Postovani forumasi,

Ja imam isti problem, razmisljao sam o podnom grejanju a u spavacu sobu i deciju sobu (Barem ispod kreveta) ne bih stavljao.
problem je:
Da li moze da se kombinuje radijatorsko i podno grejanje?
Da li (ako "da" na prvo pitanje) i kako da se izvede hladjenje vode za podno grejanje
Koju podlogu da stavim na pod(laminat, parket,plocice,itd.)iskreno najradije bih stavio laminat jer nije jako "debeo" ali se bojim da ce se rasusiti i nabubriti ili nesto drugo ko zna sta je sve moguce. :
Koje cevi da koristim, na koji razmak da ih postavim,...
Da li je bolje postavljati u "puz" ili u "zmiju" ?
Da li je moguce grejati na cvrsto gorivo(Kazan) ili je samo na struju preporucljivo zbog lakse kontrole temperature.
Koliku izolaciju da stavim ispod cevi za podno grejanje (stirodur\stiropor(40mm), reflektujuca folija, beton itd. )

Da ne postavljam vise pitanja.
Najveci mi je problem to sto sto vise citam na forumima to manje znam

Hvala vam lepo na odgovorima

Može da se kombinuje radijatorsko i podno, koliko sam ja čuo, preko termoventila, a može se i izvesti da temperatura vode bude koliko zahteva sistem za podno grejanje, a da se količina toplote koje će radijatori odavati poveća ubacivanjem dodatnih rebara.

Što se tiče podloge, najbolje je keramiku, jer najbolje provodi toplotu, sve ostalo smanjuje efekat grejanja. Mislim da za parket važi da vlažnost ne sme da pređe 7 ili 8% inače se rasušuje, a to je kod nas teško za naći, ako uopšte i ima. Kao neko od rešenja za to sam naišao na specijalne parkete koji su rađeni na principu sendviča, gde je unutar dva sloja neki materijal koji kompenzuje širenje i skupljanje prilikom grejanja. Za laminat ne znam, jer ga ne bih ni stavljao u kuću.

Što se tiče cevi i razmaka, razmak se proračunava u zavisnosti od toplotnih gubitaka i željenih temperatura.

