaciju o proizvodjacima izmenjivaca i plasticnih i metalnih "posuda"
za Akumulator toplote.


Unapred hvala.
[email protected]

Model je Z-NT230/4S.
Evo slikle i detalja:

http://rapidshare.com/files/432168588/ZTN_2304S.jpg

Ne znam na koliko rade, ali traže osigurače 3x35A. To može da košta dosta ako EPS počne naplaćivati angažovanu snagu po osiguračima.
Ja sam moje naručio kod električara jer se, kaže, grejači od 380V drugačije motaju. Bilo 1200din (oko 15evra) komad i šrafe se na otvor od 5/4.
Email imaš na Inboxu pa se javi.

tihi2,

Pocetnicke muke: gde se nalazi Inbox?

Pisao sam ti na tvoj E-mail koji si dao. Tamo čitaj pa odgovori.

Inbox se nalazi u "privatne poruke" ispod tvog ulogovanog user name krajnje desno i klikneš ga i odmah si u Inboxu a to znači da si primio poruku od nekog odn. imaš spisak primljenih poruka, a gore iznad Inboxa imaš Novu poruku kad hoćeš nekom da pišeš, a pored njega imaš Outbox i tu imaš spisak kome si sve poslao poruke.
Moraš imati najmanje 5 postova na ovom forumu da bi stekao uslov tako da možeš da šalješ nekom poruke

Kako je za akumulator toplote od 3000l, samo cena limova (4mm) od prohroma iznosi 1500e, i to za tehnicki nepovoljniji cetvrtasti AT
(2x1x1,5m =bez otpada), a osetno vise za cilindricni (fi1500x1700mm), namecu se dva pitanja:

1.) Postoji li drugi materijal koji bi zadovoljio gradnju akumulatora toplote sa dodatnoim elektricniim grejacima i 2-3 izmenjivaca?
(verujem da bi plastika zahtevala veliki majstoprluk, na koji se, uSrbioji, nije mudro oslanjati).

2.) Nacuo sam da je kineski prohrom (limovi) mnogo jeftiniji od ovoga na nasem trzistu.
Kako nisam uspeo da ga nadjem, ima li neko neku vrednu informaciju o tome?

PS:Grejaci na el. kotlovima rade na 380v

Kako je za akumulator toplote od 3000l, samo cena limova (4mm) od prohroma iznosi 1500e, i to za tehnicki nepovoljniji cetvrtasti AT
(2x1x1,5m =bez otpada), a osetno vise za cilindricni (fi1500x1700mm), namecu se dva pitanja:

1.) Postoji li drugi materijal koji bi zadovoljio gradnju akumulatora toplote sa dodatnoim elektricniim grejacima i 2-3 izmenjivaca?
(verujem da bi plastika zahtevala veliki majstoprluk, na koji se, uSrbioji, nije mudro oslanjati).

2.) Nacuo sam da je kineski prohrom (limovi) mnogo jeftiniji od ovoga na nasem trzistu.
Kako nisam uspeo da ga nadjem, ima li neko neku vrednu informaciju o tome?

PS:Grejaci na el. kotlovima rade na 220v

Ima o sam ponudu, 2500l rezervoar od prohroma 3500-4500evra, a čelični 4mm 1500evra. Prva varijanta bi se isplatila za 11 godina, a druga za 6 ako poredim sa gasom.

tihi2,

Mozes li mi reci koji je celik bio u pitanju u toj ponudi od 1500e.

Finansiski gledano, resenje bi moglo biti celicni AT u kome bi se ubacio neki inhibitor korozije.

Ili antifriz???!!!

Ima li iko ikakvu tehnicki osnovanu procenu koliko bi takav AT mogao trajati ?

Moze li neko da preporuci celik koji bi odgovarao ovakvoj aplikaciji?

Nemam pojma koji je čelik. To prave u Brodogradilištu u NS. Bio sam tamo i pričao sa ljudima. Inače je namenjeno toploj potrošnoj vodi u zgradama i imaju raznih kapaciteta. Stavljaju antikorozivnu zaštitu i farbaju iznutra i kažu da je vek 5-10 godina. Ima dosta otvora, a može i da se menja što-šta. Ima otvore za čišćenje kamenca i dosta spojeva.
Možda može i duže da traje jer je u pitanju ista voda koja cirkuliše a ne nova (kao u bojleru), ali znam 2 slučaja gde su na zgradi menjali posle 5 i 7 godina takav neki rezervoar od 4000l nekog proizvođača iz Srbije. Svakako mi je to bilo preskupo. Ova plastična varijanta mi se isplati za 2 zime. Jedna je prošla, krenula je i druga. Godišnja ušteda u mom slučaju je oko 500evra.
Cukanami imaš moj Email na onoj Eunet adresi.

tihi2,
ne radi ti link. Da li bi mogao da nađeš još neki jednostavniji program za korišćenje? Hvala!

Baš mi je žao. Jako mi se sviđao. Valjda su nešto promenuli. Naći će se nešto drugo.
Goooooglajte za U-value ili sično.
Ovaj je samo engleski
http://www.builddeskonline.com/sw56207.asp


<sub>[Ovu poruku je menjao tihi2 dana 27.11.2010. u 13:11 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao tihi2 dana 27.11.2010. u 13:12 GMT+1]</sub>

imaš ovj prosti al' dobar je za prvu pomoć
http://www.hanpau.com/extra/uvalue.zip

Pre neki dan sam razgovarao sa drugarom koji me i zapalio za ovo . Pricam mu da trazim cisternu za akumulator i odgovarajuci izmenjivac koji bi ubacio u nju . On me pita , a sto cemi izmenjivac , ? Sistem koji je on imao prilike da vidi i koji radi vec dugo , voda iz akumulatora ide i sistem za grejanje radijatora . Uoravljanje temperaturom vrsi sobno termostat koji vezan sa trokrakim ventilom.Trokraki upravlja dali ce ici voda iz akumulatora ili ce kruziti sistemom. Uverava me da je to mnogo jednostavnoje i ima vecu iskoriscenost. Samo bi bilo potrebno staviti malo vecu ekspanzionu posudu np 100lit.

Takav rezervoar mora biti napravljen za rad pod pritiskom od najmanje 3 bara i ekspanziona posuda treba da je oko 10% od ukupne količine vode u sistemu. I sve je OK, radiće dobro.
Ako imaš izmenjivač onda je rezervoar jedna obična kanta sa poklopcem bez pritiska (mnogo jeftinija od rezervoara pod pritiskom) i nema dodatne ekspanzione posude. Ja imam 4*C manju temperaturu na izmenjivaču od temperature vode u rezervoaru.

Da to si u pravu . Treba da ima ekspanzionu posudu vacu nego za zatvoren sistem , i to je sto meni naj vise stvara problem , zbog prostora .
Zanima me , od cega ti je izmenjivac i kolika je njegova zapremina , u odnosu na akumulator.

Nije važna zapremina već površina koja je u dodiru. Formula za energiju je

E[kw]=povrsina_izmenjivača[m2]*razlika_temperature[*C]*koeficient_provodljivosti

koeficient_provodljivosti je za bakar 0.7 a ja sam koristio Rehau Alpex cevi za podno grejanje (koeficient 0.35) debljine od 20mm i to ceo kotur od 120m.

Pre prošle zime (kad sam to radio) mi je bilo jeftinije plastični rezervoar+izmenjivač nego metalni rezervoar_pod_pritiskom+ekspanziona_posuda. Od tada je bakar još poskupeo koliko znam.

Prednost mog rešenja je: jeftinije, ne rđa, ne prlja vodu.

Prednost metalnog rezervoara: može da se kači direktno na sistem, nema gubitka temperature na izmenjivač.

Ima nekih najava da bi veoma jeftino trebalo da dobijem jedan metalni rezervoar od nafte . Zapremine je malo preko 3000 lit i lima deb 5-6 mm. To su vesti koje sam dobijo , kad ga budem video , onda cu znati sigurno , ali mi takav odgovara . Videcemo.Poz.

