Na pijaci Vidikovac ima da se kupi kristalisan med.

Ja dobijam med od strica koji se bavi pcelarastvom, tako da znam uvek sta jedem.
Tesko je odrediti tacno kvalitet meda osim ako si strucnjak tj. bavis se time .
Jedna od metoda je njegova kristalizacija , tu su i njegova boja u zavisnosti od tipa meda (sumski , livadski , mesani (sumsko- livadski ) bagremov itd ..
Jedino sto znam pouzdano je da dobar med kosta oko 8-10 EUR po kilogramu .
A ono sto vidis na pijaci za 300-400 rsd je uglavnom buckuris .

Najbolja kupovina je da odes na sajam meda - cini mi se da se odrzavao svake godine u Tasmajdanskom parku
i tamo od "lokalnih" pcelara izaberes ili da od njih porucis vecu kolicinu ako ga stalno preko cele godine jedes.

Najpouzdanija metoda je da se raspitaš kroz familiju/prijatelje i sigurno ćeš pronaći nekoga ko se bavi pčelarstvom........znači nekoga kome to nije primarno zanimanje.......obično je i taj med nešto malo skuplji(500-600 din) ali barem znaš šta kupuješ........pozzzz!

bagremov med ne kristalise...

Kristališe i bagremov,ali tek nakon par godina ili ako je prilikom vrcanja u medištu bilo malo bagremca,što uopšte ne utiče na kvalitet istog,već je u pitanju obično i veoma prisutno neznanje među razmaženim,komi fo,miko fo, konzumentima.

Svojstvo svakog meda je kristalizacija i to u mnogome,ako ne potpuno,definiše njegovo prirodno poreklo.
Najbrže kristališe med od uljane repice,pa suncokreta,livadski itd..
Bagrem,lipa,divlji duvan,kesten, su biljke od kojih med kristališe tek nakon dužeg vremenskog perioda.
Na području Vojvodine najprisutniji je med od suncokreta,često puta prodavan kao livadski,što smatram da nije uopšte u redu,ne zbog toga što će neko pomisliti da je on manje nutritivne vrednosti od livadskog ili bilo kog drugog,već nasuprot,suncokretov med po svom aminokiselinskom sastavu pripada kategoriji najbogatijih pčelinjih proizvoda.

Bez skupih laboratorijskih analiza nije baš jednostavno dokazati prisustvo konzumnog šećera u medu,pogotovu oko se on pčelama u periodu njihovog aktivnog medobranja dodaje u obliku sirupa za prihranu.

Mnogo je lakše otkriti onaj pravio bućkuriš od meda,gde se prokuvani šećer u vodi dodaje pravom medu,jednostavnim umakanjem vrha mastiljave olovke(pitajte svoje babe i dede,verovatno da neko od njih ima još po koje parče).
U pravom prirodnom medu neće se desiti ništa,a u prekrštenom će se vrh olovko polako topiti i ostavljati zmijolik trag,zbog prisustva vode.

Med kad izvadis kasiku iz njega se tegli, otkida, a medoliki proizvodi kaplju.

Amitraz bi trebao biti veca briga od secera...

Iz prakticnih razloga, lakse i bolje se prodaje med koji nije kristalisao. AFAIK. Iz tog razloga se medu dodaje mala kolicina mravlje kiseline. Da se smanji kristalizacija.

Nije nikakav problem da se med koji je kristalisao vrati u prethodno stanje. Tegla sa medom se stavi u posudu sa vodom koja se zatim zagreje na temperaturu 37 °C i drži tako nekoliko sati. Ljudi će pre kupiti nekristalisan med.Lepše izgleda, ukusniji je, i lakše se maže na hleb :)

Bas danas je na beogradskom sajmu neka velika prodajna izlozba meda, to su verovatno isti oni iz onog
karavana sto se premesta iz parka u park po Beogradu tokom godine.
(Tasmajdan, plato ispred hrama Sv.Save, Zelenjak, stari merkator...)

Ono sto bih ja da kazem o njima je da me izuzetno nervira sto niko od njih nema ispisane cene na tezgi.

A to znaci samo to da su cene proizvoljne, to jest kako procene plateznu moc kupca, ili ako pomisle da si
papak koji ce platiti kako mu se kaze.

Takve smradove ne podnosim bilo sta da se prodaje, i da je ne znam kako zdravo.

Takodje me kod njih, ali i kod drugih pijacnih prodavaca bilo kakve hrane, nervira sto su bre mnogo strokavi.
Klasicne hillbilly kreature bez zuba, prljavih ruku, dronjave odece.
I onda ja treba da razmisljam da li su umakali svoje prste u teglu koju sam ja kupio, i da li se njihove
bakterije iz usta, kojima su verovatno lizali med, mogu razmnoziti u medu...itd

Sve u svemu, strokavi su.

Ni najmanje ne treba da te brine. Med je odlican antiseptik. Sadrzi i propolis
Pcele kad im prodre mis u kosnicu ibiju ga i obloze propolisom da im se ne bi raspadao u "kuci"

Bavim se pčelarstvom već deset godina i dosta sam učio i čitao o medu.
Prvo da objasnim za aktuelni pčelarski sajam. To je državni pčelarski sajam u organizaciji SPOSa (Savez pčelarskih organizacija Srbije). Razlikuje se od onog na Tašmajdanu u tome što je taj u organizaciji beogradskih pčelarskih udruženja. Med koji se prodaje na ovakvim sajmovima prolazi izvesne kontrole i trebalo bi da je ispravan. Pre koju godinu mnogim izlagačima je bila zabranjena prodaja zbog neispravnog meda.
Med je najčečće neispravan zbog upotrebe antibiotika i drugih nedozvoljenih lekova u pčelarenju, kao i zbog neadekvatne upotrebe dozvoljenih lekova. Često se pojavljuju i falsifikati. Dekristalizacija meda takože može da bude uzrok neispravnosti, ako se ne radi na pravi način (med se zagreva u vodenom kupatilu, temperatura ne sme da pređe 40C). Kad se med previše zagreva povećava se koncentracija HMF (hidroksi metil fulfural), koji u većim količinama može da bude kancerogen. Inače on je prirodan sastojak meda i tačno je propisana gornja granica njegove koncentracije.
Najveći problem u savremenom pčelarstvu je varoa, parazit koji se zakači na pčele, slabi ih i na kraju društvo ugine. Poslednjih godina je trend da se protiv varoe koriste organske kiseline (mravlja i oksalna). One su takođe prirodan sastojak meda, pa ne utiču na njegovu ispravnost. Ranije su se protiv varoe koristili amitraz i fluvalinati koji ostavljaju rezidue u medu i vosku. Nažalost, zbog neobučenosti i zaostalosti mnogi naši pčelari i dalje koriste te lekove. Njihova upotreba sama po sebi nije problem, već je problem kad se oni koriste nesavesno i neadekvatno - dok pčele beru med koji se kasnije vrca i prodaje. Takav med ne prolazi kontrole.
Da vas sad ova moja priča ne odvrati od kupovine meda, znajte da je med iz Srbije jedan od najkvalitetnijih u svetu. Većina onog na tržištu je ispravan i odgovarajućeg kvaliteta. Nađite pčelara kog poznajete lično, za kog znate da je pošten i ne menjajte ga. To uostalom važi i za sve poljoprivredne proizvode.
Naša država nažalost još uvek ne izdaje sertifikate niti propisuje pravila za organsku proizvodnju meda (osim ako se u poslednje vreme nešto nije promenilo - ne znam). Organska proizvodnja hrane podrazumeva koncept koji isključuje upotrebu pesticida i hemikalija i propisuje druge stroge uslove. Na taj način se dobija garantovano čista i nezagađena hrana, koja na tržištu naravno ima veću cenu.
O medu bi moglo mnogo da se priča, pa ako vas nešto konkretno interesuje o njemu i drugim pčelinjim proizvodima, slobodno pitajte.

Med je super.

Kao sto rece kolega stanisav, nadjite nekoga koga poznajete, da znate da je pcelar.
U mome kraju se med kupuje samo od nekoga koga znate. I ne bi trebalo med (i jos mnogo stosta ) kupovati bilo od koga.


Inace, da kazem ono sto drugi nisu rekli, ili nisu znali.

Postoji jos jedan nacin da proveris med, a da ne zavlacis mastiljavu olovku u med (koji je ipak, bazicno sacinjen od vode, sta mislis koshute, hoce li mastiljava da ostavi trag u bagremovom medu ? Prvi put cujem za to sa olovkom. )


Koji je nacin da proveris med? Pa kupis teglu, stavi je da prenoci u frizideru, pa sutra pogledaj da li se med kristalise, i ako da, kako?


Ako se na dnu tegle odvojila neka gustina, to ti je secerna vodica.

Ako se med podjednako kristalise, nema da brigas.

Pozdrav za sve kolege pcelare i one koji znaju ceniti pravi med.


P.S. Znam za cene meda u okruzenju, CG na primer, tamo prodajem med po 10 e / kg , ali koliko med kosta kod vas u vasem okruzenju?

Zaboravimo na o ne secerne vodice koje mozete videti na svakom cosku.

Odlično !

Na tezgama koje imaju šarenolik izbor medarskih proizvoda, uvek me je zanimalo koliko je ta različitost između nekoliko vrsta meda
bitna u nutricionističkom pogledu ?
Ja kao laik mogu samo da procenim da mi se više sviđa ukus jednog od drugog (livadski, bagremov, cvetni, lipa...) , ali ima li neke
gradacije među njima po hranjivom kvalitetu, ili su potpuno specifične osobine svakog od njih ?
Ili se tu ubacuje i procena kvaliteta same okoline u kojoj su pčele sakupljale nektar (pored autoputa, kod deponije, na izvoru kanalizacije, hahaha, malo
sam pakostan - ne zamerite, ali stvarno sam viđao kamione-košnice u ambijentima koji se ne mogu zvati čistom prirodom) , pa se ne može napraviti generalna skala tog tipa ?

Takođe mi nikada nije bilo jasno, kako se to ograniči pčela da ide samo na livadske biljke, ili samo na bagrem, itd. Nije valjda da je radijus kretanja
pčele oko sto metara, pa se vrsta meda odredi postavljanjem košnica u livadu, ili među bagremove ?

Koliko živi jedna pčela ? Da li ih nešto lovi (ptice ili veći insekti) ? Šta ako se sukobe mravlja i pčelinja kolonija, ko je jači ? (da li se to uopšte događa ?)

U vezi sa šarenolikim asortimanom na opremljenim medarskim tezgama moram da pitam i o onim drugim, za mene nepoznatim proizvodima
koji se uglavnom nude u nekim manjim flašicama i teglicama, sa natpisima "leči..." koji osobama kao što sam ja izazivaju napade skepse i cinizma.
Prisećam se naziva: propolis, med sa propolisom, med sa polenom, mleč, med sa mleči/mlečom(?)... i još neke smeše koje se takođe nude u teglicama
kao i med, ali su drugačijih boja nego čist med - nešto kao marmelada, odoka rečeno. (nisam upamtio kako se zovu, ali i na njima su etikete sa sitno ispisanim
tekstom, uglavnom rukom, o tome koju silinu pozitivnih i blagotvornih efekata ta smeša ima na zdravlje... čovek bi očekivao da za tezgom sa takvim proizvodima
vidi Supermena, ili bar Čaka Norisa, kad ono...)

Ne pitam za one džidžabidže kao što su medenjaci, suvo voće i orasi u medu, "rakija" medovača... To mi je jasno da su proizvodi za sladokusce (i žderonje).

Da rezimiram, da li ovi sekundarni/izvedeni proizvodi imaju neke vrednosti i smisla (osim placebo efekta) ?

Takođe bih zamolio da mi preko privatne poruke napišete gde bih na teritoriji Zemuna i Novog Beograda mogao da pazarim pravi proveren med.


Hvala

Propolis je moćna stvar za zarastanje rana. Usitnjen propolis pomešan sa alkoholom se nanese na ranu i ona brže zarasta nego sa običnim previjanjem (zato što sprečava razvijanje bakterija i gljivica). Kad se slučajno posečem uvek koristim propolis. Propolis je supstanca koju proizvode pčele kada im duva promaja u košnici :). Njime zaptivaju male otvore koji mogu da se pojave u zidu košnice.

Mleč je super hrana od kojih se od obične larve razvije matica. Kada se običnoj larvi omogući da se hrani matičnim mlečom ona izraste u maticu koja je veća od obične pčele. Koristi se za jačanje imuniteta u ljudskoj ishrani.

Pčele love stršljenovi. Kao kad orao hvata zeca.

Znam par pcelara koji su ranije kupovali secer u refuzu u luci, kada se isprosipa prilikom istovara.

Vidim, ovde ima pcelara, pa pitanje za njih...

Dakle, moze li se utvrditi razlika? Jer verujem da nikome nije svejedno hoce li kupovati, da tako kazem, pravi-polenski med, ili ovakav-secerni.

To ne mora ništa da znači, šećerni sirup i šećerne pogače se koriste u prihrani pčela kad prođe sezona i kad se med izvrca i kad pčele više ne mogu da sakupljaju med u takozvanoj "paši". To ne utiče na kvalitet meda.

Znam ja da se pcele tako prihranjuju, ali isto tako znam da je 1.kg secera oko 60.din, a meda ide i do 1000. din.

Kako ne utice na kvalitet meda? Pa valjda nije isti kvalitet ako je pcela skupljala polen sa xyz cvetova, ili ako je preradjivala secer.

I pitanje je da li se moze utvrditi razlika?

Gledaj ovako. Zašto pčela sakuplja nektar sa cvetova i prerađuje ga u med ? Nakon što ga ga preradi skladišti ga u ćelije u saću i potom ga hermetički zatvori. Ona to čini da bi u jednom relativno kratkom vremenskom intervalu toku godine kada cveće cveta i oslobađa nektar sakupila što više hrane kako bi opstala do naredne sezone. To isto čini i sa polenovim prahom to su za nju proteini u ishrani. E sad šta tu čini čovek. On sačeka da pčela odradi posao sakupljanja nektara, prerade i konzerviranja. Kada sezona prođe on joj oduzme rezerve koje su joj potrebne da prezimi. To je med koji mi jedemo. Zauzvrat joj nakon sezone daje šećerni sirup. E sad one od tog sirupa žive do zime. Postoje hranilice koje su u obliku rama i u koje može da se sipa taj sirup tako da se ne razlije po košnici. To se mora raditi svaki dan inače bi uginule od gladi. Kad dođe hladnije vreme kao što je sada onda se ne sme otvarati košnica da im se sipa taj sirup, jer bi se smrzle (ohladila bi se košnica pri otvaranju). Već se prave šećerne pogače (isto šećer samo nije u tečnom stanju) koje se stavljaju u košnicu a koje im služe kao hrana. One su sada gusto zbijene u klupko u svojim košnicama (greju jedna drugu). Kada se klupko formira ono se ne pomera i može se ponekad desiti da ako se pogača ne stavi na pravo mesto unutar košnice one jednostavno ne mogu da dođu do hrane i smrznu se od iscrpljenosti. Tako da kada dođe nova sezona one praktično nemaju ni zrnce šećera u svojoj košnici.

Nije mnogo fino od nas ljudi, ali tako je.

_{[Ovu poruku je menjao stil dana 14.02.2010. u 12:28 GMT+1]}

A sta se desava ako ti i dalje nastavis da im dajes secer?

Ako te više zanima:

http://www.medvisegrad.com/prihrana_pcela.htm

To se ne radi jer može da dođe do grabeži. To je pojava kad pčele iz druge košnice provale da ima hrane na izvolte. I onda napadaju i uništavaju društvo koje prihranjuješ. Dodaje im se tek onoliko koliko im treba da prežive određeni period ili imaš u onom tekstu koji sam naveo i druge razloge. Rizičan posao, možeš da ostaneš bez pčelinjeg drutva.

Ajde da malo razvijemo temu,kad je već toliko zainteresovanih




I...ovaj...surfujte malo...

...GOOGLE JE ZAKON!

@stil
Mi se ne razumemo. Evo, konkretno...ukoliko je pcelama dostupna veca kolicina secera, hoce li one taj secer jesti, ili skladistiti, ili upotrebiti za proizvodnju meda, tj. preraditi u med?

Ukoliko im je dostupna veća količina sirupa tokom sezone može doći do pojave grabeži tj. možeš time dozvati pčele iz drugih društava da "provale" unutra i unište društvo koje prihranjuješ. Trošiće ga za ishranu i matica ce sejati više jaja kako bi povećala broj jedinki jer ima više hrane. Drugi razlog zbog čega se ne radi to što ti predlažeš (da im se da veća količina za obradu) je što se rastvor vode i šećera na tim temperaturama brzo ukiseli i na taj način postane loš za ishranu pčela.


Ove testove nisam probao.

http://dailyknowhow.wordpress.com/category/fake-honey/

http://www.wikihow.com/Verify-the-Purity-of-Honey

Moguće je gajiti pčele bez prihranjivanja šećerom i pogačama. Jeste šećer mnogo jeftiniji od meda, ali pčele koje zimuju na medu u proleće budu mnogo, mnogo jače i zdravije, pa u toku godine donesu više meda, tako da se meni to više isplati. Šećer (pogače) koristim za novoformirane rojeve koji u toku godine ne stignu da skupe dovoljno hrane za zimu.




Medovi se pre svega dele na monoflorne i poliflorne - od jedne ili više vrsta cvetova i biljaka. Bagremov je na primer monoflorni, a livadski poliflorni. Čist monoflorni med je naravno u domenu teorije, uvek se tu nađu neke primese. Međutim, kad na primer cveta bagrem, pčele uglavnom zanemaruju druge biljke zato što bagrem obilno medi i njima je najekonomičnije da skupljaju med sa njega.
Osnovni sastojci meda su šećeri glukoza i fruktoza. Pored njih med sadrži saharozu, vodu, polen, minerale, enzime i dr. Odnos ovih materija je različit u različitim vrstama meda. Bagremov na primer ima više fruktoze nego livadski. Bagremov med je blagog ukusa, lak za varenje, odličan na primer za decu. Ukus livadskog meda mnogo zavisi od podneblja gde je skupljan. Obično je to mad jačeg ukusa, tamnije boje, sa većim procentom minerala. Ja na primer njega najviše volim, a vama savetujem da probate, pa da sami odredite šta vam se najviše sviđa. Najbolje je da s vremena na vreme menjate vrstu meda koju koristite.
Med se ne dobija samo od nektara. Ponekad pčele skupljaju sok sa stabala biljaka i od toga prave specifičan med koji se zove medljika ili šumski med. Ovaj med se teško dobija i veoma je na ceni. Po mom iskustvu njega ljudi ili obožavaju ili uopšte ne mogu da jedu. On je gust, tamne boje, nakiseo i sa najvećim procentom saharoze i minerala.
Ništa ti ne zameram što pominješ pčelinjake pored autoputa, naprotiv. Siguran sam da takav med ne jede onaj ko ga proizvodi. Polen biljaka upija teške metale iz izduvnih gasova kao sunđer i sve to dospeva u pčelinje proizvode. Poslednjih godina se radi na tome da se zaštiti geografsko poreklo meda. Kod nas su to prvi uradili pčelari iz Homolja, tako da homoljski med ima zaštićeno poreklo i propisan način dobijanja.



Letnja pčela živi oko mesec i po, a zimska od jeseni do proleća. To se događa zato što se tokom leta pčele iscrpljuju odgajanjem legla i skupljanjem hrane. Matica može da živi i do 7-8 godina, a trutovi od proleća do jeseni. Neko je već pomenuo stršljenove, ja samo da dodam ose, detliće, žune, laste. Mravi obično ne zalaze u pčelinje društvo, ali mogu da se motaju oko košnice i nerviraju pčele. Kad se pčele prihranjuju gore pomenutim pogačama, mravi često uspeju da ih nađu, pa se skupljaju na njih. Evo kako to izgleda na mom pčelinjaku






Meni često smeta što se oko drugih pčelinjih proizvoda uvek stvara neka atmosfera mistike, pa se neretko oni povezuju sa nadrilekarstvom. Mnogo je naučnih radova objavljeno o propolisu, polenu, mleču, vosku, pčelinjem otrovu i još nekim proizvodima košnice (da, ima ih). Ukratko:
Propolis - jak prirodni antibiotik
Polen - proteinska hrana puna vitamina
Mleč - visoko energetska hrana bogata antioksidansima
Pčelinji otrov - lek koji se uspešno primenjuje kod reumatičnih bolesnika

Naravno.

Međutim ovde su se ljudi zanimali zbog čega pčelari kupuju šećer. U tom kontekstu sam napisao ono što sam napisao.

OK, razumemo se.



Da probam i ja da odgovorim na ovo. Sirup koji im se da pčele uvek uskladište, ali je pitanje šta se s njim onda dešava. Ako im ga daš u proleće, kad odgajaju leglo, potrošiće ga brzo, a ako im ga daš u jesen, kad se spremaju za zimu, uskladištiće ga u saće i zapečatiće ga voskom. Mnogo toga zavisi i od jačine društva i od količine hrane u košnici. Tako uskladišten sirup je zapravo med, ali niskog kvaliteta, o čemu smo pisali u prethodnim porukama.

@stil

Ja u klin, ti u plocu. Ja pitam jedno, ti odgovaras drugo. Ne pricam o prehrani.
Recimo ako postavis 100,kg pogaca na 100m. od kosnica, sta ce se desiti sa tim secerom? Hoce li ga pcele pojesti, ili uskladistiti kao takav, ili ce ga preraditi u med?



Znaci pcele ne preradjuju secer u med, nego ga skladiste!?

Ali, ako znamo da je nektar prvom redu rastvor šećera u vodi, zasto i njega pcele ne skladiste kao takvog, nego preradjuju u med?

Prerađuju i sirup, tačnije invertuju ga dodavanjem enzima, isto kao i nektar, ali kao što rekoh takav "med" je daleko od nektarskog po kvalitetu.
Ako postaviš pogače na 100m od košnice u vreme bagremove paše, pčele ih neće ni pomirisati, a ako ih staviš u bespašnom periodu, uzimaće ih i odmah jesti verovatno.

Dobro, ali kako cu ja kao laik da prepoznam razliku? Znaci i jedan i drugi su med, preradjeni, po tome ispada da ce se isto i ponasati kada se proveravaju kristalizacijom, cedjenjem sa kasike, i ne znam kako sve jos. Da li je uopste moguce sa sigurnoscu utvrditi razliku?

U tome i jeste vic. Ti kao laik nikako. Zato treba da postoji kontrola kvaliteta i sistem koji ne dozvoljava da se takav med nađe na tržištu. Provere kao kristalizacija i razvlačenje kašikom mogu da pomognu, ali nisu sigurne. Neko je već rekao da bagremov med teško kristališe, a recimo šumski med će se ponašati kao falsifikovan ako ga razvlačiš, iako je 100% prirodan. S druge strane, verovatno vešt falsifikator može da napravi med koji će proći ovakve provere, guranje mastiljave olovke da ne pominjem.
Najbolje što ti možeš da uradiš je da naučiš ukus meda i da po ukusu možeš da prepoznaš falsifikat. Čist invertovan šećer od ukusa ima samo slatko, a aromu nema uopšte. Može mu se doduše dodati veštačka aroma, ali ja mislim da bih je prepoznao. Ne trpim je ni u industrijskim proizvodima tipa slatkiši ili sokovi.

Postoji način, i zasniva se na hromatografiji.

French researchers have developed a test to distinguish 100 per cent natural honeys from fake products adulterated with other substances, reports the Journal of Agricultural and Food Chemistry.



Sweet solution to honey fraud

Samo ne znam da li može da se obavi negde kod nas.

Može, na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Bio sam lično u laboratoriji i video aparat. Mislim da i veterinarski institut u Novom Sadu ima neku opremu. Biološke i hemijske analize mogu da se rade u svim bolje opremljenim laboratorijama.
Vilil1 je doduše pitao kako on kao laik može da utvrdi ispravnost.

Super tema :)
Volim med i od kad sam se preselio trazim dobar med, te kupujem razne u toj potrazi.

Ako sam dobro razumeo - prirodni med bi trebao da se kristalise ravnomerno, ne prvo na dnu npr pa onda "na gore"?


