Gas stelujes tako da pustas sto manje ,a da var opet bude dobar da ne bude porozan i na oko loseg izgleda.To mozes uraditi tako sto zavrnes do kraja i pustas po malo i tako kada dobijes dobar var to je to ,a sto se tice menjanja u zavisnosti od amperaze ne bi trebalo da menjas jer ces u ostalom sam to uociti.Ovo ti govorim iz prakse jer dosta vremena provodim sa njima sto vareci sto servisirajuci ih.Pozdrav
P.S I suvisan protok gasa takodje dovodi do loseg vara ,probaj pa ces tako najbolje uociti razlike .

stavi na 15 litara pa probaj

"Mlogo je kume!"

Pa evo, poslusao sam Darkov savet. Eksperimentisao sam i sa diznom van sobe i sa standardnim polozajem dizne u sobi. DraganBG savetuje da dizna viri iz sobe par milimetara, verovatno je u pravu, ipak je on strucnjak, ali ja nisam primetio neku bitnu razliku. I sa diznom u sobi sam vrlo lako uspostavljao i odrzavao luk. Sto se tice kolicine gasa, krenuo sam sa nulom (katastrofa) pa sam dodavao po litar sve do deset. Od 0-4l/m je veliko prskanje i vidi se poroznost vara i veoma siva boja. Tek na 5l var je bio dobar dobio je svetlu boju i prskanje se umirilo a aparat samo zuji. Od 5-9l nisam primecivao neku bitnu razliku (deluje mi sve isto). Tek na 10l primetio sam da je var razliveniji i da se povecala penetracija, a i boja je znatno svetlija. Tu probnu plocicu pokazao sam danas jednom strucnjaku (ima atest), kaze da je ovaj od 5l sasvim dobar, nema potrebe za visim kolicinama gasa, a ovaj od 10l mu se ne svidja zbog razlivenosti. Sve ovo treba uzati sa rezervom, jer u pitanju je i kolika je tacnost ovog mog hobi manometra. Bitno je da ja znam kako da se ponasam, a ostali, pa morace i oni da eksperimentisu.

Ni slucajno sa diznom van sobe jer ces tako brze ostetiti diznu ,a i svaki kontakt dizne direktno sa masom odnosno podlogom koju varis je kratak spoj koji itekako opterecuje grecov most ,a to ce se sigurno desavati ako ti dizna viri i trebala bi da bude nekih 5mm unutar sobe.poz

I bas je stvar u tome da ti var bude sto razlivenije, a ne onako dzombast kao sto sam video na slikama koje si okacio ,pusti te majstore sa atestima sta ti pricaju ,a ako ti je var razliven onda je to znak da si pogodio podesavanja aparata ,a ako je previse onda smanji amperazu .Ovo ti ne pricam napamet posto i ja itekako dobro varim svim aparatima pa sam cak razmisljao da dam atest jer u nedostatku posla sam par godina radio kao varioc i iza sebe imam dosta kilometara vara sto REL sto MIG postupcima ,a i cale i stric su dugogodisnji atestirani profesionalci bas u ovom poslu pa sam i ja pored njih nesto naucio.pozdrav

Hvala ti Darko, I sam sam malo posumljao u njegov sud, ali racunam covek sigurno zna, ko ce ako ne profesionalni varioc. kad sledeci put odem u vikendicu, napravicu probne varove, pa cu nakaciti slike da ih ti pogledas i das svoje misljenje. I meni licno se najvise svidja onaj od 10l. Ma pitanje koliko je tacan onaj manometar.