Kada sam se ja raspitivao za rezervoar, bilo je da prečnik preko 1m može da naprave samo negde u Srbiji Kraljevo ili tako neko, kao jedini oni imaju presu koja može da napravi dance (gornji i donji deo valjka) tog prečnika.
Dance mora biti okruglog oblika i izgledati kao deo velike lopte, jer ravni poklopci ne mogu da izdrže pritisak od 2 bara.
Tako su mi ispričali i to više majstora.
Rezervoar od nafte je dobar, samo ga treba dobro oprati (ima hemije za to), ali oni nisu predviđeni za pritisak. Ako ga dobiješ jeftino, sve se isplati.

Pozdrav svima. Zanimljiva je tema pa se moram ukljuciti.Vise od 12 godina se bavim remontom i izradom novih kotlova za centralno grejanje, transportera svih vrsta i silosa tako da mi nije strano ni savijanje debljih limova- do 8 mm debljine i sirine 1000mm. Slozicete se da vise nego zadovoljava potrebe izdrzljivosti pritiska i drugog. U izgledu imam posao za jednu firmu koja se bavi ugradnjom termo pumpi -izradu tufera sto je vrlo slicno akumulatoru toplote mada nesto manje zapremine. Najvise radim sa kotlovskim celikom 5 i 6 mm debljine oznake c 1204-1212.
Naveo sam da radim i remont kotlova. Ostao sam zapanjen kada sam, konkretno u jednom slucaju, remontovao Stadlerov kotao star 26 god. Naime, spoljni plast kotla , koji je uzgred 3mm debljine je kao nov nakon svih tih godina. Hocu da kazem da vek trajanja celika za kotlogradnju je vise nego dugacak ali pod uslovom da je konstantno pod vodom, tj da nema naizmenicno pod vodom-suvo i obratno. Ovo nije bio usamljen slucaj, ista stvar je i kod Simanovackih kotlova, i/ili recimo, crnih cevi u sistemu cg: ugradjivao sam kotao u kucu gde je ne znam, drugi , treci kotao vec zamenjen i nakon priblizno 40-ak godina cevi koje su pristojno ofarbane i spolja nisu bile u vlaznom perfektno ocuvane.
Izrada rezervoara kruznog oblika nije nikakav problem ni od 5mm s tim da dno/dance ne bi bilo elipsastog oblika vec piramidalnog koji isto odlicno trpi pritisak.
A sto se tice cene, ubedjen sam da moze prilicno jeftinije od onoga sto ste naveli.

_{[Ovu poruku je menjao ivicasarita1 dana 09.01.2011. u 20:01 GMT+1]}

Ivice,

Molim vas da mi se javite. Nameravam da gradim akumulator toplote od oko 3000l.

Milan
065-872-2968
[email protected]

Da li neko zna , da li bi akumulator toplote mogao da se napravi od plasticnih , polietilenskih kaca ?

Ne vidim zasto ne bi mogao, ali bi kace morale da budu na tavanu. Zamisljam situaciju ako su u podrumu... pazi kad je mozda cak i to moguce! U takvom sistemu ne bi postojala ekspanziona posuda. Nego, otvoren sistem podrazumevao bi niskotemperaturnu akumulaciju, jer u slucaju visokotemperaturne ne samo da bi vodu bilo potrebno stalno dolivati, vec bi i kuca bila puna vlage! Znaci, podno grejanje, voda u kaci na 30 stepeni i to je to.

Nego, ima li neko razlog zasto ne napraviti zatvoreni bazen? Akumulacija i brckanje o jednom trosku

Ja kad sam pitao da mi garantuju 100*C niko nije hteo. Video sam leti na suncu one rezrvoare i dosta su mi meki na dodir. Kažu da može do 80*C, ali i to je na "pretpostavljam" a o pismenoj garanciji ni govora. Kaže da su namenjeni za skladištenje (hladne) vode i tako se i prodaju.
Negde sam pročitao da je jedan forumaš upotrebio takav rezervoar, izolovao ga i koristi.
Jeftin je, može da se proba, ali šta ako u sred zime procuri? Za 2-3 puta veću cenu imaš sigurno rešenje.

S obzirom na sadašnji tehnološki nivo razvijenosti, ne bih vam savetovao da koristite čak ni PP HD plastiku za skladištenje vrele vode, a i nije preporučljivo po plastiku ako se ista obloži i termoizolacijom.

Od kog materijala je onda najbolje napraviti taj akumulator toplote?

Pročitajte od prve strane ove teme.

Za to treba malo duze vremena a svako zastupa svoju ideju.....ne znam sta je najbolje....

Onda sačekajte @tihi2 kad bude pročitao Vaš post.

magnetista,

Da napravim malu devijaciju od trenutne teme:

Spominjali ste, ranije, neke povoljne toplotne pumpe.
Mozete li nam reci koje i po kojoj ceni?

Hvala

Nemam nista novo a pametno dodati. Procitati ovu temu od pocetka. Do proleca ce se naci resenje, nije rezervoar zec...
Pa ako ima nedoumica pitati ponovo.
Ja sam procenio da plasticni ima manje mana od metalnog i da je jeftiniji. Tako sam i uradio.

plasticni i jeste jeftinija varijanta jedina mana mu je sto treba ubaciti izmenjivace toplote da nebi bio pod
pritiskom.
kod mene u komsiluku je proizvodnja plasticnih burica od 50l-4000l od HDPE materijala i covek garantuje
da drzi bez problema 80 stepeni i moze da radi po zelji i sa debljim zidom doplati se samo razlika u tezini materijala
cena rezervoara od 4000l je cini mi se oko 400e al ako nekog zanima mogu da proverim tacnu cenu

To je vrlo lepa cena. Iskoristivo je za grejanje nižim temperaturama, a za radijatorsko malo manje a super je za prelazni period (mada taj prelazni period ispade više od pola zime). Ja ionako ne grejem vodu u rezervoaru više od 75*C, jer je grejanje projektovano da na 0*C napolju ulazna voda u kuću od 40*C održava temperaturu od 22*C u sobama.
Izmenjivač je oko 200evra za 12kw, pa kad se sabere sa plastičnim rezervoarom ispadne puno manje od 1500-1700evra čelični a sve za kapacite od 2000l.
Isplativost zavisi i od potrošnje: velikom potrošaču se mnogo brže isplati.
Ovo je rešenje za sve koji imaju instalisano grejanje, pa su naknadno stavili izolaciju i sad muče muku jer ne mogu dovoljno da uguše kotao. Samo produženje veka kotla će isplatiti investiciju, a o komforu i uštedi para i ogreva da i ne pričam.

Da li je neko koristio plocaste izmenjivace toplote umesto bakra ili PEX-Al-PEX spirale unutar plasticnog rezervoara ?

Pločasti izmenjivači mogu, ali treba dobro izračunati površinu pošto su pravljeni za protok fluida sa obe strane, a u akomulatoru je stajaća voda.
Ako se koristi neki program (npr Danfoss Heat Exhanger Tool ili slični - mogu se besplatno skinuti sa Danfoss sajta) može se naći model koji odgovara, ali ako nema protoka površina se značajno uvećava za istu snagu.
Tek onda se meri da li je to jeftinije od motanja bakrom ili Pex-Al-pexom. Na brzinu račun mi kaže da nije jeftinije. Jedino ako je problem prostora, pa mora. Ako nema mesta, koliki je onda akomulator toplote?
Možda ako se nađe polovni sa neke rashosovane klime ili rashladne vitrine...

vidim u Etazu prodaju gotove akumulatore Centrometal,
ima li smisla praviti ga ,kad gotov od 2000l kosta ~1000 evra + pdv ?