Interesuje me od cega zavisi gustina meda i da li su pojedini gusci medovi samo takvi jer su mozda vec poceli da se kristalisu ili su od starta takvi?
Naivno pitanje, ali sta cete :)


To pitam jer sam kupio juce Vielblütenhonig (ne znam tacno kako bi preveo - nesto kao punocvetni med. Ne znam da li se ovo Viel tj Puno u nazivu odnosi na kvalitet ili na kvantitet) koji je bio i izrazito je gust. Poput nekog lepka.
Izuzetno je ukusan i razlikuje se od jeftinijih i manje gustih :) medova koje sam isto probao, koji nisu bio i koji imaju nekako karamelast ukus.
Stoji da su pcele skupljale materijal u juznoj i centralnoj Americi.
Takodje stoji da je Kalt Geschleudert ,sto bi bukvalno bilo Hladno centrifugisan, ne znam koji je adekvatniji naziv koji se koristi u pcelarstvu.

Interesuje me sta to znaci i kako jos moze biti "centrifugisan", kao da li je pomenuta gustina meda takva zbog sorte meda, zbog tog centrifugisanja iili je u pitanju kristalizacija?

Zakacio sam sliku meda, pa mozete videti.


Zanima me da li med mogu jesti i bebe, da li sve sorte i od kada?

Ako sam dobro razumeo, oni tako utvrdjuju dodatke medu u vidu kojekakvih sirupa (kukuruzni).




Ukoliko pcele obradjuju secerni sirup, zar produkt nije takodje prirodni med? Da li je to falsifikat?

Razlika je samo sto nije pravljen od nektara, nego od obicnog secera. Tj. kako si ti ranije pisao, to je med loseg kvaliteta!?

Zašto bebama nikako ne treba davati med?

Med može uzrokovati dojenački botulizam, vrlo opasnu infekciju crevnog trakta. Dojenački botulizam je bolest do koje dolazi kada novorođenče unese bakteriju koja proizvodi toksin unutar tela. Reč je o veoma opasnoj infekciji crevnog trakta. Sve je više dokaza koji govore da med može biti uzročnik ovog tipa botulizma. Med je poznati izvor spora koje stvaraju bakterije Clostridium botulinum. Kada ih dojenče unese u organizam, ove bakterije proizvode toksin koji uzrokuje dojenački botulizam, ozbiljno,ali na svu sreću retko trovanje hranom. Stoga se deci mlađoj od 12 meseci nikada ne sme davati med. Dojenački botulizam nije nimalo bezopasna bolest, jer napada nervni sistem bebe i u najtežim slučajevima može čak dovesti do smrti.

Međutim, većina se beba uspe oporaviti. Najčešći znaci i simptomi botulizma su:
• Trajni zatvor (konstipacija)
• Omlitavljene ruke, noge i vrat
• Slabašan plač zbog slabosti mišića
• Poteškoće u dojenju, beba nema snage da izvuče mleko
• Izražen umor dojenčeta (stalna pospanost)

• Poteškoće u disanju
Spore botulizma se takođe mogu ugnjezditi i u neke namirnice sa niskim sadržajem kiseline koje sami spremamo u kutije za čuvanje hrane u frižideru, ali i u šećernom sirupu. Imajte to na umu i izbegavajte takve namirnice u ishrani dojenčeta.

http://www.mamaibeba.rs/index....e-za-bebe/304-bebe-nesmeju-med

Ovo sam ti nasao na brzaka,da ne bi pao u iskusenje da nekoj bebi das med pre nego sto saznas odgovor.Ja ranije nisam znao za to pa sam mom klincu jednu noc kad se dernjao sipao u flasicu sa mlekom malo meda(mislio sam da ce da mu se svidi ukus pa ce da me pusti da spavam),medjutim klinac je sa indignacijom odbio da pije mleko sa novim ukusom i nastavio da se dernja,tako da srecom ne znam da li bi mu med naskodio.
Posle sam dobio po nosu i od zene koja je za sve to oko beba i meda znala odavno.Od tad se vise nisam petljao u deciju ishranu

It uses a special type of chromatography to separate and identify complex sugars or polysaccharides according to their characteristic chemical fingerprints.

Tačno, ali mogu i da identifikuju i vrstu meda na osnovu sastava složenih šećera . Kompletna analiza.

Ako je med baš redak to nije dobro čak iako je prirodan. To znači da ga pčele nisu dobro obradile i da nešto nije uredu. Moguće je da imaju nekakvu bolest koja ih u tome sprečava ili da je saće zaraženo gljivicama koje ne dozvoljavaju da dobije na gustini.

Dakle ako se dve košnice stave jedna pored druge u isto vreme može se dobiti različit kvalitet meda. To sva zavisi od umešnosti i truda pčelara čije su košnice. Od zdravlja pčela i od stanja satnih ćelija - njihove higijene.

Naravno gustina i ostale karakteristike meda zavise i od vrste biljaka odnosno njihovih cvetova koje pčele posećuju. Dešava se da se određena aroma i gustina meda nikada ne ponovi dva puta. Jer se ne može svake godine pogoditi kombinacija i količina cvetova koji daju nektar u određeno vreme kada je paša. Nešto kao godine berbe kod vina.

Veza između meda i botulizma kod beba nije jasno dokazana, ali slažem se da ne treba rizikovati. Deci davati med kad počnu da jedu i ostalu čvrstu hranu. najbolje je početi s bagremovim.



Ako sam ja njih dobro razumeo, hromatografijom mogu da utvrde tačan procenat pojedinih supstanci u medu. Na taj način se utvrđuje ne samo da li je med ispravan, već i njegovo poreklo i vrsta.



Otprilike si shvatio. To se uslovno može nazvati medom, ali svakako nije prirodan med. Naš zakon uostalom propisuje da je med isključivo od nektara ili sokova biljaka. Veštački med se takođe dobija i invertovanjem šećera bez upotreba pčela.



Kao što sam rekao ranije, te metode nisu nimalo pouzdane. S obzirom na to da živiš u Nemačkoj, sve što kupiš u prodavnici je sigurno prirodan i kvalitetan med.


Prvo da razgraničim - kristalisan med je u sitnim ili krupnim granulama i čvrst, kremast, a nekristalisan je tečan i providan. Gustina meda zavisi od količine vode u njemu i od temperature. Kad pčele donesu nektar u košnicu, skladište ga u saće i počinje proces obrade. Pčele mu dodaju enzime i mašu krilima kako bi voda što više isparila (kad sam ovo pričao jednom prijatelju smejao se i nije mi verovao). Kad je med zreo, pčele zatvaraju ćelije saća voskom. Nekad pčelari vade med dok još nije zreo i takav med je obično ređi i tečniji. Gustina zavisi i od vrste meda. Bagremov je na primer kod nas najređi, tj. ima najveći procenat vode. Ređi medovi sporije kristališu.



Da bi se med izvadio iz saća, on se ili centrifugira (vrca) ili presuje. Pretpostavljam da je taj tvoj presovan. Što se razlike u kvalitetu tiče, nije neka, mada se verovatno neko ne bi složio sa mnom, jer se smatra da je presovan bolji. Tvoj med je takav kakav je zbog kristalizacije. Sličan med kod nas je med od suncokreta koji kristališe svega nekoliko dana posle vrcanja. On je kod nas manje na ceni, po meni potpuno neopravdano jer je jako dobar.
Vielblütenhonig bi kod nas bio "cvetni med", a najčešće se prodaje kao livadski. Kvalitet zavisi od porekla.

To je ono sto je @Kosuth postavio ranije. Medjutim, poenta cele moje price je bila da postoje prevare tipa secerni sirup u blizini kosnica. Ono sto si ti nazvao "med loseg kvaliteta".
Uglavnom, ko zeli da kupuje "pravi" med, samo od poznatog proizvodjaca.

Ne u blizini, već u samim košnicama, u hranilicama.



Ako nikog ne poznajete, savetujem vam da se povežete sa udruženjem pčelara u vašem gradu. Ova udruženja obično imaju prodavnice gde pčelari nude svoj med. Generalno, ne preporučujem kupovinu na tezgama i u radnjama. Ovde imate spisak pčelarskih društava u Srbiji.

@Morihei Ueshiba
Tako slicnu info sam i ja procitao, pa sam stoga i pitao.
Mada sam procitao negde, takodje, da se bebi moze uvesti med u ishranu u 10. mesecu - sto se poklapa negde sa momentom kad ono pocne da jede cvrstu hranu.
Cekacemo svakako jos da poraste, pa cemo uvesti i med u meni.


Nego...
Ja iz par pravaca pokusavam da dobijem info kako da prepoznam dobar med, a kako fals i to kao laik.
Zato hvala na dosadasnjoj pomoci ;)
Ali imam jos par pitanja.


Na zalost, ovo nije skroz tacno.
Zato se i interesujem za ovu temu.
"Jedina" razlika izmedju DE i SRB je sto je na trzistu sve i imas izbora, kao i sto su procesi za proizvodnju bio produkata jasno definisani i markirani.
Ali potrebno je imati neke osnovne info da se ne bi upalo u zamke nekih proizvodjaca - uglavnom kroz obelezavanje proizvoda, ali to je vec posebna tema, koju cu ovde samo naceti i koja se odnosi samo na med.

Evo jedan deo teksta o tome, koji sam nasao malo guglajuci o medu:

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=937
Kome sa da, neka procita ceo clanak, jer ima dosta o prodaji vestackog meda u Srbiji.



Ovaj deo mi je interesantan -



U EU je bio proizvodnja jasno odredjena zakonom i proizvod treba da prodje odredjenu kontrolu da bi dobio tu "titulu".

Za bio pcelarstvo odrednice su sledece (ovo je neka skracena verzija jedne firme koja se time bave):
- prilagodjena lokacija rasi pcela
- ekoloski pristup (bez genetskog inzinjeriga, minimiziranje uticaja hemikalija na polj. zemljiste)
- "zimovanje" (ne znam koji je adekvatniji prevod) pcela na sopstvenoj hrani ili organski proizvedenoj hrani
- lecenje Varroose samo sa organskom kiselinom
- nema sakacenja Kraljica (orezivanje krila)
- kosnice od drveta
- srednji zidovi samo od organski proizvedenih materijala ili od sopstvenog voska
- bez vestacke oplodnje matice

http://www.bioimkerhonig.de/bio-imkerei/

Mozda je nesto blesavo prevedeno, jbg.


Sad, spominjao si malo standarde organske proizvodnje u Srbiji, pa se nadam da poznajes tu oblast i da bi mozda mogao -uz ove skromne informacije sto sam napisao- da mi kazes da li bi "titula" bio meda bila dovoljan garant da sam kupio kvalitetan med?

Pitam to, jel me je malo zbunila prepiska oko Vilil-ovog interesovanja za nacine prihranjivanja i da li to utice na kvalitet meda, te nisam bas 100% siguran da li tu ima mesta za prevaru.
Tj da li neko moze hraniti pcelu secernim sirupom npr tokom cele godine, a ne samo zimi i nazvati to bio poduktom?

Plus me zbunjuje, ako je u Srbiji med, zvanicno, ono sto je proizvedeno od nektara ili sokova biljaka - kako su u EU uspeli da prodaju kineski vestacki med?


U tom kontekstu me interesuje da li je bio med dovoljan da ne razmisljam sta kupujem - bar u ravni vestacko/prirodnu.



_{[Ovu poruku je menjao Isak666 dana 14.02.2010. u 21:41 GMT+1]}

Članak je pisan malo konfuzno i senzacionalistički, a ja ću da pojasnim po informacijama koje imam. Antibiotici su strogo zabranjeni u pčelarstvu u Evropi, ali nisu u ostalim delovima sveta gde se uveliko koriste (SAD na primer) i redovno dospevaju u med. 2003. je Kini zabranjen izvoz meda u Evropu zbog antibiotika, a ne zbog veštačkog meda (hemijski, kako ga zovu u članku). Ta zabrana je trajala nekoliko godina i završila se, znači nikakav lobi nije ukinuo zabranu. Sada Kinezi naravno strogo paze da im se isto ne desi opet.
Kina je uz Brazil i Argentinu jedan od najvećih proizvođača meda. U samoj Kini se med troši jako malo, pa ga imaju dosta za izvoz. Pročitao sam neku informaciju svojevremeno da kad bi Kinezi povećali svoju potrošnju za 20%, postali bi najveći uvoznici meda. To što je med kineski ne mora da znači da je lošeg kvaliteta. Falsifikata ima svuda, pa i kod nas, tako da Kineze nepravedno i zbog predrasuda povezujemo s tim.
Još samo jedno u vezi sa tim člankom - HMF koji sam pomenuo još u prvoj poruci ne ukazuje na veštački med, već na pogrešno urađenu dekristalizaciju, odnosno preterano zagrevanje meda. Zbog neobrazovanosti našeg tržišta tečni med se mnogo više traži od kristalisanog, pa trgovci kristalisan med otapaju, ali to ne rade kako treba.
Svojevremeno sam slušao predavanje predsednika nemačkog pčelarskog saveza o robnim markama i načinu obeležavanja meda u Nemačkoj. Bilo je to davno, ali sećam se da su kontrole stroge i propisi rigorozni. Nemački pčelari imaju svoju robnu marku i zaštićeno poreklo, a subvencioniše ih i država. Na osnovu toga sam ti rekao da je sve u njihovim prodavnicama garantovano prirodan med. Veruj mi, stanje se mnogo razlikuje od ovog u Srbiji.
Bio (organski) med u Nemačkoj je nesumnjivo visokog kvaliteta. Odlično si preveo sve one stavke, ja ću da dodam recimo da u krugu od 1km od pčelinjaka ne sme da bude kuća, zgrada, seoskih domaćinstava i sl, da koncentracije izvesnih materija u medu moraju da prođu još strožiju kontrolu (na primer HMF u konvencionalnom pčelarenju 40mg/kg, a u organskom 20), da ne smeju da se mešaju pčele i vosak iz košnica sa konvencionalnim pčelarenjem sa košnicama sa organskim. Ovo praktično znači da ako se pčelar odluči za organsko pčelarenje, ne sme da ima drugi pčelinjak sa konvencionalnim. U vezi s tvojim pitanjem, mislim da je i svako davanje šećera pčelama u organskom pčelarenju zabranjeno. Organsko pčelarenje je recimo uređeno u Bosni, ali je zbog strogih uslova interesovanje malo.

Još da malo pojasnim za antibiotike. Jedna od težih bolesti pčela je i američka trulež legla ili američka kuga. To je zarazna bolest, koja ako se pojavi lako može da se proširi na ceo pčelinjak. Po našim propisima (a i evropskim), ako se američka trulež legla konstatuje, družtvo mora da se ubije, a košnice spale. Ukoliko se to uradi u skladu s propisima, pčelaru šteta bude nadoknađena.
Mnogi pčelari u svetu (nažalost i neki kod nas) primenjuju antibiotike protiv ove bolesti, najčešće oksitetraciklin. Problem sa njima je to što oni ubijaju samo vegetativni oblik bolesti, ali ne i spore, koje ostaju i mogu da se aktiviraju u svakom trenutku. Kad se otkloni vegetativni oblik, nestanu i manifestacije bolesti, pa pčelar misli da je izlečio društvo. Međutim, spore koje su ostale šire se na ostala društva redovnom manipulacijom na pčelinjaku, pa je šteta mnogo veća od koristi. U Americi su pčelari došli dotle da rutinski, svake godine primenjuju antibiotike, i da bi im bez njih skoro sve pčele poumirale.

Hvala na razjasnjenju ;)




Sad sam guglao o ovome i u pitanju je Echter Deutscher Honig ili Pravi Nemacki Med


kupicu jednu porciju kad pojedem aktuelnu :)



To je izgleda nijansirano od zemlje do zemlje - tako da u Austriji je dozvoljeno dati bio secerni sirup, sta god to bilo :)
http://www.bios-kontrolle.at/p...asepath=/var/www/html/media_db
dok izgleda u DE je dozvoljena samo odredjena kolicina za koju treba dobiti dozvolu
http://www.bioimkerhonig.de/bio-imkerei/richtlinien_gaea.php



Pcele su mi interesantne zivotinje, a i izgleda i pcelarstvo ;)

Za pcele se kaze da su "Stoka bez ulara" . :) Covek se tu umesao samo kako bi ih eksploatisao :) A bogami da nije pcela ni vocari ni cvecari ni povrtari se ne bi lepo proveli jer oprasuju biljke dok skupljaju polen i med :)

Neće biti zgoreg apsolvirati i ovaj momenat i time upotpuniti razumevanje značaja rada na razvoju pčelarstva:





(ceo tekst)
http://www.poljoberza.net/PCMart2006_14.aspx

Vreme je da te zapahne božanstveni miris tek otvorene košnice......

...da vidiš kako pčele negovateljice vode računa o tek izlegloj pčelici-bebici...

...da nežno rukom pređeš preko užurbanih,naizgled haotičnih pčela...

...da, ispod hladom bogate krošnje,posmatraš aktivnost tih predivnih stvorenja,dok na nožicama i leđima unose polen...

...dok, u pravoj vojničkoj formaciji,mašući krilima,hlade košnicu vrelih avgustovskih dana,u vreme suncokreta...

U vezi ovoga sto rekose Kosuth i still, o oprasivanju, negde sam cuo, moze biti dezinformacija, da americki vocari placaju pcelarima da postave svoje pcele u blizini njihovih vocnjaka.

Uostalom, kako bi imali prinos :) ???

A sad jos nekoliko odgovora u vezi meda, secera i prihranjivanja odnosno dohranjivanja pcela.



Kao prvo, kao sto su svi pcelari ovde izneli, moze se pcelariti bez upotrebe secera, ali upotreba secera u periodu mirovanja (zime) ne utice na kvalitet meda koji ce pcele skupiti kada krene pasa.

Ali, kao sto je neko pitao sta ako se nastavi sa davanjem secernog sirupa?

Evo jedne istinite anegdote. Bice malo dugacka, ali poucna.

Sve se desilo pre dvadesetak godina, kada je moj otac prodao med nekoj zeni.... a ona:

"Lep ti med, nego kako to, tebi svugde oko pcelinjaka borov med, a nimalo se ne oseca na bor, a eno Zivojinu u Bogutovcu, nigde bora nema, a med sve na sam bor mirise?"

Proradi kliker mome ocu. Pomenuti Zivojin Bacevic je sada blazenopocivsi, (o pokojnicima sve najlepse) nije ga izlecio med koji leci od 90 bolesti. Tako je on hvalio svoj "med"

Malo malo, pa moj otac naidje kod njega za neki savet da ga nesto priupita, kao...

I tako, trajalo to neko vreme tek jedno vece moj otac kod njega, a tamo kazan... u kazanu neka tecnost... pored njega sisarke.

Sta je ovo? "Nista nista, dolazile neke zene iz Kraljeva, kuvale slatko..." kaze njegova zena koja je bila pored kazana.

A moj stari, prst u kazan, zahvati prstom pa lizne. " Sta me zezas, vidis da je secerni sirup!!!???" Pocrvene njegova zena. U pcelinjaku Zivojin i USRED LETA, KADA SE TO NE RADI, sipa secerni sirup sa aromom bora!!!!

E zato treba kupovati samo od onih koje poznajes.

Covek koji je ucio moga oca pcelarstvu je govorio:
Proizvedi malo, ali neka bude kvalitetno.

I bio je u pravu, koji ce mi krasni secerna vodica, mogu kupiti u svakoj trgovini, ali kvalitetan med, retko gde.

Odgovor broj dva, u vezi gustine meda.

Pa gustina meda zavisi od vrste meda, to je neko vec rekao. Jedan od najguscih, ali i kvalitetnih vrsta meda je med od BRSLJANA.
Kod mene je zadnje dve godine medio. Med je izuzetno gust i taman.
Medljikovac, takodje gust med, tolik gust da se tesko moze izvrcati (centrifugirati) iz ramova.
Dalje, gustina zavisi i od toga, koliko je pcelar umesan i zna oko toga.

Evo jos jedne pcelarske anegdote:

Moj stari je tek poceo da pcelari (to je bilo pre 40 godina) a i njegov tast uz njega.
Prva berba, prvi med. Kaze moj stari mom dedi da ne sme da zatvara kantu sa medom (rec je o aluminijumskim kantama od 50+ kg)
Medjutim, deda smatra da je pametniji... Odemo mi sa svojim medom, te zime nam dolaze baba i deda, posluzimo ih medom, cime bi u kuci pcelara , a deda kaze "Gle kako je tebi ovaj med drugaciji?
Kako to tebi ovaj med ovako lep?" Moj se stari seti da je on spremio neke najlone da dobro zadihtuje kantu, pa mu kaze: "Sigurno nisi dobro zadihtovao kantu"
A on se nalozi pa kaze "JESAM!" "E pa zato ti takav med i jeste."

Naime, nakon centrifugiranja / oduzimanja meda (mi koristimo klasican nacin, centirifugiranje ili kako to neki zovu, vrcanje) med neko vreme mora da odstoji u otvorenim posudama koje su pokrivene gazom i da se s vremena na vreme skine sa povrsine sva mehanicka necistoca, vosak itd koja otpadne sa ramova prilikom centrifugiranja. Nije to nista posebno, uglavnom propolis i vosak, ali se mora ukloniti da se ne stvori cep koji bi sprecio da med, ako je mlad, ne moze da dise, tj.
ne moze da ispari suvisna voda. Ako med nije sazreo u kosnicama, a pcelari cesto vrcaju mlad med, pa oduzimaju med po nekoliko puta godisnje, mora se tako raditi.

Zasto ovo govorim? Jer ako neko ne zna da cuva med, nego dopusti da propada kao sto je moj deda, med ce mu UKISNUTI!
Kada med sazri, moze trajati hiljadama godina. U egipatskim piramidama su pronalazili med odlicnog kvaliteta!
Ako vam je ova tema probudila interesovanje, mozete da procitate knjigu od Bozidara Veskovica, KURS IZ PRAKTICNOG PCELARSTVA. Sjajna knjiga za sve pocetnike. U vezi onoga sto je neko pitao za razlikovanje meda od falsifikata, ako se NE ZGRUSNJAVA RAVNOMERNO, VEC SE NA DNU SKUPI GUSTINA, TO JE SECERNA VODICA. Stavite teglu u frizider zamrzivac i testirajte.

Dobre i poučne priče.

E, tako je to uvek kada se načne priča o pčelama i medu, a među pričalicama se nađe po koji pčelar, priči nikad kraja...

...nadam se samo da su iznete informacije bile od vajde pokretaču teme, jer jednostavnog, šablonskog, odgovora na postavljeno pitanje jednostavno nema...

Evo o kontroli meda [/url]
NOVI TEST ZA OTKRIVANJE FALSIFIKATA MEDA [url=http://www.spos.info/novost.php?id=862]
Maticna mlec
Cene meda
Propolis

Med kupujte samo od onoga kojeg dobro poznajete.

Odgovoricu na par stvari koje sam primetio u prethodnim postovima.

Pcela zivi oko 45 dana, zimska prezivi zimu, jer se ne trosi.
Matica zivi do 6 godina, mada je menjamo ranije.

Pcele se najbolje uzimljuju kod odnosa meda i secernog sirupa 50%/50% (ruska isatrazivanja).
Pogace se dodaju oko 15 januara ako je temperatura preko 15, inace je rizik da pcele izlaze po vodu i nevracaju se u kosnicu jer se smrznu.

Pcele se mogu prihranjivati stalno (neko rece da se to nesme raditi jer ce doci do grabezi) - LAZ.

NEKI "PCELARI" TAKO PROIZVODE MED. To nisu pcelari.

Sirup se dodaje uvece takop da ga pcele unesu preko noci, jaka drustva bez problema unesu 2 l sirupa i hranilica ujutro prazna.
tako se inace sirupiraju pred zimu.
Male kolicine se koriste u prolece oko 3 dcl radi stimulisdanja matice da zaleze jaja, te tu kolicinu one utrose na leglo, ne skladiste ga.

Desavalo se da na bagremovoj pasi uvece vidis nekog pcelara da vuce kanistere sa sirupom, "PRIHRANJUJE SLABASNE" - HEHE.

JOS JEDNOM NEVERUJ NIKOME, KUPUJ SAMO OD ONOG KOGA ZNAS DA NECE MUCKATI.