Ne veruj Pajo ni jednom manometru (a ni atestiranom zavarivaču).Najtačnije meri protokomer na samoj šobi.Gas diže kuglicu u providnoj cevi sa dve skale(za argon i CO2).
[img]https://static.elitesecurity.org/uploads/2/5/2579967/

_{[Ovu poruku je menjao ognjeni_zmaj dana 19.04.2010. u 23:00 GMT+1]}

Ovo je dobra stvar sa cevcicom, tu nema prevare, pored manometra koji ne mora biti tacan takodje mogao bi i ventil na pistolju da slabije propusta. Ovako se direktno ocita vrednost na samom izlazu, pa se po potrebi vise ili manje na glavnom ventilu steluje. Samo ne znam gde bi to mogao nabaviti, moracu se raspitivati na vise mesta. ali ne razumem, ja sam postavio vrlo kratko i jasno pitanje: da li neko zna kolika je propisana kolicina gasa za varenje u odnosu na zicu itd. Svi kazu probaj pa ovoliko pa onoliko. to da isprobavam, mogao sam i bez ovog oglasavanja. Pa ovi forumi i sluze da bi ljudi razmenjivali konkretna iskustva i znanja

Pa sad Pope,verovatno ima propisano ali to sve zavisi od mnogo faktora:da li radiš unutra il napolju,koliko je prljav materijal koji zavaruješ,kojom žicom i kojom strujom zavaruješ.Ja se vrtim izmedju5 i 15 litara a ovu "menzuru koristim više za argon pošto je skuplji.

Ma resicu ja to na praktican nacin: Prvo cu da napravim ceono i ugaono zavarivanje obicne kutijaste cevi bez gasa. Pa cu onda po zavaru da "odvalim" macolom. Pretpostavljam da ce lako puci. a zatim cu polako da dodajem gas i svaki put da ponavljam postupak sve dok ne dobijem kvalitetan zavar. Tako cu odrediti najmanju potrebnu kolicinu za tu debljinu materijala. Kad budem vario deblju kutiju, mogu procentualno da dodam malo vecu kolicinu i to ce biti to. Ipak ne varim kotlove.

kad kazes ne zavarujes kotlove- ja to radim i ne znam tacno kolika je nazivna potrosnja, znam od starih majstora koji su vec u debeloj penziji a od kojih sam ucio. Nekako se namesti da nije ni prevelika potrosnja a pogotovo ne sme biti ni premala. Nedavno sam vodio polemiku oko upotrebe mix gasova pri zavarivanju crnih materijala i slabo legiranih celika a sve u cilju lepseg izgleda zavara i rasipanja materijala. Nikada nisam vrsio ispitivanja tipa udari cekicem ali mogu da se pohvalim niti jednim kvarom mojih kotlova- iako je koji pri relativno svezoj ugradnji izdrazavao pritisak od 5 bari neko vreme usled zakazivanja sigurnosnog termostata. Ja jesam perfekcionista i volim da baratam cinjenicama, ali u ovom slucaju se oslanjam na dugogodisnje provereno iskustvo.

Malo Off, ali vidim ovdje strucnjake.
Prijatelj je tek nabavio CO2 aparat i ima sledeci problem.
Vari crne materijale i ima potrebu da iste cinkuje poslije varenja. E tu se javlja problem. Na povrsini vara se vide nekakve smedje fleke, koje se relativno lako odstranjuju udarcem ( lice na sljaku po krtosti) ali ako ostanu cink se tu ne hvata ( elektroliticko nanosenje).
Neki ljudi savjetuju upotrebu mjesavine argona i CO2, ali je boca skupa, pa se ne isplati kupovati je ako rezultat ne bude dobar.
Ideje savjeti...

kupite manometar sa rotometrom , sa kuglicom koji meri protok u litrima u minuti i necete da imate problema . protok bih trebao da bude od 7 do 11 litara pod uslovom da je oplascena sajla .

Pa evo, kao sto sam obecao, za vikend sam malo eksperimentisao i rezultat je sledeci: nacinio sam probno ceono i ugaono zavarivanje kutijastih cevi debljine preko 1mm (nisam imao subler ali je ispod 2mm), bez ili sa malo gasa varovi su porozni i lako lomljivi. Vec sa 5l/min, po mom manometru, nisam mogao da polomim zavar, ves se desavalo da pokrivim kutiju u stegi a var ne puca. Tako da eto, sad bar znam odakle ne smem nize a malo jace evntualno, po potrebi.