Molim za savet posto razmisljam da uradim sledece. Grejao bih deo kuce koji je oko 50m2 u prizemlju+50m2 sprat+50m2 potkrovlje. Sve tri etaze su jedna iznad druge. Imam izolaciju stiropor 5cm, unutrasnji zidovi na spratu i potkrovlju su uradjeni zid-vazduh(gips konstrukcija) gips. Stlarija PVC VEKA petokomorni i planiram da stakla zamenim niskoemisionim(mislim da se tako zovu). Lomim se izmedju peci Biodom 27 na pelet (posto dimnjak nemam, niti imam mogucnost da ga pravim sada) i elektricnog kotla 24kw sa akumulatorima 2000l. Nemam pretstavu moze li ovoliki akumulator zadovoljiti potrebe za grejanjem preko dana? Nocna potrosnja mi nije bitna jer imam prikljucak koji cu koristiti samo u rezimu jeftine struje... otprilike ovako...
350kw * 1,253 = 438,55
1250kw * 1,880 = 2350,00
1400kw * 3,759 = 5450,55
----------------------------
8239,1+18%=9722,78
racunica za 3000kwh mesecno ako je to uopste dovoljno za grejanje ove kvadrature....
Ima li neko slican sistem???
Ili iskustvo sa slovenackim kotlom na pelet Biodom 27. Postoji uvoznik, cena kotla je oko 3400e... ne bih se bas usudio da ga uzmem napamet. Uvoznik se kune da za moj objekat ne bih trosio vise od 4 tone pelleta.... Sto opet izadje oko 600-800 eura po sezoni, a koliko cujem i sa pelletom je uvek kocka (sastav, citaj kalorijska vrednost, vlaznost...).

Hvala unapred za svaki savet ili Vase iskustvo...

Trenutno najjeftiniji kamin na pelet za etazno grejanje 20kw snage na nasem trzistu je Termoflux Jajce..ima samo jedan prodavac u Srbiji ....2.400e sa PDV om .Sve ostalo je skupo a ista klasa.

Zaboravi sve ostale gluposti kad imaš poseban strujni vod za grejanje!!! U dogledno vreme, bar 10 godina a verovatno ni tada, neće biti jeftinijeg grejanja. Račun postaje velik kada se koristi viša tarifa, a ti to ne moraš.
192kw struje dnevno ja ne potrošim ni za 270m2 (sa 10cm izolacijom potrošio bi pola od toga) ni u najhladnijem mesecu.
Može ti pomoći...
Imam akomulator od 2500l i grejem ga sa oko 1800kw struje (2 brojila i ne ulazim u crvenu tarifu - toliko mi ostaje za grejanje) i tih 60-70kw na dan mi je dosta za prelazni period. Ali za januar mi fali, pa 4-6 dana u januaru ložim (da ne bi ušao u crvenu tarifu).
Hoću da kažem da ti takvih problema nećeš imati jer ćeš, kad uđeš u crvenu zonu, plaćati 3.7din/kw (a ja bi plaćao 17.75 što mi je abnormalno skupo). Realno, mislim da ti je dosta 2000kw mesečno i to za najhladniji mesec, a u svim ostalim manje.
I, povrh svega, si gospodin čovek, greješ se na dugme. Cela investicija je manja. Za 1300 evra nadogradiš sistem i nakriviš kapu.
Loženje, pelet (i pelet zahteva dimnjak!!!) i bilo šta drugo ne može tako pouzdano raditi kao struja i termostat, a pogotovo što znaš kakav kvalitet dobijaš (ne mogu ti podvaliti na meri i kvalitetu što je UVEK slučaj ako kupuješ drva, ugalj, briket ili pelet).

Mislis da bi akumulatori od 2000L drzali potrebnu toplotu za ceo dan za mojih 150m2 (do jeftine struje) bez dogrevanja???

POzdrav

Mora se izračunati.
1. koliki su ti gubici objekta.
2. kolika je polazna temperatura vode na -20*C ili (recimo) na 0*C.
3. na koju temperaturu planiraš da greješ vodu u rezervoaru (recimo 80*C)
4. kolika je razlika između temperature rezervoara i potrebne temperature polazne vode
5. izračunatu razliku pomnožiš sa 1.16 pa pomnožiš sa brojem kubika vode u akomulatoru i dobiješ koliko kw energije možeš smestiti u rezervoar
6. ako je to više nego što ti treba onda super, ako nije treba veći rezervoar.

Po vasem iskustvu i po boljoj iskoriscenosti , sta je bolje : u akumulatoru imati izmenjivac ili vodu iz akumulatora koristiti u sistemu grejanja.

Pitanje para i prostora (čega je manje).
Ja imam akomulator od 2500l i izmenjivač u njemu. Koštalo je ukupno oko 800 evra i zauzima prostor valjka kružne osnove od 1.5m a visine 1.8m. Sve je od plastike (izmenjivač od alupleks cevi i rezervoar od nekog poliestera za čamce u 6 slojeva).
Druga varijanta je rezervoar pod pritiskom uz koji mora ići i ekspanziona posuda od 200-250l koju treba negde smestiti.
Ne treba od toga praviti nauku, oba rešenja su dobra.
Ja sam izabrao moje rešenje vodeći se cenom: tada su mi (pre 3 zime) tražili 1500evra da naprave metalni rezervoar za pritisak od 3bara od 4mm lima, a 3500-5000evra od Inoxa.
U međuvremenu su ljudi naletali na otpadu i u oglasima na cisterne za lož ulje od 2-4000l i to za 200-300 evra pa to prepravljali. Svojevremeno sam se i ja lomio oko rezervoara od Inoxa rashodovanog iz mlekare ali mi bio mali i malo skup (1500l za 1500evra) ali ne rđa.
I da, u brodogradilištu u NS (koji su bili najjeftiniji) su mi rekli da je vek takve njihove cisterne 8-12godina (inače prave cisterne od 500 do koliko hoćeš litara za toplu potrošnu vodu za zgrade). Koriste standardni lim od 4mm kako i ostali, a sami peskiraju i farbaju brodskom bojom iznutra i spolja. Zato sam hteo ili plastiku ili inox jer oni, kao, traju preko 50 godina.

_{[Ovu poruku je menjao tihi2 dana 06.10.2011. u 00:18 GMT+1]}

Nasao sam na Kupindu rezervoar od 3000 l , i kupio ga . Cena mislim da je povoljda i ispala me , sa dovozenjem iz Smedereva do Obrenovca , 330 evra. Rezervoar je od lima 8 mm , i nikad nije ni za sta koriscen . Potrebne su neke male prepravke , ali bure je naj vaznije da je tu . Cim bude nekih novosti a i slika , javljam se .Poz.

Akumulatori toplote mogu da smanje drastično račun za grejanje ali i za hlađenje a obezbeđuju uravnotežen rad kotla odnosno toplotne pumpe.
Idealni su za korišćenje uz Toplotne pumpe ( voda & voda ; vazduh - voda ) kao i uz Električne kotlove ( obezbeđuju akumulaciju toplote tokom jeftine noćne tarife ).

Period otplate može da bude iveoma brz, a efekti se vide odmah kroz smanjeni račun za struju.


_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 20.11.2011. u 12:30 GMT+1]}

Da li neko zna kako treba da vezem topli i hladni vod na akumulatoru toplote koji sam prikljucio na postojeci sistem za grejanje?

Ja sam postavio tank od cisterne za naftu 3000l,i sipao vodu oko 2500l,ostavio otvoren sistem(znam da ne valja ali nisam nasao potreban izmenjivac) u vrh tanka(akumulatora)postavio izlaz ,mesaoni ventil i pumpu koja gura toplu vodu u radijatore.Znaci otvorena posuda,pumpa bez problema gura bez pritiska vodu.povratni vod sam vratio u donji deo tanka.Prosli mesec sam za 100m2 srednje izolovane kuce potrosio oko 4500din za grejanje(od8-9 sati do 22sata)tj oko 1500 kw jeftine struje.ovaj mesec negde oko 2400kw sto je oko 10000din za grejanje sa samo jednim brojilom.Ranije sam se grejao na ugalj i prosek mi je bio negde za sezonu 70000din(mesecno u proseku 12000din).
Spremnljen i kompresor tj toplotna pumpa koja ce da smanji troskove,ali jos nisam kupio izmenjivac pa nije u funkciji.

Na drugoj temi , akumulatori toplote , sam postavio moja zapazanja trenutna , sa postavljenim akumulatorom . Ako bude nekih nivih , javljam se ovde . Takodje ako imate pitanja i komentare , tu sam , cekam . Poz.

