Kad je termo izolacija u pitanju - što više to bolje. Ako u momentu gradnje imaš finansijske mogućnosti, i ako planiraš podno grejanje - nemoj mnogo da se premišljaš nego uradi !

Ali, nemoj mnogo da pametuješ, i konsultuješ se sa "majstorima", te "... umesto ovog može ono ...", ili "... ne mora baš toliko i toliko ovoga ili onoga ...". Poštuj preporuke proizvođača i drži se njegovih uputstava ugradnje. Drugim rečima ako proizvođač kaže da je za tu namenu XPS 30, nemoj da ugrađuješ EPS 100. Ili bar: nemoj da ugrađuješ bez konsultacije sa proizvođačem.

---

Ovo drugo ti pišem zato što sam se naslušao kvazi-majstora koji su uvek bili pametniji od desetine inženjera tehnologije iz pogona proizvođača, i uvk su imali svoj metod rada koji je bio "bolji a jeftiniji".

Sve je to lijepo. I slažem se da je bolje ugraditi XPS, ali za 10cm XPS ispod ploče bi mi bilo potrebno 1350evra a za EPS 100 oko 500evra. Razlika je više nego primjetna. Na nekim sajtovima sam našao da se EPS može slobodno ugrađivati jer nije veliko opterećenje ali proizvođači je li preporučuju XPS jer imaju veću dobit na njemu. Poslao sam mail austrothermu sa ovakvim pitanjem pa čekam odgovor.

Pazi, moj komentar je principijelan. Dakle, ne znam da li EPS može ili ne može. Dobro je da si se obratio proizvođaču. S druge strane, nemoj da misliš da oni svesno obmanjuju kupce samo zbog veće dobiti, jer uvek može da im se desi da kupac ne kupi ništa. Onda im je dobit 0,00 - zar ne ?

Moj savet: ako nemaš dovoljno para, a proizvođač ne odobri primenu EPS, smanji debljinu izolacije na 5 cm.

Pre lansiranja proizvoda, u svakoj ozbiljnoj firmi se radi niz testova i utvrđuje kako će se proizvod koristiti. Ono šta ni jedan proizvođač nikako ne želi da mu se desi, to je da kupac reklamira proizvod, ili nedajbože da traži nadoknadu zbog učinjene štete. U konkretnom slučaju, korišćenje XPS (stirodur) je preporučeno od strane proizvođača, jer je u testovina dokazano da je otporan na takav i takav pritisak, takvu temperaturu, vlagu, isparenja, hemijske supstance. EPS (stiorpor) 100 je možda dovoljno dobar što se pritiska tiče, ali možda nije postojan na vlagu iz zemljišta ili neznamnija nešto drugo. (Naravno, ako proizvođač odobri - onda je sasvim OK.) Ne zaboravi koja šteta može da ti se desi ! Ako se stiropor ulegne sa jedne strane, cela kuća će da se iskrivi ! Hoćeš li onda biti srećan što si uštedeo 500 EUR ?

Na forumima se piše sve i svašta. Evo, na ovom ćeš da nađeš uputstva za 3-4 perpetuum-mobile mašina ! Ljudima nikad ne nedostaje pameti, pa je veoma lako i rado dele, posebno na forumima.

Odmah da kazem da se ne razumijem u nosivost stirodura, ali sam skeptican prema planu da u podrucju gdje se ploca naslanja na temeljne zidove stoji sloj stirodura izmedju ploce i nosivog zida.

Nosivost je kazes 2t/m2, a ti si racunao samo tezinu ploce. A sta je sa ostatkom kuce? Ako je nosivi zid sirine npr. 25cm to je onda cetvrtina kvadrata, sto znaci da ti ostaje 500kg koje mozes da natovaris na metar duzine zida. Kad uzmes koliko ima blokova od poda do plafona na metru sirine (cirka 5x5xh (h = visina u metrima)), pa onda betonski serklaz od gornje ploce, pa eventualno blokovi od gornjeg sprata ako ga ima, pa mozda opet serklaz ili vjencanica od krova, pa masa krova... nagomila se toga dosta vise nego sto je 500kg.

Dobro se sracunaj, sto kaze @Java nemoj da ti svaki "majstor" svoje teorije prosipa i dobro se informisi za kakvu je gradnju proizvodjac namjenio te savjete.

Nosivi zidovi imaju svoj temelj i coklu (temeljni zid), tako da oni ne opterećuju ploču. Jedino pregradni zidovi. Tu može biti nešto veće opterećenje, ali ne kao za nosivi zid. Eventualno na mjestima gdje se planiraju zidati pregradni zidovi mogu se postaviti table XPS-a što je opet daleko jeftinije nego kompletno postavljati XPS.
Mnogima je ideja postavljanja izolacije ispod ploče smiješna, ali kada djeca odrastu možda će nas pitati šta smo mislili pa je nismo postavili. Kuća se ipak pravi da traje. Bar 50godina.