I evo, najzad sam na netu iscackao relevantne podatke: za zicu 0,8 preporucljivo je 7-8l/min a za 1,0, 8-10l/min.

I evo, preko jednog drugog foruma dobio sam podatak koji mi deluje relevantnije. Znaci, ako nema promaje, a radi se o zavarivanju celika u tzv. "kratkom spoju", obicno je da protok gasa bude max. 10x precnik zice pa 1-2l/min manje.
Znaci: zica 0,6=5-6l/min, 0,8=6-8l/min, 1,0=8-10l/min.

Dabome , i na otvorenom se malo poveca , i sto se tice manometra najbolji su oni koji imaju kuglicu a sto meri pritisak u boci satni , i kad stelujes protok na satnom manometru pustis da ide gas pa ga nastelujes na odredjenu litrazu
Inace ona ognjenova menzura je vrlo korisna stvar
A ono kod veselinovica sto se javljala sljaka vrlo je moguce da je koriscena punjena zica koja ostavlja sljaku i ta se sljaka mora ukloniti mehanickim putem (najbolje cetkom koja je na brusilici) i onda moze da se cinkuje ili lakira

pozdrav

Marko,
kako prepoznati punjenju zicu?
Ova meni, kao 100% laiku, lici na obicnu zicu, a vani kao da je pobakrena, ima boju bakra.
Poz.

Pa na kalemu zice pise Fux core welding wire ,ili na nemackom Fuldrath i precnik zice je 0,9mm , ako je zica 0,6mm ili 0,8 ili 1mm onda nije punjena

pozzzz

Punjena zica je suplja(kao cevcica) i u sredini se nalazi prah,a inace sve zice za celik osim visokolegiranih su pobakarisane.

I ja jos nesto da dodam (kao ja se sad nesto pozebno razumem), ali mislim da ne moze svaki aparat za varenje u zastitnoj zoni gasa da koristi punjenu zicu, koja se moze koristiti za varenje bez gasa. Mislim da takvi aparati moraju imati mogucnost menjanja polariteta ili biti posebno adaptirani za varenje sa tom zicom, tj. da su kljesta namestena na + a pistolj na -. Takodje, mislim da treba mnogo jaca voltaza (sto je tesko za hobi aparate) i da trebaju nazubljeni tockici za pogon zice, i to 4 komada. Eto sad i ja malo pametujem!

Na mig-mag aparatima se ne menja polaritet,tj masa je uvek na - polu,a pistolj na + polu,ne treba jaka struja,jer je zica suplja,pa se lakse topi nego puna iste debljine,valjci je lako guraju,jer je jaka,tako da nije neophodno da su nazubljeni,moj aparat je gura sa dva vucna "V" valjka.

Hmm,hmm, nadam se da je tako (onda sam dzabe kupovao bocu i gas, jer ja cu najcesce da varim u spoljnoj sredini), ali cemu onda ta mogucnost kod naprimer Varstroja 1905. U spremistu za zicu pored pogonskog motora za zicu, neposredno kod pocetka buzira nalaze se pristiupacni izvodi ozbaceni sa + i - i oznakom za varenje GAS, NO GAS. Moj kum je jednom koristio jedan pozajmljeni aparat na kome se promenom mesta kljesta (dzek) menjao rezim GAS, NO GAS. Takodje, jednom sam bio u mogucnosti da nabavim jedan aparat koji je samo vario sa punjenom zicom i na sebi je imao oznaku NO GAS. Ali koristio je vrlo mali kotur, koji ja mislim da se ne moze kod nas nabaviti pa sam odustao od kupovine. I da li kod nas ima da se nabavi punjena zica na koturu od 5kg. Ali ono sto je sigurno tacno, a treba reci, je to da se sa punjenom zicom uglavnom i radi u spoljnoj sredini jer su njeni gasovi izuzetno otrovni i kancerogeni. I koliko sam ja razumeo iz ranijih korespodencija sa foruma na slucne teme, punjena zica se moze koristiti u kombinaciji sa gasovima, ali za samo njenu primenu bez gasova mora se menjati polaritet.