Posto mi je ulaz u kotlarnicu sirine 80 cm nemam mogucnost da unesem gotov akumulator toplote.
Znaci ostaje mi da unesem plocevinu i da je varim.Potrebne su mi informacije ili sema o debljini ploca,ojacanjima i sl.

Postoji i varijanta da se akumulator toplote postavi na tavan ,ako imas mogucnosti za to

Objekat ima potkrovlje tako da nemam tavan nego tavanac(tavancic).

Da ti malo staneš sa investicijom. Kako Ministarka kaže, razlika niže i više tarife neće biti 1:4 a onda se pravi nova računica kada i da li se to isplati. Doduše, obećavala je i nižu tarifu popodne ali to je bilo oko izbora. Za sada izbori ni na vdiku i moguće da će ovo poskupljenje ispuniti. A kad je kod nas nešto pojeftinilo?
Ja sam se nekako provukao, 4 zime se tako grejem, posle 2 sam isplatio investiciju a ove zadnje 2 zime su čist ćar.
Za rezervoar pod pritiskom se koristi lim 3-4mm, a ako je bez pritiska 1,5-2mm. Doduše okrugli su, za pravougaoni koji ti hoćeš trebalo bi neko ojačanje cevima od bar 30x30mm pogotovo ako je visoko (a trebalo bi, da topla voda bude u slojevima).

Plan je

2mx2mx1m=4000l Koliko ojacanja 30X30,na kom rastojanju,vertikalno ili horizontalno?
@tihi2 Primarno grejanje bilo bi na cvrsto gorivo struja samo do crvene zone.
U buducnosti kineska toplotna pumpa (oko 2500 eur.)
P.S. Ministarku vise gledam nego sto je slusam!

Za čvrsto nema greške. Ako si mislio 2x1x2 kao dužina x širina x visina onda ok. Rekao bih da planiraš da je bez pritiska. Ako je pločevina onda mora biti uvek u vodi inače brzo će zarđati.
Ako ti je strana 2m, bojim se da je 30x30 malo. Ipak su 4 tone vode ali to ti mora neko izračunati. Gledao sam plastične rezervoare za običnu vodu koji izgledaju kao krofna pri čemu je sredina spojena da bi se izbegao veliki pritisak vode.
A Ministraka mnogo bolje izgleda nego što priča. Tipičan primer da plavuša u 2 dana kaže suprotne stvari a da ni ne trepne.
Seti se onog letos za nižu tarifu popodne... "biće niža tarifa bar 2 sata", pa sutra "neće biti to je opterećenje za EPS", pa uveče "biće, mi smo to obećali" pa spasonosno rešenje "neće biti jer nije fer prema potrošačima koji imaju jednotarifno brojilo"...
Sada ista priča, "struja neće poskupeti ove grejne sezone", pa za 2 dana "struja mora da poskupi, a menjaćemo i tarifni sistem", pa onda "za građane nema promene, ostaje 1:4 i 3 zone", pa onda "ne može da ostane 3 zone već će biti 2", pa onda "tarifni sistem je gotov i odnos će biti 1:2,5 ili 1:3"... pa kad je gotov koliko je?
Šta će stvarno biti, živi bili pa dočekali. Do 1. februara.
Uvek se setim Balkan Expresa i pitanja "Jeste li vi muzičari?", a oni "daaaa". "A jeste muzičari?", "Ma neee"... Baš pišem svašta, bolje da tetki odnesem lek...

Upravo 2x1x2 kao dužina x širina x visina bez pritiska sa izmenjivačem.
Ako neko ima savet oko ojačanja bio bih zahvalan.

Ne bi trebalo neko jako ojacanje , ako se radi otvoreni sistem , bez pritiska . Moj rezervoar je od plocevine debljine 8 mm , savijene u fi 1100mm i duzine 3 metra , sa ravnim dancima . Ima u unutrasnjosti samo dva vinkla 40x40 na sredini , unakrsno zavarena , na medjusobnom razmaku od 300mm . Naravno da mi je otvoren sistem , sa dodatnom posudom . Ipak je posuda pod pritiskom mnogo bolja , ali i mnogo skuplja .
Pozdrav.

Inace sto se tice nase nam ministarke, u pravu ste . Mnogo je bolje da se samo pojavljuje , ali bez tona . hahahaah , salu na stranu , jeste ....... to sto jeste , ali je i obrazovana , ima strucnost , ali nije politicar , a za to mesto je to potrebnije od strucnosti.
Toliko o politici i necu vise . Bavimo se malo strucnim stvarima.

Da li bi mogao da uguras cisternu za loz ulje? Ona je sirine 75cm. Mislim da je puno manja investicija u odnosu na kupovinu ploca. Mene je kostala 160 eur-a.

Nikako tu je pec na cvrsto pa odzak pa cevi(instalacija) pa jos kojesta.Jedina mogucnost je uneti plocevinu na kant i variti na licu mesta.

Od kako sam decembra 2018 pročitao blog

http://stsrdjan.blogspot.com/2...lator-toplote-at-buffer-u-sist...

imam želju da ugradim AT. Sa druge strane, u Nišu nisam uspeo da nađem nekog ko je AT već ugradio , pa da mi preporuči projektanta ili bar instalatera...

Zato Vas molim da mi kažete šta mislite o ovoj ideji:
Stan je 85 kvm (sprat u kući), gubici na -15 izračinati na 12kw. Računam da u proseku, po uobičajenoj zimi iznose oko 8 kw.
Predloženi AT od 2000l može da akumulira 105 KWh (Q= (delta 45C * 4,2 * 2000)/3600). Računam da je 105KWh dovoljno za 13h grejanja (105=13*8).
AT bi grejao kotlom koji već imam od 40 kw. Sa tri loženja računam da može da da proizvede 105 KWh.Za automatiku bih uzeo HeatOn.

Prednosti: ložim kada meni odgovara (od 21 do 24), tršim toplotu sutra tokom dana, kotao radi maksimalnom snagom 3h dnevno.
Mogu i na jeftinu struju da dogrevam, do crvene tarife (oko 1200 KWh mesečno).

Da li je ovo što sam napisao tačno, ili sam nešto pogrešio? Ovde nismo čitali ništa o protoku, a izgleda da i to treba uzeti u obzir.

Gubici na prosečnoj zimskoj temperaturi u Vojvodini (+5.5*C) su bliže 6kWh/sat (umesto onih 8).
Ako su gubici kuće od 85m2 na -15*C celih 12kWh onda kuća nema izolaciju. Ja imam tolike gubitke na 270m2 u tri etaže.
Investiraj 20 000 din u 10cm mineralne vune po tavanu i smanjićeš gubitke za 30%. Isplati se za pola jedne zime.

Hvala za brz odgovor.
Kotao od 40KW je za celu kuću prizemlje+3 sprata, a ja imam samo jedan sprat (85kvm) tako da izolaciju spoljnu ne mogu da stavim (imam unutrašnju). Cela kuća već 30 god ima jedan sistem grejanja sa tim kotlom, a ja i želim da uvedem AT i odvojim moj stan. Ostali spratovi da se greju kao i do sada, a ja da koristim AT za grejanje na jeftinu struju i dopunu kotlom kad ga ostali spratovi ne koriste (posle 22h).

U kuci je dovoljno toplo kada je polazna voda od kotla ka radijatorima oko 50 C.

Kako rešiti automatiku koja 1. kontroliše punjenje AT, 2. toplotu regulisano iz AT šalje u radijatore?

Ne mogu da nađem ko u Nišu da mi uradi projekat?

