Ves-masine su dosta teske, a uzgred postoje i one ekoloske sa oznakom AAA ,
a to recimo nisu ni uzeli u razmatranje .
Bolje im je ovako kao na pijaci "pljas" po kilogramu i eto novog nameta.

koliko ce TA peci da poskupe!

Isak666: Nego, jel odluka retroaktivna?
Hoce biti merenja po kucama?

pantic68: Porez mora gore da bi ti dobio i takvu platu i da bih ja bolje naplatio polovnjake i servis Kvareži mogu da podižu poreze do nebesa a sve manje će uspevati da nakupe u apsolutnom iznosu. Pa kad ne budu imali para za partijsku vojsku u javnom sektoru što uključuje i policiju imaće problem kakav je imao i milošević svojevremeno. Niko da se seti da jedna samostalna država mora da ima privredu, mislim na proizvodnju, eventualno turizam, znači stvaranje nove vrednosti a ne samo presipanje iz šupljeg u prazno. Jok, cela pamet je razreži pa se bahati.

Kosuth: Mislim da je krajnje vreme za:

http://www.youtube.com/watch?v=1zPa1FB5yhc

maliradojca: Kad treba da budes *eben, gace same spadaju. (sorry za recnik,ali je tako u originalu) :)

maliradojca: Mozda bude revolucije, ali na Fejsbuku:)
Ovi na vlasti su se lepo organizovali, kao i njihovi prethodnici, tako da nema tu prostora za bune.

Vesti dana - sreda, 10. mart 2010. 16:16 RSS
Srbija u budućnosti da se oslanja na sopstvene kapacitete
Tanjug - Pre 2 sata i 32 minuta

KOPAONIK - Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej izjavio je danas da je vreme kada je Srbija zasnivala svoj rast na pozajmicama od međunarodnih finansijskih institucija i velikom prilivu direktnih stranih investicija prošlo i da će u budućnosti morati više da se oslanja na sopstvene kapacitete. Grej je drugog dana Biznis foruma na Kopaoniku istakao da će međunarodni kreditori i dalje biti prisutni u Srbiji, ali na nižem nivou nego u prošlosti, kao i da će priliv investicija biti manji, iako će Srbiji i dalje biti potrebni strana tehnologija i znanje. On je naglasio da je prošlo vreme kada je pozajmljivanje sredstava vodilo ka rastu javne potrošnje u Srbiji, jer će u budućnosti morati više da se štedi, da bude više izvoza i "grinfild" investicija. Srbija će morati da nastavi rad na unapređenju poslovnog okruženja radi privlačenja stranih investitora, kao i na reformi javnog sektora, posebno u oblasti obrazovanja , inače neće biti konkurentna, upozorio je Grej. Svetska banka je u Srbiji podrzala dva toka reformi - unapređenje poslovnog okruzenja i reformu javne potrošnje, naveo je predstavnik te međunarodne finansijske institucije. Grej je ocenio da je najveća snaga Srbije u tome što postoji snažna vizija Vlade Srbije usmerena ka Evropi i tržišnoj ekonomiji, odlučna posvećenost projektima i stručnost vlade i poslovne zajednice, koja je na vreme počela da se priprema za dolazak krize. Kao slabosti Srbije Grej je naveo, između ostalog, neusklađenost različitih strategija i mnoštvo suprotstavljenih ciljeva, kao i manjak kapaciteta za primenu i realizaciju određenih projekata. Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Ðelić rekao je da je cilj Nacionalnog saveta za konkurentnost da Srbija do kraja mandata ove vlade, sa sadašnjeg 93. mesta, uđe među prvih 70 najkurentnijih zemalja na listi Svetskog ekonomskog foruma. Ðelić je na Biznis forumu na Kopaoniku podsetio da je na listi od 133 zemlje, Srbija na 93. mestu, što je nizak nivo konkurentnosti, a iza nas su, iz regiona, samo Albanija i Bosna i Hercegovina. On je objasnio da se lista pravi na osnovu sumiranja nekoliko faktora konkurentnosti, a Srbija je na dnu te liste po kapacitetu da zadrži elitu, zatim, po efikasnosti antimonopolske politike i pravnoj sigurnosti. Ðelić je objasnio da 70 odsto ocene Svetskog ekonomskog foruma proizilazi iz upitnika, koji popunjavaju srpski privrednici, tako da je prema njegovim rečima "to manje objektivan pogled". Nacionalni savet za konkurentnost napravio je listu od 38 mera, koje bi trebalo da poboljšaju poziciju Srbije i one se odnose na objavljivanje administrativnih procedura i svih obrazaca na Internetu, zatim pravljenje baze podataka o lokacijama u Srbiji na kojima je moguće graditi. Mere se odnose i na uplaćivanje komunalnih taksi, rešavanje problema transportnih dozvola i energetskoj efikasnosti. Potpredsdenik vlade podsetio je da je EU napravila strategiju rasta do 2020. godine, u čijem se srcu nalazi konkurentnost. Srbija je daleko od ciljeva te strategije, pošto je trenutna zaposlenost u EU 69 odsto, plan za 2020. godinu je 75 odsto, a u Srbiji je zaposlenost trenutno oko 50 odsto, naveo je potpredsednik Vlade Srbije. Jučerašnje otvaranje Biznis foruma protekao je u znaku procena o makroekonomskim kretanjima i reformama u privredi, koje su izneli predstavnici Vlade Srbije. Premijer Mirko Cvetković ocenio je da će Srbija sigurno ove godine izaći iz krize, ali rast privrede od dva odsto, koji planira Vlada Srbije, je nedovoljan da bi građani dovoljno osetili da smo krenuli putem rasta. Na "Biznis forumu Kopaonik" učestvuje više od 450 gostiju iz zemlje i inostranstva, od kojih će 80 učestvovati u radu okruglih stolova. Forum se održava u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i Udruženja korporativnih direktora Srbije i uz podršku Vlade Srbije.