_{[Ovu poruku je menjao pajapop dana 19.06.2010. u 19:01 GMT+1]}

Jqa stalno očekujem da će se javiti inžinjer Stojanović,i stručno objasniti da postoji čitava paleta punjenih žica koja nema ama baš nikakve veze sa žicom "NO GAS".

Ognjeni, ako je to tacno sto kazes, onda nisam ni bio svestan kolko nista ne znam o ovome. Znaci, kao hobista bolje da se ja drzim mog gasica pa dokle doguramo.

"Ni slucajno sa diznom van sobe jer ces tako brze ostetiti diznu ,a i svaki kontakt dizne direktno sa masom odnosno podlogom koju varis je kratak spoj koji itekako opterecuje grecov most ,a to ce se sigurno desavati ako ti dizna viri i trebala bi da bude nekih 5mm unutar sobe"

Kada se radi u rezimu tzv kratkog spoja, najbolji tj optimalni parametri zavarivanja (pre svega broj kratkih spojeva u jedinici vremena, amperaza i impedansa) se ostvaruje pri prepustu zice od 6-9 mm (na osnovu I=U/R, a R zavisi od prepusta zice, sto je veci sledi da je amperaza manja i obrnuto). Kada je dizna uvucena u sobu 5 mm, a optimalan prepust je 6-9 mm, zavarivac ne moze dobro da vidi sta radi. Zato se za rezim kratkog spoja (sto je rezim rada hobby aparata) preporucuje da je dizna van sobe oko 3 mm. To nece ostetiti diznu ako je iole kvalitetna, a sto se tice slucajnog kontakta dizne sa materijalom, to ne bi smelo da se desi. Ako neko misli da ce dirati diznom materijal, ipak je bolje da drzi diznu unutar sobe. Inace, zavarivanje je prakticna stvar. Prosto svako moze da proba zavarivanje sa diznom van i u sobi, u rezimu kratkog spoja i sam se uveri sta je bolje, sta daje bolje uvarivanje, sta manje prsti i slicno.

Na povrsini vara se vide nekakve smedje fleke, koje se relativno lako odstranjuju udarcem ( lice na sljaku po krtosti) ali ako ostanu cink se tu ne hvata ( elektroliticko nanosenje).
Neki ljudi savjetuju upotrebu mjesavine argona i CO2, ali je boca skupa, pa se ne isplati kupovati je ako rezultat ne bude dobar.

Te smedje fleke jesu sljaka/troska i u stvari su silicijum oksid i ima ga kada se koristi klasicna SG2 (CO2) zica i gas sa CO2. Mora se odstraniti kada je sam spoj ozbiljan jer ako se farba preko, pre ili kasnije ce ta flekica otpasti ili se odvojiti od metala i tu ce se javiti korozija, a ako se cinkuje, tu se cink ne hvata, a ako se radi viseprolazno zavarivanje, to je nepozeljni ukljucak, tj moze se smatrati greskom zavarivanje... Proizilazi da ce ga biti manje sto je u zici manje silicijuma a u gasu O2 (tj CO2). U tom smislu treba kupiti zicu koja je bas namenjena tom slucaju (za naknadno cinkovanje) i odgovarajuci gas. Ako zelis detaljnije o tome javi se na PP, a mozemo da odradimo i probu pre bilo kakve kupovine.

