Ruskom naučniku Grigoriju Pereljmanu dodeljena nagrada za rešavanje jednog od matematičkih „zadatka milenijuma”

Moskva, 20. marta – Grigorij Pereljman, poznati ruski matematičar, ovih dana je još jednom zadivio svet. Po svemu sudeći, on neće primiti nagradu od milion dolara koju mu je dodelio Klejev institut iz Masačusetsa za dokaz Poenakreove hipoteze, što se smatra jednim od matematičkih zadataka milenijuma. To je prva u istoriji dodela takve nagrade i prvi od rešenih zadataka.



Zadacima milenijuma nazvano je sedam matematičkih problema „klasičnih zadataka čije rešenje nije nikad nađeno”. Klejev institut smatra da bi dodela ovako visokih nagrada za svaki od njih, ne samo ubrzala rešavanje problema, nego i „razvejala zabludu društva da je u matematici sve već urađeno i da je ona umnogome već ’mrtva’ nauka” . Klejev i Poenkareov institut nameravaju da 8. i 9. juna u Parizu organizuju konferenciju posvećenu Poenkareovoj hipotezi i njenom dokazu. Da li će se na njoj pojaviti i Grigorij Pereljman, nije poznato.

Saradnik peterburškog odeljenja Matematičkog instituta, u svetskoj nauci poznat kao Griša, pročuo se u svetu pošto je na sajtu laboratorije u Los Alamosu (u novembru 2002. i martu 2003) objavio dva članka pod imenom Griša Pereljman. U njima je pokazao shemu dokazivanja Poenkareove hipoteze. Dobio je brojne pozive najvećih svetskim naučnih časopisa da objavi čitav rad, a sigli su i pozivi za rad u najboljim svetskim naučnim institutima, ali je Pereljman ostao u svom malom stanu u Peterburgu u kome, koliko je poznato, živi sa majkom, pošto je nezaposlen – najverovatnije od njene penzije. Vrlo malo izlazi, ne koristi mobilni telefon, gotovo se ni sa kim ne druži. Tokom godina usamljenosti radio je upravo na dokazivanju Poenkareove hipoteze.

Pereljman odbija svaki kontakt sa medijima. Ipak razlog za njegovu samoizolaciju može se naći u jednoj od davnih izjava koju je dao prijatelju novinaru:

„I među matematičarima postoje više ili manje pošteni ljudi, ali skoro svi oni su komformisti – i oni pošteni spremni su da trpe one koji su nečasni. Zato se u izolaciji ne nalaze oni koji narušavaju etičke norme, nego takvi kao ja”. Ovaj stav potvrdio je i odbijajući da primi evropsku nagradu za matematiku uz obrazloženje da su je dodelili „nekompetentni ljudi”. Prema nekim, neproverenim informacijama, Pereljman se više ne bavi naukom jer je „razočaran”.

Sergej Kisljakov, direktor Instituta Steklova, ruske akademije nauka, u kome je naučnik radio rekao je novinarima da je Pereljman dao otkaz 2006. godine i da se od tada u institutu nije pojavljivao. „Pitate me da li je on normalan. Znate, pojam normalnog je relativan. Da kažemo ovako – svi mi imamo neke čudne osobine, samo ih neki imaju više. Pereljman ih ima više od drugih. Neobičan čovek, naravno”, objasnio je on.

Osim evropske, čuveni naučnik je odbio da primi i Fildsovu medalju koja je takođe praćena sa milion dolara, 2006. godine. Predsednik Svetskog saveza matematičara Džon Bol je dolazio u Peterburg i dva dana ga ubeđivao da otputuje u Madrid i primi nagradu, ali uzalud. Fildsova nagrada predstavlja matematički analog Nobelovoj nagradi.