[ alxns @ 11.04.2010. 23:40 ] @
| Pozdrav, ima poveci broj slicnih tema na forumu i vecinu sam ih pregledao, medjutim nisam nasao precizan odgovor na ovo konkretno pitanje. Naime, razmisljao sam o samogradnji aparata za zavarivanje vec ranije (i pisao o tome na forumu), ali da ne duzim, u medjuvremenu sam kupio jedan polovan aparat sa prilicno masivnim transformatorom koji se ispostavilo da ima proboj na primaru (mada je i pored toga radio), pa sam odlucio da ga premotam ali i da mu malo promenim koncepciju i povecam snagu i kontrolu. Evo podataka: jezgro slagano samo od I limova, presek 50 cm2 Primar: Cu traka 5 x 1.4mm Sekundar: Ista traka ali cetvorostruko Moja ideja je bila da namotam primar na oba stuba jezgra a sekundar samo na jedan stub (preko primara). Ukupan broj navojaka primara da bude za 380V tako da, kada je prikljucen dvofazno, ceo primar bude u funkciji. Medjutim, kada je prikljucen monofazno (220V), posto tada koristi manji broj navojaka, da pomocu grebenaste sklopke i izvoda primara menjam odnos broja navojaka u funkciji sa jednog ili drugog stuba (kao na Rade Koncar aparatu) i tako dobijem grubu regulaciju (ovo samo kada radi na 220V jer na 380V radi ceo primar). Finu regulaciju sam mislio da radim pomicnim jezgrom (NE medjugvozdjem!), znaci da "jaram" ili kako se vec zove, gornju stranicu jezgra, ne uklapam u ostatak fiksno nego da je ostavim posebno, pa uz pomoc vodjica i navoja da je mogu primicati (do naslanjanja) i odmicati od ostatka jezgra, cime bi dobio rasipanje fluksa (povecanjem zazora). Prilozio sam skicu ove ideje. Hteo bih da cujem misljenja, tj. dali je ovo (pomicanje jezgra na ovaj nacin) dobar vid regulacije i dali ima nesto sto sam prevideo, kao na primer da bi to uticalo na smanjenje induktivnog otpora primara i vece zagrevanje ili neka druga mana? Jos jedna stvrar - oko proracuna broja navojaka i preseka jezgra. Imam ovde dosta teorijske literature u kojoj se sve uglavnom svodi na *N = 45 / S* (ili slicno) i na *P = S na kvadrat* za klasicna jezgra. Medjutim iz raznih fabrickih trafoa za zavarivanje znam da su tu uglavnom koriscene drugacije vrednosti, kao npr. *N = 36 / S * ili slicno, znaci dosta manji broj navojaka, kao i presek jezgra dosta manji u odnosu na nominalnu struju zavarivanja. OK postoji intermitenca zbog toga, medjutim nisam nikada uspeo da pouzdano ukapiram formule i parametre koji se koriste za proracun trafoa za zavarivanje. Bio bih vrlo zahvalan ako bi mi neko ukratko ovo pojasnio. Hvala unapred! Aco |