Ako negde grešim, ispravite me
Poz

Vidim da niko ne odgovara, evo da ja kazem svoja iskustva, posto se nalazim u fazi izrade podnog grejanja (pripreme).
Kao prvo, odvajanje podnog od klasičnog radijatorskog je, naravno, moguće. Postoji više varijanti, ali ja sam se odlučio na mješni ventil (pisaću opširno), eh, sad njih ima 3-krakih i 4 krakih. moj izbor trokraki sa termostatom. Taj ventil služi da na toj liniji na kojoj je podno grijanje vrši mješanje povratne (hladne) vode sa toplom, kako bi smanjio njenu temperaturu. Taj ventil moze biti:
- ručno upravljan (podesiš određenu poziciju i on mješa u uvjek istu količinu tople i hladne vode, znači ne valja - košta 20-ak evra),
- sa motornim pogonom (poziciju mu reguliše motor, kojim opet neko mora da "komanduje", tj. treba neki kontroler, znači skupa varijanta - sam pogon je u najjeftinijoj varijanti 60 evra + controler koji nisam ni uspio nać + ručni ventil na koji se ugradi motori) i treća varijanta
- termostatski mješni ventil (ja sam se odlučio za taj, još nisam kupio, ali sam vidio - košta oko 30-40 evra). Čika na sajmu kaže da temp osciluje najviše 3 stepena, što ne bi bilo loše ako je istinito. Termostat tog ventila je u njemu samom, pa mi to malo nije baš po volji, ali ajd sad... kazu da su mjerili i da je ok.
Četverokraki nisam ni razmatrao, ne razumijem čemu sluzi.
Naravno mješni ventil mora biti postavljen na pravom mjestu inače neće imati funkciju (između pumpe i kotla)
Jasno je da može i grijanje na čvrsto gorivo, to nam omogućava mješni ventil. Ljudi će naravno pametovati kako ima i boljih rješenja, to nije ništa novo.
Što se tiče podloge, tu je opet kompromis, podloga treba da bude što bolji provodnik toplote (keramika, kamen, pa laminat), e sad ne mogu ni pločice svagdje. Laminat ima poseban za podno grijanje, ima oznaku na etiketi.
Cijevi. To me je najviše zbunjivalo. Ima ih puno vrsta: Pe-Xc, Pe-Xb, PE-RT, PE-DD, Pex-Al-Pex... Ja sam se opredjelio za Pex-Al-Pex, ne kažem da je najbolji izbor. Ako su bez Al, onda obavezno moraju imati O2 barijeu, inače O2 izaziva koroziju na metalnim djelovima sistema. Cijevi ću postavljati na 15cm, u obliku puza (potrosnja ok 7 m / m2 poda). Dužina grejnog kruga ne bi trebala biti veća od 50-60 m. Potrebno je da svi krugovi budu iste dužine (koliko je moguće), zbog ravnomjernosti grijanja krugova.
Cijevi se savijaju oprugom (taj alat me je dugo zbunjivao), kako bi se spriječila deformacija oblika poprečnog presjeka u zoni savijanja cijevi. Opruga lako mijenja oblik, ali u presjeku je uvijek okrugla. Cijevi se za razdjelnik spajaju poluspojnicama, od alata ti trebaju kliješta za sječenja cijevi (ja ću koristiti ona za vodovodne cijevi PP-R, probao i dobra su, cijena 6 evra, Lux-ova) i viljuškasti ključ za poluspojnice (npr. 27 mm).
Ja sam izolaciju radio na sledeći način:
- beton 10 cm
- kondor lepenka sa bitulitom, zavarena - 3mm
- građevinskanajlon folija (lepenka je, kazu, agresivna na stiropor, pa mora folija da ih odvoji)
- stiropor 5cm (prizemlje) ili 3cm (sprat). Naravno stirodur je puno bolji, ali i skuplji, ja to nisam mogao priuštiti. Još bolja varijanta je namjenski stiro... za podno grijanje (sa onim čepovima), ali košta preko 6 evra/m2. Zamjenjuje stiropor, al-foliju i vođice.
- aluminijumska folija (služi da isijava toplotu na gore - mada ovo baš ne razumijem)
- cijevi 16x2 mm - polagane u šine (vođice).
- estrih između cijevi i iznad cijevi najmanje 40 mm (što je estrih deblji sistem je inertniji - logično). U estrih se dodaje aditiv za bolju toplotnu provodljivost i bolju elastičnost. ja sam kupovao neki Viega-in (10 litara - 25 evra)
Izmedju estriha i zida treba postaviti dilatacione fuge (namjenske ili stiropor od 1cm sjeći na trake i lijepiti na zid). Na isti nači odvojiti i na pragovima. Velike prostorije (više od 20m2 ili a:b više od 2) bi trebalo podjeliti u zone, istim tim fugama (neki kazu i da ne treba). Cijevi treba obložiti bužirom (30-50 cm) pri prolasku kroz dilatacionu fugu.
Tpoda ne bi smjela preci 28C, a Tvode u potisnom vodu ne više od 40C. Sad se postavlja pitanje kako regulisati Tpoda, tu nastupaju senzori, termostati ... Bilo bi dobro da neko ovo pojasni, neko ko ima iskustva, jer se ja još nisam odlučio.
Zavisno od finansija tu ima dosta mogućnosti za usavršavanje sistema. Postoji mogućnost zonske regulacije, gdje sobnim termostatom upravljas ventilima (aktuatorima) na razdjelniku
Ja sam ovdje lupao onako sto mi je palo na pamet i ono što je mene zbunjivalo, sve što sam mislio da će ti biti od pomoći. Na forumu ima dosta tema o podnom grijanju, ali je to sve razbacano. Bilo bi dobro da neko od iskusnih napravi jedno pravo uputstvo.
Podno grijanje zahtjeva dobru termo izolaciju kuće (bar 8cm stiropora i neka kvalitetnija PVC stolarija) inače se nećeš ogrijati. Ova vrsta grijanja odaje malo toplote oko 60W/m2 (zavisno od Tvode, razmaka cijevi ...), ali je raspodjela temperature po visini prostorije skoro idealna. Da ne pišem o tome...
Mene je zaista iznenadilo koliko "velike" firme malo znaju o ovoj vrsti grijanja, naročito kada je regulacija u pitanju, jako je teško doći do pouzdane informacije. Npr. firma koja to dugo ugradjuje na zna da postoji termostat sa senzorom Tpoda, strasno. Dosta toga sam ovdje čitao i iz kataloga i teh dokumentacije proivođača
Postoji i dosta knjiga na net, čak i na srpskom jeziku, ali nema komentara ljudi koji izvode te instalaciju, a to je uvijek najvrednija informacija.
Sve primjedbe su dobrodošle, pošto još nisam počeo sa polaganjem cijevi, znači bile bi na vrijeme.
Pozzz

Milovane,

Pre svega hteo bih da se zahvalim svima na odgovorima.


