Sto bi to radio - lepo vozi auto u polju najveceg obrtnog momenta (recimo izmedju 2000 i 2500 obrtaja maksimalno da saltas u visi stepen prenosa), izbegavaj naglo dodovanje gasa pri kretanju i ubrzavanju (radi to linearno prateci obrtomer ako ga imas), vozi ekonomicno na autoputu (do 120-130kmh max).

Poslusaj ovo sto ti cozmo_im savetuje.

Znaci voznja na 1500-2500 obrtaja i eto ti resenja za malu potrosnju.

A kom je to automobilu sa benzinskim motorom najveci obrtni momenat izmedju 2000 i 2500 obrtaja?

Rec je o TD motoru.

A kolika je ta potrosnja na Puntu dizelu kada je treba smanjivati?

Umanjenjem snage morora mozes postici suprotno.

Izvinjavam se, prevideh "TD". A uopste nisam razmisljao o poenti smanjenja potrosnje goriva na jednom dizel motoru.

Molim moderatora da ne briše ovo iako nije reč o TD.

Pa u uputstvu piše da je za PUNTO sa benzinskim motorom 1,2 cm3, 60 KS, 8 ventila najveći obrtni moment motora je oko 2500 o/min!

^ Bojim se da je taj podatak tacan, za singlepoint, za multipoint tek nesto iznad. Brisati, bez milosti!

Zar nije 102Nm na 3000 obrtaja?

Poz

Potrosnja goriva zavisi u vecini slucajeva od navika vozaca. Oni koji imaju merac potrosnje, da bi zadrzali kazaljku u zelenom podrucju moraju bas da voze na specifican nacin, sto manje kocenja, sto manje turiranja, stiskanja papucice do kraja i na brzinu. U sustini da se trudis da sa sto manje gasa predjes sto veci put. Ja kad hocu da ustedim na gorivu uvek vozim cetvrtom ili petom, tako je gas na minimumu a kola dosta prelaze. Naravno auto je trom, ali kad uhvatis ubrzanje, ne trosis skoro nista. Jedini je problem sto malo mucis motor i transmisiju.

Punto Mk1 60 1.2i PS 98Nm/3000

Punto Mk2 1.2i 60 PS 102Nm/2500

Punto Mk2 JTD 80 PS 198Nm/1500

Punto Mk1 TD 90PS 186Nm/2400

Punto Mk1 D 45PS 75Nm/3000

Punto Mk1 D 60PS 118Nm/2250

U konkretnom slucaju, najverovatnije je rec o verziji

Punto 17 TD sa 70 KS i 137Nm pri 2500 o/min

_{[Ovu poruku je menjao zarsilic dana 15.11.2009. u 14:03 GMT+1]}

Rec je o Puntu 1.7 td 60, potrosnja je do nekih 7 litara gradske i 6 na otvorenom putu!
Ne mogu da verujem da ovaj auto potrosi isto ili cak i vise od Opel Vectre b koja ima 2000 kubika i koja je takodje TD!

Ne potrosi vise vec otprilike podjednako. Ipak je taj 17TD motor starije generacije.

Osim toga, pitanje se postavlja u kakvom je stanju taj Fiat? Ako je potrosen i rastelovan i ako pumpa nije bazdarena potrosnja moze da varira u znacajnoj meri.

U tvom slucaju je to 1 L vise od uobicajenog.


http://www.spritmonitor.de/en/detail/146671.html

od
http://www.spritmonitor.de/en/detail/314121.html

do
http://www.spritmonitor.de/en/detail/361990.html


Ako zelis auto sa malom potrosnjom moras ga zamenuti za 1.3 MJTD.

Trenutno ponovo vazi akcija staro za novo.

Vozis 60 km/h petom i 90 km/h van grada !