a inace sve zice za celik osim visokolegiranih su pobakarisane.
pa nisu, ima ih i fosfatiziranih. Kod nas ih zovu "bele", "sjajne"... Danas ih proizvode mnogi ali oni koji su prvi prodali foru, Lincoln i Esab, su dobre pare napravili jakim marketingom, objavljujuci da su to eko zice, da su bolje u ovome i onome itd itd. Ja probao i trazio bilo kakvu prednost zice ESAB OK 12.50 (bele) nad OK 12.51 (pobakarisanom) i nisam nasao nijednu jedinu. Danas mnogi prave te bele zice a danas je razlika u ceni minimalna, cena za bele je recimo 0,05 EUR veca. Inace na sajmu tehnike u Beogradu 2008 je covek-demonstrator na jeftin nacin varao ljude da su bele zice bolje od pobakarasinih (tada je razlika u ceni bila velika, bele su prodavali dosta skuplje). U elektronskom MIG aparatu koji je sav bljestao od lepote je bila pobakarisana zica. Onda bi on zavarivao sa tom zicom i pokazivao kako prste pucne i varnice iako je aparat super moderan. A onda je zavarivao belom zicom koja je bila namestena u klasicnom MIG aparatu koji je bio star, ulubljen, cak nije imao ni poklopac potenciometra i pokazivao kako ona mnogo manje prsti i kako je bolja... Naravno fora je bila da je onaj elektronski aparat bio namerno lose podesen. Kada sam ga podesio kako treba ispalo je da je pobakarisana zica mnogo bolje radila... Ne zbog same zice koliko je doslo do izrazaja elektronska kontrola koju je imao novi aparat...

mislim da ne moze svaki aparat za varenje u zastitnoj zoni gasa da koristi punjenu zicu, koja se moze koristiti za varenje bez gasa. Mislim da takvi aparati moraju imati mogucnost menjanja polariteta ili biti posebno adaptirani za varenje sa tom zicom, tj. da su kljesta namestena na + a pistolj na -.

moze svaki, ali kada je zica na + polu rezultat nije dobar kao kada je na - polu... Nije potrebna veca voltaza... a sto se tice guranja zice, ako se lepo podesi pritisak na tockice, bez problema guraju i 2 tockica, mada jeste uvek najbolje ako ima 4 tockica i ako su narebreni...

da li kod nas ima da se nabavi punjena zica na koturu od 5kg

Da naravno, ima je u precniku 1,o i 1,2 mm, i na 5 kg koturu i na 15 kg, javi se na PP ako zelis da kupis ili probas.

sa samozastitnom punjenom zicom uglavnom i radi u spoljnoj sredini jer su njeni gasovi izuzetno otrovni i kancerogeni.

Da to je tacno, a ja bih dodao i da je ta samozastitna punjena zica za zavarivanje najgori proizvod u svetu zavarivanja danas, a da su punjene zice u zastiti gasa najbolji... Od ovoga izuzimam samozastitne punjene zice za tvrda navarivanja, one su specijalan slucaj.

I koliko sam ja razumeo iz ranijih korespodencija sa foruma na slucne teme, punjena zica se moze koristiti u kombinaciji sa gasovima, ali za samo njenu primenu bez gasova mora se menjati polaritet.
moras da razlikujes, radi se o potpuno razlicitim prooizvpdima: postoje samozastitne punjene zice-koriste se bez gasa i potpuno druge punjene zice koje rade u zastiti gasa (punjene rutilnim ili bazicnim ili metalnim prahom-i stvarno postoji citava paleta, tj koliko ima raznih vrsta elektroda ili klasicnih zica jos malo pa ima toliko i punjenih zica koje rade pod zastitom gasa. Cak postoje i bronzane punjene zice!) i punjene zice koje rade pod praskom (EPP postupak). Kada se koristi samozastitna zica treba je stavljati na - pol jer tada radi najbolje, ali ako se ostavi na + polu radice ali lose.

Hvala na iscrpnom komentaru. Ja cu licno poslusati vas savet sto se tice duzine dizne van sobe. A sve drugo, je velika nauka, i sigurno je vazna stvar za stvarno ozbiljne poslove. To ipak nije u domenu mog vikend interesovanja, ali lepo je kad covek svakog dana nesto nauci makar i informativno. A ipak sam bio u pravu sa promenom polariteta.