Ako su lagali mene i ja lažem vas - što reče neko.

@stil,@tacka,istina je negde između...

Možda bi ovo tvrđenje bilo bliže istini kad bi se definisalo uslovom-kad za to ima potrebe.

Grabež na pčelinjaku ili pčelinja grabež,je po pravilu uslovljena greškom pčelara!

Ovo sam već napisao



Ruska istraživanja važe za rusko podneblje. Pre neki dan sam razgovarao s jednim pčelarom iz Švedske. On kaže da tamo svi pčelari pre zime izvade sav med i zamene ga šećerom. Zašto? Za uspešno prezimljavanje potrebno je da u toku zime pčele s vremena na vreme izađu na pročisni let i da se malo olakšaju ako znate na šta mislim a za to im je potrebna temperatura veća od 10C. Med koji pčele krajem leta ubace u košnicu je na severu Evrope uglavnom šumski (medljika) koji je zbog visokog sadržaja nesvarljivih materija jako nepovoljan za zimovanje i zahteva češće izletanje. Međutim kad u Rusiji ili u Švedskoj udari zima, temperature mesecima ne prelaze 10C, pa pčele obavljaju svoj posao u košnici, što neminovno dovodi do bolesti. Zato oni sav med zamene šećerom, koji nije hranljiv kao med, ali koji omogućava uspešnije prezimljavanje.
Kod nas nema opravdanja za tako nešto. Naše pčele uglavnom zimuju na bagremovom ili livadskom medu, koji je mnogo lakši za varenje, a da ne govorim o tome koliko su jače i zdravije pčele koje u proleće za razvoj troše med umesto šećera.



Ovo za vodu je tačno, ali da napomenem važnu stvar - POGAČE SE NE DODAJU. To nije rutinska procedura u pčelarstvu. Pogače dobri pčelari smatraju za nužno zlo i dodaju se društvima samo u slučaju da pčelar zna da nemaju dovoljno hrane da preguraju do kraja zime, što je opet greška nas pčelara. Ako pčele imaju dovoljno meda, dodavanje pogače u januaru će napraviti mnogo više štete nego koristi.



Slažem se. Nema nikakvog razloga da se u toku sezone normalnim društvima dodaje prehrana. Neće to izazvati grabež, ali tako rade samo onakvi kao iz one priče sa šišarkama iz jedne od poruka gore. Sirup se doduše, kako si rekao, može davati pčelama u rano proleće u malim količinama kao stimulacija razvoja i mladim rojevima iz istog razloga.

@Isak666: Jeste, to je ta oznaka koja je i nama prikazivana na predavanju koje sam pomenuo. Svaki pčelar preko svog udruženja dobije ambalažu i jedinstvene oznake, tako da se tačno zna koji med je čiji i ko je odgovoran za njega.
Nisam znao ovo za šećer u organskom pčelarstvu. Da ne budem i ja previše strog, ako se šećer i nađe u medu, to dovodi do pada kvaliteta meda, ali nije opasno po potrošača u smislu da namirnica može da ugrozi zdravlje. U tom pogledu su mnogo opasniji neprimereni lekovi.

Za sve koji vole pčele, evo jednog lepog sajta sa fotografijama. U pitanju je francuski fotograf Éric Tourneret, čije su fotografije za mene najlepše koje sam video. I sam pomalo fotografišem pčele, što možete videti ovde.
Pozdrav za sve kolege pčelare koji jedva čekaju proleće.

slucajno smo dosli do metode za odredjivanje prisustva antibiotika u medu.
testirani su samo DVA razlicita proizvoda odnosno med od dva razlicita pcelara!
oba proizvoda su PRIRODNI! secerleme nisu testirane.
od meda koji je dobijen od pcela koje su TRETIRANE antibioticima NIJE moglo da se dobije MEDNO SIRĆE!

mozda postoji mogucnost otkrivanja secerlema ovom metodom!

Ovo je zanimljivo. Da li je u pitanju bio neki ozbiljniji eksperiment ili nešto u kućnim uslovima? Logično je da sirće ne može da se dobije uz prisusto antibiotilka, jer nema bakterija koje su neophodne za proces. Da li vam je pčelar priznao da je koristio antibiotike? Je li to radio u svrhu eksperimenta?
Ne verujem da ovakav eksperiment može da prepozna veštački med.

Poštovani medari, imam jedno pitanje! Da li mogu ja u kućnim uslovima na neki način bezbedno da otopim moj kristalisani med? Nije da mi nešto preterano smeta, ali mi je stvarno zgodniji za upotrebu (i estetski lepši ) u tečnom stanju.
Pozdrav!

Ako ti je med u tegli, potreban ti je samo još jedan veći sud (neka dublja šerpa) i termometar koji meri temperaturu tečnosti. Napuni šerpu vodom, zagrevaj je polako, kad dostigne 35 - 37 stepeni, ubaci teglu s medom u vodu. Vodu povremeno dogrevaj, ali temperatura ne sme da pređe 40. Teglu drži u vodi dok se sav kristalisan med ne otopi.

Medari su ljudi koji proizvode med.

Pcelari su ljudi koji drze pcelinja drustva, da bi im pcele proizvele med.
Pcelara ima svuda, to je lepo i drago mi je zbog toga. Kamo srece da nas je vise.
Pcelarstvo je divan hobi (zaraza).
Sto se tice cene meda, ni ona nije pokazatelj kvaliteta.
Ja ga licno nisam imao mnogo ove godine, 8 kg/drustvu bagrema, i lipe oko 12kg/drustvu, ali sam ga rasprodao do jeseni, a cena je bila 300 din.

No necu daviti sa pcelarskim terminima ovde, nego sve koje nesto vise interesuje o pcelarstvu moze da procita na grupa pcela.

Ja sam razgovarao sa jednim covekom koji se skuplja med, i rekao mi je da ima nekih koliko se secam industriskih secera i da ne moze da se provali da je vestacki nikako, nego nadjes nekoga od poverenja i onda si siguran zasta dajes pare...Zanima me vase misljenje kaze da se isto kristalise kao i pravi med

Očigledno nisi čitao temu od početka. Naravno da i veštački med može da kristališe. To nije pouzdana metoda u otkrivanju falsifikata.

Grupu pčela i ja preporučujem svim pčelarima, početnicima i iskusnim, a takođe i www.pcela.co.yu koji uskoro prelazi na pcela.rs.

Dakle, za nas, konzumente - mrka kapa.

cisto kucna radinost!
nazalost ova diskusija nije dala metod po kome mozemu u kućnim uslovima da proverimo dali je med pravi ili veštački, i verujem da je vrlo tesko-skoro nemoguce doci do toga.
iz iskustva mogu da kazem: jedino poverenje!

Pratim temu od početka, pa ste me zaintrigirali da se uključim u diskusiju sa jednim pitanjem.

Juče, gledam ja jedinu teglu meda koju imam u kući, piše '100% prirodan med, bla bla...' čak ima i neki ISO sertifikat, bagremov med, ali me je iznenadilo što piše: "Rok trajanja utisnut na poklopcu".Pogledam, rok trajanja je tamo do negde pred kraj 2015. godine. Neko je ranije spomenuo da med ima neograničeno trajanje, i da su u piramidama našli potpuno dobar med star hiljadama godina. Da li to znači da je ovaj moj falš?

Pošto moja majka kupuje to, pričao sam sa njom. Ona to kupuje od svoje prijateljice koju zna duže od 20 godina. Njena familija se bavi pčelarstvom, i ona (moja majka) mi je potvrdila da ovi zaista imaju neki sertifikat kojim garantuju kvalitet. Meni sada nije jasno kako to da, ako je prirodni med, da ima rok trajanja. Med je skroz ok, ali ja kao laik nema šanse da prepoznam razliku u ukusu između 100% prirodnog i 'ne prirodnog' meda. Da li je ovaj rok trajanja pokazatelj da je med falš, ili zbog nekog razloga mora da se ograniči rok trajanja?

Citat sa pcela.co.yu

Prodavci koji rade po propisu su u obavezi da na ambalaži naznače rok trajanja. Međutim, kao što na sajtu i piše, med je upotrebljiv i posle tog roka, ali možda malo manje kvalitetan. Tvoj med je garantovano dobar.

Hvala najlepše na odgovoru.

Nisam znao da je bolje da se čuva u frižideru. Med obično čuvamo u zatvorenom i tamnom mestu, ali ne u frižideru. Čim dođem kući premestiću ovu teglu što imam :)

U frižideru i uopšte na hladnom brže kristališe, tako da zavisi ko šta voli. Takođe, ako je med ređi, tečniji, biće gušći ako je na hladnom. Inače, po pravilu med ne mora da bude u frižideru.
Ako je u pitanju jedna tegla, najlepše je da se to što pre pojede, pa da od nas pčelara kupiš opet. Ja i moja žena smlatimo teglu od 1kg za dve nedelje otprilike.

Ako u istu teglu sipamo razliciti med, recimo pola livadskog, pola bagremovog, da li ce se izmesati, ili ce se, kada se pogleda tegla, moci razlikovati po boji? Do pola ce biti svetliji, od pola tamniji?

Sipali smo šumski koji je gust preko bagremovog i evo šta se desilo:





Slike su iz 2007, kao da sam znao da će jednog dana na nekom forumu neko baš to da me pita.
Postepeno se šumski potpuno izdvojio na dno tegle, a bagrem isplivao gore. Ako su medovi približne gustine, možda se i izmešaju.
Dešava se da u proleće ne izvrcamo med posle cvetanja voća, pa se on posle u bagremovoj paši potpuno izmeša s bagremovim medom. Ništa se onda ne izdvaja, a takav med je malo drugačiji od čistog baremovog.

Bas ti hvala za ove fotografije, a i za objasnjenje sta se desava. Inace, nema nikakvih problema kada se konzumira ovakva mesavina?

Ne, naravno.

Bićemo sigurni da smo kupili zdrav i čist med samo tada, kada se naše društvo potpuno demokratizuje i uvede neke standarde koje daju sigurnost kupcu na zapadu.

A šta treba da se desi. Treba prvo država da kontroliše proizvode, naravno ovde se neradi samo o medu nego o svim poljoprivrednim proizvodima.

Kada kontrola bude na nivou, onda lepo proizvodjač dobija sertifikat i kada odem u radnju vidim daje krompir od čika Perine njive ili npr. med od Zorana sa Zlatibora, itd.

Sertifikat će biti garancija da je proizvod kontrolisan i da potrošač će znati šta kupuje.

Šta je još tu grarancija? Garancija da proizvodjač sa sertifikatom, ako samo jednom (da ponovim samo jednom) prevari kupca ili bolje rečeno ako se pri kontroli nađe falsifikat ili neodgovarajući proizvod po sertifikatu, odmah bez razmišljanja kazni proizvođač. Kazna treba da bude vrlo jasna. Doživotno zabranjeno bavljenje proizvodnjom samog proizvodjača i čak njegove porodice.

Sa takvim zakonima možemo dostići da ni nikome da ni u snu se nepojavi misli za falsifikat.

Valjda ćemo doživeti i to vreme ...

Joj sto ja volim meeeed! kafenu kasicicu sam odavno zamenio supenom! :D

Uh, pazi da ne završiš na kutlači :D

Ovi forumi o medu su baš korisni eto ja sam mislio da kristalizacija znači da je uvek prirodan kad ono ima novih tehnologija s kojim i hemijski to može. Mada opet dobro je znati barem neke fore jer ima nekih koji se ni ne trude da proizvedu "kvalitetnu prevaru" pa barem da ljudi znaju da prepoznaju onu "brlju" .

Inače neko je objavio ove sajtove na engleskom sa savetima za proveru. Zanima me koliko su adekvatne ove provere i to kad se takva provera vrši na šumskom, bagremovom i livadskom medu pošto njih najviše viđam?

[url=] http://www.wikihow.com/Verify-the-Purity-of-Honey [/url]

1. Test rastvaranja:

U čašu punu vode sipamo med iz kašičice. ako je sa dodacima sirupa rastoviće se jer se sirup lako rastvara u vodi. Ako je prirodan bez aditiva masa meda će se držati zajedno i potonuti na dno.

2. Test plamena:

Umočiti pamučni fitilj sveće u med i otresti višak meda sa njega. Zapaliti fitilj. Ako med nije čist zbog dodataka sirupa i vode sveća neće goreti. Ako je čist sveća će goreti.
Takođe i fitilj umočen u med koji nije čist može goreti ako je suviše malo meda na njemu, samo što će onda plamen pucketati, ako se ovo dogodi, ponoviti postupak sa više meda.

3. Test upijanja:

Staviti par kapi meda na upijajući papir (npr. papirna rolna). Ako papirna rolna upije med onda nije čist.
A ako nemate papirnu rolnu, stavite malo meda na belu tkaninu i obrišite med sa nje. Ako ostane fleka med verovatno nije čist.

4. Viđen na forumu:

Ostaviti med preko noći u frižideru ako se svuda ravnomerno kristališe prirodan je med. A ako se ne kristališe ili se kristališe neravnomerno i pri dnu se sakupi tečnost nije prirodan.
*Ovo se ne može primeniti na bagremov med jer njemu treba 3-4 godine da se kristališe.

5.Rok trajanja.
Rok trajanja meda bi trebao da je neograničen.(Može se desiti da i provereni proizvođači ograniče rok trajanja jer moraju)
*valjda važi za čuvanje na sobnoj temperaturi?

Kao što ponovismo mnogo puta. nijedan od ovih testova ne može pouzdano da utvrdi da li je med prirodan ili ne. Evo redom:

Kod nas se veštački med ne pravi od jaggery (ne znam tačan prevod), već od običnog ili žutog šećera, a ako šećer ubacimo u vodu, i on će da potone, slično kao i med.

Ovo bi bilo tačno kad bi koncentracija vode u veštačkom medu bila veća od one u prirodnom, ali sam siguran da nije neki veliki problem za falsifikatora da stavi manje vode u recept da bi prošao ovaj test. Da ne govorim o šećernom sirupu koji pčele prerade.

Šumski med će sigurno ostaviti fleke, a ovo za upijanje nema nikakve logike.

Evo pored mene je tegla meda koji je do pola kristalisan. Ubrale ga pčele, ja ga izvrcao. Šumski i livadski (mešan).

Rok trajanja meda nije neograničen. Med se može upotrebljavati posle mnogo vremena, i posle naznačenog roka, ali treba znati da vremenom gubi svoj kvalitet.

Kad bi postojao neki pouzdan način da se u praksi lako utvrdi da li je med prirodan, ne bismo uopšte morali da radimo skupe laboratorijske analize. Prirodni med je po svom sastavu superzasićeni rastvor različitih šećera i vode i zato se tako lako falsifikuje. Laboratorija jedino može da utvrdi tačno poreklo i sastav meda. Jedino što vi kao potrošači meda možete je da naučite ukus meda i da tako prepoznate falsifikat. To nije lako.
A što se tiče wikihow, pročitajte ove mudre tekstove.

xaxa na zapadu.
budi sretan sto taj kvalitet nije stigao kod nas jer bi jeo i pio hemijske buckurise sto se tamo prave sakrivene iza zavesa standarda i sertifikacija.

A ja mislim da je vetmedic potpuno u pravu za sve što je napisao. Pisali smo ranije o sistemu sertifikata koji postoji u Nemačkoj. Za svaku teglu meda se zna odakle je i ko je proizveo, pa svaki proizvođač preuzima odgovornost za ono što stavlja na tržište. Šta ima loše u tome? Zašto da tako nešto ne bude i kod nas? Sistem provere kod nas se svodi na to da ti prodavac kaže: "Dobar je med, majke mi."

Imaš li ti neki konkretan dokaz za ovo?

Pod uslovom da sebi dozvoliš luksuz pripadnosti grupaciji letargičnih konzumenata....

....gde posetioci ove teme definitivno ne spadaju!

Stoga je ovde i plasirano toliko korisnih informacija kako prepoznati i što je još važnije kako doći do pravog meda!
Pored osećaja prijatnosti prilikom konzumiranja ovog fantastičnog proizvoda idealnih društvenih zajednica(jer kako ih drugačije kategorisati kada već milionima godina funkcionišu na istim principima!) mislim da je vreme nešto malo reći i o načinu delovanja meda u organizmu onog koji ga redovno koristi.

Pa,recimo:

...................................................

.....................................................

Dakle,polako ali sigurno padaju u vodu zakucani kanoni oficijelne medicine da dijabetičari ne treba da konzumiraju med!




Posebno interesantna informacija u poplavi svakojakog hemijskog đubreta za skidanje kilograma,uglavnom sumnjivog kvaliteta,diskutabilnog dejstva i još uza sve to sa crnog tržišta!
Tekst sadrži još mnogo korisnih informacija namenjenih bukvalno svima,a posebno onima koji se maksimalno trude na oblikovanju svog tela raznim vežbama,aerobikom,bodibildingom itd.,pa koga interesuje:

http://www.medvisegrad.com/apiterapija_visak_kilograma.htm

MED JE ZAKON!

Dobar i iscrpan Rodoljubov članak, ali o tome je i ranije pisano ovde.

Ma, od glave višak ne boli...

A evo i jednog lepog uputstva kako treba med koristiti:

Više na:http://www.glas-javnosti.rs/cl...08/kako-pravilno-koristiti-med

Odgovori ti covek.

Buckurisi su svuda - u suhomesnatim prouzvodima, hlebu ili bilo cemu drugom i prepoznaju se uglavnom po niskoj ceni.
Takodje je moguce i kupce prepoznati - uglavnom po stavu u kupovini Ovde ti je najjeftinije.

I mogu ti reci da je vecina proizvoda u Srbiji iz te kuhinje plus sto vecina potrosaca u Srbiji nema bi trunku svesti o tome.
I jos je sve skuplje od sestrinskih E925/E927/E950 itd proizvoda na zapadu. Zlom, naravno.

Zavesa standarda i kvalifikacija sluzi da se ne citaju vesti tipa
http://www.pancevackipres.com/sh/54/10/685/

Preposteni slobodarski seljaci hrabro prkose standardima i sertifikacijama.


--------------

Nego.
Pozder'o sam teglu cvetnog meda (ako sam dobro preveo) i uzeo sam istu sortu, ali od drugog proizvodjaca.
Posto nisam nasao u okolini pominjani Echter Deutscher Honig od udruzenje nemackih pcelara, uzeo sam njegov pandan za pokrajinu Baden Württemberg.
I to istu sortu kao i proslu - cvetni.
Hocu da probam iste sorte razlicitih proizvodjaca, pa da nadjem najbolje.

Interesantno je da se dosta razlikuju, ovaj drugi ima jaci smek, sladji je i gusci.


Inace volim malo gusce medove i jel bi mogao neko da mi preporuci par sorti koji su takvi?
I zasto ne uzimati kasikom od metala med?

Preporučujem ti šumski med. Na severu Evrope su česti gusti šumski medovi koji se dobijaju u borovim i hrastovim šumama. Ovakav med nije nektarski (od cvetova), već se dobija od sokova iz kore drveta. Da bi se ubrao potrebno je prisustvo biljnih vaši (aphidae) koje probiju koru, i odgovarajući vremenski uslovi - toplo i vlažno vreme. Ovo se sve ne događa svake godine, pa je takav med ređi na tržištu i naravno skuplji. Za njega važi da ili ga neko ne podnosi ili ga obožava.

Što se metalne kašike tiče, to sam pitanje dobio na pm, pa ću citirati sam sebe:

Još da dodam da nisam naišao na neko istraživanje o ovome. S druge strane, ljudi širom sveta godinama jedu med metalnom kašikom, pa im ništa ne fali.

Mislim da sam video jedan takav med, cini mi se da je malo tamniji.
I cena mu je "tamnija" :))

Cena cvetnog se krece od 3 do 7 ojra za pola kilograma.
Ovaj tamniji je bio nesto skuplji od najskupljeg cvetnog.

Uskoro se selim u predgradje, gde su cesce pijace, pa cu i tu potraziti sta se nudi.



Koja bi knjiga bila dobra da se procita o pcelarstvu, ali neka za pocetnike?
Kad bi bilo u nekom pdf-u, bilo bi super ;)

Ovo pitanje oko upotrebe metalnog posuđa (neemajliranog) u pripremi i skladištenju hrane je posebno interesantno...

Mnogi od nas su odrasli kusajući razne paradjz čorbe aluminijumskim kašikama,iz aluminijumskog tanjira,pripremljene u aluminijumskom ekspres loncu i sve to zalili dobrim gutljajima vode iz aluminijumskih šolja...
...u zabavištu,kasnije u osnovnoj školi,aluminijum je bio neizostavan,pa ga i dan danas mnogi još uvek koriste u vidu raznih posuda za prihvat i skladištenje hrane,pa i meda....

O otrovnosti aluminijuma i njegovom povezanošću sa Alchajmerom neću sada,jer to i nije tema,ali ću samo načeti pitanje prohroma,sveprisutnog u svakodnevnom našem životu,kašike,viljuške,šerpe,lonci,posuđe za med!

Samo sam načuo da već postoje dokazi o pogubnom dejstvu tog metala na ljudsko zdravlje,ali ne znam detalje,tako da

ovde ima o čemu da se razmišlja....

Kakav će odgovor na to pitanje da jednog dana pruži nauka,ostaje da vidimo,a čini mi se da se već i nazire u ponovnom vraćanju emajliranom posuđu.

Za svaki slučaj,ako je to ikako moguće,kusajte med srebrnom kašikom...
...takva poslastica to i zaslužuje!

U svakom slučaju nijedan metal ne treba da je dugo u kontaktu sa medom.

Isak666,teško je,gotovo nemoguće,pčelarstvo učiti iz knjige,već se može samo nadopunjavati praktično znanje i iskustvo,tako da ubacivanjem ključnih reči u google možeš doći do štiva koje će zasigurno prevazići tvoje interesovanje.

Svaki zvaničan sajt pčelarskih uduženja obiluje raznim interesantnim podacima,neki od njih su i na temi već okačeni.

^^Stefan Bogdanov je jedan od vodećih stručnjaka u svetu što se meda tiče. Bugarin poreklom, živi u Švajcarskoj, bio pre koju godinu ovde i održao predavanje na polj. fakultetu u Zemunu. Njegovu knjigu o medu možeš potpuno besplatno u pdf da skineš ovde.
Što se pčelarstva tiče, dosta se preporučuje knjiga koja može da se skine ovde. Međutim, ako odlučiš da počneš time da se baviš, najbolje je da informacije tražiš lokalno. Tehnike pčelarenja se razlikuju od jednog do drugog podneblja, čak recimoi u različitim delovima Srbije. Preporučujem ti da se za početak povežeš sa lokalnim pčelarima, možda da neko vreme pomažeš nekom iskusnijem pčelaru. Pčelari su generalno, mo mom iskustvu, uvek spremni da pomognu početniku, nešto kao linux zajednica na internetu.
Ovde imaš linkove za najvažnije strane sajtove, a naši najinteresantniji su:
www.pcela.co.yu uskoro www.pcela.rs - prvi web portal o pčelarstvu u Srbiji koji uređuje Predrag Cvetković
http://spos.info/ - Savez pčelarskih organizacija Srbije
http://pcelinjak.com/ web pčelinjak Miroslava Farkaša iz Hrvatske
Već sam pomenuo, ali da opet napišem na mailing listi pcela će svaki početnik brzo dobiti odgovor na bilo koje pitanje.

bugari dosta znaju o medu, imaju dosta literature, dosta su ga koristili u lecenju, eksperimentisali svasta nesto ....

oni tvrde da med tek kristalizacijom dostize svoju punu zrelost.

------------

btw..... nekada, pre 20 godina i vise, je pe-ka-be-ta imala svoju laboratoriju u kojoj je kontrolisala ispravnost meda pre nego sto ce se naci na policama njenih prodavnica.

Prirodni med kristališe zavisno od vrste i temperature na kojoj se čuva kao i sadržaja vlage-vode. Najsporije krisatliše bagremov med a najbrže medljika.
- Prirodni med kada se uzme kašikom i pusti da curi sa visine sa smanjenjem količine curenja prelazi u neprekidnu veoma tanku nit meda dok kod falsifikata nit se prekida.
- Stavite teglu sa medom u frižider da prenoći i ako sutradan med bude gust i razvlači se kao malo zagrejana karamela onda je priprodan. Falsifikat sasvim malo promeni gustinu.