To koliko vozim nije sporno jer se stvarno pridrzavam ogranicenja i ne gas u pod! Punto je 99 g. presao oko 175 hiljada, ima servisnu redovno su radjeni servisi, tako da bi trebalo da je sve uredu!
Jos nesto sto me zanima je cipovanje auto (da li je disela moguce cipovati), da li tada potrosnja goriva ostaje ista ili se mjenja...?
Imam frenda on ima mk2, benzin, trosi oko 4-5 l tako on kaze, kaze da je nesto njegov tata radio na njemu i smanjio potrosnju zato me interesovalo kako sve to funkcionise!

passat b2 2.2
2226 cm3 101.0 kW 135.4 hp @ 5700 rpm, 185.0 N·m 3500 rpm / front wheel drive, consumption 6.5 l/100km
I benzinci mogu imati max obrtni moment na relativno malom broju obrtaja, konkretno za ovaj slucaj saltas na 2000 - 2300 rpm, i vozis u 5 na 1500 rpm 120 bez problema.

Dizeli se mogu cipovati, ali ne tvoj dizel. To je stari motor sa mehanickom pumpom i sajlom koji nema komputer pa se nema sta raditi na njemu. Prvi Punto na kome je to izvodljivo je JTD Punto.

Inace, ne veruj bas svim pricama. Cesto ljudi hoce malo da se hvale. Neretko ni ne znaju da izmere potrosnju, a neki put ni ne zele da je izmere.
Lovackih prica ima svuda

Najveća ušteda u potrošnji goriva, pre svega u gradu je "lagana noga". Kao što je opisao toplim, Dakle, opušteno i laganica. Na autoputu - 120 km/h - lepo i mirno ćeš da stigneš ge si naumio.

Najvise ustede donosi defanzivna voznja i prilagodjavanje uslovima saobracaja. Sto manje kocenja, zaletanja, zakasnelih reakcija.

Pokretati vozilo sa obrtajima u zoni najveceg obrtnog momenta, cesce menjanje brzina(voziti sa obrtajima bliskim obrtnom momentu ili nesto manjim), umereno kocenje motorom.

Poz

A kako treba voziti Zunto 1.2? Ja ga vozim na 2500. Sad sam se vratio sa puta od oko 1000 km i po kompjuteru prosecna mi je bila 6.4 l (plin, autoputem 100 km/h po gradu 50 km/h). Medjutim ja kad sam racunao koliko sam sipao i presao ispada 7.6 l mada sam se mozda i preracunao.

Koliko je tacno to sto kaze kompjuter?

I ja se isto pitam!

http://www.elitemadzone.org/t381488-0#2438135

Hvala na odgovorima i savjetima! :) ;)

Na koliko obrtaja ga vozis? Jel si vozio na plin dok ti nije nestao pa si tada racunao?

Meni je ovo sto trosi puno jer svi mi govore kako im trosi 5-5.5 l (benzina) na otvorenom, a u gradu 7 l.

Vozio sam između 2500 i 3000 obrtaja/min i to najčešće u četvrtoj brzini. Nisam bio nimalo nežan, nego sam vozio veoma žustro i to uglavnom po lokalnim i regionalnim putevima.

Ali nije bitan način moje vožnje, nego se pitam zašto ne podudara prosečna potrošnja gasa na 100 km sa putnim računarom u PUNTU?

Kako sam izračunao potrošnju gasa? Lepo sam napisao da sam, neposredno pred punjenje gasa, kad je rezervoar bio skoro 3/4 prazan, upisao kilometražu i novu do sledećeg punjenja gasa takođe na oko 3/4 praznog rezervoara.

Pa to ti bas i nije neko precizno merenje :) Evo meni i posle 100 predjenih km i dalje pokazuje da je boca puna, tj. svetle mi sve 4 lampice za plin.

Izgleda da se ne razumemo uopšte.

Beležim kilometražu pred novo punjenje gasa i onda punim na pumpnoj stanici rezervoar do "vrha" tj do kraja kad ga više ne može dopuniti i vozim nekoliko stotina kilometara i kad mi je pokazivač nivoa gasa u rezervoaru dosegao na oko 1/4 napunjenosti tj ispraznio na oko 3/4 prema led pokazivaču nivoa gasa i tad sam obeležio novu kilometražu neposredno pred novo punjenje gasa do "vrha" takođe na pumpnoj stanici.