Ðelić je objasnio da 70 odsto ocene Svetskog ekonomskog foruma proizilazi iz upitnika, koji popunjavaju srpski privrednici, tako da je prema njegovim rečima "to manje objektivan pogled".

da će u budućnosti morati više da se oslanja na sopstvene kapacitete

Ivan Dimkovic: "Srbija da se ne saginje... "
"Slobodan Miskovic da se ne javlja..."

Jezivo zvuci... jezicka forma za pijacu ili zbor u sumi.

Jelašić: Preti nam grčki scenario
Ukoliko Srbija nastavi da privredni rast zasniva na prekomernoj domaćoj potrošnji, to je može dovesti do "grčkog scenarija", izjavio je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić.

On je na "Biznis forumu Kopaonik" istakao da problem Srbije jeste domaća tražnja, ali da rešenje ne može biti povećanje tekuće potrošnje, već rast javnih investicija, za šta je već obezbeđen novac.
http://vesti-online.com/Vesti/...lasic-Preti-nam-grcki-scenario

Cvetković: Izlazak iz krize na vidiku!
Premijer Mirko Cvetković izjavio da ne postoje pouzdani podaci na osnovu kojih bi se sa sigurnošću moglo reći da je Srbija izašla iz krize, ali da postoji niz pokazatelja koji nas navode da sa optimizom očekujemo taj trenutak.
Od početka godine zabeležen je rast industijske proizvodnje, rast izvoza, ali prilivi u budžet su niži od planiranih i nastavljen je pad potrošnje i pad uvoza, rekao je premijer Mirko Cvetković, otvarajući tradicionalni "Kopaonik biznis forum 2010".
http://vesti-online.com/Vesti/...vic-Izlazak-iz-krize-na-vidiku

Grej: Srbijo, ne pozajmljuj više, radi nešto i sama
http://vesti-online.com/Vesti/...ajmljuj-vise-radi-nesto-i-sama

Ja u klin,ti u ploču!

Horvat:... jbni beli luk uvoze,a ne da prodaju od domaceg seljaka :S:S

Kako će se pokrenuti stvari sa mrtve tačke ?

a1200: Platis otpadu (ili ga prepustis otpadu posto taj otpad prodaje staro gvozdje), ili ga zamenis za novi, ili ga prodas Srbiji (gde opet, iz ko zna kojeg razloga, takav isti auto kosta 1.5 do 2 puta skuplje).

Takodje, u Berlinu, bas zato sto se postuju zakoni (placaju kazne, sistem/drzava funkcionishe), ljudi kad recimo hoce da bace TV ili mini-liniju odu u odredjenu ulicu gde se skupljaju likovi kojima takve stvari trebaju, i onda im ih daju za dzabe ili prodaju za neku mizeriju. To bi recimo moglo i u beogradu da se organizuje.

U Beogradu postoji akcija odvozenja kabastog smeca. Svake prve subote u mesecu prolazi kamion koji odnosi kabasto smece (sporete, bojlere, kauce...) na deponiju. To je OK, i vrlo pametno. Zasto se to ne prosiri i na ostale gradove? Tako bi se smanjila kolicina djubreta koju bi ljudi bacali na livade (kad vec inspekcije nema ni od korova).

