Moskva: Eksplozije odnele 35 života
29. mart 2010. | 08:47 -> 10:44 | Izvor: B92, Beta, Tanjug Moskva -- U eksplozijama na dve stanice metroa u Moskvi poginulo je 35 osoba a 62 su ranjene, saopštila su ministarstva za vanredne situacije i za zdravstvo.


Načelnik uprave za informisanje u Ministarstvu za vanredne situacije i civilnu zaštitu Irina Andrijanova rekla je Itar-taš da su na stanici metroa „Lubjanka“ poginula 23 putnika u vagonu metroa i na peronu, a da je na stanici „Park kulture“ poginulo 12 osoba. Preliminarni podaci govore da su napad izvele teroristkinje samoubice.

U eksplozijama je ranjeno 38 osoba, rekla je Andrijanova, dodajući da nisu potvrdjene informacije da su se eksplozije desile na još nekim stanicama.

Agencija RIA Novosti prenela je saopštenje Minsitarstva za zdravstvo da je broj ranjenih povećan do 62, koji su dopremljeni sa mesta eksplozije, od čega 39 sa stanice „Lubjanka“ i 23 sa stanice „Park kulture“.

Ta agencija, prenoseći izjave lekara, navela je da su timovi hitne pomoći intervenisali u više od 50 slučajeva obraćanja gradjana oko stanica moskovskog metroa, koji su ili imali pogoršanje kardiovaskularnih bolesti ili nervni slom.

Moskovski tužilac Jurij Sjomin je upozorio da je još rano govoriti o konačnom broju poginulih i povređenih. Prema njegovim rečima, jačina eksplozivnih naprava mogla je biti oko tri kilograma trotila.

"Eksplozija na Parku kulture bila je slična eksploziji na stanici Ljubjanka", naveo je on.

„Prema preliminarnim podacima, obe eksplozije izvele su teroristkinje-samoubice“, saopšteno je iz centra za odnose sa javnošću Fedaralne službe bezbednosti Rusije.

Gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov kaže da se veruje da je su obe bombe detonirale žene samoubice, kada su vozovi ulazili u stanice. O napadima je informisan i premijer Vladimir Putin, koji se nalazi u Krasnojarsku.

Analitičar Aleksandar Pekaev kaže da je ovo najveći napad od 2004. godine, kada je tokom slične eksplozije stradala četrdeset jedna osoba, a ranjeno je više od 200.

"Na žalost, veoma je teško sprečiti ovakve napade. Prema izveštajima federalnih bezbednosnih službi poslednjih godina te službe uspele su da spreče na desetine ako ne i stotine pokušaja terorističkih napada. Međutim, uprkos ozbiljnim naporima koje je država uložila poslednjih godina, na žalost ponovo je došlo do terorističkih napada i nema garancije da se oni neće ponoviti", smatra Pekaev.

Iz Federalne službe za bezbednost je saopšteno da je formiran operativni štab i da se sprovode potrebne istražne i operativne radnje, kao i da će štab obaveštavati javnost preko medija.

Ministarstvo za vanredne situacije posle eksplozija na stanicama moskovskog metroa saopštilo je da je otvoreno nekoliko direktnih telefonskih linija za dobijanje informacija i psihološku pomoć.

Vlasti su saopštile da su svi ranjeni evakuisani sa tih stanica i da sada tamo rade istražni organi. Istražni komitet Rusije je saopštio da će, zbog jutrošnjih napada, biti podneta krivična prijava za terorizam.

7 miliona ljudi u Moskvi svakog dana koristi metro sistem, koji je dugačak 292 km i ima 117 stanica.

Moskovski metro - česta meta napada

Metro, kao i nadzemni javni prevoz Moskve, bili su česta meta terorista, a poslednji napad iza kojeg je takođe stajala teroristkinja-samoubica dogodio se 31. avgusta 2004. godine na metro stanici "Rizkaj" kada je poginulo 10 ljudi, a oko 50 ranjeno.

Iste godine, početkom februara, u trenutku kada se jedan od vagona kretao između dve stanice metroa, terorista samoubica je aktivirao eksploziv. Poginulo je 40 ljudi, a 134 je bilo ranjeno. I ovoga puta napad je izveden u vreme najveće gužve, podsetile su ruske agencije.

Još jedan napad na peronu metro stanice dogodio se početkom februara 2001. godine. Bomba se nalazila u tašni sakrivenoj ispod jedne od klupa na stanici "Beloruska". U napadu je povređeno 15 ljudi, među njima i dvoje dece.

Godine 1998., 1. aprila u eksploziji u holu stanice "Tretjakovska" ranjene su tri osobe.

Godinu 1996. obeležila su dva velika napada, jedan u metrou 11. juna, kada je poginulo četvoro ljudi, a 12 povređeno, ali i dva napada u trolejbusima u vreme najveće jutarnje gužve u kojima je povređeno 35 ljudi.

Pored napada u javnom prevozu, Moskovljani su bili žrvte i terorističkih napada na stambene zgrade, pozorišta i drugim mestima.

U eksploziji u stambenom bloku na jugoistoku Moskve septembra 1999. godine poginulo su 94 osobe, a više od 200 je ranjeno.Četiri dana kasnije u eksploziji bombe uništena je osmospratnica, a poginulo je 118 ljudi.

Jula 2003. godine dve žene aktivirale eksploziv koji su nosile na sebi, usmrtviši 15 osoba na rok koncertu na otvorenom u Tušinu. Više od 60 ljudi je povređeno.
Natragičniji događaj ove vrste bio je upad terorista u pozorište Duborvka, oktobra 2002.

Oko 40 terorista, među kojima i 19 žena, mnogi opasani eksplozivom, upalo je u ovo moskovsko pozorište uzevši kao taoce više od 900 gledalaca. U akciji spasavanja koja je usledila posle tri dana opsade poginulo je 130 ljudi, uključujući i teroriste.

Za većinu napada koji su pogodili gravni grad Moskve optuženi su čečenski pobunjenici.