Najnoviju količinu gasa u litrima sam pomnožio sa 100 i zatim sam podelio sa razlikom u kilometraži i tako dobijem prosečnu vrednost potrošnje gasa na 100 km.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 18.11.2009. u 18:43 GMT+1]}

Naravno znaš da svaki put je drugačije pun rezervoar? Tj. jednom ti napune do vrha i imaš recimo 35 l, drugi put 30 l, treći put skoro 40 l... kako? Aparat na pumpi uopšte nije precizan kada "izbacuje" tj. kada više ne može da dopuni rezervoar. A da stvar bude još gora kapacitet rezervoara zavisi i od spoljašnje temperature. Na zimi bi trebalo da stane više gasa (pošto je stišljiv, a hladan gas zauzima manju zapreminu). Jedino ako nisi merio recimo 20-30 puta pa da si izvadio neki prosek... onda OK.

Ma nije valjda?! Svaki put različita količina gasa koji se puni daje različitu prosečnu potrošnju gasa na 100 km? Ma nemoj?!



Dokaži tu tvoju tvrdnju.



"Pre nedelju dana sam punio gas na + 50 stepeni Celzijusovih u srcu Sahare i onda sam prek juče ponovo dopunio na - 20 stepeni Celzijusovih u Grenlandu i na osnovu toga sam izračunao tačnu potrošnju stišljivog gasa"



Nemam komentara!

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 18.11.2009. u 00:18 GMT+1]}

Ako si punio na istoj pumpi onda je razlika zanemarljiva, ako uopste i postoji. Meni nekad prekinu punjenje cim pocne pumpa da bruji, a nekad ostave da bruji malo duze. Ipak je najmerodavnije da se ostane bez plina.

I ne treba da imas komentar.

Malo je lose obrazlozeno, ali je inicijalna tvrdnja tacna.

Kolicina dolivenog "tecnog" gasa je razlicita, i zavisi od spoljne temperature. Ne toliko zbog same "stisljivosti" tecnog plina, koliko zbog velicine gasnog dzepa koji se ostavlja iz bezbednosnih razloga. Leti se puni 65% zapremine, pa se zove "pun" rezervoar, a zimi 80%.

Znaci da je jako komplikovano kalkulisati potrosnju sa "punocom rezervoara" i predjenom kilometrazom, koja dodatno zavisi od pritiska na pumpnoj stanici, ako je malo visi, nakon punjenja vece kolicine gasa se ukljucuje sigurnosni ventil, ako je manji, manje gasa alarmira "pun" rezervoar.

Treba nekoliko puta puniti rezervoar, i meriti usrednjenu potrosnju, ili u par punjenja, ali sa dodatnim podacima, i obaveznim praznjenjem rezervoara do kraja.
"Dolivanjem" plina i obracunom proseka se dobija pogresan rezultat, koji tek nije vredan komentara.

Znaci, kolicina placenog plina, praznjenje boce do kraja, i obracun predjene kilometraze, a na duzi period(nekoliko nedelja), obracun ukupnih troskova za plin podeljen predjenom kilometrazom...

Poz

@vladd,

ako ti nije teško ovo je van teme jer nema veze sa PUNTOM sa TD motorom, da ne bi zbunio ostale čitaoce i ako možeš počev od @stex-ovog prvog pitanja pa na dalje prebacite na temu "PUNTO - putni računar - pogon gas - benzin"

I na kraju izbrišite ovu poruku.

Punto na LPG

od

http://www.spritmonitor.de/en/detail/179771.html


do


http://www.spritmonitor.de/en/detail/352378.html

Mislim da je naslov teme "Kako smanjiti potrosnju goriva" svetsko pitanje, i ne bih ga vezivao samo za jedan relativno malo zastupljen tip vozila..


Doticni problem imaju SVI.