Ima gomila stvari koja moze da se uradi efikasnije pre uvodjenja novog poreza/nameta. Kako bi bilo da se naplate oni "nenamenski" budzetski troskovi od ministarstava i odgovornih (prodajom i konfiskacijom njihove imovine, para sa racuna u banci), pa to bi bilo dovojno da se uvedu kontejneri sa pregradama za sortiranje smeca i da kamioni za odnosenje ostalog kabastog smeca to rade u celoj zemlji... mozda bi se prelilo i za novu fabriku za preradu...

Ali to su sve nebitne stvari, lakse je raspisati novi namet nego spreciti "nenamensko trosenje" (to se valjda Srpski kaze krasti). To ja zameram, ne pljuckam... nema tih para koje se ne mogu potrositi, a sve dok se "nenamensko" trosenje ne bude kaznjavalo - dzaba bilo kakav porez... valjda je prva konkretna stvar uspostavljanje rada sistema i institucija, i kontrola trosenja, pre sipanja novih para ekipi koja ih nenamenski trosi.

a1200: Platis otpadu (ili ga prepustis otpadu posto taj otpad prodaje staro gvozdje), ili ga zamenis za novi, ili ga prodas Srbiji (gde opet, iz ko zna kojeg razloga, takav isti auto kosta 1.5 do 2 puta skuplje).

Takodje, u Berlinu, bas zato sto se postuju zakoni (placaju kazne, sistem/drzava funkcionishe), ljudi kad recimo hoce da bace TV ili mini-liniju odu u odredjenu ulicu gde se skupljaju likovi kojima takve stvari trebaju, i onda im ih daju za dzabe ili prodaju za neku mizeriju. To bi recimo moglo i u beogradu da se organizuje.

U Beogradu postoji akcija odvozenja kabastog smeca. Svake prve subote u mesecu prolazi kamion koji odnosi kabasto smece (sporete, bojlere, kauce...) na deponiju. To je OK, i vrlo pametno. Zasto se to ne prosiri i na ostale gradove? Tako bi se smanjila kolicina djubreta koju bi ljudi bacali na livade (kad vec inspekcije nema ni od korova).

Ima gomila stvari koja moze da se uradi efikasnije pre uvodjenja novog poreza/nameta. Kako bi bilo da se naplate oni "nenamenski" budzetski troskovi od ministarstava i odgovornih (prodajom i konfiskacijom njihove imovine, para sa racuna u banci), pa to bi bilo dovojno da se uvedu kontejneri sa pregradama za sortiranje smeca i da kamioni za odnosenje ostalog kabastog smeca to rade u celoj zemlji... mozda bi se prelilo i za novu fabriku za preradu...

Ali to su sve nebitne stvari, lakse je raspisati novi namet nego spreciti "nenamensko trosenje" (to se valjda Srpski kaze krasti). To ja zameram, ne pljuckam... nema tih para koje se ne mogu potrositi, a sve dok se "nenamensko" trosenje ne bude kaznjavalo - dzaba bilo kakav porez... valjda je prva konkretna stvar uspostavljanje rada sistema i institucija, i kontrola trosenja, pre sipanja novih para ekipi koja ih nenamenski trosi.

Skupštinski odbor za finansije predložiće izmene Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, kako bi se povećale plate revizora. Inicijativu za izmene Zakona dostavila je DRI, a predsednik tog tela Radoslav Sretenović je upozorio da DRI neće moći da zaposli kvalitetan revizorski kadar ako se ne povećaju plate državnih revizora. Sretenović je, pored toga, rekao i da DRI neće podneti krivične prijave protiv ministara koji su nenamenski potrošili novac iz budžeta.

Ili ima dokaza ili nema. Ne kapiram.

VERICA BARAĆ, PREDSEDNICA SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE
Ministre štite njihove partije

Državni revizor je uradio onoliko koliko je mogao, s obzirom na tretman koji ima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, kaže Baraćeva

Državni revizor je podneo 19 prekršajnih prijava, šest protiv sadašnjih i pet bivših ministara i više direktora državnih institucija, a zbog nenamenskog trošenja budžetskih sredstava preti im kazna do 50.000 dinara. U javnosti se često spekulisalo da su zloupotrebe veće, ali u razgovoru za "Vesti" predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać objašnjava da je revizorska institucija uradila onoliko koliko je mogla, s obzirom na tretman koji ima od strane izvršne vlasti i srpskog Parlamenta.
- Jedina smo zemlja u Evropi gde državna revizija ne radi u punom kapacitetu već sa nekoliko zaposlenih. Izveštaj koji su radili se odnosi samo na jedan mali segment računa, zapravo 27 odsto, i nažalost, u tom malom segmentu su našli brojne nepravilnosti - kaže Baraćeva.