Ma sve si u pravu. I što više mislim najvjerovatnije ću tako i uraditi! 5cm ispod ploče je bolje nego ništa. Temperaturna razlika između poda i zemlje je ipak manja nego temperaturna razlika unutrašnjost zida - spoljašnji vazduh, jer je zemlja na toj dubini rijetko kada ispod nule. Imajući u vidu da ljudi kod nas kad rade izolaciju zidova koriste 5cm EPS-F ili običnog EPS onda bi 10cm XPS ispod ploče zaista bio overkill. Ipak, kao što gore rekoh, jednom se to radi!

Dobra stvar foruma je upravo ovo: da se čovjeku razbistri kad čuje par različitih/drugačijih mišljenja!

Tnx!

Nisam siguran da razumijem sta hoces da kazes. Temelj i cokla su ispod ploce pa sigurno ne mogu da je opterecuju. pricam o Spoljnim zidovima koji idu od nulte ploce pa navise. Na njima ce da stoji serklaz od gornje ploce pa opet na njemu blokovi itd...
Sva ta tezina pada na donju plocu. Serklaz od gornje ploce prakticno ne nosi nista. On bi preuzeo tezinu svega onoga iznad sebe kad bi neko izbio one blokove ispod njega, ali do tog momenta sve je na blokovima ispod, zato sto serklaz ima neku svoju elasticnost prije nego se zategne i preuzme tezinu iznad sebe, pa taman da je to i 1mm dovoljno je da zid ispod trpi pritisak.

Dalje, nisam mislio da je kompletna izolacija ispod nulte ploce diskutabilna, nego samo tu gdje ploca nalijeze na nosive zidove. Za ostalo mislim da je ok. Od izolacije glava ne boli.

Odine,
koliko ja kontam ovdje se radi o plivajucoj ploci, koja nije vezana za temeljne grede, tj ne oslanja sa na njih.
Jednostavno izidas sve bez nulte ploce, onda postavis 1 do 2 cm stiropora vertikalno oko vanjskih zidova i nalijes plocu.
Koliko je meni poznato nulta ploca se ne naslanja na temelj nego ide unutra. U suprotnom moras je armirati isto kao i gornje ploce.
Kod takve konstrukcije bi svi unutrasnji zidovi bili ne na ploci nego na temeljnim gredama, a pregrade siporeksom ili slicnim laganim ispunama.

Pa... ako je plivajuca onda ok.
Ja sam mislio da se radi o klasicnoj ploci. Kad je rekao da je ploca odvojena od temelja, mislio sam da se izmedju njih horizontalno nalazi sloj tog stirodura, tj. da je na temeljnjoj cokli stirodur, pa preko ploca.

Mada, i kod klasicnih ploca, nakon nekog vremena zemlja koja je ispod se slegne, pa izmedju nje i zemlje bude neki sloj vazduha.
Zatim, kod ugradnje modernih grejnih instalacija, ako se ugradjuju u fazi zidanja, obicno se cijevi i ostalo vode kroz kanale izdubljenje u stiroduru na podu, sto je znatno povoljnije, jednostavnije i lakse nego da se kopaju zidovi.
Odnosno, podna izolacija se moze staviti i na podnu plocu, ne mora obavezno ispod. Sad vjerovatno ima i jedno i drugo svojih mana i prednosti, ali ja ne bih znao da ih izanaliziram.

Kod nas se izolacija najčešće i stavlja preko ploče a ne ispod. Ja ovo dok neki dan nisam vidio nisam ni znao da postoji. Problem sa našim metodom je, kako sam shvatio guglajući, hladni most ploča - zid, jer ploča je hladna odozdo, a ona je u kontaktu sa zidovima te se tu gubi toplota...Cilj je da se prekinu svi toplotni mostovi.

Danas sam dobio mail od Austrotherma. Bez mnogo objašnjenja kažu: samo XPS, ne može EPS. Tačka.

Ljudi znaju. Što bi mi lupali glavu :)

A šta mislite da li bi se iplatilo uraditi klasično ploču, kako mi to ovdje radimo, preko cokle a naravno ne izolovati samo taj dio što naliježe na coklu (temeljni zid)? Vjerovatno bi nakon nekog vremena nastupio problem, što neko reče, da bi se zemlja ispod slegla cent-dva i izgubio bi se efekat izolacije - jer izolacija mora da bude u kontaktu sa površinom, bilo da se radi o zidu ili ploči.