Poz

@eloiza

Ne mogu ti ništa dokazati. To što sam napisao je moje lično mišljenje koje sam stekao iz svog iskustva pošto vozim na gas duže vremena. Možda je to ipak vladd bolje objasnio. Ako ne puniš na istoj pumpi i to svaki put na istom aparatu nećeš uspeti tačno da izračunaš potrošnju (bar ja nisam mogao). Čak mi se dešavalo da dođem sa praznim rezervoarom na pumpu i da mi jednom (na istom aparatu) napune 35 litara, a sledeći put 42 litra.
Najbolje što možeš uraditi je da svaki put beležiš koliko goriva i plina sipaš i da pratiš kilometražu. Što više voziš imaćeš precizniji prosek koliko ti automobil troši benzina, a koliko gasa na pređenih 100 Km.

potvrđujem i ja iz vremena kad sam vozio na plin. Uvek različita količina plina stane u rezervoar. Prosek potrošnje se može izvući tek nakon par meseci praćenja kkilmetraže i utrošenog plina.

Kako smanjiti potrosnju goriva : otici u inostranstvo i sipati kvalitetno gorivo ili bojkotovati domace dok se ne urazume!

Procitao sam ovaj zanimljiv komentar na b92 od Paradoxa i zamislio sam se, pa me zanima jel to moguce?

http://www.b92.net/automobili/komentari.php?nav_id=1002631

''Ja sam na mom opelu ugradio benzinski isparivac i auto trosi 1,6 litara na 100 km. To sto naftni lobi placa da patenti budu u fioci, to je druga stvar. Shell oil je u Americi 1978 godine izbacio auto kao prototip koji trosi 4 litra na 900 kilometara! Kucajte na youtube "shell research late '70" i videcete koliko je svet zaostao! Posle 100 godina automobilizma, mi se nismo ni makli od potrosnje nize od 6l u proseku. Jednostavno napravite svoj uredjaj kao ja. Imate klipove na youtube, ispred nosa, sve objasnjeno. Samo ukljucite mozak i poverujte nekad u nesto o cemu su vam pricali da je nemoguce! Benzin ubrizgan u tecnom i rasprasenom stanju ne sagoreva 100%, vec sagoreva 20%, ostalih 80% ode kroz izduvne gasove. Medjutim, ako naterate benzin da isparava u posudi ispred motora i to isparenje odvedete u motor, dobicete obrnut slucaj! 80 do 90% sagorevanja od ukupnih 100% i eto vam 1,6 litara na 100 km! Neko ce reci da nije tako... Ali kako god, ja sam to uspeo i pozdravljam sve skeptike ovom prilikom.''

Ovo me podsetilo na plin.
Pitam se dal je ovo moguce sto lik govori?!

_{[Ovu poruku je menjao cika dacha dana 20.11.2015. u 19:27 GMT+1]}

I ja sam na jednom izletu prosuo kecap i kada sam se vratio sledece godine na isto mesto,zatekao sam paradaz,volovsko srce.

https://www.youtube.com/watch?v=OQFudMYZ1ZQ LAVE !!!

Interesantno je kako taj "naftni lobi" (valjda američki) naterao i Ruse, u sred hladnog rata da takođe prave benzinske motore maltene iste kao i one u Americi.

Dozvoljava, taj naftni lobi, u današnjici i automobile na struju, i na vodonik, i na komprimovani zemni gas, i na komprimovani vazduh, samo nikako da dozvoli automobil koji će da troši malo benzina - 1.6 l/100km

Mislim da je taj naftni lobi jako povezan sa masonima, iluminatima, jevrejima, Vatikanom, i naravno sa farmaceutskim lobijem.

Cekaj jesu li isparenja benzina zapaljiva ili ne?

Naravno da su zapaljiva. Zapravo, benzin i ne gori, već samo benzinske pare.

Ali, jednaki efekat se može postići i takozvanim "osiromašenjem smeše". Dakle, u cilindre, zajedno sa vazduhom ubacivati manje benzina. Prema ovoj teoriji - to će onda doprineti većem isparavanju i manjoj potrošnji. Ali šipak.

Ljudi već decenijama usavršavaju benzinski motor sa unutrašnjim sagorevanjem, i naravno, došlo se do neke optimalne smeše (količine benzina u vazduhu) koja daje optimalne rezulate - najviše snage uz najmanju potrošnju. I to je to. Može i manje banzina, ali onda nema 200 na sat. Može još siromašnija smeša, ali onda ne može ni 100 na sat. Može i još siromašnija, ali onda motor počne da trokira.