Zašto su pokrenuli samo prekršajne prijave?
- Mislim da je to oprez ljudi u državnoj reviziji koji su prošli jednu golgotu od Vlade u poslednje tri godine - od činjenice da nemaju poslovni prostor do toga da platama koje su im određene nisu uspeli da obezbede potreban kadar ni po struci, ni po profilu, ni po broju. Mislim da je tu bilo mnogo stvari koje su zaslužile i krivične prijave, ali da su oni odlučili za prekršajne da bi se video rezultat toga što su radili. Verujem i da su izneneđeni stavom parlamenta koji ih je osnovao i koji treba da ih štiti, a ne znaju čemu mogu da se nadaju od vlade.

Šta parlament treba da uradi?
- Jedna od najvažnijih funkcija jeste kontrola izvršne vlasti, a da bi imao dobru državnu reviziju i dobar kadar, moraju im se dati plate kao u privatnim revizorskim kućama. Parlament mora da insistira da za ovu godinu dobije potpun izveštaj. Ne samo da se vide formalni nedostaci, već i celishodnost i rezultati ulaganja budžetskog novca. To zahteva potpuno opremljenu revizorsku instituciju. Ali samo ako parlament bude insistirao, državna revizija može da radi kako treba. Sada su te mogućnosti minimalne.

Da li ste iznenađeni reakcijom ministara koji negiraju razloge za pokretanje prijava?
- Naši ministri iz iskustva znaju da ne odgovaraju prema zakonu. Za njih važi da ih štiti njihova politička stranka i koalicija na vlasti. Zato imaju potpuno komotan odnos, jer da nije tako oni bi sve ove nepravilnosti ispravili u postupku kontrole, jer im je revizor dostavljao te izveštaje. A videli smo i na primerima mnogih ministara - ministarka pravde koja je očigledno prekršila zakon i verovatno ušla u krivičnu stvar kada je obelodanjeno da su članovi Republičke izborne komisije sami sebi pisali da drže 10 sednica u jednom danu i uzeli milionske sume novca. Oni su lepo vratili novac, a to što su kršili zakon nikom ništa. I ministarka je svesna da je štiti njena politička stranka.

Prekršajne prijave su pokrenute i protiv ministara iz bivše Vlade. Da li tu može doći do zastarevanja?
- U poslednje vreme postoji inicijativa da se promene ti rokovi, upravo da ovakve stvari ne bi zastarele. Međutim, da li jesu ili nisu to će odlučiti prekršajni sud. Ali ovaj izveštaj treba razumeti drugačije - pre svega da je urađen onako kako je to bilo moguće, s obzirom na kadrovsko stanje i odnos izvršne vlasti. Ovo je prvi korak i mnogo je važnije da sam parlament preduzme mere protiv vlade koja se ne pridržava zakona.


Potreban ozbiljniji tretman

Da li se može reći da je izveštaj revizora potpun?
- Sa toliko ljudi nisu mogli do kraja da istraže ono što su počeli. Bazirali su se samo na formalne nedostatke - da li je ugovor zaključen, čemu je služio i slično. Ozbiljna revizija podrazumeva racionalnost, celishodnost ulaganja. Ali i u ovom izveštaju ima stvari koje bi zahtevale mnogo ozbiljniji tretman - na primer, činjenica da se iz evidencije vladinih institucija ne može sa sigurnošću utvrditi koliki je spoljni i unutrašnji dug države i nekoliko takvih krupnih nedostataka koji su nastali samo tako što se ne poštuje zakon.