Ne bi bilo loše da pitanja postavljaš na jednom forumi ili bar u jednoj temi jednog foruma. Svi mi čitamo oba foruma (i još neke) i sve teme vezane za grejanje pa ponavljanje pitanja nema efekta.
Odgovor sam napisao ali ga sada ne vidim, možda ga nisam poslao.
Ukratko, to što hoćeš je izvodljivo ali dosta komplikovano. Potrebna je neka elektronika koja će upravljati elektroventilima i prepravka tvog voda (pitanje je da li imate svako poseban vod na sprat ili je vod zajednički).
Dakle, potrebno je 3-4 para elektroventila (ja sam to rešio termostatskim ventilom koji umesto termo glave ima on-off motor, oko 80 evra par), elektronika bi mogla biti i tajmeri, treba ih bar 3-4 koji treba da su sinhtonizovani (jedan je oko 700-800din i moraju biti digitalni jer pamti vreme i kada nema struje) i prepravka instalacije + kupovina akomulatora.
Nije jeftino.
Najveći problem je ili će biti kako podeliti troškove. Pošto svako plaća svoje, pitanje je koliki je čiji deo, kotao u 22h nije hladan ta energija nije tvoja, pa posebna gomila tvog uglja, pa noćno loženje, pa počelo jutarnje grejanje a ja baš naložio (jer ujutru treba da ti je akomulator pun tople vode)...
Ovakve stvari se ni sa najbližim prijateljima, rođacima (pogotovo njima) ne može dogovoriti a da ne spominjem komšije.
Mnogo jeftinija i čistije rešenje sa manje problema je da se potpuno odvojiš i kupiš svoju peć (pola peći košta prepravka i tajmeri).
Ako ovo uspeš da realizuješ, potpisujem da ćeš posećivati sud, biti suočen da tužbama i povremenim sabotažama... svakako računaj da ćeš se preseliti u kotlarnicu i veći deo dana i svo svoje slobodno vreme čučati tamo.

Izvinjavam se zbog cross-posta, sad sam čitao zašto je neumesno. Razmišljam i o nabavci AT i o načinu grejanja (struja ili drva), zato sam se uključio o obe teme. Nisam očekivao da se ljudi avgusta uključe u diskusiju o grejanju, ali su me forumaši prijatno demantovali. Neki od njih su prisutni samo na jednom forumu.

Svakako su ljudski odnosi faktor. Moj deo kuće je 1/2 prizemlja + 1 sprat, a ujak ima 1/2 prizemlja + 2 sprata. Tako da nema komšija, nego jedino sa ujakom treba da se uskladim. Uveo bih ja svoj kotao kao što ste predložili, ali kuća ima samo jedan dimnjak. Izgradnja drugog od 15 m je neisplativa. Pored toga ovaj kotao od 40 KW smo kupili prošle sezone dok jos nije bilo problema: "ko je uneo drva, ko je ložio, ko je iznosio pepeo". Meni odgovara tako jak kotao jer brzo puni akumulator (sa loženjem od 22 do 24h bi dao 70-80kwh).



_{[Ovu poruku je menjao SG kamikaza dana 18.08.2019. u 12:46 GMT+1]}

Ako odvojiš svoje grijanje od zajedničkog grijanja javlja se problem 40 kWh energije koju proizvede kotao i nema tko potrošiti istu, sam si naveo da su gubitci na 1/2 stana oko 12 kWh.
To što želiš je moguće napraviti da sve radi automatika, samo jedan prekidač se prebaci ručno ili umjesto istog postaviti 2 timera koji će u određeno vrijeme dovesti napon na tvoj sustav ili na stari sustav.
Mišljenja sam da te sitne probleme sa drugim korisnikom riješiš dogovorom i dogovorite poboljšanje grijanje sa spremnikom i regulacijama koje se dodaju na postojeći sustav, smanjiti potrošnju i kvalitetnije se grijati.
Ako baš želiš tako kako si mislio mogu nacrtati shemu spajanja pa objaviti ovdje. U tom slučaju cjevovod tvog prostora se mora odvojiti od postojećeg sustava. Možeš napisati kako griješ toplu vodu za sanitarne potrebe do sada i kako misliš ako razdvajaš grijanje.

Poštovani Tihi, u pravu ste za sporove, rođaku se ne dopada ideja da ja koristim zajednički kotao na drva noću za grejanje akumulatora, tako da mi ostaje moj električni kotao koji imam instaliran od 24kw.
Onda se pitanje svodi, da li je bafer od 2000l sa delta T 80-40 , dovoljno da greje stan od 85 kvm , sprat u kući. To je q=(40*4,16*2000)/3600=92 kwh nocu da se napuni na jeftinu struju, danju da se potroši.

Moj stan je sprat u kuci, kvadratnog oblika 85 kvm, giter blok i fasada, unutrasnja izolacija stiropor 3 cm, dvostruku drveni prozori (stari ali ne duvaju , Slovenija). Sprat ispod mene se ne greje, sprat iznad se greje. Izračunati gubici na -17 su 12 kw.

<sub>[Ovu poruku je menjao mcmc3001 dana 05.09.2019. u 13:34 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao mcmc3001 dana 05.09.2019. u 13:44 GMT+1]</sub>

Možda je 92kWh dosta ali to je potrošnja od 2700kWh mesečno što je KATASTROFA.
Ako su gubici stvarno 12kWh na -17 (u šta jaaako sumnjam) onda od toga nema ništa. Kako si računao gubitke?
Ja na 270m2 imam 12kWh gubitke, imam gubitke za plafon a ti nemaš jer se greje stan iznad. Za pod su gubici polovina ili još manje nego da je na zemlji. Ostaje samo gubitak zidova koji bi trebali da su (grubo) oko 0.85 x površina zidova.

Gubitke su mi izračunali u jednoj firmi koja radi klimatizaciju, na osnovu plana. Hoćete da mi kažete da su manji? Ja mislim da su manji jer se sada tri takva sprata greju sasvim pristojno kotlom od 40kw koji uvek radi na nekih 60-65% snage (odlazna voda u radijatore je 50-55C). 40 kw*60%=24kw za celu kuću, moj sprat dakle 8-9 kw. Da li je osnovana ova kalkulacija?
Prevedeno na drva meni grejanje ispadne oko 350-400 e po sezoni, za taj stan (to je moja 1/3). Za celu kuću potrošeno 16 m drva i 2 t briketa, zadnje zime.

Ako cela zima košta 300-400 evra, koliko očekuješ da će te koštati kad staviš 2000l bafer? Čak i ako je pola (što nije) uštedom od 200 evra po zimi ti treba 10 godina da vratiš investiciju.
To nema ekonomsko opravdanje...

Nije uvek sve u novcu.
Ima valjda nesto i u leđima.

Ja reko da nema ekonomsko opravdanje.
Zdravstveno nisam spominjao ali svaka automatika koja omogućava da se ne lopata je odlično rešenje.
Koliko sam razumeo, varijanta je bila noćna struja a dnevno lopatanje. Pošto nema dovoljno plave zone onda bez lopatanja teško da može.

I crvena tarifa (plaća se samo što je potrošeno preko 1600 kWh) je bolja od lopatanja.

Ne očekujem uštedu, naprotiv ako grejem strujom, ulazim u crveno, ali jeftina tarifa.
Troškovi za januar bi bili max: VT 350, NT 2850 kw (za grejanje 2700 kw) 19470 rsd - 4500 rsd (domaćinstvo) = 126 EUR. Neka bude još tri meseca kao januar i tri od 80 EUR = to je 618 EUR.
Za 85 kvm 618 eur za grejanje na jeftinu struju mi deluje puno.

Naravno, tu ne računaš pripremu kotlarnice i kupovinu akomulatora što se opasno približava 2000evra.
Za te pare se mogu kupiti 2 dobre klime i smanjiti račun za struju bar na pola. Naravno pod sto uslova, da ti ne smeta duvanje, da hoćeš klime, da ti je raspored prostorija dobar, da neće biti ista temperatura u svim prostorijama nego će se neke pomagati grejalicom itd.
Akomulator bi bio dobro rešenje kada bi se i stan iznad isto tako grejao, kad bi izbacili loženje i stavili jedan grejač na tvoj a drugi na njegovo brojilo. Nijedan ne bi ulazio u crveno. Pa čak i vikendom kad ste kući da se i založi koja vatra da se ne ulazi (ili ulazi manje) u crvenu zonu.
Ali kad dogovora nema onda tako ide...

Greota da pored postavljenih radijatora sada nameštam i klime, izdeljen je prostor dosta...
Izračunao sam precizno da 14000 KWH struje za grejanje mojih 85 kvm u sezoni izađe 590 EUR (uzeo sam u obzir struju za domaćinstvo za obračun tarifa, pa oduzeo na kraju).
Pa da od sledeće godine uvedem drugo brojilo... (oko 600eur), sa akumulatorom i pratećim elementima (1770) ukupno = 2300.