I taman kad naučiš konja da ne jede - a on lipsao !

Znaci moguce je voziti auto pomocu isparenja iz benzina! :-)

Naravno da je moguće. Zapravo, svi automobili na svetu danas voze samo i jedino na isparenju benzina. Nikako drugačije. (benzin ispari u usisnoj grani)

Ono oko čega se diskutuje je količina benzina koji mora da ispari (i zapali se) da bi motor mogao da radi i ostvari deklarisanu snagu.

Da sam danas umro, umro bi sa uverenjem da se gorivo usisava ili ubrizgava i rasprsuje u vidu fine magle pomocu dovedenog vazduha...I ta fina "magla" se koristi kao gorivo...a ne benzinska isparenja...A kolicina tog goriva zavisi od zapremine vazduha koji ulazi u motor i opterecenja motora... Benzinska i uljna isparenja se mogu samo reciklirati i kao takva se koristite kao dopuna sa osnovnim gorivom koje je dopremljeno u usisnu granu...

Pa onda da iskoristimo i izduvne gasove koji pre izlaska u atmosferu, napravimo krug da pokrene neki klip i generise dodatno punjenje neke baterije,

Ili prosto lazes kao Nemac, koliko ti auto trosi:)

U stvari, ja se ovde moram malo ispraviti ili dopuniti...Postoji mogucnost koriscenja para goriva, ali opet samo kao dopuna osnovnom gorivu...Pored sistema za recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja, pare iz rezervoara za gorivo se mogu odvoditi u posebnu posudu za sakupljanje isparenja, gde ih kristali drvenog uglja sakupljaju, deluju kao sundjer...Prilikom startovanja i rada motora, svez vazduh cirkulise kroz tu posudu i odvodi ta isparenja u usisnu granu koji sagoravaju u motoru...Ovaj proces se naziva "prociscavanjem"...Normalno, to nemaju svi automobili, ja ne mogu sad da se setim nekog konkretnog, ali verujem da savremeniji to uveliko imaju...Ali svrha svega toga je pre svega u ocuvanju zivotne okoline, a ne u postizanju nekih znacajnijih performansi u smislu smanjenja potrosnje...ona sigurno postoji, ali ne verujem da je znacajna...Osim, ako neko ne istakne neke posebne rezultate...

"Čovek uči dok je živ" kaže stara poslovica.

Dizel gorivo se raspršava u vidu fine magle (kao dim od cigarete) i kao takav se pali.
Benzin isparava u usisnoj grani, i u cilindru se pali smeša bezinske pare i vazduha.

Dizel je slabo isparljivo gorivo. Benzin je veoma isparljiv. Onog delića sekunde kad bi se benzin, teoretski, raspršio u vidu fine magle - istog momenta bi ispario i "maglu" ne bi ni video.

Natopi parče vate benzinom, pa tako prevuci vatom preko neke glatke površine. Staklo na primer. Sloj benzina isparava momentalno.
Uradi isto dizelom, pa ćeš videti koliko dugo dizel ostaje.

Ne bih se složio sa konstatacijom da "Benzin isparava u usisnoj grani, i u cilindru se pali smeša bezinske pare i vazduha", jer bar ja, takvog benzinca još nisam vidio (što ne znači i da ga nema). Naročito kod benzinaca sa direktnim ubrizgavanjem u cilindar.
Na autu koji imam i koji je 15 godina star, ima i evap sistem koji se ovdje spominje, ali on je tu više sa aspekta "prehrane" u vidu uštede goriva i ekoloških razloga (motor je Euro 4, a star je 15 godina) i da ne bude zabune, lično smatram da bi se tehnologiji "isparavanja benzina" možda trebala posvetiti veća pažnja.