To mora da bude građanska inicijativa inače ništa od toga :)

"Kažem Vam: zakon, red i poštovanje ljudskog života napuštaju
društvo. Svet se degeneriše u mentalitet rulje, kojom vladaju zavist i
osveta i koju predvode prevejeani šarlatani, i verovatno je prekasno da se
zaustave. Ali, znate šta? Nikome nije stvarno stalo. Nikome! Političari
neće uraditi ništa. Oni jedino vode računa o svojim ličnim feudima, i o
tome kako da ih zadrže. Svet se prebrzo menja. To niko ne može da
prati i zato samo želimo da budemo prvaci i da ugrabimo što više pre
nego bude kasno. To osećanje prožima celu civilizaciju i svaku
profesiju."
Uzdahnuo je i pogledao me. Ja bejah zastao na vrhu jednog brda da
osmotrim bliski zalazak sunca i pogledi nam se sretoše. Izgledalo je da
shvata da je otišao predaleko u svojoj tiradi, i u tom momentu poče da
mi izgleda sasvim poznat. Rekoh mu kako se zovem i on uzvrati svojim
imenom, Džoel Lipskomb. Zagledasmo se jedan u drugoga, ali on ničim ne dade do znanja da me
poznaje. Zašto smo se sreli u toj dolini?
Čim sam u mislima formulisao ovo poslednje pitanje, znao sam
odgovor. On pronosi glas o viziji Straha koju je pominjao Vilijams.
Podiđoše me žmarci. To je moralo da se desi.
Zagledah se u njega novom ozbiljnošću. "Da li zaista mislite da su
stvari toliko loše?"
"Apsolutno", odgovori on. "Ja sam novinar i možete da primetite da
je to stav koji preovlađuje u našoj profesiji. U prošlosti smo barem
pokušavali da radimo posao u okviru izvesnih celovitih standarda. Ali
više ne. Sve je samo senzacionalizam. Niko više ne traga za istinom niti
pokušava da je precizno predoči. Novinari tragaju za zaradom i
profitom, za najodvratnijom perspektivom - mogu da zataškaju svaku
prljavštinu.
"Čak i kad pojedine optužbe imaju logično objašnjenje, one se
prenose svakojako zbog njihovog uticaja na tiraž. U jednom svetu u
kojem su ljudi otupeli i rasejani, jedino se prodaje ono što je
neverovatno. I prava je šteta što se takva vrsta novinarstva napaja sama
sobom. Mladi novinar posmatra situaciju i smatra da mora da prihvati
ovu igru da bi preživeo u poslu. Ako je ne igra, smatra da će zaostati, da
će biti uništen, a to onda dovodi do takozvanih istražnih izveštaja koji su
namerno lažni. To se događa sve vreme."
Nastavili smo put na jug i silazili smo niz vrlet.
"Druge profesije pate od istog stanja", nastavio je Džoel. "Bože,
pogledajte advokate. Možda je nekad bilo vreme kad je nešto značilo
biti u službi suda, kad je učestvovanje u postupku bilo od svih
poštovano zbog istine, zbog pravde.
Ali više ne znači. Razmislite samo o skorašnjim suđenjima poznatim
ličnostima koja se prenose preko televizije.
Advokati sada daju sve od sebe da bi minirali pravdu, namerno
pokušavajući da ubede porotnike da poveruju hipotetičkom kad nema
dokaza, samo da bi nekoga izvukli. A drugi advokati komentarišu
sudski postupak kao da je takva taktika uobičajena i apsolutno
opravdana, što nije istina.

Kada su devedesetih krali na veliko i ljude makljali po ulicama

Ja nešto nisam čuo da se u skupštini pominje nešto na tu temu, možda zbog toga što bi oni koji budu insistirali na tome a sada su npr. opozicija u narednoj iteraciji izbora ako dođu na vlast sami sebi ograničavaju slobodu :) To mora da bude građanska inicijativa inače ništa od toga :)

Odložena primena ekoloških taksi
20.03.2010. 14:54:03

Primena ekoloških taksi biće odložena do 1. aprila, rekao je ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Oliver Dulić.

On je rekao da nema mogućnosti da uredba o ekološkim taksama bude ukinuta ili da se izmeni iznos, već jedino da se nađu rešenja koja će omogućiti da se ona primenjuje. Dulić je takođe istakao da je nivo ekoloških taksi u Srbiji najniži u regionu.

Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada stupila je na snagu početkom marta i predviđa plaćanje ekološke takse od 30 do 100 dinara za svaki elektronski ili električni proizvod na tržištu, zavisnosti od veličine aparata. Odmah po uvođenju ekološke takse pobunili su se Unija poslodavaca Srbije, proizvođači i distributeri, koji su naveli da će zbog ekoloških taksi cene proizvoda morati da porastu osam do 22 odsto, ali je Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje saopštilo da su ekološke takse u Srbiji najniže u regionu i da ne prelaze pet odsto cene proizvoda.

izvor

Horvat:ali je Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje saopštilo da su ekološke takse u Srbiji najniže u regionu i da ne prelaze pet odsto cene proizvoda.