"estrih između cijevi i iznad cijevi najmanje 40 mm (što je estrih deblji sistem je inertniji - logično). U estrih se dodaje aditiv za bolju toplotnu provodljivost i bolju elastičnost. ja sam kupovao neki Viega-in (10 litara - 25 evra)"

Sta je estrih, jel to neka masa koja se uliva izmedju cevi ili sta?
Izvini ako sam pitao glupost!


Za termostatski mješni ventil si me jako obradovao i sasvim je logicno da moze dobro da radi samo nisam znao da postoji ovakav ventil.

tvoj odgovor mi je puno dilema resilo ali da li treba bas ovako ozbiljno da se uradi.

Opet ne znam sta je estrih pa te ponovo pitam sta si mislio pod ovom recenicom, "Izmedju estriha i zida treba postaviti dilatacione fuge (namjenske ili stiropor od 1cm sjeći na trake i lijepiti na zid). Na isti nači odvojiti i na pragovima. Velike prostorije (više od 20m2 ili a:b više od 2) bi trebalo podjeliti u zone, istim tim fugama (neki kazu i da ne treba). Cijevi treba obložiti bužirom (30-50 cm) pri prolasku kroz dilatacionu fugu."?

Ja sam inace automaticar po struci pa cu ti javiti na koji nacin sam osmislio Regulaciju. Mozda najbolje kupiti neki mali PLC (hahaha)!!

Hvala ti puno na odvojenom vremenu puno si pomogao

@ milovank: Svaka čast! Puno korisnih informacija.
Vidim da se dosta postavljaju plastične cevi, a ove o kojima ti pričaš su metalne?

@ stricjoze: Estrih je košuljica. Znači preko postavljenih cevi se izliva košuljica. Dilatacione fuge su verovatno fuge, odnosno prostor između košuljice i zida koji je potrebno napraviti zbog širenja poda prilikom zagrevanja?

plastika - aluminijum - plastika, znači troslojne


Da tako je.

Što da ne, bilo bi korisno ako bi to podjelio sa nama
pozzz

Nisam odgovarao ceo dan jer sam bio jako zauzet ali eto me sad

Interesuje me samo jos jedna stvar!

Za radijatorsko grejanje je potrebna srednja toplotna vrednost fluida da bude izmedju 60 i 80 stepeni a za podno grejanje oko 40 stepeni.

Kako sad ja da grejem a da mi bude svugde toplo?

Da li da propustim toplu vodu 60-70 stepeni kroz radijatore i onu vodu koja se vraca da pustim kroz podno grejanje?
Ako da, da li je neko vec to uradio i da to zaista funkcionise kako treba!

Kolika je onda usteda ako ja moram da zagrevam vodu na 60-70 stepeni umesto na 40.

Da li je pametno da se kombinuje radijatorsko i podno grejanje?

To je moja najnovija dilema

Inace, poceo sam da radim automatiku za podno grejanje i najverovatnije ce da bude reseno sa mikrokontrolerom.
Ali javicu vam jos.

Sve izvedbe koje sam video, su u varijanti da se topla grana dijeli u dvije (jedna za radijatorsko, a druga za podno), a zatim se hladne spajaju prije kotla. Mislim da bi varijanta koju ti predlažeš bila problematična zbog velike razlike u temperaturi tople i hladne grane na kotlu. Koliko sam razumio to izaziva negativnu pojavu kondenzacije u kotlu, a i jednostavnija je ova prva izvedba.
Ne znam zasto bi kombinovao podno i radijatorsko. Ako je toplotna izolacija kuće dobra, onda ti ne treba radijatorsko. Možda u kupatilu bi trebao radijator, jer su tamo veći gubitci nego u ostalim prostorijama (ventilacija, hladna voda...), pa podno ne bi bilo dovoljno (možda).