Značila bi mi i druga ideja? Šta da radim?

Grehota ili ne ali klime ili toplotna pumpa su jedini način da smanjiš broj potrošenih kilovata.
Sa takvom investicijom bi zima koštala 300-400evra. Sa tvojom idejom za uloženo isto para zima bi koštala 600evra.
Ja nemam više predloga.

Hvala za odgovor. Razmatrao sam toplotne pumpe:

1. voda voda
alfaklima 10kw 2500
puštanje u rad 100
bunar 600
dubinska pumpa 250
bafer 500l 500
cirkularne pumpe 2 300
nivostat 50
UKUPNO 4300 + ugradnja

2. Vazduh voda
lg r32 monoblock 3262
priprema elektro i hidro instalacije 600
UKUPNO 3862 + ugradnja

14000kwh toplote (koliko mi treba za sezonu) toplotna pumpa napravi za 320 eur (4009kw struje) , jer ide i na skupu struju.
14000 kwh samo jeftionom strujom, na elekto kotao vezan za AT košta 590. Razlika je 270 EUR.

Akumulator toplote 2t, sa pratećom automatikom i ventilima mešnim, sa punjenjem samo na struju košta ( elekto kotao imam): 1600 + ugradnja

od pumpe voda voda jeftinije 2700 eur, dakle tp se isplati tek kroz 10 god
od pumpe vazduh voda jeftinije 2262, dakle tp vazduh voda se isplati za 8,3 god

prema tome pitanje je jedino da li je 2000l sa 85 na 40 stepeni dovoljno da mi greje stan dok je skupa struja?

Evo šeme prepravke i detaljnije skice kako se konkretni bafer vezuje. Molim za preporuke.

Ja sad ne mogu da se setim kako se bese racuna energija zagrevanja vode.
Moze biti E=mCdT?

Dakle:
E=2.000.000gx4.18J/gCx(85-40)C
E=376.200.000 J
E=100kWh

Uracunas i neke gubitke od 10%, znaci mozes racunati na 90 kWh. 90kWh/16h je 5,6kWh instalrana snaga grejanja. Ako hoces da imas istu tu snagu i nocu, treba ti grejac od najmanje 18,1 kW. Maksimalna mesecna potresnja struje moze da bude 4489 kWh. Meni to deluje realno, verovtno ces tokom grejne seyone imati 5% ekstremno hladnih dana kad ti treba jos neki izvor toplote, ali osnovno grejanje je i najekonomicnije projektovati tako da zadovoljava potrebe 95% dana grejne sezone. Tu ce proracun troskova da ti odstupi jos za 10% zbog koriscenja skupe struje (2.5%x4=10).

Treba uzeti u obzir i povecanje cene struje tokom sledecih 10 godina (i u svetu, a i kod nas narocito). Uzmi naprimer da ce struja u proseku kostati 2x vise nego danas a to vazi i za jeftinu i za skupu, pa ce biti:
14000kwh toplote (koliko ti treba za sezonu) toplotna pumpa napravi za 640 eur (4009kw struje) , jer ide i na skupu struju.
14000 kwh samo jeftionom strujom, na elekto kotao vezan za AT košta 1180. Razlika je 540 EUR.

Dobra Vam je formula. Ja formulom Q=( (T1(85) -T2 (40)) * masa vode2000 * 4.2)/3600 dobijem 105Kwh, ali to je to. Kad je kuća već topla, da li mogu da računam i na vodu do 35 stepeni? Onda dobijem 116 Kwh.
Drug mi kaže da gornji proračuni nisu tačni jer se vremenom T1 menja, odnosno da je samo na početku 85. Sa druge strane ljudi sa baferom su vrlo zadovoljni autonomijom i celim konceptom.

Napisali ste "90kWh/16h je 5,6kWh instalrana snaga grejanja." da li je snaga od 5.6kw dovoljna za stan od 85 kvm? mislim da januara, februara i marta treba više! Možda bi mi jedan inverter od 500 e u dnevnoj sobi rešio sve.

Struja će da poskupi, ali se nadam da uvedem još jedno brojilo (oko 100 000 košta u Nišu). Da li je Vas savet toplotna pumpa ? Poznavaoci na forumu kažu da se isplati samo za doborizolovane površine preko 250 kvm, sa podnim grejanjem ili fancoilerima, i da radijatori ubijaju COP.
Šta bi vi na mom mestu?

T2 se vremenom menja, a T1 bi trebalo da bude konstantna ili bar sa minimalnim odstupanjima.

Kolika je T2, to znaš ti po onome kolika je temperatura vode koju pustas ka radijatorima, zavisno od spoljne temperature.
Naveo si ranije da je to 50°. Da li je to fiksno, ili osciluje u toku sezone?
Moze se desiti da će T2 šetati između 35 i 50, samim tim će se razlikovati dostupna iskoristiva energija.

Što se tiče isplativosti TP, mišljenja su podeljena, zavisno sa koje strane se posmatra isplativost.
To moraš sam za sebe staviti na papir i izračunati, ima li smisla ulagati u takav sistem i koliko.
Ukoliko je temperatura vode u radijatorima ~50°, ne isplati se, bez bilo kakvih dodatnih radova oko izolacije, prepravke sistema i sl.

Većina na forumu sa TP, bilo koje vrste, koristi radijatore.
Retki su oni na forumu sa podnim ili Fc-ovima, a i oni koje ja lično poznajem koriste uglavnom radijatore, uostalom i ja sam ih koristim.


Stavi sve na papir, sve mogućnosti koje si navodio na temi, i uporedi.
Koliko će koštati ulaganje u bilo koji sistem:

AT + brojilo + automatika
TP + neophodne prepravke(ako treba)
Inverter klime (koliko komada) + ugradnje
Loziti i dalje

Na sve ponaosob, pokušaj što preciznije da sracunas potrošnju energenata po sezoni pa X10 sezona.
Ja u moje računice, uvek ubacujem i moje vreme, da li sam u obavezi bilo šta da radim oko toga i koliko.
Održavanje, za tp i klime (servisi godišnji, za overu i produženje garancija...)

Kad izračunas, napisi ovde ako želiš šta si dobio.
Onda možda čuješ mišljenja o tome.

Kakvi crni radijatori i grejanje vodom od 35C?! Podno grejanje se podrazumeva. Ili mogu fancoileri za ljubitelje buke i duvanja, samo onda se postavlja logicno pitanje - cemu tada voda kad po jedan inverter u svakoj sobi odradjuje isti posao za manje para? Ja sam uzeo hilti, polupao podove i ugradio cevi za podno grejanje, to ja vec jesam na vasem mestu. I ispod dnevne sobe sam iskopao bunker zapremine 5 kubnih metara, ako ikad bude trebao za akumulator toplote, saunu, jakuzzi, atomsko skloniste, gajenje marihuane ili vec nesto deseto

Nego, kod mene se situacija promenila u smislu da sad jako retko navracam kuci pa mi bavljenje grejanjem i dovrsavanje zapocetog nije vise tako bitno.

Podno grejanje se ne podrazumeva, i svakako nije ključno za korišćenje tp!

Sto je najgore u celoj prici, kad je napolju bas veliki minus, radijatori moraju da su bas vreli, znaci iskoristivosti nema ispod 55-60C, jesam li u pravu?

Ne mogu napamet da pričam o njegovoj situaciji, to je nešto što on zna i bilo bi dobro da navede.
Generalno gledano, moguće je da si potpuno u pravu ili da malo odstupas od tačnog podatka.

Meni se ideja sa akumulacijom vode po povoljnoj ceni čini razumnom ali samo kao nadopuna nekom drugom energentu zbog crvene zone. A akumulator gledam malo šire, kao odličnu stbar da se gorivo bolje iskoristi i da nema cikluše pali gasi. A kod čvrstog poboljšava iskoristljivost i povećava vek upotrebe kotla. A ako može i grejač noću po jeftinoj struji onda super.
Al ono što mi pada na pamet je sledeće: Uzmimo za predpostavku da je temperatura polaznog voda 50 stepeni i da radijatora ima 1 rebro visine 600 na 1 m2 grejanog prostora. Dali bi možda povećanjem broja rebara, na recimo 1.5 do 2 rebra po 1m2 snizilo potrebnu temperaturu polaznog voda na nekih 35 C. E sad, dali bi to značilo povećanje COP kod toplotne pumpe? A dali bi to značilo i uštedu u drugim energentima: pelet, gas, struja. Jer je potrebno manje energije da se zagreje voda do potrebne temperature?
Unapred hvala na odgovorima.

