Jedan inženjer mi reče da je jedina razlika u tome što će pumpa imati manji otpor dok pumpa, a i da će sistem biti manje inertan (tj. brže će zagrevati).

Za pumpu se slažem, ali za ovo drugo nisam siguran. Ima li još neko mišljenje na tu temu?

Posmatraj kako bi reagovala oba sistema da imaju podjednake zapremine a različite površine, kao i podjednake površine i različite zapremine.

Logično je da će sistem koji bi imao podjednaku zapreminu uz različitu površinu cevi, predati energiju srazmerno površini cevi.
U drugom slučaju, kada je površina jednaka a zapremina veća za 1/3, to je kao da imaš jaču pumpu, dakle brže bi se zagrejao pod, a samim tim i brže bi predao toplotu okolini.

Kod tebe su obe vrednosti povećane u jednom slučaju, logično je da je takav sistem i inertniji, tj. da se sporije hladi, a u isto vreme je i brži u zagrevanju od onog manjeg kapaciteta. Meni je ovako nekako logično, ali napominjem da nemam posebnog iskustva sa ovom vrstom proračuna.

Ja to drugačije razlažem:

Ako je površina ista a zapremina veća, onda će biti potrebno za nijansu više vremena da se voda zagreje (kotao greje istom snagom, a vode ima više), a takođe će i voda ići za nijansu sporije (pumpa treba više da pumpa da bi voda obišla ceo krug kroz sistem). Dakle, po meni, sistem je inertniji.

Ako je zapremina ista a površina veća, onda će više toplote da se prenosi sa cevi na pod, tako da će voda brže da se hladi u cevima (a pod brže zagreva).

A suština je da li imam ikakve koristi ako stavim 18mm umesto 16mm? Bitno mi je da sistem radi na što nižoj temperaturi vode jer imam u planu da koristim toplotnu pumpu (klimu) i solarnu energiju. Tako da sam sada u nedoumici: Ako stavim veće cevi, imaću više troškova ali imaću nešto bolji prenos toplote na pod pa time i potrebnu nešto nižu temperaturu vode u cevima. Ali te vode ima dosta više, tako da je potrebna i dosta veća energija (iz solarne ćelije ili toplotne pumpe) da bi se zagrejala na potrebnu nešto nižu temperaturu...

Dilema




_{[Ovu poruku je menjao pisac dana 23.01.2010. u 22:32 GMT+1]}

Opet, meni je isto palo na pamet da će voda ići sporije u široj cevi, ali će imati i više vremena da prenese toplotu na okolinu u tom slučaju, pa će samim tim brže grejati pod.
Ako npr. 1L vode greje 1m uzane cevi za 1 stepen, 1,3 L bi trebalo da zagreje između 1,12(12% većaP) i 1,33 stepena (33% veća zapremina) u širokoj cevki, ako su i ostali faktori podjednaki.
Ako bi išao sa ekstremno malom količinom vode suviše brzo kroz cevi, (eksperimentalno), prosto, ne bi bilo moguće da se toplota odvede kroz beton u zoni kontakta , pa bi posle određenog broja krugova, voda predavala vrlo malo toplote okolini, tj. podu, jer bi obe površine bile približne temperature, pa nema razlike potencijala.
Sigirno postoji optimalno rešenje i dimenzionisanje celog sistema, pa se negde krive koje prikazuju izračenu toplotu i podudaraju kod oba sistema, samo to treba neko ko vlada materijom da prouči.
Iako izgleda jednostavno, nije to nimalo naivan proračun, dilema i misterija. :)