Hm, ja planiram, odnosno već je deo radova urađen, za kombinaciju podnog i radijatorskog.
1. Da li se ta podela može rešiti 3 ili 4-krakim mešnim ventilom? Onda se opet voda mora grejati na 80°C, pa ekonomičnost "pada u vodu".
2. Da li to može da se reši tako što se voda u sistemu greje za podno, a da se poveća broj radijatorskih rebara pa da to greje kako treba?

1. Ovo pod 1 je jedna od najvećih zabluda podnog grejanja. Energije se troši onoliko koliko je loša (ili dobra) izolacija. Potrebe objekta su jednake, bilo da se greje podno ili radijatorski. U potrošnji nema razlike.
2. Može, ali radijatori onda moraju biti proračunati na tu temperaturu. Pošto se obično proračunava na 90/70, a podno radi na 40/35 ispada da radijatora treba 3 puta više neko sa normalnim radijatorskim grejanjem. Problem se otvara ako se greje na čvrsto, gde se uvek mora grejati na preko 60*C i to se rešava mešačkim ventilom (svejedno 3 krakim ili 4 krakim). Ako se greje na gas onda nema problema, kotao se tako namesti.

jesi upravu, ali donekle...
kod podnog grejanja imaš izražen efekat niskotemperaturskog zračenja sa velike površine, pa se isti osećaj ugodnosti kao i kod radijatorskog grejanja može postići sa par stepeni nižom temperaturom vazduha u prostoriji, gde je upravo moguće postići uštedu u energiji.

Činjenica je da je vertikalni raspored temperature u prostoriji (od poda do plafona) mnogo povoljniji kod podnog grejanja i to se može izraziti sa nekoliko stepeni manje temperature polazne vode.
Meni se nisu svideli ostali nedostaci podnog grejanja (mora se ugraditi u toku gradnje, površina poda su pločice, tepisi su izolator pa ih treba izbegavati ili uračuati itd.).
Svakako pitanje opredeljenja, para i ličnog ukusa.
Ona 2-3 stepena uštede u temperaturi polazne vode kod podnog grejanja se lako nadoknade kod radijatorskog noćnim gašenjem, što je kod podnog teško izvodljivo zbog velike inertnosti.
Kod kolege sa posla sam sam video na delu problem inertnosti: kad je sunčan dan, a on to nije predvideo pa manje grejao, u sobama je 3-4 stepena toplije nego kada je oblačno što postaje već neprijatno.
I to je rešivo spuštanjem rolova, ali... eto problema ni iz čega.

"Činjenica je da je vertikalni raspored temperature u prostoriji (od poda do plafona) mnogo povoljniji kod podnog grejanja i to se može izraziti sa nekoliko stepeni manje temperature polazne vode."

Ovo sto ti kazes Tihi2 nije tacno.

Temperatura polazne vode kod podnog grejanja je 35-40 stepeni a kod radijatorskog 60-80 stepeni a po meni to nije par stepeni nego 50%.

U pravu si da je nedostatak podnog grejanja da moras da ga uradis u toku gradnje ili renoviranja ali pod moze da bude i laminat

Laminatne obloge koje su predviđene za polaganje na podove sa ugrađenim podnim grejanjem imaju posebnu oznaku. One koje
nisu namenjene za to imaju istu oznaku ali precrtanu sa dve kose crvene linije.

Problem inertnosti se moze resiti na taj nacin da pustis hladnu vodu da prolazi kroz sistem nekih pola sata i resio si preoblem.

Ja sam razgovarao sa covekom koji je podno grejanjen ugradio 1982godine i kaze da je jako zadovoljan.
P.S. Nema problema sa prosirenim venama

To zavisi kako si grejanje isprojektovao i realizovao. Meni je polazna voda 45*C na radijatorskom grejanju (na -20 napolju). To uzrokuje neke druge probleme ako je grejanje na čvrsto, ali na gas je poezija.

Da, laminat imam na poslu i dok ga nisam imao razmišljao sam o njemu, ali posle tog iskustva, apsolutno mi se ne sviđa i to u moju kuću neće. Stvar ukusa. Onaj kvalitetan je cene parketa, pa onda pre biram parket.

Čista grehota bačene energije.

Imam i ja komšiju koji loži kreka-wesso peć i zadovoljan je. Suviše subjektivno. A za vene se priča, mada se tvrdi da ako je temperatura poda ispod (valjda) 28*C nema problema. Verujem da je tako.