Naravno da postoji i da se uveliko primenjuje isparavanje benzina, nema tu neke posebne tehnologije dovoljno je rasprsiti benzin u cilindar i samo svojstvo benzina da isparava na 60-70C ce dovesti do toga da se sav benzin pretvori u paru. Znaci dovoljno je samo rasprsiti benzin i on ce poceti da isparava ( a kada je motor zagrejan isparavanje je jos brze i efikasnije)

Kolega je rekao da benzin isparava u usisu i da takav ide na sagorijevanje. Za taj sistem sam rekao da ne znam da postoji, a da postoje evap isparenja koja idu usisnom granom.
Za sistem koji si ti opisao, nikako mi nije jasno odakle benzinu vrijeme (kada ga smjeste u direktno u cilindar) da stigne da ispari? Koliko znam, benzin se pritiskom dovodi u maglovitom stanju (pogodnom za bolje miješanje vazduhom) + mješa sa vazduhom sa strane i ide na sagorjevanje. Ne vidim kako im "vremena" da isparava kad ga direkt dovedu u cilindar. Ne znam, meni ta teorija nekako ne drži vodu. Lično sam smatrao da se, baš zbog navedenog, benzin pod pritiskom ubacuje u cilindre u vidu magle, zbog boljeg miješanja sa molekulima vazduha, što ujedno daje bolje sagorijevanje, ekonomičnost potrošnje u odnosu na karburatorske sisteme (kod kojih takođe nema ništa u usisnoj grani, osim povratnih gasova). Da u svemu ovome još i ima vremena za isparavanje, meni nije bilo poznato, ali evo izgleda da ima...

_{[Ovu poruku je menjao Igor88 dana 22.11.2015. u 16:59 GMT+1]}

Ako hoces da proveri u zagrejanu rernu rasprsi vodu ( najbolje ona pumpica od tecnsti za pranje prozora) i videces da ce voda trenutno da ispari, isto se desava i u cilindru samo sto je "magla" mnogo finija, pri kompresovanju vazduha i benzina temperatura raste i cim predje 70C magla je vec pretvorena u paru( radna temperatura motora je oko 80C dok je temperatura u cilindru mnogo veca pa samim tim cim se se smesa pojavi u cilindru ona pocinje da isparava).

Dobro...sve jedno, neke stvari se uzimaju "zdravo za gotovo"...Poenta je u drugom...Kod klasicnih automobila, gorivo se doprema u tecnom stanju, pa se vazduhom i pritiskom rasprsuje u usisnu komoru...Ovde je poenta, da se gorivo usisa u gasovitom stanju, da bi kao gasni fluid imao bolju distribuciju kroz usisnu granu do komora za sagorevanje...Odgledao sam neke klipove, mislim da sam i nasao jedan adekvatan ( do duse ne rade mi zvicnici ali mislim da je to to):https://www.youtube.com/watch?v=l3mVhmlbwP8...ako je to to, onda to i nije losa stvar, samo to je jos uvek "budzevina" ... dok se ne atestira i ne prodje odgovarajuce provere, jos uvek je u fazi eksperimenta pojedinaca...Ali kao sto postoje servisi za ugradnju auto gasa, nadam se da ce poceti i ugradnja ovakvih benzinskih, kako bi ih nazvao..."paroraspsivaca"...

OK, da se vratimo na srž teme, a to je potrebna količina goriva. Dakle, dal' isparava ovde ili onde, 'vako ili onako - manje je bitno. Ono šta meni zvuči nelogično, to je deklarisana količina goriva.

Pa možda i nije manje bitno, obzirom da kolege tvrde da, u postojećim benzinskim sistemima benzin već isparava (u usisu ili cilindru) i da se u takvom isparenom stanju sagorijeva, pa se stiče zaključak da, ili ovaj malo „lagi“ vezano za potrošnju isključivo na benzinskim isparenjima, ili postojeći sistemi ne rade na način opisan u prethodnim postovima, a lično smatram da ne rade. Takođe, od uvijek sam se pitao zašto benzinski injektori ne rade na većim pritiscima (kao dizelski). Sasvim je sigurno da postoji neki razlog, ili tehičko-tehnološki, kojeg možda nisam svjestan, ili ovaj naprijed spomenuti, vezano za moto-lobi.

Možemo moto-lobi da ostavimo po strani. Jer to celu diskusiju dovodi do apsurda. Dakle, ništa masoni, jevreji, vatikan i slično.