_{[Ovu poruku je menjao Romel68 dana 29.09.2019. u 12:02 GMT+1]}

Povećanje broja rebara, smanjuje temperaturu prolaza.
Treba uzeti u obzir i ukupnu dužinu radijatora zbog estetike, da ne bi ceo zid bio u radijatorima.
Ne po svaku cenu ići na niži polaz.

Kod tp, povećava COP.

Kod grejanja AT strujom, povećava iskoristivu energiju akumulacije.
Nije na raspolaganju ista energija za 90/50 i 90/35.
Samim tim i autonomija se na dnevnom nivou povećava.

Kod preleta i gasa: jeste potrebno manje energije za inicijalno zagrevanje, ali je potreba objekta za energijom ista.
Tj, potrebe objekta za toplotnom energijom su iste, bila t prolaza 35 ili 50.
Individualno, uglavnom se kaže da je osećaj lepši sa nižim polazom, ali to je sve od čoveka do čoveka.

Problem kod akumulirane toplinske energije vode je najčešće neispravno spajanje AT, punjenje i pražnjenje. Pretpostavimo da je AT sve zone 80°C. Ako je polazni vod do 50°C i pumpa grijanja radi stalno, povratni može biti 40°C. Ta povratna voda može u AT u donju zonu, hladna voda diže toplu i tako možemo iskoristi AT od 80°C do 40°C. Ako je polazni vod više 60°C ili još više onda između AT i potrošača mora biti hidraulička skretnica ili spajanje posebnog cjevovoda što je opet isto. Ako bi vratili previše toplu vodu iz povrata u dno AT tada bi ugrozili stratifikaciju vode i AT je gubitak. Skretnica se može primjenjivati i kod nižih temperatura. Skretnica treba svoju dodatnu pumpu. Povrat iz kruga grijanja ne ide u AT nego se najvećim djelom koristi za miješanje u skretnici i ponovno odlazi prema radijatorima. Može se koristiti i HydroLink što je skretnica i razdjelnik u jednom. Za nisko temperaturno grijanje treba povećati površinu radijatora više od 50% proračunate snage.

Pozdrav svima,

Računao sam čime je najisplativije "puniti" akumulator.

1000kw struje, dodato 7.5% akciza i 20% PDV
Plava skupa = 11153 rsd
Plava jeftina= 2884

crvena skupa=23074
crvena jeftina= 5736

Treba primetiti da je crvena jeftina povoljnija od plave skupe više nego duplo!

Ako m3 cepanica naslaganih ima 2000 kwh, onda je 0,5 m3 = 1000 kwh. (ovo bih voleo da mi neko potvrdi????).
A ako je peć efikasna 85% onda treba 0.5878m3 za 1000 kwh . Cena drva 45eur po metru , sa sečenjem i ređanjem
1000 kwh u drvima = 3121 rsd

Da li se slažete sa kalkulacijom?

Da kubik drveta ima 2000 kw ali kad ga ti slažeš a ne kad ga slaže onako kako prodaju. A druga stvar je da ima 2000 kw lad ga ti naslažeš ali predhodno osušenog na ispod 20% vlage. A to je skoro memoguće postići osim u konzrolisanim uslovima. Znači naslagano tako da se može sušiti u prostoriji koja ne kisne i koja oma konstantnu mogućnost velike promaje a da nije samo natkrivena kao suncobran već prava zidana prostorija. Ali pre slaganja unitra najbolje je drva odmah sa proleća cepati pa ostaviti da se tako cepana suše na suncu pa lad se dobro osuše polako oh skupljati po površini gomile i pakovati u prostoriju. Tu da odleže bar dve godine do početka loženja, e tad možda doboješ tih 2000 kw.
Što se peći tiče, tih 85% oskoristljivosti imaš ali na papiru, peć da bi imala 85% ona mora da radi punim kapacitetom a to znači da nema gašenja, a to znači da bez akumulatora toplote tu priču o 85% zaboravi.
Znači može ali uz poštovanke određenih pravila....

Kubni metar je mjera za kladu ili trupac 1 X 1 X 1 metar. Kubni metar tvrdog drveta daje 2800 kWh uz vlažnost od 20% ili 4 kWh od kilograma drveta.
Težina suhog drveta je 700 kg. Ako kladu cijepamo onda imamo 1,4 metra cjepanica ili oko 36 komada. 1 metar cjepanica može dati 2000 kWh energije. Težina suhog drveta 20% vlage je 500 kg. Iskoristivost kotla na drva je od 65 - 80 % ili 4 X iskoristivost % = toplinska energija od 1 kg drva. Drva zimska sječa sa 40% vlažnosti mogu za vrijeme ljeta sušenjem izgubiti 20-25% vlažnosti, meko drvo više gubi , tvrđe manje.
Od 1 metra cjepanica mogu dobiti 1600 kWh energije za cijenu od 40€.
Jeftina noćna struja za istu količinu energije je 130€. Skupa dnevna 230€.
Za istu količinu energije treba 400 kg peleta ili 90€.

Ostalo se slažem ali račun i formula ne ide tako. Ako kubik o kome mi pričamo u idealnim uslovima dakle lepo složene i dobro osušene cepanice ima 2000 kw, a iskoristljivost peći nek ti bude 80%. Onda se to računa ovako: 2000 * 0.8 = 1600kw teoretski moguće dobijene energije. A to je nemoguće postići u praksi zato jer niko nema akumulaciju, retko ko ima.
Tih 1600 kilovata u Srbiji u jeftinoj tarifi košta oko 45 eura. Nevolja je što to važi samo za noć, znači bez akumulacije opet nema ništa.

U čemu je razlika tvojih 2000 * 0,8 ili moje "Težina suhog drveta 20% vlage je 500 kg. Iskoristivost kotla na drva je od 65 - 80 % ili 4 X iskoristivost % = toplinska energija od 1 kg drva."
4 * 80 % = 3,2 * 500 kg = 1600 kWh.
Matematika je ista kako god računaš, AT je neophodan ako želimo dobiti 80 % energije iz drveta. Nije tema o izgaranje drveta možemo na drugoj temi.

Kad kažem m3 mislim na meru kako ti prodaju drva i naplaćuju po toj meri.
Po Vašoj kalkulaciji Pzec, 1000kwh drva je 25 eur = 2950 rsd. I moja računica daje približno isto.
Ovo za struju je podatak za HR? u srbiji zavisi pd zone (plava, crvena).



pa ja i hocu zato da stavim bafer. Nego napišite koliko Romel68, po Vama, košta 1000kwh u drvima?

Ovako, metar drva sa precozom, sečenjem i cepanjem košta oko 7000 dinara. E sad 7000/1600=4.375 dinara jedan kw. Znači da 1000kw košta 4375 dinara, ali opet u idealnim uslovima. Pre bih bio sklon da tvrdim da bi konkretno mene 1000kw koštalo od 4500-5000 dinara. Inače za Akulacioni bojler ti treba i mešni ventil koji će tu vodu iz akumulacije mešati sa onom iz povratnog voda i slati je u napojni vod u radijatore. A mislim da ti za to treba i neka vrsta regulacije, neka automatika koja bi ti odrađivala ceo proces preciznije regulacije temperature vode koja ide u polazni vod. Tako bi najracionalnije trošio vodu iz akumulacije a samim tim i najmanje trošio drva. Naravno termoglave na radijatorima se podrazumevanju jer one regulišu direktno temperaturu u samoj sobi.Pogrešno je regulisati temperaturom vode polaznog voda temperaturu u kući, ja smatram da je to posao u unutrašnju regulacionu opremu a to je najednostavnije termoglavama.
U suštini grekeš akumulaciju drvima i iz akumulacije se ta topla voda preko dana sptovodi u radijatore, noću upališ grejač u akumulaciji i zahrevaš vodu za ujutru, ne ložiš do podne i eto uštede. Ali to mora da ti uradi neko stručan a ne dunđer. Ušteda u drvima je sasvim sigurno najveća u prelaznim periodima.
Tako ja mislim da treba....a nek me neko ispravi ako grešim.