Welding,
hvala na iscrpnom odgovoru.
Kao sto sam napomenuo, u pitanju je jedan moj prijatelj, koji pravi malu kolicinu elemenata
i skoro svi se cinkuju.
Da rezimiramo, treba da kupi ili posebnu zicu ( bilo bi dobro znati oznaku te zice ) ili mjesavinu CO2 i argona, ili obadvoje.
Sama mjesavina i nije skupa, ali je tesko naci bocu kod nas ( Istocno Sarajevo ).
Potrazicemo zicu ako je bude bilo.
Jos jednom Hvala.

welding je u pravu , a punjene zice rutilnim praskom mogu da rade i na AC struji (direktno s trafoa) kao sto rade na onim malim aparatima NO GAS
Kada se sljaka ukloni celicnom cetkom moze slobodno da se cinkuje , zicu mozes da uzmes bilo koju i moze cist co2 ako je problem nabavka mesavine
pajapop - sva isparenja od varenja su stetna , nista mnogo nije opasnije zavarivanje sa punjenom zicom od zavarivanja oplastenim elektrodama (REL) , zato je vrlo bitno da se koristi zastitna oprema kako bi se to svelo na minimum

pozdrav

Procitao sam dosta knjiga o zavarivanju,neke sam iznajmio u biblioteci,a neke kupio na fakultetu,u svakoj isto pise"Mig-mag zavarivanje se vrsi primenom jednosmerne struje obrnutog polariteta(E+),ujedno se vrsi katodno ciscenje na osnovnom metalu".Imam katalog ESAB-ovih dodatnih materijala,gde izmedju ostalog u karakteristikama za mig-mag zice,na svakoj pise (E+),kupio sam njihovu punjenu zicu OK68.81,sa kojom radim ne menjajuci polaritet,jer i da hocu nemam mogucnosti da ga promenim,iako je profesionalni aparat od 400A.Unazad nekoliko godina redovno idem na sajam tehnike i nisam primetio da postoji mogucnost promene polariteta na mig-mag aparatima,ili prilikom demonstracija to niko nije pominjao.
Welding-i pojasni malo to sto si napisao za mig mag zavarivanje kada je zica na - polu,nije mi namera da sirim dezinformacije jer (opet napominjem) nisam to jos nigde procitao.

U pitanju je iskljucivo "samozastitna punjena zica za zavarivanje (spajanje)". Ona je projektovana da radi najbolje na - polu, a zasto je tako projektovana ne znam, nisam se udubljivao u tematiku, jer te zice licno ne volim, licno, ne smatram ih ozbiljnim tj dostojnim za upotrebu na konstrukcijama koje su odgovorne. Ali postoji veliki marketing jedne velike firme iz USA koja ih namece za upotrebu na mostovima, metalnim konstrukcijama na gradjevinama, rezervoarima, velikim cevovodima itd (tj svuda na otvorenom prostoru, sa izgovorom da se stedi gas, nema troskova satora tj zastite od vetra itd). ... pa cak ih je pod tim uticajem koristio jedan proizvodjac automobila iz USA (u svetu zavarivanja, smatrali su se najgore zavarenim kolima... zlobnici kazu da su zato i propali).

Druga prica su tzv "samozastitne punjene zice za (tvrdo) navarivanje". Njih koristim cesto i preporucujem ih.

Zica koju si ti kupio je najverovatnije "punjena zica za zavarivanje koja radi pod zastitom gasa". Ona se naravno koristi na + polu. (Oznaka 68.81 je oznaka za elektrodu tipa E 312).

Evo pogledaj uputstvo za upotrebu jednog aparata:
http://www.kemppi.com/inet/kem...ig_170_1910160_0920_om_en.pdf/$file/minarc_mig_170_1910160_0920_om_en.pdf

Na strani 12 ces naci kako se menja polaritet (rucno, kleme se premeste. Na aparatu koji mi imamo ovo se radi softverski, udje se u meni i pritiskanjem dugmica se izabere zeljeni polaritet...). Ovu mogucnost nemaju svi aparati ali neki imaju. Sto se mene tice oni koji imaju ovu mogucnost ne mogu se nazvati vise profesionalnim, prosto eto neki aparati proizvedeni zadnjih par godina imaju ovu mogucnost. Cak mi se cini da tu mogucnost imaju najcesce hobi aparati...