Benzin je sklon samozapaljenju tj. detonaciji kad je izložen visokim pritiscima. Dizel nije.

Ubrizgavanje benzina (u usisnu granu, ili direktno u cilindre, svejedno) obavlja se u usisnom taktu. Onda sledi kompresija (vazduha i bezina, tj. benzinksih para) , i pred sam kraj kompresije ide varnica i paljenje smeše.

Ubrizgavanje dizela, naprotiv ide pred sam kraj kompresije. U usisnom taktu usisava se čist vazduh, čist vazduh se komprimuje (znatno veći stepen kompresije) i pred sam kraj kompresije ubrizgava se dizel. Komprimovani vazduh je već vreo (Karnoov termodinamički proces) pa tako dolazi do zapaljenja dizela.

Kad imaš ovo u vidu, skapiraš da veoma visok pritisak ubrizgavanja benzina i nije potreban, jer svejedno, u usisnom taktu cilindar "srče" tj. "uvlači" i vazduh i gorivo iz brizgaljki. Potreban je samo dovoljno veliki pritisak da se gorivo rasprši i kažem, ispari, da bi se sve zajedno komprimovalo i zapalilo.

Evo, na mojoj skoda "Felaciji" iz 97-e, nikako da idem ispod 8 Lit/100Km.

Ako mi neko pomogne,

-Donosim res prase, gajbu hladnog i za predjelo 2L loze .....valjane,

Ovaj deo nije tacan,ne uvlaci.Direktno se ubrizgava u cilindar,isto vazi i za dizel.

Naravno da ne uvlači iz brizgaljke. Poenta reči koje su pod navodnicima je da u taktu usisa u cilndru vlada potpritisak. U tom taktu, u taj potpritisak, brizgaljka šprica gorivo. Stoga, čak i mali pritisak u brizgaljkama može lepo da rasprši gorivo.

Kod dizela je skroz drugačije. Tamo se gorivo ubrizgava na samom kraju kompresije. Dakle, ne u potpritisak u taktu usisa, već u jako sabijen vazduh, na kraju takta kompresije. Zato je potreban veoma jak pritisak pumpe, da u tako sabijen vazduh uspe da ubrizga gorivo, i da se ono fino rasprši.


Ljudi, ubrizgavanje kod dizela i benzina je skroz drugačije. Čitava tehnika i tehnologija se potpuno razlikuju. Nema to veze jedno s drugim. Nemojte to da mešate. Jedino što postoji deo koji se istovetno zove "dizne" ili "brizgaljke", ali i njhova konstrukcija je skroz različita.

Uhvatio sam se za ovaj deo teksta previdevsi drugi po pitanju dizela.

Direktno ubrizgavanje kod benzinaca (kod običnih, jeftinih, serijskih automobila) počelo je sa mono-point ubrizgavanjem.

To je bila varijanta gde se, jednostavno, umesto karburatora, na iste šrafove namesti deo sa jednom brizgaljkom. Pa, kad je neki cilindar u usisnom taktu, umesto da srče iz karburatora, brizgaljka ubrizga. I gotova priča.
Onda se neko dosetio, pa je umesto jedne, mono-point brizgaljke, ubačeno za svaki cilindar po jedna, ali u usisnu granu, neposredno ispred cilindara.
Onda se opet neko dosetio, pa umesto u usisnu granu, namestio brizgaljke direktno u cilindar.

Svako sledeće tehničko rešenje je skuplje od prethodnog, i dobija se neki kvalitet, pre svega u tačno određenoj količini goriva u tačno određenom trenutku, što doprinosi ostvarenju veće snage.

Naravno, veća snaga je proizvod veće količine potrošenog (spaljenog) benzina. Prosečna potrošnja praktično (manje-više) ostaje u nekim poznatim okvirima.

Ipak je omogućeno, da motori sa relativno malom radnom zapreminom, uz turbo punjače potroše više goriva i ostvare znatno veće snage. Nekad je 75 KS na 1500 kubika bio vrh. Sada se 75 KS dobija i iz motora sa zapreminom od 1000 cc i manje.