Ja imam podno grejanje, i meni je temperatura poda oko 24^oC, da bi temperatura prostorije bila oko 21^oC. Dakle, daleeeeeeko od 28. Inače, ta priča oko "vena" je samo još jedna stara i smešna urbana legenda, neprestano ponavljana od ljudi koji se plaše novog i nepoznatog.

Ja za mesec dana pocinjem da postavljam podno grejanje i mislio sam na ovaj nacin da uradim:

Kuca je 96m^2, imam dve spavace sobe(20,25m^2 i 11,25m^2), Dnevnu sobu (31,5m^2), trpezariju i kuhinju (15m^2), kupatilo 9m^2, hodnik i kotlarnicu.

U sobama bi postavio po jednu liniju Alpex cevi od 16mm u dnevnu bi postavio 2 linije, trpezarija i kuhinja dve linije i kupatilo 1 linija alpex cevi od 16mm.
Razmak izmedju cevi u podu bi bili oko 7-9cm kako mi cevi dozvole, a duzina jedne linije ce da bude oko 70-80m(nikako vise).
glavni razdelnici bi bili na sredini kuce u zidu a cevi do razdelnika bi bile alpex fi20mm.
Mislio sam jos malo da odvucem cevi od zida tamo gde dolazi namestaj a na mestima gde mi dolaze prozori i balkonska vrata sam mislio da postavim topli deo linije.
to je sto se tice cevi.

sto se tice poda:
beton 3-4cm, reflektujuca folija, stirodur 2cm, alpex cevi, kosuljica(estrih)4cm.i na to laminat stim da ce jos na svakih 30-40 cm da ide dilataciona fuga od stiropora i na celom duzinom zida ce da bude dilataciona fuga od 2cm.

Grejanje ce da bude na struju.
imacu 6kW grejac(3x2kW).
Stim da imam jos jednu kaljavu pec u kuci.:P
Nije da ne verujem u podno grejanje nego zbog sigurnosti i malog deteta.

Pozdrav ako neko ima kritiku nek mi napise molim vas.

Pozdrav iz Subotice

Josipe, ti si ovo izprojektovao, pravo inženjerski.

- Mislim (dakle nisam siguran) da ti nije potrebna dilataciona fuga na svakih 30-40 cm. Mislim da je to premalo rastojanje. Uzgred, napravi ih od stirodura, ne stiropora.
- Ja bih eventualno, između cevi i betonske ploče stavio više od 2 cm stirodura.

Pre svega hvala sto si odgovorio.

Da verovatno si u pravu za stirodur tako da cu prihvatiti tvoju ideju.
A sto se tice dilatacionih fuga pored zida mislim da je dovoljno oko 2cm a ti kazi neki predlog.
Koliko mislis da je potrebno?

Pozdrav.

Sad vidim sta si napisao

Koliko bi ti stavio izmedju betona i cevi.:P

Proveri redosled beton-folija-stirodur. Nisam to radio i nisam se raspitivao, ali mi je logičnije beton-stirodur-folija. Ovo ako je uloga folije da reflektuje toplotu na gore tj. u sobu (neka aluminijumska varijanta).
Za stirodur se slažem, deblji. Svaki kw koji prodje stirodur je bačen i plaćen uludo.

stric joze sad se nalazim u tvom položaju imam postavljenu instalaciju podno sa radijatorima i izmenjivač toplote,problem kako spojiti na kotao na čvrsto gorivo,planirano je dve pumpe,mešni ventil termo glava za regulaciju podnog g.
sve ima samo kako spojiti koji element gde postaviti.
ako imaš rešenje prikači ga.
poz

Pozdrav..kako da uskladim grejanje radijatorima na jednom spratu sa podnim grejanjem na spratu ispod.Na gornjem spratu je dvocevni sistem,kotao je na gas Bereta.Totalni sam laik pa verovatno neke vazne podatke nisam napisao.

Krugovi trebaju biti razdvojeni, na plinskom uređaju se može odrediti temperatura vode za radijatore, podno grijanje treba imati svoju pumpu i regulaciju temperature tople vode. Pumpe koje mogu raditi promjenjivom brzinom i protokom štede toplinsku energiju i energiju napajana pumpe. Za spoj 2 kruga grijanja s bojlerom treba koristi hidrauličku skretnicu između proizvodnje i potrošača.