Ja licno ne volim ove "samozastitne punjene zice" dok "punjene koje rade u zastiti gasa" obozavam. Uglavnom se ne bavim hobi zavarivanjem pa kada i demonstriram neki aparat ne pominjem ovu opciju iako ga mozda ima, a iako imam i ove zice u radionici, nikada ih ne prezentiram...
Moje licno misljenje je da nisi nista propustio, osim same informacije...

Sada je jasna situacija,a kada bolje razmislim zavarivanje samozastitnom zicom bez gasa i nije mig-mag,vec je blize rel zavarivanju,mada imam i posebnu knjigu REL zavarivanje,ali ni tu se nista ne pominje,u svakom slucaju nikada me tako nesto nije posebno ni interesovalo,ali ko zna mozda nekada i zatreba.

Sazmozastitne punjene zice bolje je na - polu zato sto ima dublje uvarivanje, i da zavarivanje punjenom zicom nije mig-mag vec Fluxcore welding (zavarivanje) neki aparati imaju menjanje polova pored motora za transport zice koji se prikljucuju srafovima , ja sam na mom aparatu isto tako ugodio menjanje polariteta

pozdrav

Evo da se i ja nadovežem sa mojim skromnim iskustvom.Dobio sam na poklon i probu jedan mali kotur takozvane "no gas" žice.Probao sam samo jednom i zaukao ga.Kvalitet zavara-nula,šllaka,neko čudno praštanje,veliki dim(možda i otrovan).
Ali zato sam se oduševio(negde sam to i pominjao)sa punjenom žicom 309L koja sa kojom sam radio u CO2 gasu.Nešto poput elektrode UTP 65.spaja nerđajuće čelike međusobno,sa crnim čelicima i još koješta.Žica 1.2 mm može da radi na jako malim strujama,bukvalno lakše zakrpi rupu u tankom limu nego obična rutilna žica 0.8mm.Nedavno sam krpio onaj emajlirani kazan od stare veš-mašine(eh da sam to imao ranije dok sam se aktivnije bavio belom tehnikom),i verujte rezultat je zadivljujući,var je neporozan i nerđajući a što je najbolje od svega parametri mogu da se ušteluju da sam emajl po rubu vara ostane nerastopljen(male struje).

Ognjene trebao si promeniti polaritet , verovatno nisi imao dobar uvar pa su ti bili slabi varovi

pozdrav

Možda si u pravu,ali pošto ja zavarujem relativno malo i uglavnom unutra nisam dalje eksperimentisao a gas nije toliko skup da sad ganjamo tu neku uštedu.

Marko,
pojasni to oko varenja elemenata koji se cinkuju,vario sam i mesavinom Ar18%C02,pa opet nije htelo da se cinkuje,na kraju sam kupio pistolj za peskiranje,pa posle nije bilo problema.Ako imas neko resenje,bilo bi mnogo lakse nego sve peskirati.

Ucesce silicijuma u varu nevalja imati mnogo do 0.02%, Varovi za cinkovanje najbitnije da nisu porozni , jer ta mesta neće biti pocinkovana i iz njih će naknadno isticati kiselina-rđa i na to se neprihvata reklamacija, ciscenje metala rade u cinkari , ako ima cundera njega moraju mehanickim putem ukloniti i onda ako treba busotine za suplje materijale da se urade oni izbuse (za odzracivanje) i ide na hemijsko ciscenje pa na cinkovanje

pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao Marko Enter dana 24.06.2010. u 17:22 GMT+1]}

lele pa vi stvarno znate da varite,kazite za mene koji je dobar aparat da se ne kvari a da daje kvalitetan zavar,za autolimariju i deblje limove,a ta zica 1.2mm el moze za autolimariju,kakvi su telwin aparati po vama,samo vi meni odgovorite i bicu srecan ko kuce u liftu,pozz

welding, koju punjenu zicu preporucujes za obican tv lim 3mm debljine za zavarivanje u kratkom spoju u zastitnom co2 gasu? Pozicije su sve izuzev vertikale i nadglavne. prednost imaju zice koje su komercijalizovane tj lako se mogu nabavljati ( i stalno). pozdrav

Takođe pitanje za inžinjera a možda zanima i Ivicu.Nabavio sam povoljno veliki kotur punjene žice Filarc PV7130470 1.2 mm.Vertikalno i nadglavno vari bez problema čak bi se reklo odlično pa me interesuju karakteristike.Pozdrav!