U celini, tekst je jako dobar, samo sto me iznenadjuje cinjenica da je jos uvek po zvanicnoj medicini med na crnoj listi prehrambenih proizvoda za secerase. Da tako kazem.

Mislio sam da je odavno med prihvacen kao PRIHVATLJIVA HRANA i za secerase, ali iz ovog teksta se da zakljuciti suprotno.

U svakom slucaju, istina je sto si napisao da secerasi mogu konzumirati med. A ovo za zvanicnu medicinu.... ne znam.


Inace, u vezi one metode provere meda.
Je li to med koji je prenocio u frizideru/zamrzivacu? A potpuno prirodan. Cini mi se da je Stanisav isprobao metodu na svom medu.
Vidi Stanisave, kako se med kristalizovao, je li se kristalizirao odozdo navise, tj je li kristalizacija na dnu tegle a gore manje ili kako? Rekao si u postu NAPOLA kristalisan.

Kako napola?
Odozgo nadole, odozdo nagore, jedna strana tegle (celom njenom visinom) se kristalisala a druga nije, ili polovicno se kristalisao?
Ja sada ne mogu eksperimentisati nista jer mi je med vec kristalisan, ali bih voleo da mi opises kako si ti eksperimentisao. I kako si dobio napola kristalisan? Mozda si hteo reci da je kristalizacija tek pocela ali nije zavrsila, svuda je zapocela,
ali nije se zavrsila?

E da, zamalo da zaboravim....... u vezi meda sa severa evrope, koji se dobija iz hrastovih i borovih suma.
Ako vam neko ovde ponudi borov med, prevarant je i lazov. Ne znam za Evropu, znam da je kod nas nemoguce naci borov med. Jer bor i ne medi.
Nikada nisam pcelu na boru video, ni na smoli, ni na kori, ni na cemu.
Ali sto se tice tog tamnijeg meda... jasno da je bolji.

@Isak666:

Ti rece da si "prozdrao" cvetni med i da si ponovo uzeo cvetni ali od drugog proizvodjaca i da je taj med jaceg ukusa, a i gusci.
Zadovolji mi radoznalost, verovatno se jos neko od pcelara pita, je li med tamnije boje ili je isti kao onaj prvi koji si negde na ovoj temi uslikao?

Med koji imam je sumki, sumsko/livadski. I izuzetno je tamne boje i jakog ukusa.
Pogotovo kada medi brsljan.

Mislim da je boja skoro pa skroz ista.
Mogu da slikam i ovu teglu, ako ce nesto pomoci.

Ukus je nekako "cvetniji" :) ne umem drugacije objasniti.
U ustima je "grublji" kao da je kristalizovan, mada se ne vidi na prvi pogled da je nesto drugacija struktura od prvog meda koji sam probao.

To se Rodoljub malo neprecizno izrazio. Ja ne znam šta se tačno podrazumeva pod "zvanična medicina". Istraživanja o kojima govorimo rade ljudi iz struke, poštujući naučnu metodologiju. To što kod nas pojedini lekari ne prate nova israživanja i saznanja, to je drugi problem, ali nisu svi takvi, i Rodoljub je na primer lekar. Možda doduše kod nas postoji neki zvanični protokol za tretman dijabetesa koji nije usklađen sa novim saznanjima, to ne znam.

Donja polovina u čvrstom, a gornja u tečnom stanju - tako kristališe moj šumski med (medljika). Nisam radio eksperiment s frižiderom, med mi je propisno čuvan i to se dešava posle nekog vremena.
Ono što ja sve vreme ponavljam - sve ove metode mogu da pomognu u nekim slučajevima, ali nisu pouzdane. Da jesu, mogao bih ja da izdajem sertifikate o ispravnosti tako što stavljam med u frižider i gledam kako kristališe i tako napravim konkurenciju Poljoprivrednom fakultetu i njihovoj skupoj refraktometriji.

Teško je kad se neka neistina ukoreni. Pre neku godinu to sa borovim medom je izjavio jedan poznati veterinar, moj zemljak iz Niša, pa su to mnogi ponavljali kao mantru i na taj način nanosili štetu pčelarstvu. Borov med postoji i može se dobiti i kod nas, ali jako teško i retko. Ljudi koji prodaju borov med turistima na Zlatiboru i Kopaoniku su često prevaranti, što opet ne znači da borov med ne postoji kod nas. Ja sam inače video četinare kako bruje od pčela. Moj pčelinjak je u planinskom kraju gde ima četinara. Borov med ako sam i ubrao, bio je pomešan sa ostalim, tako da ne mogu da budem siguran da znam kakav mu je ukus i aroma.

Mislim da pravi med covek ne moze da razlikuje od dobrog falsifikata. Jedini nacin je laboratorijska analiza

Izvini, ali imas sumski med, iz borove sume, ima medljike, to je med poput meda koji ja imam.

Slazem se, metoda nije pouzdana, ali meni se ipak med jednacito kristalise. Necu da kazem da

imas fals med, verujem da ti je med pravi i da si pcelar, ne medar kao sto neko pomenu taj termin.

Ali, voleo bih da znam u kom periodu si prihranjivao pcele, da ti se nije omaklo da si prihranjivao mozda neki roj, tokom godine, pa si na kraju oduzeo koji ram i od njega?





Poznati veterinar je govorio istinu.
Procitaj jos jednom onu anegdotu o onom pcelaru koji je prodavao BOROV MED a nije imao nigde bora blizu, a meni pcele u borovoj sumi pa nikad bor ne zamirisa.

Borov med ne postoji!

Proizvodna društva ni u jednom. Med je iz DB nastavka, kakvi crni rojevi, od njih nikad ništa ne uzimam.
Ja bih ipak rekao da način kristalizacije nema nikakve veze. Ono što ja mogu je da ti dam jednu teglu tako kristalisanog meda, a ti uradi analizu o svom trošku, pa dođi ovde na forum s rezultatima.
Osim toga ti kažeš:

a onda:

Pa od čega je onda šumski med iz borove šume?

Poznati veterinar je još tvrdio da kod nas nema ni šumskog meda, samo bagrem i livada. Po njemu smo i ja i ti teški prevaranti.

Zašto si tako siguran da nekim delom nemaš borov med u medljici? Jesi li ga nekad probao pa da znaš kakav mu je ukus i miris? Misliš da treba da miriše na bor? Ja nisam i ne znam, ali video sam pčele u četinarima. Ako mi ne veruješ, ja jedino mogu da te zovem, pa da vidiš kad se to desi.

Pčelarstvo mi je hobi i razonoda i bavim se petnaestak godina. Pratim sve o pčelarstvu: literaturu,časopise,izložbe, predavanja itd. Mislim da Stanislav pokušava na realan i pošten način da objasni sve o medu što neupućeni potrošači neznaju ili iz razgovora sa "nekim pčelarima" dobijaju razne informacije. Ima dosta nas koji se pravimo da nešto znamo o pčelama i pčelnjim proizvodima i komentarišemo na svoj način.
Med koji izvrcam koristim za svoje potrebe i snabdevam rođake i moje prijatelje tako da znam tačno šta sam,koliko i kakvog kvaliteta izvrcao.
Kvalitet meda zavisi od toga dali je "sazreo u saću" odnosno dali su ga pčele zatvorile u saću poklopcima (preko 70% što više zatvoreno saće manje vlage-vode u medu), dali je saće dobrog kvaliteta,gde je pčelnja zajednica locirana u vreme medobera, način čuvanja meda, šta je od preparata za zaštitu pčela od varoe i drugih oboljenja kod pčela korišćeno (veoma važno jer pojedina sredstva su zabranjena za upotrebu,sve na bazi Amitraza,a dosta i iskusnih pčelara ih još uvek koristi) odobrena sredstva su oksalna i mravlja kiselina i preparati na bazi timola. Antibiotici su takođe nedozvoljena sredstva za tretiranje pčelnjih zajednica itd.
Prirodni med na temperaturi čuvanja oko 12C pri dužem stajanju u posudi ili tegli kristališe od dna prema naviše i to ujednačeno po celom obimu posude. Na temperaturi u frižideru za 12h ujednačeno u celoj posudi prelazi u gustu fazu (razvlači se kao karamela) i ostaje providan.(Sve ovo iz mog iskustva). Brzina kristalisanja meda zavisi od vrste meda najbrže kristališe medljika, šumski med (u literaturi stoji med od uljane repice, nema u mom kraju pa ne znam koliko brzo) a najsporije bagremov.
Normalno da osim laboratorijske analize ne postoji metoda kojom bi se stoposto moglo utvrditi dali je med prirodan ili nije ali ipak se može raspoznati šta je falsifikat,ako ništa drugo a ono cena u pojedinim prodavicama je niža po kilogramu nego otkupna cena na veliko na berzi meda.
Nije tačno da ne postoji borov med i da bor ne medi. Potrebne su velike površine borove šume i oskudna druga paša da bi pčele mogle da prikupe dovoljno nektara i predade ga u med i da se on izvrca kao borov. U srednjoj Bugarskoj su ogromne površine pod četinarima i taj predeo je čuven po proizvodnji borovog meda.

Uslikao sam med koji jedem - mesavina sumsko-livadski i bagremov
i razlicitost u boji se primecuje - bagremov je svetliji i na dnu tegle je.

Tako kristališe i moj med, a vidiš, Slaviša tvrdi da je to zato što možda ima šećera. Ne mislim da on sad pokušava da diskredituje moj med, jednostavno, on je to primetio iz svog iskustva. Zato mislim da te metode nisu pouzdane i da samo unose zabunu među potrošače. Čitao sam mnoge radove o medu, a ovakve metode sam viđao samo u neformalnim razgovorima. Mogu da pomognu, ali siguran sam da falsifikator može da napravi veštački med da kristališe kako god hoćeš.

Što se tiče kristalizacije veštačkog meda (invertovanog šećera) pogledajte malo bolje slike koje je postavio Kosuth 14.02.2010 god na ovom forumu i sve će vam biti jasno, takođe je veoma lepo objašnjeno u citatu ispod slika.
Potpuno se slažem da je najpouzdanija metoda ispitivanja kvaliteta meda laboratorijska analiza, ali i to ne mora da bude sigurno jer za analizu se može dati uzorak kvalitetnog meda i dobije se potvrda da je med kvalitetan a šta se plasira na tržište???? Ko može da bude siguran? Bilo bi u redu kada bi uzorake uzela inspekcija na licu mesta na tržištu i to iznenada i takvi uzorci budu laboratorijski analizirani.
Na insistiranje SPOS-a (Saveza pčelarskih organizacija Srbije) vršene su kontrole meda u trgovinama od strane inspekcijskih organa u 2009 i o tome je pisano na ovom forumu a rezultati nisu baš ohrabrujući za potrošače.
Kupujte med od onih u koje ste stekli poverenje ili po preporuci onih koji su Vam bliski.

Čini mi se da neće zgoreg biti da se malo pozabavimo,kako pojmom tako suštinom i potrebom,invertovanja šećera, a isto tako i opasnostima koje se kriju u tom postupku.

Ovo je prvenstveno namenjeno običnim konzumentima pčelinjih proizvoda,jer kolegama pčelarima je sve ovo manje-više poznato.

Potrebe za invertovanim šećerom u pčelarstvu su nesporne,ali samo i isključivo u smislu tretiranja pčelinjih društava,kako preventivno,tako i kurativno.

Dakle:

Invertovani šećer: smesa glukoze i fruktoze dobijena hidrolizom (invertovanjem) saharoze.(http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%80)

Hidroliza(invertovanje)


Ovo je jedan od osnovnih razloga da med kupujete od svog pčelara, ako sami ne želite da se tom plemenitom delatnošću bavite.
Dalje:

E,sad,što bi se reklo,u ovom grmu leži zec:

Dakle,da donekle rezimiramo,sam invertovani šećer,što se njegovih organoleptičkih svojstava tiče nije problematičan za ljudsku ishranu,jer je po svom sastavu glukoza+fruktoza, ali to nije med!!!
A evo zašto to pčelari koriste:

Navedeni citati su sa forumske diskusije na:
http://spos.info/forum/index.php?topic=732.0

kad sam onomad dao link ka wikiju ti si me napljuvao :D





i završio si sa


Da se vratim na temu...

Ja kao laik nisam baš najbolje shvatio...



ovo si rekao na prethodnoj strani, a sada...



ako imaš vremena da mi razjasniš...

:D



_{[Ovu poruku je menjao zus dana 24.02.2010. u 12:16 GMT+1]}

Rado ćemo ti objasniti sve što je u našoj moći,kako ja tako i ostali aktivni učesnici na ovoj temi,samo ti prvo sebi razjasni šta ti to nije jasno...

Što se wiki izvora tiče,štedro ga koristim i u pitanju je bila samo brzina pristupa datoj informaciji,a zarad slikovitijeg i detaljnijeg objašnjenja,što te ni u kom slučaju ne sprečava da te navode argumentovano pobijaš ili nadopunjuješ nekim drugim izvorima,a sve u cilju što kvalitetnijeg razvoja diskusije na temi.

Ovako,nije mi baš najjasnije šta je to pisac hteo da kaže...

_{[Ovu poruku je menjao Kosuth dana 24.02.2010. u 14:05 GMT+1]}

Ovo što si napisao mi nije jasno.

_{[Ovu poruku je menjao Srđan Pavlović dana 24.02.2010. u 15:27 GMT+1]}

@zus
A ako ti bas nije jasno o cemu se radi, procitaj temu ispocetka.

_{[Ovu poruku je menjao Srđan Pavlović dana 24.02.2010. u 15:28 GMT+1]}

@vilil1

pratim temu od samog početka, ali vidim da to nije slučaj sa tobom. I kakve veze ima da li sam pratio temu od početka...qq.. Nije mi jasna distinkcija izmedju dve citirane rečenice u mom prethodnom postu.

Lepo sam pitao @Kosuth da mi pojasni ono što je napisao.

Znači, na ovoj strani je napisao "glukoza+fruktoza, ali to nije med!!!", a na predhodnoj "Odnos glukoze i fruktoze u medu je otprilike 1:1. Sličan odnos je i u voću, ali ga voće sadrži u znatno manjim količinama".

@vilil1, da si čitao temu od početka video bi i sam. Ništa loše nisam rekao. Pitao sam ga ako ima vremena da mi pojasni. Pitanje je bilo krajnje jednostavno. Laik sam i tražim pojašnjenje od ljudi koji više znaju, ne vidim problem. ;D

<sub>[Ovu poruku je menjao zus dana 24.02.2010. u 16:14 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zus dana 24.02.2010. u 16:14 GMT+1]</sub>

Evo ja cu ti pojasniti. Kao prvo, prva recenica ne iskljucuje drugu.

Kada kazes "Gluktoza + fruktoza - to nije med!", to znaci da med nije
zbir ta dva, vec je nesto vise od toga. Druga recenica, govori samo o
odnosu kolicine gluktoze i fruktoze u medu - koji je 1:1 sto znaci da
na recimo gram gluktoze dolazi isto jedan gram fruktoze.

Ne znam o medu i ne znam da li je tacno to sto govori Kosuth, ali
ti samo pojasnjavam da se ove dve njegove recenice medjusobno
ne iskljucuju.

Hvala Srđane...

Deerbeer!
Kamo sreće da je tačno što si napisao 12.02.2010
"Jedino sto znam pouzdano je da dobar med kosta oko 8-10 EUR po kilogramu .
A ono sto vidis na pijaci za 300-400 rsd je uglavnom buckuris"
Cena meda od 8 do 10 EUR po kilogramu je u državama Evropske unije i kamo sreće da je cena meda na pijaci u Srbiji 5-5,5 EUR (500 - 550 RSD), pravi pčelari bi bili zadovoljni tom cenom. Cena na Tašmajdanskoj izložbi 2009 je bila 400-450 RSD.
Cena veoma kvalitetnog meda na pijaci u mom gradu je trenutno 400 RSD, a po istoj ceni se može kupiti i od renomiranih pčelara u ovom kraju, mislim na jug Srbije. Mislim da nije mnogo veća cena ni u Beogradu, a o kvalitetu nemogu da govorim jer je ponuda raznovrsna a što kaže naš narod "u svakom žitu ima kukolj" pa tako ima i sumnjivih kvaliteta ali ne treba reći da je to "uglavnom bućkuriš" jer veoma veliki broj časnih i poštenih pčelara donosi veoma kvalitetan med na pijace u Beogradu ili Novom Sadu jer su to velika tržišta i ne treba izricati tako uvredljive reči za njihov trud i proizvod jer cenu na pijaci diktira konkurencija.
Da je otkupna cena meda na veliko u Srbiji zadovoljavajuća (bar 3 EUR po kilogramu) i kontrola malo bolja a kazne malo oštrije ne bi bilo na tržištu "bućkuriša", a do tada trudite se da kupujete od svojih poznatih pčelara ili uzmite manje pakovanje par puta od istog pčelara pa utvrdite kvalitet. Srećno!

Znaci, sustinski sa kristalizacijom se ne moze pouzdano utvrditi da li je med pravi.
Jedino verovati da je iskontrolisan od strane nadlezne sluzbe.

A sta ako se med ne kristalise, nego jednostavno ostane "tecan"?
Jel to moguce, uopste?

Nije da baš uopšte neće da se kristališe,ali,recimo bagremovom medu je potrebno i nekoliko godina za kristalizaciju,tako da,imajući u vidu moj post gde sam objasnio postupak dobijanja invertnog šečera(sirupa) i njegovu poročnost za pojedince,najbolje je imati proverenog pčelara i od njega se snabdevati medom.
A da ne pričam o tome da se pridružiš ljudima koji se bave ovom plemenitom delatnošću i sam ga proizvedeš...

...i onda ćeš shvatiti zašto je samo pčelarima med gorak...

^^
Malo off, sto se tice ovog gorkog meda - pitanje je glupo u startu, jer to ne moze niko tacno da zna, ali uprkos tome me interesuje koliko je pcelarstvo hobi, a koliko je cesto da neko zivi od toga?

Sta je cesce?

Za optimalan efekat dejstva meda najbolje ga je pomesati sa izrendanim propolisom(50 g na 1 kg meda), maticnim mlecom(2-3 ampule od 10 ml)i samlevenim polenom 200 g na kg meda(melje se u hladnom mlinu). To je savrsena kombinacija po meni. Malo je skupa, ali vredi definitivno svakog dinara...

Mislim da si pogrešno shvatio smisao "zašto je samo pčelarima med gorak". Ako se uzme u obzir koliko truda i rada uloži pčelar u toku godine ne računajući materijalne i novčane troškove da bi jedno pčelnje društvo-košnica dalo u proseku 20-30 kg meda kada je normalna paša i meteorolški uslovi (ponekad pčele ne prikupe dovoljno meda ni za sebe pa se moraju prihraniti i obezbediti im se zaliha hrane za zimu, kao 2007 i 2008 g ) i kada se pčelaru ponudi "organizovani otkup" meda na veliko po ceni od 1.8 do 2.2 EUR po kilogramu ne znam da li je tom pčelaru "med sladak ili gorak"

Ako se uzme da je u Srbiji najveći broj pčelara sa manje od 20 košnica (što se smatra nekom nepisanom granicom za hobi) onda je mnogo veći broj onih koji se bave pčelarstvom kao hobi ili iz ljubavi prema pčelama jer tu nema zarade već se pokriju troškovi i obezbedi med za svoje potrebe i potrebe prijatelja i rodbine.

Smatra se da je "unosan hobi" ako se poseduje 30-100 košnica kada se pčelar opredeljuje dali će se baviti pčelarstvom kao zanimanjem i od toga živeti ili će imati stalan posao a baviti se i pčelarstvom kao hobi s tim što mora obavezno da ima još jednog člana koji će aktivno pomagati u održavanju pčelnjaka sa ovim brojem košnica.

Od pčelarstva se može živeti ako se ima preko 100 košnica i profesionalno se bavi pčelarstvom a tu se podrazumeva: proizvodnja svih ili određenih vrsta pčelnjih proizvoda (med, propolis, polen, matična mleč, vosak), proizvodnja i prodaja matica i rojeva pčela. U Srbiji je mali broj pčelara koji se profesionalno bave pčelarstvom kao jedinim zanimanjem i samo od toga da žive.

@Vlasinsko Jezero

Pa dobro sam ja ipak skontao, obzirom da vecina pcelara u Srbiji na ulozeno ne dobija mnogo i da vecina radi na manju kolicinu i kao sporedni posao ili hobi.


Kako se pcele uopste kupuju, kako se broji kupljeno? :)
Jesu skupe?

Što se tiče nekog jednostavnog (kućnog) testa koji bi mogao da odredi da li je med falsifikat ili ne, mislim da on ne postoji.

S druge strane, postoje metode za određivanje porekla meda, njegovog tačnog sastava itd, pa se može čak odrediti sa koje geografske lokacije on potiče. To je takozvana IRMS (isotope ratio mass spectrometry) tehnika.

Pa da krenemo redom...........

Prvo i poslednje sto treba da budete sto posto sigurno je to da BOROV MED NE POSTOJI!

Evo, kod nas u Kraljevu je bila godisnja skupstina, bilo je i predavanje g. Umeljica, vrlo strucnog coveka.
Nakon predavanja sam se cimao da ga pitam za njegovo misljenje. Posto ste bili dovoljno ubedljivi da me poljuljate u mojim (ispravnim) uverenjima.
I sam gospodin Umeljic kaze da borov med ne postoji, da pcela ide samo na medljiku ako ide na bor.

A ja je na boru video nisam.
Ispod bora, na crnoshici, da vidjao sam je. Dok crnoshica jos postoji ispod bora...

Zasto?

Zato sto je svo novo posumljavanje koje se kod nas radi posumljavanje BOROM.
Bor ima tu losu osobinu da NE DRZI ZEMLJISTE u kome je posadjen, nema korenje koje bi drzalo zemljiste poput bukve ili kojeg drugog stabla.
Ako je rec o nekoj strani / kosi onda neminovno dolazi do erozije.
Zato kazem, ako je jos ima (crnosice ili kojeg drugog niskog rastinja, jer ispod bora skoro nista ne raste.

Obratite paznju na to kada se nadjete u borovoj sumi.
Naravno, morate da pravite razliku izmedju bora i drugih cetinara.

Dakle, kako kaze neko strucniji od mene, profesionalac , iskusniji od mene, borov med ne postoji.

STAVKA DVA

NAMERNO OVAKO ODVAJAM OVAJ DEO POSTA, VIDECETE I ZASTO!

Ono sto me brine nije cinjenica da sam ovako, na ovaj nacin saznao o metodi invertovanja secera vec cinjenica da postojanje borovog meda brane oni koji se u invertovanje secera razumeju. Koincidencija?
Mozete da napisete sada bilo sta, ali molim vas, nemojte tvrditi da borov med postoji...

Bolje procitajte kako je onaj lik pravio borov "med".

I jos ga je prodavao po pijaci govoreci na sav glas: KUPITE ZENE, ZA IME BOGA, BOROV MED KOJI LECI OD DEVEDESET BOLESTI....

E, ako je Umeljić rekao, onda sigurno ne postoji. Samo postoji medljika sa drveta bor, koju ćemo od sad zvati med od lubenice.
Evo jedne lepe slike koju je slikao predsednik SPOSa:



Ostatak slika ovde.
Idem ja sad da muljam šišarke i prodajem kao med. Oće neko?

