Uprkos svetskoj krizi i očekivanjima nekih analitičara, ili baš zbog nje, lane je, u poređenju sa prethodnom godinom, taj priliv bio veći za oko 700 miliona evra, ili oko 27 odsto, piše Politika.

Po statistici NBS, od 2005. do 2009. godine devizni priliv od doznaka iznosio je više od 13 milijardi evra, a od 2000. do 2005. još 11,5 milijardi dolara.

Prema proceni Svetske banke, u Srbiju godišnje od gastarbajtera uđe čak oko pet milijardi dolara, što je iznos vredan polovini našeg izvoza. Svaki stanovnik naše zemlje dobije u proseku po 692 dolara iz dijaspore, a svakoga dana naši ljudi iz rasejanja šalju kući 13,9 miliona dolara.

„Najviše doznaka dolazi iz Nemačke, oko 40 odsto, zatim iz Švajcarske, Austrije, Švedske, SAD. Naši ljudi iz inostranstva uglavnom štede u Srbiji, jer su kamate koje ovde dobijaju mnogo veće nego u zemljama u kojima rade. Tako su lane, procenjuje se, na štednju stavili oko 800 miliona evra. Zatim, naši ljudi u Srbiji ulažu u kuće, stanove, zemljište, jedino u biznis vrlo malo“, kaže ekonomista Goran Nikolić.

Prema njegovim rečima, podaci da je za osam meseci priliv bio veći za čak 65 odsto nego u istom periodu 2008. godine dovoljan su pokazatelj da je u Srbiju ušlo značajno više deviza od doznaka. Doduše, registrovani deo priliva bio je manji za 12 odsto, a zato je neregistrovani više nego udvostručen, odnosno povećan je za 114 odsto, ili za 741 milion evra.

On podseća da su doznake bitan činilac i povećanja devizne štednje (s jedne milijarde 2003. na više od šest milijardi evra na kraju 2009). Znatan deo unetih deviza se štedi u bankama, koje nude i višestruko veće kamate od uobičajenih u Evropi i svetu.

„To što smo proteklih godina za oko petinu više trošili nego što smo proizvodili, dobrim delom se pokrivalo obilnom pomoći Srba iz dijaspore. Što je najvažnije, te pare ne moramo da vraćamo, na primer Svetskoj banci ili MMF-u, čiji se krediti smatraju veoma povoljnim“, kaže Nikolić.