Mislis li bas na punjenu ili obicnu, punog poprecnog preseka?
Ako bi zeleo bas punjenu, onda bi za tako tanak lim isla zica precnika 1.0 mm, dok bi ona 1.2 mozda bila prejaka.
Kod punjene, ako pricamo o rutilnoj punjenoj zici, zavarivanje ima smisla samo u spreju tj u tzv kvazi-spreju, besmisleno je raditi u kratkom spoju.

Ako zelis da radis u kratkom spoju, onda se moras odluciti za zicu punog poprecnog preseka, recimo da je cena onih boljih koje se mogu naci kod nas preko 180 din/kg+PDV. Za lim do 3 mm mislim da je bas puna zica najbolji izbor. Uz aparat koji ima lepo podesavanje impedanse, nece biti prstanja u CO2 gasu ako se i svi ostali parametri lepo podese. Ako zelis mogu na PP da ti posaljem predlog zice, da ih ne reklamiram ovde.

Nepoznata mi je ta zica. Filarc jeste jako cenjen proizvodjac ali ne mogu cak ni na netu da nadjem koja je to zica. Mozes li da napises sa etikete koji standard zica zadovoljava (pre svega ako moze AWS :....).

welding, interesuje me punjena zica za zavarivanje u kratkom spoju lima 3-5mm debljine. do sada sam isao zicom punog preseka recimo vac 60 od jesenica, a hteo bih koristiti zicu koja bi najvise odgovarala ravnim i ugaonim zavarima. Odgovarala bi rutilna ubedjen sam. Lenj sam da pogledam koju zicu na koturu od 5 kg punjene zice imam u radionici, kad sam je dobio odradjena je proba i to je to- zadovoljan sam sa zavarom prilicno ali nisam bio ubedjen u ekonomsku opravdanost te u odnosu na zicu punog preseka. Ako jos ima kakve oznake javljam koja je.

Evo šta otprilike piše na etiketi one punjene Filarc žice:Item No.2619127730
Lot:PV7130470
Classifications;
EN 758-T42 2 PC 1 H5,T 46 2 P M 1 H10
SFA/AWS A5.20;E71T-1C,E71T-1M

Da, to je rutilna punjena zica, za rad u svim prostornim polozajima. I radi i u mesavini Ar+18%CO2 i u cistom CO2 gasu. Probaj je na nekih 5-6 m/min i recimo 25V u cistom CO2 gasu, u horizontali, na nekim plocama od 3-4-5 mm debljine. To bi bili parametri za debljine 3-5 mm, kako trazi IvicaSarita, pa javi kako ide...

Zanima me podersavanje gasa pri co2 zavarivanju sa synergy aparatima, da li se sta razilikuje od obicnih?

Ne, isto je.

Mislio sam posto oni sami odredjuju brzinu zice, voltazu itd,pa reko mozda i gas. Hvala

Ne, ne, to se ručno podešava, sve u zavisnosti od vrste žice, prečnika, transfera. Isto kao kod aparata sa manuelnim podešavanjima.

Hvala...dobio sam od ujaka maltene nov aprat varstroj K 401 Synergy...a nemam pojma kako funkcionise,video sam podesavanje zice u zavisnosti od materijala, debljina zice i gas koji se koristi.sve se moze rucno namestiti a aprat ima i svoje programe kojima kontrolise brzinu zice i ostalo,pa sam mislio da kontrolise i protok gasa....