I mene je ovo zainteresovalo, pa sam malo guglao. Evo sta kazu, borov med ne postoji, postoji med koji nastaje tako sto pcele kradu nektar nekih vasi koje zive na boru. Tog meda ima najvise u Turskoj i Grckoj.



http://abeekeepersblog.blogspo...-on-pine-honey-production.html

http://tasteofcrete.gourmetfoo...roductDetail.php?product=12789

http://en.wikipedia.org/wiki/Pine_honey

http://en.wikipedia.org/wiki/Marchalina_hellenica

http://www.airborne.co.nz/hnydew.htm

O tome sam već pisao. Te vaši se zovu aphidae, a taj med se zove medljika, znači postoji. Medljika je isto med.
Evo šta o tome kaže naš Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za med, druge pčelinje proizvode, preparate na bazi meda i drugih pčelinjih proizvoda:

Ostatak pravilnika ovde.
Dakle, borov med je medljikovac sa bora, za koga i Umeljić kaže da postoji, ali neće da ga tako zove (bar tako ovaj Siniša Marenović kaže, Umeljić trenutno nije tu).
Ponoviću po ko zna koji put - borov med je vrlo redak kod nas i oni koji ga prodaju su uglavnom prevaranti. Ja ga nikad nisam imao niti prodavao. To međutim ne znači da ga teoretski nije moguće dobiti. Dokaz definitivno nije to što on nije video pčelu na boru (zato sam mu poslao sliku). Tako isto ja mogu da dokažem da ne postoje virusi - nikad ih nisam video.

Izvinjavam se, ako izlazim iz okvira teme.

Voleo bih da čujem kakva je situacija na tržištu kada je u pitanju matični
mleč? Da li ga ima i kakvog je kvaliteta? Da li postoji mogućnost
manipulacije tj. prodaje nečeg drugog sa nalepnicom matični mleč?

Mnogo hvala.

Ja sam za svoje potrebe uzimao mleč iz košnice i mešao ga sa medom. Ukus mu je karakterističan, kiselkast, pa ne verujem da to može da se falsifikuje, mada ko zna. On, međutim, lako može da bude neispravan ako se ne čuva u tamnim, hermetički zatvorenim staklenim sudovima, na temperaturi od -6°C do -4°C, ako je poreklom iz zatvorenih matičnjaka ili iz trutovskog legla. Takođe, rok trajanja mu je godinu dana, a ako se liofizira ili stabilizuje - dve godine i tad ne mora da se čuva na nižoj temperaturi.
Suština je u tome da je mleč jako nestabilan. Da bi se u potpunosti iskoristio, najbolje je uzimati ga direktno iz košnice i stavljati pod jezik.
Mleč je inače veoma hranljiv. Sadrži mnoštvo različitih amino kiselina, kompleks vitamina B i malo vitamina C, razne minerale i ko zna šta sve još. Mleč je prava hrana za mozak, jer stimuliše rast neurona. Takođe, deluje antiupalno, snižava holesterol, a može i da zaustavi rast nekih tumora. Zahvaljujući mleču kojim se pčelinje matice isključivo hrane, njihov životni vek je i do 7-8 godina, dok obične pčele žive najviše nekoliko meseci.

Citat iz pravilnika:



Član 14.

Sortni med (monoflorni med) jeste proizvod koji medonosne pčele proizvode od nektara cvetova medonosnih biljaka određene vrste.

Med sa nazivom određene vrste medonosne biljke mora imati ukus i miris svojstven toj biljci, s tim da dominira broj čestica polena određene vrste biljke, na primer bagrem, lipa, suncokret, lucerka, žalfija, pitomi kesten i vrijes.

......

Cvetni (poliflorni) med jeste proizvod koji medonosne pčele proizvode od nektara medonosnih cvetova različitih vrsta biljaka.


....

Medljikovac jeste proizvod koji medonosne pčele proizvode od medonosnih sastojaka sa živih delova biljaka (četinara i lišćara).

Medljikovac se od cvetnog meda razlikuje metodom električne provodljivosti, koja mora biti veća od 1,00 mS/cm (mili Simensa po centimetru).

Medljikovac se može staviti u promet kao sortni med ako ima ukus i miris svojstven označenoj biljnoj vrsti.

Molio bih sve koji prate ovu temu da sada obrate paznju na nekoliko citata.
Pogledajte oznacene delove citata.
Ovo se savrseno poklapa sa onim sto je rekao g. Veroljub Umeljic:
"med je iskljucivo proizvod koji pcele prave od nektara, pcela ako ode na bor, moze samo da ode na medljikovac."

Drugi deo citata : Medljikovac jeste proizvod koji medonosne pcela proizvode.... od cega, molicu lepo, da li od NEKTARA?????????

Pcela na bor ne moze otici da skuplja nektar, jer ne postoji. Ali postoji MEDLJIKOVAC, KOJI SE MOZE STAVITI U PROMET KAO SORTNI MED AKO IMA UKUS I MIRIS SVOJSTVEN OZNACENOJ BILJNOJ VRSTI.

Zasto je ovo vazno? Zato sto mnogi vole da mesaju i prave svasta, nazivajuci medljikovac borovim medom, pogotovo ako ga jos malo filuju sa sirupom kuvanim sa sisarkama.
Ne optuzujem nikoga, samo potvrdjujem ono sto je ovde vec receno: Mnogi prodaju "borov med" sumnjivog kvaliteta i porekla.



Nije Sinisa, a sto se tice Umeljica, on je tu, medju nama. www.umeljic.com

Ovde imamo jednu strasnu zamenu teza. Kao da se medljikovac skuplja iskljucivo na boru pa je to , jelte borov med.
Medljikovac pcele skupljaju sirom svoje "zonekretanja" da tako kazem, sa svih biljaka na kome ga mogu naci, odnosno onih biljaka koje su napadnute biljnim vasima.
Mnogi su u zabludi da je ta "rosa" koja se pojavljuje na biljkama atmosferskog porekla.
Ne nije, i ovde je dobro linkovano i receno da je rec o biljnim vasima.
Ali, medljikovac se ne nalazi samo na boru.
Jedan hrast donosi mnogo vise medljikovca nego veca povrsina bora.

I na kraju glupa fotografija za koju ne znam je li napravljena ovde, negde drugde, bas na boru, ili nekoj slicnoj biljci. Vrh vrhova je cinjenica da se takve fotografije rade tako sto se zeljeni deo , u ovom slucaju sisarka namaze medom ili nekom drugom pcelama primamljivom smesom. Fotografija pod nazivom dr. Zivanovic. Koji je taj Zivanovic? Neko ko zeli da dokaze postojanje borovog meda? Kao sto moja poznanica zeli da dokaze da su ljudi od najranijih vremena znali da obradjuju gvozdje, dakle nije bilo onoga kameno doba, bronzano.... vec su ODUVEK ZNALI DA OBRADJUJU GVOZDJE?

Tesko, jos teze ce biti borovog meda.
Jos jednom, kupujte samo kod licno poznatih pcelara. Nista ono, cuven, poznat, morate da ga dobro poznajete!


edit: NE ZELIM DA BILO KO POMISLI DA MEDLJIKOVAC NIJE MED, JEDINO, MEDLJIKOVAC NIJE BOROV MED, CAK I AKO JE SKUPLJAN U BOROVOJ SUMI.
Jednostavno, to je medljikovac. Posebna sorta meda, uglavnom se skuplja sa vise vrsta biljaka, jer tesko da je jedna sorta biljaka obolela (biljne vasi)
a druge biljke nisu obolele...





<sub>[Ovu poruku je menjao Marenović Slaviša dana 02.03.2010. u 18:16 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Marenović Slaviša dana 02.03.2010. u 18:21 GMT+1]</sub>

Znam da hranim trola i izvinjavam se, ali ne bi trebalo da ostane ovako, a moderatori ako hoće nek brišu obe poruke.
Ne znam, Slaviša, zašto si citirao pola pravilnika kad ništa od toga nema veze s temom. Dovoljno je što si napisao ovo:
što se nikako ne slaže s onim što ti kažeš da je Umeljić rekao:Stvarno ne verujem da je Umeljić rekao da med može da bude samo od nektara i da medljikovac nije med.
Pa onda:Ko je i kad to rekao? Lepo sam objasnio ranije šta je medljikovac, mogao bi malo da se vratiš i pročitaš. Ono što ja tvrdim je - postoji medljikovac sa bora, a medljikovac jeste med.
A tek ovo: Ti stvarno ne znaš ko je dr Rodoljub Živadinović? Pa nema šanse onda da si pčelar. Pa to znaju svi koji su pročitali temu od početka (poruke o tome kako med hrani jetru). Osim toga piše iznad slike koju sam postavio ko je on, a stavio sam njega pošto vidim da se pališ na autoritete. Treba li da ti objasnim šta je SPOS? Jesi li ti to predsednika SPOSa nazvao prevarantom i lažovom? Kao član SPOSa i registrovani polj. proizvođač, ja imam neke zamerke na njegov rad, ali toliko daleko nikad ne bih išao.
Pa malopre si napisao da medljikovac nije med.
Dakle, borov med je teško dobiti. Teoretski je moguće - pčelinjak u borovoj šumi, kasno leto, vrućine, vlažne noći, aphidae - sve to treba da se pogodi, a i onda bi ga bilo malo, definitivno ne toliko koliko se prodaje kod nas. To međutim nikako ne znači da borov med ne postoji i mrzi me da to više ponavljam, pa te ne bih više zadržavao.

Malo me je ova prica razocarala. Do sada sam ziveo u ubedjenju da je med samo ono sto pcele "naprave" sakupljajuci nektar sa raznih cvetova. Eto, ispade da je i neka slinava sluz, produkt biljnih vasi, osnova za med. Tako su mogli i med dobijen od prerade secernog sirupa da proglase za med. Nema razlike.
Podseti me ta prica na viski, i kako su Skoti proglasili za viski i onu vodicu od kukuruza i ostalih zitarica, samo da zarade vise love.

Jos jedna zamena teza.
Ovde se neko optuzuje za trolovanje, a optuzitelj troluje....

Dakle da vidimo po stavkama.

Ne znas zasto sam citirao onaj deo pravilnika? Pa pogledaj cinjenicu da se MED MOZE STAVITI KAO SORTNI MED u promet.....
Dakle, kao bagremov (neverovatno, ali uzimam za primer) lipov, heljdin, itd...

Dalje,
mozes verovati sta god zelis, Umeljic je to rekao u kratkom razgovoru. Bio je izricit: NEMA BOROVOG MEDA, PCELA AKO ODE NA BOR, MOZE SAMO DA ODE NA MEDLJIKOVAC, MED JE ONO STO PCELA NACINI OD NEKTARA.

To se sasvim poklapa sa onim sto pise u pravilniku.



Medljikovac jeste med, ali reci da je to borov med, to je ipak preterano. Pogotovo ako imas na umu da ne postoje ciste borove pase, jer je borova suma cesto protkana medonosnim travama koje daju vise meda nego bor medljikovca.


Posto nema drugih diskutanata koji brane postojanje nepostojeceg borovog meda, mogu samo da sve koji prate temu (procitao sam je od pocetka, vise puta, i briga me za predsednika sposa) uputim na guglanje i ako zele da se jave nekom autoritetu, neka izvole traziti. Obratite se nekolicini njih, evo vam sa jedne strane Veroljuba Umeljica www.umeljic.com , a vidim predsednik SPOS-a moze biti drugi autoritet.
Potrazite jos nekoga pa onda vidite da li postoji ili ne borov med.

Ono sto je mene asociralo na prevaru tipa sisarke u sirupu je to sto sam upitom u gugl dobio gomilu bugarskih sajtova. Izgleda da su bugari zadrzali primat u pirateriji? Pardon, falsifikovanju meda?
Da li ti bugari prodaju zaista pravi borov med ili prodaju secernu vodicu, to cete sami morati da se uverite. Kupite koju teglu, pa dajte na analizu.
Moze? Javite se sa rezultatima ovde.

A ja dajem stanisavu svoj med iz borove sume pa nek nadje u njemu borov med (koji ne postoji).

Stanisave, ako hoces nostiti na analizu, nemam nista protiv.

Zar je bitno, uopste?
Jedino se vas dvojica interesujete za to.

Ostali imaju prilicno bednu sansu da dodju u situaciju da kupe borov med koji postoji ili ne.
A ovo sto smo culi je dosta da skontamo da jedni misle jedno, a drugi drugo i da nema sanse, kao i za sve ostalo, da znamo je l' pravi ili ne.

Dok ne prorade sistemi utvrdjivanja kvaliteta, bar u Srbiji.

Verovao ti ili ne, to što je tebi gadno je zapravo najskuplji i najcenjeniji med na tržištu. Niko tu ništa nije proglasio. Šumski med se skuplja od kako ljudi pčelare i po kvalitetu ne zaostaje za drugim medovima, naprotiv. Isak666 je pisao ovde koliko je u Nemačkoj taj med skuplji od "običnog".
Da objasnim ulogu vaši (aphidae). Pčele ne mogu da dođu do sokova biljaka. One nemaju snagu ni građu da probiju koru. Biljne vaši to rade, a pčele samo koriste to što je kora probušena i sok curi. Dakle, taj sok nije produkt biljnih vaši, one služe samo da povrede koru, a sok je iz biljke. Pčele će sakupljati sok i kad se kora mehanički na neki drugi način povredi.

Stanisave, ti mene nisi razumeo. Ja nisam pominjao cenu ni popularnost tog sumskog "meda", nego sam konstatovao da, kako je i to med, tako moze biti i med od secernog sirupa. I jedno i drugo je produkt pcela.

Ali ni jedno ni drugo nisu nastali preradom cvetnog nektara.

Kao sto je ranije pisano, mozemo prokuvati sisarke u seceru, pcele ce to takodje obraditi, i sta onda...dobili smo borov med!?
Moze se proglasiti i nazvati medom bilo sta, ali moje misljenje je da je med, onaj pravi, samo od cvetnog nektara.

Možeš ti slobodno da imaš mišljenje, ali se ipak medom ne može proglasiti bilo šta, već je to kod nas definisano ovim pravilnikom, a on kaže:
A ima i

Dakle, razumem ako ne voliš šumski med, ali da ne počinjemo sad i sa njim kao sa borovim. To je prirodan i kvalitetan med.

Pa to ti kazem...Bas na takve stvari sam mislio kada sam napisao -


Neko je nekada nesto proglasio i to je sada tako. Napisu se razni pravilnici...

Tamo gde nema dovoljno cvetnog nektara, recimo Svedska, tamo je med taj sumski i od vresa. Taj sumski njihov je neka mesavina. I naravno, kako oni kazu, od vresa je med najkvalitetniji.

Naravno da je u Nemackoj najpoznatiji i kako oni tvrde najkvalitetniji, sumski. I to iz Crnih Suma jel'te!?

Pa kad nema drugoga!

Nemam ja nista protiv toga, kao sto rekoh, ima i viskija i "viskija", tako je znaci i sa medom.

Pa dobro, slazem se.

Vili, mogu samo da potpisem ovaj Stanislavljev post i da dodam nesto jako bitno:


Dodan secer pcelama nikako nije od prirode dat. Medljikovac, koji nije od nektara, ipak je OD PRIRODE DAT. Dakle, rec je o necemu 100 % prirodnom.
A to sto nije od nektara nekoga cveta (recimo bagrema) je sasvim drugo. Boze moj, medljikovac, pa sta? To je priroda dala, i svi koji znaju da cene med
cenice ga znajuci njegovu pravu vrednost.

Eh da.........

Za Stanisava:

Ja bih da zavrsimo ovu pricu oko borovog meda, tim pre sto bez obzira na to da li je medljikovac sa bora donesen, ili sa hrasta mozda, uvek je jedan faktor tu nepromenljiv:
Biljne vasi koje su zasluzne za pojavu medljikovca.
Moze biti i na borju, i na brestu, i na hrastu, ali biljne vasi su zasluzne za njegovu pojavu, ne bor, brest, hrast... nadam se da me razumes sta zelim reci.
I gde god da nadjes medljikovac, ne mozes reci da je medio bor recimo, ili ma koja druga biljka jer je rec o vrlo izmesanom medu, gde ima bora uglavnom ima i crnosice, majcine dusice, ive trave, itd...

P.S.

Mozemo prosiriti temu na medonosno bilje, gospodin Umeljic je imao zanimljivo predavanje o medonosnom bilju gde je navodio neke zanimljive podatke, tipa MADJARSKI BAGREM.
Imate li vi ostali pcelari iskustva sa time? Jeste li pokusali da posadite koje stablo u blizini vasih kosnica?

Imaju Nemci i cvetni med, sećaš se da ga je Isak666 kupovao, pa ipak više vole šumski. Sve je to stvar ukusa. Ja recimo obožavam medljikovac, a znam ljude koji ne mogu da ga smisle.
Što se pravilnika tiče, oni nisu uzrok, nego posledica. Šumski med je postojao, skupljao se i jeo mnogo pre nego što su napisani pravilnici.
Uglavnom, neko voli, neko ne, a ja svakome savetujem da proba.

Jesu, naravno. Ja sam samo hteo da pojasnim da medljikovac nije proizvod vaši, kako je vilil1 napisao, mislim da se i neka sluz pominjala.

Ja sam sadio mađarski bagrem i evodiju pre neku godinu i samo sam bacio pare na sadnice. Moj pčelinjak je u planinskom predelu, na malo većoj nadmorskoj visini, gde slana pada rano u jesen i gde zima dugo traje. Ukratko - primilo se, krenulo, pa sve izmrzlo. Istovremeno je moj brat posadio jednu evodiju u svom dvoristu u gradu i sad je to veliko drvo puno pčela kad cveta.
Sadio sam i faceliju, ali se ni tu nisam ovajdio. Međutim, za to sam sam kriv jer nisam odradio sve agrotehničke mere.
Ako vam je pčelinjak u ravničarskom predelu, mađarski bagrem i evodiju apsolutno preporučujem, a ako je u planini kao moj - ne bacajte pare.

Upravo sam zbog lokacije i pitao za bagrem, nadajuci se da ce mi necije iskustvo pomoci da se odlucim.
I pomoglo je. Necu bacati pare jer je pcelinjak na iznad 600-700 m koliko li vec bese. A moram priznati da sam bas bio
zainteresovan za taj madjarski bagrem.

No, svejedno, ostaje da se vidi za jos neko bilje koje je pominjao, a ja sam za neke biljke prvi put cuo.

PERKO na primer. I KIPROVINA takodje.

Svaki info je dobrodosao.

Govorio je o faceliji, brsljanu i jos dosta mednosnnog bilja ali sam amo ovih par zabelezio kao interesantne, nove.
Barem meni nove. Moze biti da su mi poznate pod nekim drugim imenom. Tek treba da se raspitam. Hvala na info.

Nadam se da ovo nije ozbiljno ;)

Nego, evo nesto vise o tom sumskom medu, medju kojim se spominje i taj borov sa slikama tih vasi.
Spominju se jos Norveska i ne znam ko jos, kao proizvodjaci.

Ne da mi se da prevodim, rano je, pa probajte sa googlom ;)

http://www.bee-info.de/honig/waldhonig.html

Zato je i smajli tamo!

A taj borov "med", za koji Slavisa kaze da ne postoji, je nekada davno kupovala moja majka u Grcko-Kiparskom centru na NBG. Secam se samo da je bio taman i dosta skup.

Inace, koliko sam video i u EU je zasticen kao Grcki proizvod.

A i u Turskoj se prodaje dosta. Svi oni koji idu preko Cannakalea prema Ayvaliku, su pored pute mogli da vide, kao kod nas, maltene pijace na otvorenom koje rade non stop, i gde se prodaje skoro samo med. Obzirom da je to kraj gde ima najvise tog Turskog bora...

Mada, posle ovih saznanja, te medljike sigurno nece osetiti moju kasiku. :)

Sto?

Ja kontam da je razlika naspram nektarskog meda kao i razlika izmedju kozijeg i kravljeg mleka - mleko je mleko, samo drugi izvor i oba su prirodna.

Zasto VIli neces taj med?

Evo ti primer koji te moze razuveriti i razbiti tvoje zablude.

Nadji zdravo drvo koje nisu napale biljne vasi.

I onda kreni da ga busis.... polagano izbusi mu koru da bi krenula sluz iz drveta.....


Eto, vasi nigde, medljikovca koliko hoces :)


Razumem tvoje gadjenje, ali to ti je kao kada kazes, jao mleko, pih kakvi to pa to je iz kravljeg vimena....

Isak ti je dao lepo poredjenje. Bolje nego ovo moje koje mi pada na pamet.

Ma ne, nisam bas toliko gadljiv, niti kazem da je ta medljika nesto neprirodno. Ono sto ustvari hocu da kazem je, da je bar za mene, jedini pravi med, onaj od nektara. I da bi najkorektnije bilo taj sumski "med" nazivati medljikom, a ne medom. Ovako, ispada da se svaki produkt pcela moze nazvati medom. Kao sto rekoh, moze i od sec. sirupa. Recimo, u EU donesu takvu odluku, sve drzave to unesu u svoje pravilnike, i eto dobili smo jos jednu vrstu "meda".

Inace koliko sam video ima raznih sumskih medova, recimo ovaj je crven a ne crn -
http://www.himalayahealthcare.com/PRODUCTS/honey.htm

Ili recimo ovaj Svedski sumski - Skogshonung, koji je sakupljan sa cvetova ne sa smole, mada i tamo u vecini imaju taj od smole-
http://www.skogshonung.se/honung.php

Meni se sve cini da su zemlje koje kubure sa cvetnim nektarom isforsirale i ovaj sumski, da dobije zvanican naziv Med.

Kao sto rekoh za viski, tako evo jos jedan, suprotan primer. Feta sir. Da ga Grci nisu zastitili, kravlji bi se i dalje prodavao kao feta. Znaci dekretom se sve moze odrediti. Dobro, kod nas jos prolazi kravlja feta kao pravi, ali kod nas je sve moguce. ;)

Zaboravih, eto Svedi kubure sa medom, uvoze preko 50%. Kakve su sanse da se pcelari ovde organizuju pa da se bace na izvoz?

Vezano za izvoz, sanse su skoro nikakve.

Odnosno, vise nam se isplati prodavati ovde nego prihvatiti otkupne cene koje nam se nude.
Ili, poput mene, posaljem 20 kg u Crnu Goru, po rodjaku koji tam to proda. I meni u dzep 200 evrica.
Naravno, rodjak se mora nagraditi. On ima za to meda koliko mu treba, dzabe.


10 evrica / kg u CG

Drugo, nijedan sumski med nije iskljucivo medljikovac.
Prvo, nema medljike u svim sumama, drugo u svakoj sumi ima razne flore.
Stvarno bi trebalo da se raspitas o medonosnom bilju, videces da u sumama ima raznoga bilja
koje daje dosta meda tako da se taj medljikovac koji ti ne zelis, zapravo mesa sa dosta CVETNOGA (ako vec
tako volis reci) MEDA .

E da, sto se tice poredjenja, da se osvrnem jos jednom na odlicno poredjenje koje je dao Isak

Kozje mleko je zdravije od kravljeg, pa ga mnogi ne piju samo zbog porekla.
Isto tako, i sumski med je mnogo bolji od mnogih drugih sorti meda.

Ne mogu sada traziti podatke o kvalitetu, ali nadji na netu poredjenja kvaliteta sumskog sa recimo suncokretovim, medom od heljde, itd....

Sto ima vise razlicitih biljaka iz kojih pcele donose nektar-to je med kvalitetniji. Uvek bilo

Ja sam se sada malo vracao kroz temu, i malo sam se zbunio. Naime -


Medjutim, nadjoh i ovo -




http://www.pcelarstvo.com/medljika.htm

Tu je opisano i kako se moze utvrditi razlika izmedju medljikovca i meda. Ili moze i ovako, sa drugog foruma -



Ili kao sto je pisalo na onom linku koji sam ostavio ranije -



Slavisa, to sto kazes da medljikovac, nije iskljucivo medljikovac, nego ima i drugih nektarskih primesa, slazem se. Ali zar to ne vazi i za bilo koji med? A naziva se po onom cvetu cijeg nektara ima najvise. Npr. bagremov, sigurno nije iskljucivo sa bagrema, nego ima i nektara sa drugih cvetova kojih je bilo u okolini!?

vilil1, dobro zapažaš...

Jesi li probao nekada med od zove?

Preciznije,od nektara zovinog cveta.

@Kosuth
Poenta tvog pitanja je?

Pa,evo ovako:

O ukusima svakako da ne treba raspravljati,međutim interesantna je u ovoj tvojoj rečenici doza prisutne isključivosti...

Pitanje je zašto?

Zašto misliš da je prisustvo i uloga tih biljnih vašiju u prirodnom lancu suvišna,nepotrebna,čak (po tebi) degutantna?