@mcmc3001
Da to je za struju potrošač kućanstvo, tarifni model bijeli, vrijeme od 22 sata do 8 sati ujutro.
Kod nas postoji zakupljena snaga od 4,6 kW za jednu fazu ili 11,04 za tri faze.
Meni treba dnevno od 80 do 120 kWh pa je nemoguće povući toliko za vrijeme od 10 sati.
Kad bi i bilo moguće 18000 kWh za 6 mjeseci košta 1600€.
To je 40 metara drva koje trošim 3 godine.
Financijski omjer drva i struje je 1:3

Nisam propratio za koliku snagu iimas elektroenergetsku saglasnost? Ako je standardnih 11 kwh, a izracunali smo da grejac mora biti preko 18kwh, znaci da treba dobiti saglasnost za nnajmanje jos 11Kwh. Tu saglasnost eps moze da da, ali moze i da ne da. Povecanje snage je trosak od par stotina evra pllus racun se povecava za oko 60 evra godisnje, znaci da zaokruzimo na 1000 evra u onom proracunu isplativosti toplotne pumpe.

A EPS tako mudro ćuti i sve odobrava, tako bi nam slatko ukinili zelenu tarifu a crvenu lupili umesto plave i duplirali cenu jeftine struje....al neće moći. Na sreću nismo monarhija pa imamo izbore i zbog toga cena struje neće nikada ozbiljnije rasti. Priče o drastičnom povećanju cene struje nemaju osnova i slušam ih već 10 godina, nar u Srbiji od toga ništa.

Da si ti nama ziv i zdrav. Ja ne cuvam racune svih 10 godina, ali za poslednjih 7 godina imam sve i to izgleda ovako:


2012 godina 340 kWh potrosnje jednotarifno brojilo 29 dana obracunski period, racun 1548,95 din
2019 godina 340 kWh potrosnje jednotarifno brojilo 29 dana obracunski period, racun 3093,66 din, upravo izracunato koristeci kalkulator EPS pa ko ne veruje moze da proveri:
http://kalkulator.eps-snabdevanje.rs/kalkulator

Cena povecana tacno 100% za 7 godina. Znaci, isto tako kao sto "nema nista" od dupliranja cene za prethodnih 7 godina i kao sto smo imali izbore , tako isto "nema nista" i od dupliranja cene tokom narednih 7 godina, jer, jelte isto imamo izbore

Dakle, za 10 godina realno je ocekivati povecanje cene struje za 150% i sa tom projekcijom treba raditi kalkulaciju isplativosti nabavke toplotne pumpe.

Racun iz 2012 je u prilogu poruke. Jel da su bili toliko nezni da nista niste osetili?

Da a tih 100% iznosi oko 1500 dinara! I pazi imaš jednotarifno brojilo, niko ti nije kriv što nemaš dvotarifno. Ja kao i mnogi imam dvotarifno i zimi sa TA peć od 3.5 kw ukupan račun za struju iznosi do 5500 dinara, naravno peć radi samo na jeftinu. E vidiš, ljudima sa toplotnim pumpama COP dođe nešto kao niža tarifa tokom celog dana. Izolacija je mama, što bolja izolacija manje struje potroše. A šta će biti za 10 godina? E to ne zna ni onaj na nebu a ne ti!

Nema na čemu. Lepe reči ne dolaze same od sebe, one se zaslužuju. Hvala tebi što si mi uvek bio dostupan za svaku kriznu situaciju, od kojih su neke gotovo kao iz rubrike "Verovali ili ne" i što si rešavao probleme nevezano za Heat On.

Grejem se odlično i jeftino.

Potrošnja jeftine struje u oktobru (grejanje krenulo od 29. oktobra) je 226 kWh.
Potrošnja u novembru je 1014 kWh.

Ko bude pretvarao u dinare po tarifniku sa http://www.servisinfo.com/cena-struje treba da uzme u obzir da na jednom brojilu (od ukupno dva) na grejanje odlazi onih 350 kWh iz zelene zone, pa je cena još povoljnija.

Pelet još uvek nije startovao sa radom, ali verovatno će od sutra, kad temperature drastično padnu :)

Pitanje za korisnike grejanja iz akumulatora.
Koja temperatura vode vam je trenutno potrebna za grejanje kuće i na koju temperaturu grejete bafer(e)?

Temperatura vode kod vanjske temperature od 0°C do -5°C u vrijeme dana i aktivnosti 50°C. U vrijeme noć 42°C, razlika temperature na večer i ujutro 1-2°C. Kod većih minusa za svaki 5°C, temperatura tople vode se povećava za 2,5°C ili 50% razlike. Na -15°C polazni vod od 55°C zadovoljava potrebe temperature u prostoru.
Spremnik treba izdržati što duže vrijeme do narednog punjenja pa tako i temperatura vode u istom kod punjenja je viša.
Kod tako velikih razlika unutarnje temperature vode i vanjske temperature okruženja veći su i gubitci u stanju čekanja.
Riješenje je povećati površinu tijela za grijanje i smanjivati temperaturu tople vode, tako će i proizvodnja trošiti manje jer je i razlika hladno - toplo manja.
Postojeće radijatore spojene na 2 cijevi treba razdvojiti i svaki radijator spojiti svojim što tanjim cijevima do mjesta napajanja.
Ako je najveći pojedinačni radijator snage 3 kW onda se mogu povezati 2 ili 3 manja radijatora koji su blizu jedan drugog na zajedničke cijevi i tako imamo opet 3 kW. Svaki radijator bi trebao imati regulaciju termo glavom. Regulacijom protoka treba napraviti što veću razliku ulazne tople vode i povratne hladne vode.

Oprez... Već duže vremena se komšija žali da mu svaka 2mes.crkava inox grejač na inox PTV od 600L.Skinem i zagrebem grejač, ono bakar. Pošto su ovde veliki AT, možda nekom pomogne.
Poručili u elektrotermija-Bela zemlja i rade već 2g.bez problema.
Pozdrav

Vidim da je tema baš, baš zamrla. Skoro godinu dana se niko nije oglasio.
To mi izgleda kao da su "ovi" koji se greju preko akumulatora tople vode a koji vodu zagrevaju jeftinom strujom vrlo zadovoljni.
Da čujemo komentare.

Prezadovoljan sam mojim sistemom grejanja , preko akumulatora toplote .
Grejem se , evo vec 8 sezonu , i sve je ok.Cenu potrosene struje mogu da ispratim i u proseku me ispada 8500 din po jednom zimskom mesecu , kad se ponasamo opusteno . Grejem 100 m2 , u dva nivoa i prijatno je .
Poz.

@@@pegavi18

hvala na odgovoru. Jel možeš u kratkim crtama da napišeš kakva je izolacija, stolarija... i interesuje me da li je ovih 8500 mesečno utrošeno za grejanje ili je to ukupna potrošnja.

_{[Ovu poruku je menjao ZoranObradovic dana 30.11.2020. u 17:26 GMT+1]}

Izolacija je stiropor od 5 cm , stolarija je drvena novije proizvodnje , jer ni sama kuca nije stara. Na krovnoj izolaciji ima staklene vune od 15 cm i rigips ploca .
Ta cena od 8500 din mesecno , se odnosi samo na cenu struje od
grejanja , za jedan zimski mesec u proseku , i meni je prihvatljivo.
Za razliku sto sam pre trosio 2 m3 drva i po 7-8000din mesecno za struju , jer je jedan deo grejao kotao na struju. Ovako je odlicno. Moracu traziti neki drugi nacim za grejanje , jer imam sleganje temelja kuce , jer sam na nestabilnom terenu , a cisterna puna je teska oko 4 t. O tome kad prodje grejna sezona ,
Poz.