S obzirom da gospodin kojem je upućeno ovo moje pitanje ne odgovara, molio bih poznavaoce ove teme da mi daju savjet.
Zahvaljujem na odgovoru

Pgledaj na Messergroup.com, ovako na brzinu ti moze nesto reci. Naskoditi ne moze ukoliko je odgovarajuci gas.I sam sam razmisljao da koristim feromix c kod zavarivanja sudova pod pritiskom mag postupkom ( a sve zbog bolje zavarljivosti i pogotovo estetike) ali mi nije ekonomski isplativo- nepotrebna mi je estetika vec nepropusnost i neporoznost.

Ja bih se drzao cistog argona, pogotovo jer su debljine zida tanke.

Inace helijum se izbegava jer prosto kosta npr 10x skuplje od argona. Dalje helijum se koristi kod debljih komada recimo preko 5 mm. helijum je laksi od vazduha a argon tezi pa argon pada dole i stiti zavar a helijum bezi pa je i sama potrosnja argona manja u odnosu na 10x skuplji helijum. Luk u helijumu je nestabilan pa je potreban veci napon da se dobije stabilan luk, a time je i unos toplote veci pa postoji opasnost od progorevanja kod tankih komada a takodje je i metalni rastop fluidniji i kod tanjih komada ga je teze kontrolisati.
Na jednom seminaru u Nemackoj, rekose da tek 20-40% Helijuma u argonu daje neki rezultat pri TIG zavarivanju, a mali procenat He nema gotovo nikakav znacajan efekat.

H2 tj vodonik ima smisao vezivanja kiseonika tj dezoksidacije, a inace takodje trazi jaci napon jer mu je "potencijal jonizacije" par puta veci od helijuma, pa opet kod tankih limova postoji opasnost od progorevanja.

U tvom slucaju bih ostao na cistom argonu. A ako zelis, mozes da napravis uporednu analizu.
- Koliko kosta jedan gas a koliko drugi?
- Koliko u boci iste zapremine ima kolicinski jednog gasa a koliko drugog?
- Trazi na probu ovu mesavinu i uporedi je sa cistim argonom u smislu stabilnosti luka, potrebne struje zavarivanja i potrebnog protoka.
- Da li ti je bitna produktivnost? Sa ovom mesavinom se radi brze, ali tek na debljim komadima...

Na kraju je bitan i izvor koji ti je rekao da je ova mesavina bolja od cistog argona. Ako je u pitanju prodavac gasa, onda zaboravi jer prodavci gasa obozavaju da prodaju u mesavinama helijum jer je super skup i kiseonik jer ga naplacuju a super je jeftin, a ako je u pitanju neka ozbiljna firma ili osoba nezavisna od prodavca, trazi da ti konkretno objasni prednosti konkretne mesavine.

Ja licno vidim samo prednost H2 u smislu znacajno manje oksidacije na prohromu ali bih poveo racuna o ceni.
Probaj ako mozes mesavinu Ar+(1-5%) H2 bez helijuma. Koliko se secam slicna mesavina se koristi na skupim legurama nikla.

Poštovani gospodine Welding-i,
napočetku da Vam se zahvalim na opširnom odgovoru.
Naime informaciju o inoxsmiksu sa vodikom i helijem dao mi je prodavaoc plina, što sam i ja sa rezervom uzeo.
Po Vašem mišljenju, koji postotak vodika u argonu bi bio adekvatan za zavarivanje inoxa
(najviše zavarujem inox kvalitete AISI 316 , 1.4404, A4 ) od 1% - 5%.
Pretpostavljam da zbog oksidacije zavara je bolji veći postotak vodika ali koliko bi određeni postotak vodika zahtjevao pojačanje napona s obzirom da se zavaruju uglavnom materijali sa tankim stijenkama, najčešće 1,5 mm.
Dali argon sa mješavinom vodika daje nestabilan luk pri zavarivanju i dali sa većim postotkom vodika luk postaje sve nestabilniji.

Moram da ti kazem da osim cistog argona, nikad nisam koristio ista drugo za TIG zavarivanje nerdjajuceg celika.
Evo dva pravila, iz dva razlicita izvora:
- za debljine nerdjajuceg celika do 2.0 mm se koristi cist argon.
- za struje do 150A koristiti cist argon (ovo odgovara debljini materijala do 4 mm)

Mislim da postoje na trzistu dva gasa sa vodonikom: 98%Ar+2%H2 i 95%Ar+5%H2, ali verujem da im je cena neprihvatljiva za rucni TIG postupak. Verovatno ima smisla kod TIG orbitalnog i automatskog zavarivanja.

Mozda bi tvoj prodavac mogao da ti donese na probu malo gasa 98%Ar+2%Ar. Za probu, jako je bitno da tada pravilno odredis precnik wolframa.
Pa posle probe, sam moras da odlucis da li se isplati kupiti skuplji gas.

Ponekad mi se ukaže prilika da plin mogo dobiti dosta povoljno. Pokušat ću nabaviti 98% argona + 2% vodika pa da isprobam.Kad isprobam javit ću kako je bilo. Zašto mislite da je potrebno pravilno odabrati promjer wolframa?
Zahvaljujem Vam na odgovoru.

Pravilan izbor precnika wolframa je jedan od uslova za perfektno zavarivanje. Narocito se to pokazalo vaznim kod automatskih, orbitalnih i robotskih zavarivanja. Potrebno je da wolfram podnese struju a da se ne rastapa i pada u metal sava, ali i da omoguci paljenje luka bez greske, stabilan luk tokom rada i da omoguci dug radni vek wolframa izmedju dva ostrenja. Smatra se da pravilno odradjen wolfram (legura wolframa, precnik, ugao siljenja i zatupljenje na vrhu, pravac brusenja itd) moze da izdrzi 6 sati luka izmedju dva brusenja vrha. Ja jos nisam sreo majstora kome wolfram ovoliko traje. A majstori koriste u 80% slucajeva precnik 2.4 mm bez obzira na jacinu struje i ne zele nikakvu dalju diskusiju na tu temu (sto je druga tema)...

Ako je wolfram premali, topice se i padati u metal sava i time se taj sav pri kontroli odbija a luk ce biti sa prekidima...
Ako je wolfram preveliki, luk ce se teze paliti, a tokom zavarivanja ce setati i rotirati po vrhu wolframa i praviti problem sa preciznim zavarivanjem, narocito na ivicama ili tankim limovima.

Sve to ce biti jos izrazenije sa mesavinom ciji je jonizacioni potencijal veci (tj gde se luk teze pali i odrzava).