Imaš li ikakvih saznanja da su telesni eksudati,enzimi,tih majušnih stvorenja u tolikoj meri različiti od pčelinjih i iz tih razloga pogubni za čoveka da u tebi izazivaju čak osećaj gađenja?

Ili je u pitanju a priori kondicioniranje,na šta u stvari malo ko od nas i ima izgrađen imunitet.

Ako med o zove nisi nikada probao,to nije nikakav problem,jer ne postoji...definitivno!

A ne postoji iz prostog razloga što pčele u širokom luku zaobilaze tu izuzetno lekovitu biljku i njen cvet!
Kamilicu takođe...

Čak ni polen od tih biljaka ne sakupljaju,ako će neko reći da ih zaobilaze zbog toga što nemaju nektara,ne mede...(kolege pčelari dobro znaju da pčele itekako posećuju druge cvetove,biljke,iako te godine iz nekog razloga ne mede)

Iskren da budem,osim iskustvenih priča starijih pčelara,(tu pa opet ima svega i svačega,još filovano sujetom) nisam ništa drugo našao što bi objasnilo suštinu takvog odnosa pčela prema ovim,nesporno,izuzetno lekovitim biljkama.

Ako ništa drugo,a ono,pio si sigurno sok od zovinog cveta,čaj od kamilice da ne pominjem,meni je majka,dok sam još klinac bio,pravila palačinke sa zovinim cvetom...

...a pčela ih neće,pa neće!

Poenta onoga što sam hteo reći je da sam ja ipak spremniji da bezrezervno verujem iskonskom instiktu pčela i njihovih majušnih pomagača u pravljenju medljike,nego nekom zasigurno pogrešnom uslovljavanju(vaspitanju),najčešče zasnovanom na dogmi,oslobođeno bilo kakvog analitičkog mišljenja.

A i dalje mi nije jasno zašto pčele ne posećuju navedene biljke...

I meni bilo to interesantno, ali nasao sam nesto suprotno



Kanda hoce.

Ovo je trut, nije pčela. Garant, 100%. Kao klinac sam ih se nahvatao, samo tako. Ima malo deblje i malo kraće dupe, prošarano narandžastim. Što se cveta tiče, ne smem 100% da tvrdim da je kamilica. Liči, ali možda nije.

A šta trut radi na ovom cvetu - to samo on zna ! Sigurno ne skuplja med !

Preduhitri me Java...

A tek da znaš kako je u samim počecima pčelarenja muka razlikovati leglo od zrelog meda...

A što se cveta i 'pčele' tiče:

Pcele na tratincici


_{[Ovu poruku je menjao Kosuth dana 05.03.2010. u 10:20 GMT+1]}

@Java
@Koshut

moguce da je trut, ne razlikujem ih.
Ja sam samo ukucao Kamille Biene (kamilica pcela) i ispalo mi je par fotki.
Evo jos:

http://www.fotocommunity.de/pc/pc/display/17470888
http://www.oldskoolman.de/bild...ilder/1280x1024/biene-kamille/

Ni za ove ne znam da li su trutovi.


Za zovu stoji na skoro svim forumima i slicno da pcele ne idu na nju.
Interesantno.
Mada, koliko znam, zova i za coveka moze biti toksicna u nekoj kombinaciji.

Uočavaš li razliku?

^^
Da da, nisam ni gledao detaljno.
To je vise neka Bela Rada sto sam okacio.

Ali sto kamilica?

E,to i mene živo interesuje...

..sačekaćemo Slavišu i Stanislava,možda oni imaju neku informaciju...

Jeste, i stoga pekmez od zovinih bobica mora dobro da se prokuva....itd.,itd...

...ali ono što smo svi najčešće konzumirali i u tome uživali je sok od zovinih cvastova,koji se ne obrađuje termički,dakle uzimamo ga onako kako bi i pčele mogle...ali...

@Kosuth

Razlog zasto sam na ono tvoje pitanje odgovorio kontrapitanjem, je zato sto mi je tvoje pitanje licilo na neku sitnu provokaciju. Da, znao sam da nema meda od zove. Ne, ne pijem sok od zove,ne svidja mi se. Takodje ni caj od kamilice.

Ali kakve to veze ima sa medom?

Neko nesto voli, neko ne. Neko ce nesto da hvali, da mu se svidja, neko ne. U cemu je problem? Uopste ovde ne treba niko nikoga da ubedjuje u nesto. Niti ja tebe da li ces jesti ovaj ili onaj med, niti ti, ni bilo ko drugi mene da je medljika ono pravo. Tvoje pravo je da verujes da je medljika najbolji med, moje je da ne verujem.

Kakve veze ima sto pcela ne ide na zovu, sa tim da se ovde prica da biljne vasi samo ostete biljku, a da pcele samo pokupe taj sok, kada to, izgleda, nije tacno!?

Valjda se ovde ne bavimo marketingom, pa da hvalimo pojedine medove, nego cisto pokusavamo da dodjemo do novih saznanja.

Eto, izgleda da su se pcelari nesto naljutili, pa niko, iako sam pitanje uputio Slavisi, ne odgovori, da li je tacno da se med naziva po cvetu cijeg nektara ima najvise, iako ima i drugih primesa?

Nisu se pčelari naljutili već imaju i obaveze. Sada su u veliko pripreme za predstojeće prolećne radove,pripreme ramova, popravke i renoviranje košnica,posete seminarima i predavanjima kao i održavanja godišnjih skupština Udruženja i druge aktivnosti tako da malo vremena ima za učestvovanje na forumima.
Tačno je da ne postoji med samo od jedne biljke i da dominantna biljka od koje je pčela najviše nakupila nektar će odrediti ukus i boju meda pa i med dobija tako naziv.
Kada cveta i medi bagrem tu nektar prosto curi i za pčelu nisu interesantne druge biljke,a prirodno je da će svako pokupiti ono što se u velikoj količini nudi a neće juriti tamo-amo i tražiti preko hleba pogaču. Mada ima i takvih, samo sreća da ih je malo.
Znači bagremov med potiče od nektara koji je pčela pokupila sa bagrema i njega ima najviše ali ima u njemu i nektar od drugih biljaka koje su pokupile pčele pre, za vreme ili posle bagremove paše.
Kod selidbe pčela na suncokretovu pašu dominantan je nektar pokupljen od suncokreta ali u njemu ima i nektar od drugih medonosnih biljaka koje u to vreme cvetaju a pčele ga ne odvajaju i ne skladište posebno....

Kakav je kvalitet meda koji se prodaje po velikim lancima? Da li takav med prolazi kontrole?

Imao sam pre nekog vremena med kupljen na pijaci. Kada se kristalizovao potopio sam ga u toplu vodu. On se otopio, međutim na dnu je i dalje bio malo gušći. Tako sam odlučio da ponovim proces i tad sam se zaprepastio. U tegli se slegao sloj bele materije 2-3 cm nalik šećeru, a iznad je bila retka materija u boji meda, toliko retka da više liči na sok nego na med. Da li je to veštački med?

Teško je tačno odgovoriti na tvoje pitanje,pogotovu ovako u jednoj forumskoj diskusiji,ali zato na temi ima interesantnih informacija po pitanju sagledavanja kvaliteta meda i eventualnih nepoželjnih primesa, in vivo.

Treba samo da pročitaš temu...



...kad ustaneš.

Imam teglu bagremovog, kupljenu u Tempu. Proizvodjac Timo-med iz Knjazevca. Ima neku oznaku RS 828, ne znam sta to znaci, ima neke medalje i znak zelene jabuke. Rok trajanja 3god. Nigde ne pise za kontrole i slicno. Mozda ono RS828 znaci tako nesto.

Kosuth, pratim temu od početka i vidi da sve te bapske metode nemaju mnogo smisla... Da je lako primetiti podvalu ne bi se toliko ni varalo.

vilil1, te oznake su registracija kod nadležnih institucija. Svi proizvođači hrane ga imaju, pogledaj na mleku...

Tesko da ce neki pcelar sada da ti se javi, vecina je zauzeta poslom.
Evo ja sam juce bio u planini sa starim i pcelama smo stavili do znanja da je prolece stiglo.... :) Pcelari ce znati sta to znaci.

Sto se tice oznake, dzaba oznaka.
Pre par nedelja kupujem nesto u bioshopu i gledam teglu s "medom" , nije se kristalisao, vec se odvojio secer, onako nepravilno, nejednako, sasvim se lepo vidi da je secer.
Zaboravio sam marku / firmu koja pakuje med, ali sam zapazio da je od iste firme bilo jos "meda" koji se nije "kristalisao" tj, nije se secer vratio u prvobitno stanje.

Uzeo sam pre neki dan med od uljane repice -mislim- (Rapsblütenhonig) i stvarno je dobar.
Podseca me na livadski i kristalise finim kristalima.

Skontao sam da vise volim medove koji tako kristalisu i koji podsecaju na neku kremu, nego sa "grubljim" kristalima.


Sta je razlog razlicite kristalizacije?

Med uglavnom kristališe u krupnim granulama sa izuzetkom nekih medova (npr. suncokret). Ne znam tačno koji je razlog za to, ali mi je logično da je u pitanju veličina polenovih zrna kojih ima u medu i koja mogu da započnu proces kristalizacije.
Postoji međutim postupak kojim se dobija takav kremasti med (cremed honey) koji je veoma tražen na tržištu, jer je zgodan kao namaz. Taj postupak se zove Dyce process i opisan je na primer ovde. Na svetskom tržištu je takav kremasti med najprisutniji i najprodavaniji.
Generalno, kristalizacija meda najviše zavisi od sadržaja glukoze i vode. Med je po svom sastavu superzasićeni rastvor šećera i vode. Superzasićeni rastvori su nestabilni i teže da preću u stabilnije stanje - zasićeni rastvor. Voda, koja je bila vezana za glukozu, se oslobađa i povećava koncetraciju vode kod drugih sastojaka meda (što povećava mogućnost da med fermentiše).

Rezultati analize meda koji se prodaje u Metrou.


Već neko vreme u Metrou gledam taj med i pitam se kakav li je s obzirom da košta nešto preko 200 din. ili manje od 200, zavisno od vrste.

^^
Citam to sto si postavio i podrzavam ovaj deo - takva saradnja je odlicna ideja.

Kako tece dalje akcija? Kome se prosledjuju rezultati? Da li dobijate povratne informacije i da li neko reaguje na to, posto vidim da je med vise od pola godine u prodaji?

Sta znaci ovo -

Koja dokumenta trebate i ko je nadlezan za to?

Još samo da javnost, kojoj je to obelodanjeno, nije žestoko kontuzovana....

...pa da svi slavimo!

Ovako, biće po onoj : poj'o vuk magarca i izgubio se u magli.

Srbija je ovo, brale...

Mora se poceti od nekud.

Mozda malo agilnije da cimaju medije sa ovim, pa cesce to raditi i mozda se i desi nesto.

Iskreno, nemam pojma. Možda si stekao utisak da ja imam neke veze sa rukovodstvom SPOS-a, ali nemam. Samo sam prosledio informaciju.
Pretpostavljam da se podnosi prijava veterinarskim službama ili sanitarnoj kontroli. Ne znam da li je ta laboratorija neka referentna i da li analize moraju da se ponove. Med je i dalje u prodaji, pa ako vidite Irikomov med, ne kupujte ga nikako.

Misli se na gomilu birokratije koja nam zagorčava život. Na primer, od skoro je uvedena obavezna registracija pčelinjaka. Uredbu koja to reguliše pisao je neko ko u životu nije ušao na pčelinjak. Predviđa se obeležavanje svake pojedinačne košnice, što je nemoguće. Košnice se sastoje od pokretnih delova koji se mešaju međusobno i između drugih košnica. Neke košnice mogu da sadrže više od jednog društva pčela. Takođe, svaku promenu u broju društava pčelar mora da prijavi u roku od dve nedelje. To bi značilo da ja svake druge nedelje moram da idem u veterinarsku upravu. Uglavnom, takva praksa ne postoji nigde u Evropi (bilo je na kratko u Bugarskoj, pa su odustali) - tamo se samo evidentiraju pčelinjaci.

Evo sta kazu upuceniji pcelari, imate na rts-u emisiju oko magazin, prica treca u emisiji.

Tako da vas ne zbuni ovakav link, tj naslov. (usput, nije mi drago da linkujem rts)

http://www.rts.rs/page/tv/ci/s...propadaju+srpske+crkve%3F.html

Imate video klip od nekih 50-MB pa pogledajte, prica o pcelarima je poslednja, posle Nenada Jezdica kao pcelara i propadanja crkvi brvnara.

Bilo bi lepo i korisno da se na temu jave oni koji se potrepštinama snabdevaju u METRO-u, pa da nas informišu ima li ikakvog efekta ovaj nalaz o >njihovom medu<.

Ja se tamo snabdevam.
Danas sam bio i med je tu. Postoji pakovanje od pola kg i od 950g. Više nije na akciji, pa je cena 160 din za 500g i 273 odnosno 250 din za 950g.
Evo kako izgleda, pa obratite pažnju.

Daj da sibnemo po koji mail Metrou i nekim novinama ili tv.


Kg meda za dva i po eura. Ludilo. U DE ne mogu kupiti ni 250g za te novce.


Edit
Sad sam pisao mail Metrou i bas me zanima odgovor, ako dodje.

_{[Ovu poruku je menjao Isak666 dana 10.05.2010. u 19:37 GMT+1]}

Nije Metro za ovo odgovoran. Oni kupuju med na tržištu kao što i njihovi kupci kupuju od njih. Nije njihov posao da utvrđuju ispravnost namirnice. Odgovorna je firma koja to plasira i institucije koje joj daju dozvolu.

Kako nije odgovoran, ako je upoznat sa rezultatima?






http://spos.info/novost.php?id=1308

Možda bi sada SPOS trebao da potencira odgovornost Metro-a upućivanjem jednog zvaničnog dopisa njima, dopunjenim nalazom o neispravnosti meda, jer je ovako još uvek klimavo pitanje njihove odgovornosti.

E, u tom zecu leži grm...

...uvek i večito u ovoj Stradiji !

U ovom slučaju ima elemenata organizovanog kriminala i treba pružiti svaku moguću podršku SPOS-u da istraje u raskrinkavanju tih jajara.

Cekaj Kosut malo.



Verovatno je neko prvo iz Pokreta potrosaca Forum morao da kontaktira nekog iz Metroa i zatrazi dozvolu za uzorkovanje meda, sto znaci da je Metro obavesten da se uzorkovanje radi.
Verovatno je neko iz udruzenja saopstio nekom iz Metroa rezultate, koji nisu pozitivni - ali ako nije (a nadam se da jeste, jer je suprotna varijanta totalno amaterska onda) uradili su to putem konferencije za stampu, sto se moze opet smatrati obavestenjem - mozda ne pravno obavezujucom, ali vec profesionalno obavezujucom cime se dobija mesto za pritisak na Metro u vidu cimanja.

Za pocetak je vazno skloniti taj med iz prodaje, a onda ko ima volje da cima nadlezne koji su zakazali.

To sam hteo da kažem. Metro nije odgovoran u pravnom smislu - oni nemaju obavezu da med sklone dok im neko nadležan ne kaže da to urade. Međutim, poslovno i etički posmatrano, ako znaju da med nije ispravan, a prodaju ga, naravno da su odgovorni.
S obzirom da sve ovo radi društvo potrošača, vrlo je moguće da Metro nije ni obavešten. Med su mogli da kupe i da ga onda uzorkuju, a niko iz Metroa nije u obavezi da prati njihove konferencije za štampu.
Da malo komentarišem i analizu. Utvrđene aktivnosti dijastaze i koncetracije šećera ukazuju da med nije prirodnog porekla, već je verovatno dobijen preradom šećera. Ove vrednosti ne predstavljaju opasnost po zdravlje, ali govore da med nije kvalitetan ili tačnije da se uopšte ne radi o medu. Mnogo veći problem su one povećane vrednosti HMF. Hidroksi metil fulfurol je u velikim količinama kancerogen. On se prirodno nalazi u medu, ali je dozvoljena količina 40mg u jednom kilogramu. Kod bagremovog meda su te vrednosti obično ispod 20mg.
To što su našli i veštačke boje može da znači da je namera falsifikatora bila da jedan isti proizvod (ne znam kako da ga nazovem) koji se razlikuje samo po boji prodaje kao različite vrste meda.

Ljudi o čemu vi pričate prozivate jedne mešetare i pojašnjavate njihove mahinacije koji su razotkrili ovi drugi a evo kako ovi prvi posluju sa ovim drugima:

http://spos.info/novost.php?id=1308

http://webcache.googleusercont...r&ct=clnk&client=opera

Mešetarenja bi bilo da su dogovorili prodajnu cenu meda. Ako bolje pogledaš videćeš da se radi o otkupnoj ceni - minimalnoj ceni koju pakeri plaćaju proizvođačima, pčelarima (nešto slično kao za maline i mleko). SPOS je ovde u ulozi neke vrste sindikata koji zastupa interese pčelara i tu nema ničeg spornog.
Irikom jeste jedan od pakera. Međutim, nije na nama da utvrđujemo odakle taj med koji oni prodaju, da li su ga sami proizveli ili su ga otkupili. U svakom slučaju su odgovorni, jer su morali da analiziraju ono što prodaju.

To što si apostrofirao ukazuje samo na činjenicu da je Irikom zloupotrebio poverenje SPOS-a i ništa više.
Pčelarstvo je po pravilu izuzetno časna i plemenita delatnost, da bi tek tako lako mogao SPOS-u da lepiš nekakvu etiketeu sa negativnim predznakom.

@stanislav, može li se saznati kako se finansira Pokret potrosaca Forum ?

@stanisav
O odgovornosti i pričam



Žao mi je, ali se bojim da nisi u pravu jer oni su sa tim ljudima radili a taj isti med verovatno ni tad nije bio ispravan kao što nije i sad (ovo se zasnivana na tome da pomenuto preduzeće nije jednom uhvaćeno sa izuzetno lošom robom)


Opet netačno tvrđenje iz više razloga.
- prvi jer ni malo plemenito nije pčelama oduzimanje meda, polenovog praha koje mukotrpno skupljaju i to da bi se hranile šećerom uz uništavanje nedovoljno "dobrih" legala i slično dakle u osnovi nije časno ali to ne znači da za čoveka nije izuzetno korisno
- druga stvar čak i da nije ovog prvog tim poslom se bave ljudi a čovek u osnovi nije častan i plemenit
- treća stvar da je to časno i plemenito ova tema ne bi ni postojala jer bi svaki med bio vrhunskog kvaliteta a ne da je većina takva da jedva zadovoljava standarde, da se prodaje šećerna vodica i slično.
To mnogo liče na ono ko o čemu ..... o poštenju


Nisu oni za etiketu već za žig jer posluju sa navedenima a praksa je pokazana da se nisu baš pretgli da obezbede kvalitet, zakonske okvire, standarde i sl. (jer im jednostavno ne ide u prilog) pa posle ne bi bilo zatrovanih šećernih vodica

I pusti više tu komunističku ideologiju, o nedodirljivima, nepogrešivima itd. i čim se uhvate u nečemu lošem onda nisu krivi oni već onaj ko se usudio da primeti da baš i ne rade ispravno

Teza da su svi pčelari dobri i plemeniti je naravno naivna, da upotrebim blažu reč. Tu se slažemo. SPOS isto nije idealan. Ima tu dosta oportunista, karijerista, sujetnih ljudi i uopšte godinama tamo atmosfera nije zdrava. To je jedan od razloga što se ja kao pčelar ne mešam mnogo u te aktivnosti. Ovo pišem da neko ne pomisli da branim SPOS iz nekog svog interesa.
U ovom slučaju, međutim, nema govora o nekakvim dilovim između SPOSa i bilo koje od ovh firmi. Radi se, kao što sam već rekao, o pregovaranju. Te firme su otkupljivači i pakeri i imaju potpuno suprotne interese od pčelara - da otkupna cena meda bude niža, kako bi više zaradili. SPOS ne može sa njima da posluje, ima dilove ili kako god. Sam SPOS ništa ne prodaje, već je neprofitna organizacija i finansira se iz članarina. Posluje transparentno, redovno objavljuje finansijske izveštaje u časopisu "Pčelar" koji izdaje i na sajtu.
To šta ove firme plasiraju na tžržište je druga priča. SPOS niti može niti treba sve to da kontroliše. Za to postoje nadležne službe. Ovaj put SPOS je inicirao Društvo potrošača da uradi analizu zato što je maloprodajna cena tog meda bila jako niska, pa se (pokazalo se s pravom) posumnjalo da se radi o falsifikatu.
Još malo o plemenitosti. Pčelarstvo se shvata plemenitim uglavnom zato što omogućuje da ljudi koriste pčelinje proizvode koje prati reputacije izuzetno zdravih preparata. Zaboravlja se međutim još jedna po meni važnija stvar - biodiverzitet. Zahvaljujući pesticidima, pčele su u prirodi danas jako retke, a svi znamo koliko su važne za opstanak velikog dela biljnih vrsta koje su važne i za prirodu i za čovečanstvo. Bez pčela jeli bismo jako jednoličnu hranu i verovatno je ne bi bilo dovoljno za sve. Čovekova želja za većim prinosima u poljoprivredi dovela je do toga da koristi sistemske insekticide koji deluju kroz ceo organizam biljke (plodovi, nektar, polen). To nama pčelarima stvara velike probleme jer ugrožava opstanak naših pčela. Zato se u razvijenim zemljama pčelarstvo podstiče suvencijama.

Dobio sam odgovor od Metroa na pitanje zasto je pomenuti med jos uvek u prodaji i on glasi da je analiza akreditovane laboratorije pokazala potpunu ispravnost, te je na osnovu tih rezultata i zapisnika veterinarske inspekcije - proizvod vracen u prodaju.

Ko je sad ovde lud - ne znam, jer ne moze biti da imamo dve razlicite analize istog proizvoda.

Mis'iš?

He,he...para vrti što burgija neće.

Pa,to je najmanji problem saznati, ali moraš imati u vidu da ovde uvek iebe lud zbunjenog.

Moze biti ili

1. da ta firma pakuje drugi med koji je sad ispravan
2. da je to isti med i da je analiza akreditovane laboratorije fals i da je zapisnik veterinarske inspekcije fals
3. da je to isti med i da je analize udruzenja potrosaca fals

Ako je 1. onda ok. Lepo.

Ako je 2. onda ne razumem zasto na sajtu tog udruzenja potrosaca nema nista o eventualnoj gresci akreditovane laboratorije i zasto ne reaguju agresivnije, niti se to spominje na sajtu udruzenja pcelara. Kako se niko ne pita kako je dospeo uopste tu.

Ako je 3. ne razumem motive.



Sve u svemu, toliko sto se mene tice o ovom medu, jer ipak ja ni ne kupujem taj proizvod i neka se tim cimaju ljudi koji to jedu.

Nekako sam ubeđen da je situacija sa tim medom ustvari gemischt tri tačke koje si naveo...

Sta bi pcelari, jeste li zavrsili ovu pcelarsku godinu i poceli novu?

Kako je bilo ove godine, da li se zalite da je bila slaba, ili se ja to samo varam?

Ja bas i nemam mnogo sa cim da se pohvalim. Kako je kod vas?

Danas sam pricao sa svojim kumom...Ima nekih 20ak kg. po kosnici. Nije ih selio zbog nekih svojih razloga, nego samo bagremov ima. I to je naka pasa od 3-4. dana.
Zali se na stalne kise. Ali, kaze da su se dobro rojile.

Danas sam slučajno našao u špajzu dve zaboravljene tegle meda, ili „meda“, za šta molim pčelare-forumaše da mi potvrde... Znači med je počeo da kristališe, ali samo na dnu tegle i malo po zidovima. Inače je skroz providan (možda je slika malo mutna). Ako se ne varam med bi trebalo da kristališe ravnomerno...

Takođe, kad se uzme kašikom, čini mi se da se ne tegli se onako kako se od meda očekuje. Ukus, hm... šta ja znam, možda ne mogu objektivno da rasuđujem jer očekujem da je veštački, al mi deluje previše slatko i nedovoljno medasto :)

Evo i slike:

Mozda, ali slika ti je mutna.
Ne vidi se da li je u tegli sace ili poklopci skinuti sa celija, ili mozda pak, secer.

