[ Stefan Markic @ 29.10.2009. 01:23 ] @
U našoj zemlji ima škola bez klozeta ili fiskulturne sale, ali i onih sa multimedijalnim učionicama i bazenima Osnovna škola „Dositej Obradović” u Vražogrncu kod Zaječara nema ni ve-ce, dok njihovi vršnjaci iz beogradske OŠ „Đorđe Krstić” sa Čukarice plivaju u školskom bazenu. – U školi nema mokrog čvora. Napolju je poljski ve-ce. Pošto svi u kućama imaju kupatila, deca prvi put u školi vide rupu umesto klozetske šolje. Oni najmlađi se plaše da ne upadnu u nju, pa se dešava da se unerede. Presvlačimo ih u školi ili u komšiluku. A ja i moje kolege uglavnom trpimo. Uspevamo nekako da izdržimo do kuće – objašnjava Svetlana Tošić, direktor OŠ „Dositej Obradović”, upozoravajući da u dvorišnoj školskoj zgradi pada i plafon jer je to zapravo karatavan. Na drugoj strani, direktorka novobeogradske škole OŠ „Duško Radović” Ljubinka Šuković objašnjava kako je njena škola najsavremenije opremljena. Već postoji multimedijalna učionica, a sada škola uz pomoć roditelja sa BIM projektorom, kompjuterom i internet priključkom oprema i kabinet za istoriju i geografiju. – Zahvaljujući ovakvim učionicama nastavnici će moći stalno da prate, mere i vrednuju napredovanje svakog učenika, uočiće bez problema propuste u znanju đaka, radiće sa svakim detetom individualno – kaže direktorka Šuković. Ovo su samo neki primeri koji ilustruju paradoks srpskog obrazovnog sistema. U pojedinim školama uči se u idealnom okruženju, uz modernu tehnologiju i opremljene kabinete, dok u drugima nema ni osnovnih uslova za rad. Ovakva drastična razlika među školskim ustanovama naročito je vidljiva na predmetu fizičko vaspitanje, koje se smatra jednim od osnovnih, odnosno, bazičnih predmeta. Svi osnovci u Srbiji bi po programu fiskulturu morali da rade tri puta sedmično, s tim što bi na tom trećem času trebalo da se bave sportom, da igraju fudbal, košarku, odbojku, rukomet, da plivaju... Mnogi školarci, međutim, presede te časove. Među njima je i 805 đaka OŠ „Duško Radović” iz Sremčice, predgrađa Beograda. – Pregradili smo deo hodnika i tu se deca bukvalno sklone za vreme fizičkog, da ne bi galamila ispred učionica ili škole i ometala drugima časove. Tu rada nema. Naša škola se sastoji samo od učionica i hodnika – upozorava Đurađ Plavšić, direktor osmoletke u Sremčici. Ni u mnogim srednjim školama u našoj zemlji nema fiskulturnih sala. Među njima je čak i poznata Četrnaesta beogradska gimnazija. Njeni đaci gimnazijski program od dva časa fiskulture nedeljno odrađuju u Sportskom centru Vračar. Za to vreme u OŠ „Đorđe Krstić” u Beogradu ne samo da postoji fiskulturna sala velika kao hala, već i bazen. – Bazen je zatvorenog tipa, 12 puta osam metara. Svi đaci tu jednom sedmično plivaju u okviru redovnih sportskih aktivnosti. Kod bazena su i dve svlačionice, tuš kabine, kao i čekaonica u kojoj može da se suši i kosa. Preostala dva časa fizičkog nedeljno 1.289 učenika ove škole radi u fiskulturnoj sali od 480 kvadratnih metara. Uz nju se nalaze još dve svlačionice, kao i prostorija za sprave. Imamo i napolju sportske terene za odbojku, košarku, mali fudbal – priča Mirčeta Rakonjac, direktor osmoletke „Đorđe Krstić”. A u školi „Jovan Sterija Popović” u Bloku 63 u Novom Beogradu 1.208 osnovaca se tiska u tri smene. Prema rečima direktora Dejana Pavkovića, prva smena počinje u uobičajeno vreme ujutru, đaci prvog i drugog razreda su na nastavi od 11 do 14.15 časova, kada zapravo počinje poslepodnevna smena. Istovremeno u 34 seoske škole u Srbiji nastavu pohađa po jedan učenik, dok u 38 škola na časove dolaze po dva đaka. Aleksandra Brkić -------------------------------------------------- Uveli ekologiju usred polugodišta Nacionalni prosvetni savet je usred prvog polugodišta odlučio da, uz osmake, o ekologiji uče i osnovci nižih razreda i to kroz predmete svet oko nas i poznavanje prirode i društva. U Ministarstvu prosvete kažu da ekološka edukacija mališana neće početi odmah, već od sledeće školske godine i da je dobro što se ekologija ubacuje u već postojeći predmet, kako se deca ne bi opteretila novim predmetom. Direktori osnovnih škola u Srbiji kažu da im po tom pitanju još ništa zvanično od nadležnih nije stiglo. Neki smatraju da je za đake potpuno isto da li će imati jedan predmet i jednu knjigu od stotinak strana ili dva predmeta i dve knjige od po 50 strana, ali da je mnogo veći problem što naši učitelji kroz studije nisu stekli i ekološko obrazovanje. Malobrojni su i profesori biologije koji poput Radmile Zejak iz novobeogradske osmoletke „Duško Radović” imaju obrazovanje iz ekologije. Ona je na trećoj godini studija biologije izabrala ekološki smer. Sjaj i beda srpskih škola |