Slicne sam tegle vidjao u navedenim slucajevima, ali i na rafovima trgovina koje prodaju "med" pa se na (uglavnom na dnu) odvojio secer.

@Villi:

Kako bogamo 20 kg po kosnici?

Gde je taj drzao pcele? I zasto kuka ako je imao OVE godine 20kg po kosnici?

Pre nekoliko minuta sam video na jednoj od naših televizija prilog u kojem udruženje pčelara
promoviše staklenu teglu, čiji je oblik zaštićen patentom, kao meru kojom će se boriti protiv
prodaje lažnog ili neispravnog meda. Usput rečeno, tegla ko tegla.

Iz nekog razloga novinar koji je pravio taj prilog, nije bio dovoljno novinar da postavi sasvim logično pitanje:
"kako će jedna tegla, ma kakvog oblika ona bila, da spreči da se u nju naspe bilo šta ?"

Ko će normalan da veruje da je ovde u pitanju mera zaštite originalnosti proizvoda, a ne najobičniji marketing (...drugo pakovanje) ?
I naravno, jasno je da je u pitanju bizMis po kojem je nekom proizvođaču/dobavljaču tegli , i doslovce rečeno - sekira upala u med,
a ne zaštita originalnosti proizvoda.

Sto se tice propolisa, maticne mleci i voska, poznato je da imaju mnoge lekovite osobine. Recimo par kapi propolisa u obicnu glicerinsku kremu cini cuda za kozu, dok mlec pomesan u medu ima fantasticna svojstva podizanja imunog sistema, povecanja snage i sl. Medjutim obrati paznju gde, kakav, koji i od koga kupujes med i ostale pcelinje proizvode!!!!
Sa tim ovde na jugu nemamo problema, pre svega zato sto skoro da nema upotrebe raznih hemikalija, dok se u Vojvodini prskju biljke raznim sredstvima, koja se kasnije nalaze u medu. najbolje bi ti bilo kad bi mogao da nadjes med iz Sumadije ili sa juga Srbije (provereno ciste lokacije).
Sto se tice meda secerca, moze da se nadje u prodaji, ukoliko pcelar u toku pase stavlja sirup pcelama, koje one preradjuju u med.
Sve u svemu, kupuj pcelinje proizvode, samo ako sa sigurnoscu znas njihovo poreklo i po mogucstvu i pcelara!

hmmm
hoces reci da sva (odnosno nekih 95%, po slobodnoj proceni da bi se ovako nesto moglo izjaviti) intenzivna poljoprivreda (vocarstvo) je cisto "organska", tj bez zastitnih sredstava na jugu srbije?
i one sljive i kruske i ostalo nisu prskane?

ovde kod mene se ne prska nicim. nema cak ni nekih vocnnjaka koji bi mogli da se prskaju. izuzev vecih plantaza odrdjenih firmi koje su prenatrpane hemikalijama, ali one su suvise daleko odavde! govorim o potezu od Vlasotinca do Vlasinskog jezera. samo bagremova suma i livada. 100% prirodno, ali ne kao u reklamama na TV-u.

Lepo reci da od tebe kupi, a ne da tu izvodis logicke vratolomije

jos uvek ne prodajem. :D
ali na SPOS-u mislim da mogu da se nadju kvaletetni proizvodi.

Upravo to sto nema vocnjaka je prednost, ali ne samo na tom potezu gde se nalaze tvoje pcele, vec je to prednost svuda gde nema vocnjaka.
Sad mozda deluje konfuzno, kako ce pcele da sakupe nektar ako nema vocnjaka?
Uvek ima dovoljno medonosnog bilja koje pcele posecuju, zato sumski med i jeste tako cenjen.

A ako imate vocnjak u blizini, imate mac sa dve ostrice.

S jedne strane vase pcele ce iskoristiti nektar sa tih vocki i oploditi ih, s druge strane, pokupice sav otrov sa tih vocnjaka.
Zato je med iz planinskih podrucja, gde nema nicega sem stocarstva zdraviji od onog iz vocarskog kraja.

Nego, kada vec govorimo o tome, jeste li bili na godisnjoj skupstini pcelara?
Ove godine nisam isao, a bas sam omasio. Bila je interesantna tema koju moj stari nije mogao da savlada.
ORGANSKO PCELARSTVO

Bavi li se ko od vas organskim pcelarstvom, pokusava li da uskladi sve sa propisima koji regulisu tu vrstu pcelarstva?

Malo linkova:

http://www.moba.rs/organskopcelarenje.htm

http://www.pcelinjak.com/content/view/106

http://www.ecoline.ba/content/view/69/71/

http://www.pcelarstvo.com/organska.htm

(Primecujem da su bosanci daleko otisli sa ovime, i da se kod njih - barem na netu - moze naci dosta o tome)

Mnogo dilema vezanih za med i medonosnu pcelu, mnostvo pitanja, nagadjanja ali i cinjenica, no, zanimljivo je da se niko nije osvrnuo na upotrebu lekova, pre svih, antibiotika u gajenju pcela, i ne samo njih vec i mnogih drugih, koji se preteranom i nestrucnom upotrebom cesto mogu naci i u '100% prirodnom" medu, koji je na taj nacin kontaminiran ovim 'opasnim' supstancama.

U kom obimu i koliko stetnih to sigurno ne znam. Kazem 'opasnim' pre svega za covekovo zdravlje, jer njihova nestrucna upotreba dovodi do rezistentnosti mikroorganizama na te lekove, a i jako stetno deluje na celije u ljudskom organizmu. Ne bih detaljno i o tome, postoji stroga zakonska regulativa o prometu antibiotika, i sa razlogom je tako, medjutim i pored svega, razne vrste antibiotika su nekako mnogima dostupne i upotrebljavaju se bez ikakve kontrole, pa su tako dostupne i pcelarima. Tu je potencijalna opasnost, jer mnogi pcelari (koji vam to NIKADA nece priznati) preventivno- dakle bez preke potrebe, daju pcelama antibiotike jer i medonosnu pcelu napadaju mnoge bolesti, pa i one zarazne i mnoge, mnoge druge.

Za 'komercijalnog' pcelara je primarno da ne izgubi celo drustvo u najezdi neke zarazne bolesti, a ne da li ce se opasni lekovi naci i u medu. Za sve lekove postoji karenca -vreme koje je potrebno da se neki lek u potpunosti eliminise iz zivog organizma, medjutim ako neko konstantno daje lekove radi prevencije neke bolesti, te opasne supstance ce uvek biti prisutne, sigurno je da se med nece baciti!

Iako sam rekao vecina pcelara, ipak nemam pravo da iznosim takvu vrstu optuzbe u procentualnom smislu, jer je to pretpostavka i ne mogu sa sigurnoscu znati jer nemam mnogo dodirnih tacaka sa time, a zaista ima casnih pcelara, no problem je u perspektivi iz koje neko posmatra celu stvar: pcelar je cesto prinudjen da koristi lekove, tu nema sta, jeste to logicna stvar, ali i pored toga pcelar sebe smatra casnim- ne vidi u tome nista pogresno, sta vise, prinudjen je na to- inace ode celo pcelinje drustvo... Ovo po najvise vazi za 'komercijalne' pcelare kojima je primarna prodaja meda, a ne rade to iz pasije, u malom obimu, pa kao nesto malo meda i prodaju, kao sto je to cinio moj deda. I od njega nesto naucio o ovome.

Nakon svega do sada procitanog na ovu temu, vise ni sam ne znam sta je prava istina i sta je pametnije: uzimati "med"- koji ce makar zadovoljiti one nutritivne potrebe za energijom (seceri), pa cu se samo zasladiti i dobiti malo energije ili onaj pravi med koji jeste mozda pravi, ali potencijalno zatrovan antibioticima i kojekakvim drugim preparatima. Odavno ne zivimo u zdravoj sredini, svima nam je najvazniji komercijalni aspekt, a to sto cemo na sve od cega se trujemo malo i antibiotika pojesti, pa i nije toliko strasno

Ne znam sta drugi misle o ovome, al' nemoj pcelari, oni bi me, logicno je, u svemu demantovati, bolje neko nepristrasan svemu

Izvini Nikola, ali koji se to lek daje PREVENTIVNO pcelama?

Lekovi se daju, da. Ali samo kada je to potrebno i zna se da se iz tih kosnica med ne koristi ako je takav lek u pitanju da je bolje ne koristiti ga.
E a sad, to sto postoje ljudi kojima je profit iznad svega, to je nesto sasvim drugo.
Ovako kako si ti napisao, ispada da je bolje koristiti vestacki med nego pravi.

Da te pitam, posto kilo tvog meda? Onog sto spremis u serpi?

Navodis ljude na pogresan put. Koje opasne supstance? Ajde da cujem redom.

I da....tvoj deda, kao da je bio ucitelj mome ocu. Imao je takvog ucitelja koji mu je rekao:

Proizvedi malo, proizvedi za sebe, ali da znas da valja!

Toga pravila se drzimo i danas.

Ako ima viska, ima, ako nema - nema....pa sta.



<sub>[Ovu poruku je menjao Marenović Slaviša dana 09.05.2011. u 23:42 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Marenović Slaviša dana 09.05.2011. u 23:49 GMT+1]</sub>

Izvini, ne znam tacno. Tetracikin, penicilin, hloramfenikol, fenotijazin, fumagirin ili njima slicni. Onda oksalna kiselina - zabranjena u EU, timol- koji menja ukus meda.... Zaista nisam strucan.



e na tom drugom i jeste akcenat.



To si ti napisao. Izvlacis pogresan zakljucak. Bio sam konkretan i nedvosmislen.



To sto pricam o medu ne znaci da se time bavim. Odakle ti samo ideja za ovo pitanje!? Na osnovu mog komentara?



Ovo cu ti prosto odgovoriti: kuhinjska so moze da bude hrana kada je u deficitu, lek kada npr regulisemo nizak krvni pritisak i otrov kada se uzme isuvise mnogo. Ista supstanca dakle moze biti hrana, lek i otrov. Tako je i sa antibioticima: ako nismo bolesni, njihovo koriscenje ce nam stetiti...

_{[Ovu poruku je menjao Nikola_alokiN dana 10.05.2011. u 00:29 GMT+1]}

Ako se antibiotici preventivno daju zimi, a prestanu se davati kada pocne pasa, da li ce med biti "kontaminiran"?

to iskljucivo zavisi od karence koja je specificna za svaku pojedinacnu supstancu (lek), napisao sam ranije sta je karenca; po nekom pravilu, kako vreme prolazi koncentracija leka je sve manja

Da dam i ja doprinos sajtu na kome nalazim dosta korisnih informacija, a i pomoc i savete. Ja sam inace pcelar amater, mada se u zadnje vreme slabo bavim time zbog obaveza, a otac radi na pcelinjaku. Med je najbolje kupovati od proverenih ljudi, ili na sajmovima pcelarskih organizacija. Mi npr imamo stalne musterije jer znaju za kvalitet. Inace pravi med curi iz kasike i ne prekida se "nit", vezan je, dok kod secerenog meda "nit" se prekida.

Zavrseno vrcanje. Na 30. kosnica, moj kum je dobio 800kg. bagremovog meda. Najjaca sezona do sada, vreme je bilo idealno za bagrem. A i med je sazreo kako treba.

Svaka čast kumu. Ćale(i ja, mada je moj doprinos skorman) nije nigde nosio na ispašu i sve vreme su bile u voćnjaku na Fruškoj Gori, dobio je skoro duplo manje. A da se ne lažemo, cena koju je dobio naveliko je više nego odlična, likovi nisu pitali koliko ima, samo daj.

Ako nije tajna, koliko su placali? Moj kum na malo prodaje po 500din.

4 €/kg je bila cena. Prošle godine med je išao za 350d/kg na teglu, ove godine vidim druge pčelare ide oko 450 u proseku. Gde kum ima košnice? Jel ih vozi na ispaše ili ne?

Lepa cena. :) On drzi kosnice u Orascu kod Arandjelovca. Na dobrom mestu je, ima dosta bagrema a i livada u blizini, tako da ih ne seli.

Ovo je 100% tačno???
Prijateljev prijatelj mi više nije prijatelj... Definitivno se vraćam na nutelu...

Ne znam da li ovu temu učesnici još čitaju, ali ja imam taj med za kojim traga postavljač teme. Nisam trgovac, tata je pčelar (na malo, hobistički). Vrcali smo pre 20 dana. Zainteresovani mogu da se jave na pp.

Zar nije negde ovde na temi spomenuto da to nista ne znaci i da se i to da odraditi?

Da li je moguce uspesno odrzavati pcelinja drustva na planini na 1000m nadmorske visine ? Ako je moguce, a verujem da jeste, jer na toj visini ima divljih pcela, da li moze neki savet u vezi specificnosti koje podrazumeva planinska klima i pcelarenje ?

Moguce je. Ovde imas par recenica:
http://www.medvisegrad.com/isk...ovacije_stacion_pcelarenje.htm

UČILICA: Prepoznajte lažni med!

Možda je nešto od ovoga tačno...

Vecinom su gluposti.

Tacno je da pravi med ima manje vode nego vestacki, ali glupost na kub, glupost koju ne mogu da shvatim je ona o mravima. Kako ono rekose, mravi nece pravi med?
Glupost nevidjena. Mravi su napast koja ulazi u kosnice i naravno da jedu med. Nece mravi na med? Kakva glupost.
Elem, drzite se vec datih uputstava ovde. Kupujte kod dobro poznatog pcelara, stavite med u frizider preko noci, pa vidite hoce li se odvojiti talog preko noci.

Neko je ovde sporio da to nije tacno, pokazivao tegle na kojima je med u fazi kristalisanja pa je na dnu vec stegnut, dok je po vecem delu u fazi kristalisanja.
Ali!!! Kupite teglu meda koja nije u fazi kristalisanja, pa ako se PREKO NOCI dovede u pomenuto stanje gde je na dnu secer....znate sta vam je ciniti.

Veliki pozdrav svim kolegama pčelarima i ostalim ljubiteljima pčela i pčelinjih proizvoda. Izuzetno mi je drago da je ovakva tema otvorena i nadam se da će se popularnost meda sve više širiti.

Super tema. Mnogo toga ima da se nauci. I ja tragam za 100 % prirodnim medom, a nigde da da nadjem.

Pa kod coveka,post iznad.Sada cu i ja na prvu stranu,posto ce da se krene ove godine u formiranje drustava.

Dobro kolege, kako su vam pčele izimile?
Nije bilo gubitaka, nadam se?

Kada je rec o pravom medu ima neka pcelaraska farma Vener u kupinovu, jel zna neko nesto?

Vener je čuven. Nisam guglao, ali verujem da ćeš naći podataka o njemu na netu.

test1234
Jel te zanima kupovina meda ili hoces da oformis drustva.

Da dodam,a da li je pravi med i onaj ako se cele preko zime prehranjivale tim sirupom i kako se vidi razlika.

Pčele se zimi NE prihranjuju sirupom, već im se, EVENTUALNO, ujesen, kada to vremenski uslovi još uvek dozvoljavaju, postavlja ispod mrežne daske, na ramove, šećerno-medna pogača, koju pčele potroše za SVOJE potrebe i ne deponuju je u saće.
Ako si svojim pitanjem mislio na jesenje prihranjivanje pčela šećernim sirupom, koji one invertuju i takav deponuju u saće za svoje zimske rezerve, možeš biti ubeđen da je verovatnoća mešanja ostataka te hrane sa prvim, prolećnim nektarima, gotovo zanemarljiva,jer će svaki savestan pčelar ramove sa ostacima takve hrane da povadi iz košnica, da bi ih kasnije koristio za stimulaciju društava u razvoju.

Branislave,
jednom vredno truda je poseta čika-Venerovoj pčelarskoj farmi.
Ne propusti tako nešto ako ti se pruži prilika.

Nisam strucan nego sam u pregovorima sa samim sobom po pitanju posla da ili ne pcelarstvo.
Imam druga pa taj med u podistu ostavlja pcelama,jer kaze to je njihovo,a pomenuo sam te secerne pogace
iz razloga ako stoji negde na pasnjaku koju je pcelar (nesavesni) ostavio pa tako dopunjavao dobit umesto pase,e
na taj kvalitet meda sam mislio.Da li je isti ili ako je pcela na cvetu.

Pre nego što se uopšte opredeliš da kusaš NAJgorči med, a to je upravo onaj koji u svom pčelinjaku proizvedeš, bilo bi jako poželjno, pametno, kako god hoćeš, da jednu čitavu pčelarsku sezonu, sa recimo dve-tri svoje košnice, provedeš u društvu iskusnog pčelara, pa i sa tim tvojim drugom ako smatraš da je već dovoljno iskusan.
Ovo ti upravo govorim zbog ovog tvog pitanja na kraju posta, a samo da se ne zavaraš, za tu jednu godinu ćeš steći puno iskustva, ali daleko od toga da se samo za jednu godinu može postati dobar, iskusan pčelar, već će ti to samo poslužiti kao putokaz za tvoje eventualno opredeljivanja za tu prilično mukotrpnu delatnost, pogotovu ako to misliš da radiš u nekom većem obimu.
Lično sam stava da nema plemenitijeg, lepšeg zanimanja, a isto tako i težeg.
Sigurno da "med" od šećernog sirupa ni u kom slučaju nije isto što i MED od cvetnog nektara, pa i medljike, a isto tako je činjenica da ima i takvih "pčelara" koji u priličnim količinama "beru" i takav "med".
No, uz izvesno iskustvo to pažljivom oku ne može promaći, ali, koliko vidim o tome je već bilo reči na ovoj temi, pa da ne ponavljam.

Sve izgore u PM.
Nista od meda ove godine?

Donekle vezano za temu:

Da li je dozvoljeno držati košnice u naseljenom mestu?

Hvala unapred.

^
Nije valjda da pripadaš grupaciji onih kojima smeta to još malo preostalih pčela?!

Inače radi tvog znanja pčele jako reaguju na povišeni adrenalin.

Našao na netu.

Hvala na korisnim savetima.

Bilo. Nije bas kao sto moze da bude, ali je ipak bilo.
Mada, da je bilo po mome, ne bih ja to jos vadio... bolji je kad uzri u sacu.

Matori kazu da se ne secaju kada je lipa medila kao ove godine. Izvukla je godinu, bilo meda kao na suncokretu i bagremu zajedno.

Nisam broj'o, al' biće da je ovo BAŠ ona sedamnaesta godina od poslednjeg lipovog medobranja.
Ma bilo dosta kiše proletos, pa lipa to lepo iskoristila...

Ko ima vremena, volje, alat...

Iščitah od početka sve, ali i dalje ne pomaže, ne mogu da ocenim da li je med koji smo kupili pravi ili falš.
Od ovog dede smo kupili, jer se poznajemo sa njegovim unukom, dosad smo uzeli u više navrata po 20 tegli i nikad nisam ni pomislila da nešto nije ok. Doduše pretposlednji put je tura bila od komšije, kako reče, jer on lično nije imao, i to je bio šumski med. Bio je prelep, imao je neki lep ukus i miris... izgledao je normalno, kao med.
Međutim, poslednja tura koju smo kupili, matori je lično doneo, a cena mu je bila viša nego inače, mada je tvrdio da se mi ne sećamo dobro, da nije menjao cenu :/ eto, ako nam ne odgovara ok, ali on zna šta prodaje, zato je skup... hmmm dosad se nije kleo.
Med je - šumski. Čim sam zaronila kašiku, nešto mi je bilo čudno, i evo mesecima već ne mogu da se smirim, kad god ga uzmem, nerviram se. Naročito što ga dajem deci, koristim ga da im zasladim sve, jer šećer ne koristimo.

Kao prvo, med je neproziran. Tamno braon boje, i nekako je kao tutkalo, baš jako gust i kad se zahvati kašikom, treba malo čekati da krene da curi s nje. Nit je neprekidna, ako to ima neke veze, čitala sam da pravi med ima neprekinutu nit. Ono zbog čega sam skoro 100% uverena da je ovo više neki šećer nego med, je to što nema ni miris, niti neki specijalan ukus. Samo je izrazito sladak.
Videla sam ovde test, pa malopre i uradila. Rastopila kašiku meda u vodi, mlakoj. Med se momentalno nekako "raspao", nije se rastapao onako kako bih očekivala, nekako se "razleteo" u milion sićušnih čestica, izgledalo je kao da ima i neke masnoće u njemu... ne znam ni kako bih objasnila... a voda je na kraju bila žućkasta i mutna, nimalo lepog mirisa
Imala sam ideju da odnesem med na analizu, ali sam našla na stranici Saveza pčelarskih organizacija Srbije da analiza košta preko 5000 dinara. Nije baš džaba...

Imate li neki zaključak na osnovu ovog opisa koji sam dala? Da li vama to liči na pravi med? I još - šumski?
Da li ću imati neku bolju predstavu ako ga stavim u frižider da odstoji? Jer, meni deluje kao da se njegova gustina menja, u odnosu na temperaturu u prostoriji... ali kristalizacije nema.

Stavi ga u frižider, pravi med mora da se ukristalise ili kako mi prostije kazemo useceri, veštački nece.

Prvo moraš da znaš da taj med pčele ne prave od cvetnog nektara već od medljike, pa je to jedan od razloga zašto nema karakterističan miris, konzistenciju pa i ukus meda na koji si navikla, što mu ni najmanje ne umanjuje nutritivnu vrednost, pod uslovom da nije neki bućkuriš od kuvanih šišarki u šećernom sirupu.
Po onome što si napisala, reklo bi se da je prirodni med, ali tačno se može ustanoviti jedino laboratorijskom analizom.
Možeš ovako da pokušaš, nađi negde obično mastilo (valjda još postoji ?!) za penkala, uzmi u kašikicu malo tog meda i kapni kap mastila u to.
Ako je čist med, a ne vodeno-šećerni sirup, mastilo se neće rastvoriti, a ako je bilo kakav bućkuriš, gde OBAVEZNO ima vode, mastilo će se polako ali sigurno rastvoriti u tom "medu".

Da, čitala sam ovde na temi da je to od medljike. To objašnjava mnogo toga, samo što me zbunjuje taj neki čudan miris, ne baš lep, kad se rastopi u mlakoj vodi.
Baš ću pokušati ovo s mastilom, pa ću javiti...
Hvala na savetima.

100%

mali off.sugestija.

Sto ova tema nije u forumu poljoprivreda.

Forum: poljoprivreda je kreiiran kasnije.

I neke teme u njemu su preseljene,posle formiranja foruma.

@deerbeer

Bio sam u Kupinovu i kupio med od Vener-a za 500 din/Kg jel to spada u buckuris?

Kazi ti svoj utisak.Kakav je i od cega.

Čika Vener je sinonim za Kupinovo i obrnuto, a oboje za PRAVI med.
Nadam se da je još uvek zdrav i čio ko što je i bio.

Med je livadski, tamniji i cinimi se jakog ukusa, uzeo sam i bagrmov, on je svetao proziran i kao da je malo redji, taj se meni vise svidja. Ivan Vener je umro pre 5-6 godina, posao vodi sin i cerka.

ako se sme, može li preporuka nekog proizvođača kod koga se može kupiti kvalitetan proizvod ?

Bata,
eto, upravo smo ga gore pominjali, ali, eto, nisam znao za čika Venera...no svejedno, iver od klade daleko ne pada.

test1234,
u tom tamnijem medu preovlađuje nektar od suncokreta i on mu daje taj izrazito jak ukus, čak neki put hoće da pecka i grlo.
Za par meseci kristalizuje u malo krupnije kristale nego što su,recimo kristali od uljane repice(meda).
S nutritivne tačke gledišta spada u najvrednije medne proizvoda u ovoj našoj ravnici, od bagremovog meda sigurno vredniji.

jel oni prodaju negde u BG , ili mora da se ode u Kupinovo ?

Kada sam bio u Kupinovu da li su mi telefon od jedne zene koja prodaje njihov med da ne moram ponovo ici u Kupinovo. Ako želiš telefon na PP, reci.

ovo je valjda jedan od brendova delihaze grupe, kupio sam ga u tempu.

ne znam da li je pravi ili nije, ali kao voda je, zasecerena voda. slobodno zaobidjite ovaj med.

Pčela i pčelara sve manje a meda nikad više :)
Imaš mogućnost da napraviš med koji niko ne može ( osim laboratorijski ) da provali, nije štetan, dobro se prodaje, jeftin a lepo se zaradi... Pa ko se nebi upustio u takav biznis...

http://www.hrvatskioglasi.com/...mp;nrsell=38212&cat=Ostalo
http://www.mojtrg.rs/Listing/A...a-za-kristalni-%C5%A1e%C4%87er

"Cmana-Promet", sestra-firma DIS-a otkupljuje med od pcelara i izvozi u Nemacku. Kontrole su zaista rigorozne, ali dobar deo proizvodnje meda is Podunavlja pa i sire zavrsava upravo tamo pa zato ono sto se "prodaje" ovde bude bogznasta, krsteno svim i svacim a pcelu nije videlo.

Imam osam kosnica i ne bakcem se bas previse da ih nosam na ispasu po Deliblatu ili gde vec profi pcelari idu. Citam sve ovo i razmisljam, posto sam dosad uglavnom poklanjao med rodjacima i prijatelja, da bar poneko kilo prodam. Naravno taj med nije 100% bagremov na primer, vec u njemu ima primesa raznih drugih cvetova iz tog perioda. Posle bagrema ne odvajam med (lipa, suncokret) nego sve to ide u jesenje cedjenje i dodje mu nesto kao "opsti" livadski med!

Doduse ne znam kakvi su ovi nasi iz poste, da li se sme tako nesto slati ili ne! Raspitacu se pa cu vam okaciti pedigre - kosnice, centrifugu, posude za cuvanje itd. Mada ne znam da li ce mi i ovaj forum dozvoliti ovakvu vrstu "reklame"

Ako sam preterao, slobodno obrisite!

pre neki dan prebacim na RTS1 , u toku "Beogradska Hronika" , i priča čovek kako je u redu da košnice budu pored auto/puteva jer je pčela "prirodni filter koji u sebi u masnom tkivu zadrži sve štetne materije koje pčela upije sa polenom pokupljenim sa zagađenog bilja, a med koji stvori je potpuno čist...".

ja nisam ni obrazovan ni delimično obavešten u toj oblasti da bih mogao da kažem "nije" ili "jeste tako", ali ako bih se kladio, kladio bih se da je to što je taj rekao a oni sa RTS-a objavili, jedna masna laž i velika budalaština.

Recimo, suncokretov med ima najviše šećera u sebu pa se prvi kristališe. Takođe suncokretov med često u sebi ima tragove raznih pesticida jer se zemljište na koje se sadi suncokret prska protiv korova.

Med od uljane repice. Kada sam pazario bio je ovakav.
Posle godinu dana izgleda ovako ( proces je počeo posle 2-3 meseca )



100% prirodni?

Ne verujem da bi neko muvao sa najjeftinijim medom na tržištu.Inače med je poskupeo zbog nezapamćeno loše godine, ne znam kako se ista odrazila na cenu ovih šećernih sirupa.

To je bio jedini razlog zašto sam kupio med od uljane repice
Meni se čak i svidja ali ovo gore nešto nije u redu...

Sad upadam na temu i ne mogu da citam 13 strana ali ako sam dobro informisan, secerni sirup se ne sipa u med, nego se daje kao hrana pcelama. Molekuli meda su u osnovi iste hemijske strukture bez obzira da li pcele jele polen ili secerni sirup. Jedino sto kod secernog sirupa nedostaje to su neke primese kojih ima u promilima, a kojih u cvecu ima. Tako da po ovom najosnovnijem znanju hemije imam utisak da med nastao iz cvetnog praha nije moguce razlikovati od onog nastalog od secernog sirupa na osnovu obicnog pogleda, vec je za to potrebna komplikovana i skupa labaratorijska oprema. Narocito se stvar komplikuje ako se pcele hrane pola cvetnim prahom pola secernim sirupom, gde je onda svako otkrivanje gotovo nemoguce.
Ako ima neki hemicar, bilo bi dobro da nam to sve potanko objasni.

^ Nije problem u hrani za pčele, problem je sa "kuvarima" meda

Nema šećera nego polena, bagrem ga ima malo i zato ne kristališe.

Moja majka je svojevremeno kuvala "med" od borovih iglica, pa me zanima da li mislimo na isti postupak?
Med od borovih iglica je lekovito sredstvo tradicionalne narodne medicine i daje se deci protiv kaslja ili tako neceg, zaboravio sam tacno. Nedavno joj je rodbina iz inostranstva trazila da to napravi... ljudi smatraju da je to lekovito, mada svi znaju da nema dodirnih tacaka sa pcelama. Mislite da ljudi na taj nacin prave "med" od bagrema, suncokreta i livadskog cveca? Da li taj "med" ima otprilike istu molekularnu strukturu kao pravi ili sasvim neku desetu?

Niko da odgovori?
Dakle, sustina je da je totalno nebitno da li su pcele hranjene secernim sirupom ili polenom sa livade, bitno je da med nije pravljen bez ikakvih pcela?
Ako je tako, zasto onda kad vidite nekog pcelara pored kosnice ne dogovorite da vam direktno pred vama povadi saca iz kosnice i izcentrifugira med? Cenim da bi jedan od najvise tri koje pitate pristao - zasto ne bi ako nema lose namere?
Kao sto znamo, rok trajanja meda je neogranicen, znaci ne mora svakog meseca da se kupuje po teglica, nego kad nadjete takvog, uzmete mu odjednom par stotina kilograma i mirni ste decenijama.

Ne znam tačno kako prave falsifikovani med, ali sumnjam da imaju pčele, inače taj šečerni sirup koji bi pčele recimo preradile, ličio bi na med, ali i dalje to nije to, jer je čist šećer.

Izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Ekono...37/Jedemo-med-u-kome-nema-meda

interesantna ideja:

Može to, može. Samo prvo moraš da nateraš pčelice da se najedu bunika.

Koje vredjanje inteligencije...

Pročitajte ovo pa onda razmislite : https://www.indiegogo.com/proj...tap-directly-from-your-beehive

Svaka im čast

Ovako na brzinu, svako ko se iole malo razume u "sazrevanje" meda zna da pčele prvo unose čist nektar koji je veoma bistar i svetao a kasnije ga "prerađuju" tako da mi ovo malo deluje kao nestvarno.

A posebno je fake onaj klip. Pazi, da bi toliko meda izlazilo on-line, stotine hiljada pčelica bi morale istovremeno da se istovaruju.

Kapiram ja ideju. Uvališ pčelicama veštačko saće, i onda one, kao, glupe i ništa ne kapiraju, prihvate to saće kao svoje (!), i onda direktno istovaruju "med". A saće malo nakoso, pa direktno curi u teglu.

Mora da ovaj pronalazač ima neko crnogorsko poreklo.

Ček, uspeli su za samo 5 dana da prikupe oko 3,500,000$ a tražili su 70,000$?

Sada će morati da naprave da radi

Nije baš 100% Crnogorski izum, mora malo i da se radi :)

^
A sta, ovde i pcele zgnjeci sa ovom `presa` tehnikom? :D

Ne da je fejk, nego i ova gluma i montaza izgledaju ocajno. Znam da je gif, ali....

Što je najgore nije fake, nego je stvarno genijalna naprava. Verovatno niste dovoljno
pažljivo pregledali celu priču. Biće to ubrzo da se kupi svugde, a i kinezi će da krenu.

Brance, ja sam doneo zakljucak ovako na prvu loptu, jer na video-u stvarno izgleda da je fake. Malo mi je cudno da, kako su prikazali, ide taj med kao sa cesme. Pregledacu malo onaj tvoj link...

To je akumuliran med u sacu/kosnici, a ne med koji pcele proizvode tog trenutka. Ideja je genijalna, ako ne i mnogo vise od toga.

Da, to je to. Med koji se nakupi, polugom se `rastavi` sace i med curi dole.

Evo par screenshot-ova iz video-a sa Brankovog linka, gde se vidi princip rada.




E sad, koliko to dobro radi...Da li ce se vremenom zapusiti, slepiti sace....Vrag ce ga znati. Ipak mi lici na proizvod koji ce se prodavati na teleshop-u :D Mozda gresim, ali ne deluje mi na neko revolucionarno otkrice.

_{[Ovu poruku je menjao gilopile dana 27.02.2015. u 16:22 GMT+1]}

Rodjeno za onoga ko nema pojma o celom procesu a ne želi da kupuje šećernu vodicu od "iskusnih proizvodjača meda". Bilo bi dobro da je ovo izvodljivo, odmah jedna kućica u dvorište :)
Pogledaj par strana u nazad da vidiš šta nam sve uvaljuju...

Ma citao sam, katastrofa. Jedino kupovati od poznanika. Srecom imam dvojicu od kojih kupujem, ali vrlo retko, jer mi jedna tegla traje 100 godina :D Jedan ima kosnice 200 metara od moje kuce i dobar sam sa likom, tako da su male sanse da dobijem secernu vodicu, al ko zna, hehehe. Moj med se useceri. Valjda je to ok. Koliko se secam ( pise mu na kapiji ) da je tegla 400 rsd, valjda 800gr., e sad da li je to jeftino za tu kolicinu? Meni deluje da jeste.

Voleo bih da me neko ispravi ako grešim. Med je nešto što pčele sakupljaju kao rezervu hrane. Ako im to uzmemo normalno je da im se dodaje šećerni sirup kao dohrana. Kako bi preživele? Od njega pčele sigurno neće napraviti med jer ga dobijaju taman koliko im treba da se ishrane.
Što se tiče šećernog sirupa koji liči na med tu je već nešto druga situacija. Moja baba ga je pravila od šećera i maslačka. Naravno nikome ga nije prodavala kao med već ga je koristila za zalivanje kadaifa, baklave, tulumbića i sličnih poslastica. Meni je tako bilo mnogo ukusnije nego kada je koristila samo šećerni sirup (šerbet). Jeste da je taj sirup ( baba ga je uveg dosta gusto spremala) imao ukus pa čak i izgled sličan livadskom medu ali ga niko nije prodavao kao med. A maslaćak mu sigurno ništa nije kvario. Pravila je baka te sirupe i sa drugim travkama i plodovima pa i šišarkama. Ni sam ne znam koliko ih je različitih bilo. Kao klinci smo nekada to stvarno koristili umesto meda. Namažemo parče hleba puterom i prelijemo sa tim sirupima i eto lepe i zdrave užine.

Po pitanju maslacka,posto si pomenuo da je baba stavljala u med,evo jednog teksta.Mali off.

ČUDOTVORNA BILJKA UBIJA ĆELIJE RAKA ZA 48 SATI: Lečenje višestruko efikasnije od hemoterapije!

http://www.kurir.rs/zabava/dok...od-hemoterapije-clanak-1692498


Vise pcelarskim terminom,prihrana.

Da je to tako, ne bi sada oni pisali baljezgarije po toalet papiru nego bi mlatili milijarde lececi rak.

Od sinoć do sada "medoced" je prihodovao 200 i nešto hiljada $.

Nisam pčelar i hvala na ispravci.

Maslačak je baba dodavala u sirup, ne med, samo radi ukusa i boje. Nikada je nisam čuo da je pominjala njegovu lekovitost. Možda je samo par puta naglasila da je zdrav i ukusan kao salata ali ništa više.

Kako to posle ide? Mislim, teoretski: ljudi daju kintu, a ispostavi se "moša". I sad? Čija je kinta ? Da li je onaj koji je sakupio pare za projekat dužan da nekome polaže račune ?

Standardno za formiranje svake piramidalne strukture. Nazalost, pad je jos brzi ...

A ni Jeleni Karleusi nije bio problem da za 10-tak minuta nabaci 200.000 folovera jednom prilikom...

Prvo proučiš pa napišeš. Glava služi za razmišljane, nemoj da pišeš
da bi pisao već se upoznaj sa načinom rada sistema.

http://en.wikipedia.org/wiki/Indiegogo

http://en.wikipedia.org/wiki/Kickstarter

Kinta je onoga ko je postavio celu priču. Dužan je da da svakome ko je uplatio određenu
sumu ono što je obećao da će da da za određeni iznos. Imaš sa desne strane šta se dobija
( kupuje ) za određeni iznos i do kada će biti isporučeno. Indiegogo uzima oko 10-15 % od
ukupne sume i ona je ustvari garant da će sve biti ispoštovano. Praktično to znači da kada
predstaviš svoju ideju, ako se ona dopadne potencijalnim kupcima, oni od tebe to kupuju
avansno ti plativši robu. Vrlo jednostavno.
Sve ovo može da se pročita za 10 minuta na internetu, ako se hoće i ako se zna kako tako
engleski.

Samo što nije tako.

Ako pročitaš bar jedno od milion upozorenja, Indiegogo ti kažeda oni ne garantuju da će proizvod biti napravljen, kakvog će kvaliteta biti ili bilo šta drugo. Dakle daješ novac i nadaš se najboljem.

Kad smo kod meda.

Jedna fantastična stvar.

https://www.indiegogo.com/proj...tap-directly-from-your-beehive

Jeste tako kako ti kažeš. Ali nema baš milion upozorenja, već su malo stidljivija, ali su tu.
Valjda ih zato nisam video , već sam odmah odgovorio.

A u svakom slučaju princip je onaj koji sam objasnio, i ipak je garancija desetak hiljada
realizovanih projekata i sigurno koji milion uplatilaca ( ovo predpostavljam ).

Kada bi tebi leglo na račun 4 miliona $ da li bi se potrudio da realizuješ to što si obećao?
__________________

stil
11000

Već dve strane pričamo o tom medocedu.

Nije nikakva garancija jer tih desetak hiljada projekata nema veze jedno sa drugim.

To ti je kao da kažeš da je potpuno bezbedno da voziš dok si mortus pijan, jer su pre toga 10.000 puta vozio ali trezan.


Potrudio bi se, ali šta ako je u pitanju nešto fizički neizvodivo ili ne tako trivijalno?

Pa ovi ljudi imaju funkcionalnu stvar u rukama. Da odu u neku Pazovu
napravili bi im očas posla alat i izdrukali za pola Amerike.
Daj 75.000 $ i imaćeš medoced ekspresno !
Pa ne traže nuklearnu podmornicu već komad plastike !

Dakle Branko, stvarno bi trebalo da prestanes da vredjas bez ikakvog povoda. Preslo ti u naviku. Moras shvatiti da na javnom forumu moras da se sretnes sa idejama koje ne zastupas i da to nije razlog da nekoga vredjas. Ako zelis da izreklamiras nesto i da ne bude drugih misljenja - napravi svoj sajt. To je bar sitna lova. A monogo vecu lovu usmeris na ovaj medoced - tako ti ljudi vise veruju, a ti zaradio pare.

To da su Dafina i com. okretali mnooogo vecu lovu - glupo i da pricam. Da na internetu mozes da vidis mnogo vece zarade, lazna obecanje, gluposti na kvadrat ...

Posto smo na temi o medu; stvarno bi nesto komentarisao ali ovde ne vidim nista sem intenzivnog advertajzinga. Ko je jednom bio sa pcelama ovde nema temu za razgovor.

Svaka cast momcima za ideju!

Samo mi reci gde sam ja to tebe uvredio, i to još iz navike. Kakvu komercijalu ja guram ovde, pa
na moju veliku žalost ja sa tom idejom imam veze koliko i ti. Bio bih presrećan da je moja.
Prema tome, nemoj da pričaš da ja bilo šta reklamiram ! Biće da ti ne pričaš istinu.

A što se pčelarstva tiče, ako se razumeš u njega, onda znaš koliki je šok za košnicu vrcanje meda.
Koliko strada pčela i koliko dugo treba društvu da počne ponovo da radi punom snagom.
Sa ovim usred paše kada nisu pčele u košnici otočiš med, napraviš mesto za novi koje skupljaju
pčele, a sve fino, nenasilno, diskretno... Pa ako to nije pčelarstvo šta je, čoveče !?

Da ponovim pitanje, šta bi sa sazrevanjem meda, ako iz košnica izlazi nepreradjen med "ne sazreo" , odmah po unošenju, onda to nije med.

Čim pčele zatvore poklopce na šestougaonim ćelijama med je konzerviran - sazreo je i može da se vadi.

Joj Branko ...

OK, ako nije vredjanje - evo da i ja tebi kazem: Glava sluzi za razmisljanje, a ne samo da pises po forumu ...

Med je gust i lepljiv. Ni iz tegle nece da se presipa lako a kamoli iz saca. U praksi: koristi se centrifugalna sila. Brzina rotacije i sile su takve da bi polomile okvir, pa se on stavlja u lezista koja ga drze. Kroz osnovu saca se jos ranije ubacuje metalna mrezica. Pa opet, komadi voska se odlamaju i med mora da se precedi. Taj red sile ... Ono na snimcima je nesto mnogo viskoznije.

Med nije jedini proizvod. Kako ce ova cedilica da iscedi i izbaci tvrde delove ?

Sace nije samo magacin za med vec i kolevka za mlade pcelice. Kako ova automatika razlikuje koje celije da otvara?

Pcele ljubomorno cuvaju med, a misevi, ptice, mravi pokusavaju isto sto i ova cedilica. Ako se celije otvaraju sa prednje strane(ka pcelama), one ce to registrovati i pokrenuti akciju "zacepiti otvor na kosnici". Ako je to sa zadnje strane, pcele nemaju pojma da neko krade med i nema razloga da otvaraju sace i proveravaju. Tek tokom zime, kad im zatreba hrana saznace da nema meda. Kako ih nagovoriti da ponovo naspu med u te zapecacene celije - ne znam!

Sta je prednost ove naprave?

Ne moras otvarati kosnicu - cak i da ova skalamocija radi, ima milion drugih razloga za otvaranje kosnice. Da ne nabrajam. Nema hleba bez motike. Ako verujes u to, guglaj na internetu: zarada od kuce, samo klikces na linkove ...

Ne moras da vadis okvire - Zapravo samo vadjenje okvira je laka i brza stvar. Nema ni jednog srafa, nijedne matice. Relativno velika kolicina okvira sa zapecacenim medom se vadi da bi se kasnije vratila pcelama. Sem toga, koristi se prilika da se uklone sve nepravilnosti, dezikfikuju okviri, utvrdi zdravstveno stanje. Isti okvir se ne moze dugo koristiti. Stetocine i virusi se brzo naseljavaju i posle par tura moras pretopiti sace i time redukovati bolesti.

Brzo i lako otvara celije saca - par poteza posebnim alatom, nozam kojim skidas 'pokrivku' koji je pcelama potrebna koliko i med, a prodaje se i kao poseban proizvod.

Ona prica o ..." usred paše kada nisu pčele u košnici " ... je vec za : Branko, "Prvo prouči pa napiši." U pcelinjem drustvu je visoka podela posla. Ima pcela (vecina) koje uopste ne napustaju kosnicu ...

Prica o stradalim pcelama: Ramovi se bez ijedne pcele na sebi odnose u neku udaljenu, zatvorenu prostoriju gde se dalje obradjuju. Pokusaj da oponasas ove reklamne spotove gde dete lize med iz otvorene posude neposredno u pcelinjaku i videces sta je pcelinji grabez. Nesto kao pcelinji narkomani na steroidima ...

Za Pazovu takodje gresis. Napravili bi oni to poodavno da ima kupaca. Probali ljudi i sa kartonom, papirom natopljenim voskom ... ali nece. Najvise sto mozes pomoci pcelama, da izlijes plocu sa utisnutim osnovom celije pa one posle taj materijal razvuku u vis do dimenzija koje su trenutno potrebne(nisu sve celije uniformne!). Larva pcele jedno vreme dise kroz te zidove!

Samo da ne ispadne da sam te negde uvredio ....

Nisam pčelar i ne poznajem tehnologiju vrcanja meda ali sam nekada radio kao projektant u više različitih firmi.

Znalo se kako se neka ideja razvija i dokumentuje.

Prvo idejni projekat. Neka je to samo skica i par rečenica ali se iz toga jasno mogao videti princip rada i osnova za prototip. Onda se uradi prototip, ne kao crtani film, nego kao stvarni proizvod. I mora da isprati specifikaciju idejnog projekta. Onda se kreće u ispravljanje nedostataka sve do faze gotovog proizvoda. Prvo se radi probna serija pa tek onda kreće serijska proizvodnja.

Mali off za pivopije.
Pre neki dan sam šetao Mesecom i u nekoliko kratera ubacio po neku gajbu piva da ih hladim. Pivo hlađeno u Dedalu, i ako je Njutnov krater dublji i za neki stepen hladniji, je na idealnoj temperaturi za uživanje u pivu i ako prikupim dovoljno sredstava moći ću naše drage pivopije da obradujem idealno hlađenim pivom. Slobodno se otvotite i uplaćujte na moj račun a ja se zaklinjem životom da ću se maksimalno truditi da opravdam ulaganja. Čim posao počne da donosi korist svaki ulagač ima zagarantovanu dobit. Navali narode, još malo pa nestalo.

whitie2004@ izvini te, jel vi imate pcele i kosnice?

Prešlo mi u naviku da te vređam. To si rekao, a nećeš da shvatiš da postoje neki drugi mehanizmi
poslovanja, finansiranja i da ne razmišljaju svi kao Dafina. Zamisli, ima ljudi koji vole da stvaraju!
Pošto smo na javnom forumu ja smatram da je sistem dobar, a ti kako hoćeš. Da su setili oni iz
Pazova napravili bi oni, ali nisu. A sada mogu šipak, jer je pod patentom. I moraš priznati da među
desetak hiljada onih koji su uplatili dolare sigurno ima onih koji se bolje od tebe i mene razumeju.
A što se larvi tiče i sam znaš ( nadam se ) gde se one nalaze, a gde med.

Pčelarstvo je počelo tako što su ljudi prvo tražili prirodna mesta boravka pčela, pa su onda pravili
vrške, pa tek kasnije savremene košnice. Znači sve se kreće napred i čovek mora da bude svestan
toga. Postoje i plastična polusaća, a vidim da su krenuli i sa košnicama od stiropora. Kako se to
ponaša stvarno ne znam jer se ne bavim više amaterski sa pčelama, a brat koji se bavio žestoko
pčelarstvom, na žalost, umro je pre par godina.
__________________________________

Mako Karas, čim nam doneseš jednu gajbu piva sa Meseca ja ulećem sa parama. Ljudi napravili
prototip i testirali ga, odgledaj prilog dobro pa će ti biti jasno. Inače ja još uvek PROJEKTUJEM baš
ozbiljne stvari i to u mojoj privatnoj firmi i imam prihod od toga, i plaćam porez.

_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 01.03.2015. u 18:02 GMT+1]}

Sledeću turu snimam i prilažem kao dokaz. Čim nađem nekoga da izmontira snimak.
Što se tiče firme, svaka čast i za posao i porez i stvaranje nečeg novog. Ne otkrivaj joj ime jer ja se lično ne bih usudio da bilo šta poručim od nje.

Neću da ti otkrivam ime firme, ali mnogo , mnogo, mnogo ozbiljniji od tebe kupuju
moju robu. I to skoro samo iz inostranstva, a ne odavde. I da vidiš čuda imam i
domaće i inostrane ateste državnih referentnih ustanova, a i uveden ISO standard.
________________________________________________________________

Ali da se vratimo na med. Izjava jednog od onih koji su se upoznali sa spravom.

"In 2014 I had the pleasure of testing the Flow frames... The bees quickly accepted the frames and in less than 2 weeks stored and capped 40 lb of honey. I must say it was quite exciting to see the first bit of honey appear at the outlet, then make its way down the tube into the jar. Mesmerizing.”John Gates - Canada

26 years with the BC Ministry of Agriculture. Lectured throughout Canada, USA and New Zealand. Beekeeping since 1974


_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 02.03.2015. u 11:14 GMT+1]}

Kako me jako interesuje sudbina "medoceda" da vas obavestim da su
pronalazači stigli do 5.100.000 $, a imaju još 29 dana do kraja.

6.000.000 $ , još 23 dana

Branko,imas li ti prognozu,onu vremensku.Da bagrem ponovo ne ispali..

Lako ce mo za ove..

Oni će sada vrlo lako, mada su me izuzetno oduševili.
A prognozu pogledaj tamo gde je kačim, na medzoni.