Ako bi prilikom polaganja tih ploca kroz njih provrtio neke duze srafove odozdo na gore, tako da siljati dio strci na gore iz tih ploca (kao kod onih kreveta od eksera na kojima spavaju Indusi, samo ne toliki broj naravno, dovoljno je po jedan na svaki cosak i jedan u sredini), ili jednostavno komad zice zakrivio na jednoj strani, a onda sa pravom stranom proburazio na gore i onda preko toga nalio klasicnu plocu, onda bi ostalo da visi na tome cak i ako se zemlja ispod slegne.

Cak stavise, najjednostavnije rjesenje bi bilo da te ploce privezes pocinkovanom zicom (da ne zardja tokom vremena) za armaturu od ploce, pa onda sipas beton.
Mada ja mislim da beton u nekoj mjeri prijanja za te ploce, tako da bi visile bez problema i bez toga.

Evo na slici se vidi kako moze. Ovo desno rjesenje gdje zica ne probija na donju stranu je mozda bolje, zbog eventualnog rdjanja. Jednostavno nekim zakrivljenim silom sprovesti zicu kroz xps tablu i privezati za armaturu od ploce.

A kolika je površina poda za ugradnju termoizolacije? Pitam zbog sebe. Koliko sam primetio, akcenat ste stavili samo na termo-izolaciju, a šta je sa hidro-izolacijom?



Može ako nema nameru da ugradi podno grejanje.



Da bi se prekinuli svi hladni toplotni mostovi između ploče ili cokle i zida, ako se radi sa ciglama ili blokovima, prvo se stavi hidroizolacija , pa onda jedan red ili dva reda se zida YTONG blokovima, pa onda normalno cigle ili blokovi.



@Odine D., moram priznati, prvi put čujem za to, tako da nemam predstavu o tome. Da li bi mogao malo detaljnije o tome?

Po pravilu, se između termoizolacije i gornjeg betonskog poda stavlja samo PVC folija, a nisam čuo da treba i armatura samo radi držanja termoizolacije što dodatno poskupljuje postupak rada.

Radi se o oko 100m2 korisnog prostora. Pošto sam sračunao da nemam dovoljno sredstava za završetak objekta (tj do pokrivanja) odlučio sam da nakon izlivanja cokle (temeljnog zida) stanem, tj. da ogdodim izlivanje nulte (mrtve) ploče. Razlog za ovo je što, pošto već neću zidati ove godine, imam više vremena da se sama zemlja slegne što bolje, da se ne bi desilo da se izolacija odvoji od ploče (odozdo). Dogodine, kada budem krenuo sa radovima, unajmiću vibro-žabu da dodatno nabije teren, prekriti preko zemlje 10ak cm krupnog šljunka (da spriječim penjanje vlage), pa onda par cm sitnog (da izolacija na bude na krupnom šljunku), pa preko toga građevinsku foliju u dva sloja, s tim što ću rubove/sastave folije zalijepiti (nisam još odlučio kojom trakom). Preko toga ću postaviti izolaciju, pa preko nje opet foliju (da ne bude u direktom kontaktu sa betonom - najviše zbog samog izljevanja). Na to ću da položim mreže, pa onda izljevati. Najviše me zabrinjava samo izljevanje jer ne planiram kupovati beton (zato što je gotovo 50% skuplji) već ga miješati ručno - tzv. moba (radna akcija) kao što sam i do sada radio - sa 10ak drugara i 2-3 mješalice. Bojim se da mi kolica ili distanceri koji drže mreže odvojene od dna za par cm ne oštete izolaciju prilikom izljevanja betona.

A sad jedno pitanje. Da li se može, kao što eloiza reče, ići jedan red sa ytongom pa onda nastaviti sa klasičnom blok-ciglom? To mi nije nikada palo na pamet, niti sam to gdje vidio.

To sam već spomenuo kao ideju na sličnoj temi još pre godinu dana, i sad čekam stav da li može takav postupak zidanja da bi se prekinuo hladan toplotni most od zida prema cokli ili nultom podu.



Otkud sad pa ta folija u dva sloja?

To nije spomenuto u mom projektu "Naš stan" i lično mislim da je to nepotrebno (mada nisam merodavan za te stvari i konačnu reč prepuštam stručnjacima) tj. zalije se samo beton bez armature direktno na šljunak baš kako sam uradio prema projektu. Posle toga na betonski pod se stavlja hidro-(bitulit i terpapir ili neki drugi bolji i trajniji postupak) i termo-izolacija, pa onda PVC folija i preko te folije se zalije cementni estrih takođe bez armature kao pod.



Što se tiče mreže i distancera, neka stručnjak da svoj stav o tome.

Umesto da se izoluje čitava površina temelja meni je logičnije da se izoluje samo perimetar, tj. unutrašnja strana cokle. Pošto toplota ide od toplog ka hladnom ona će krenuti na dole. Pošto je dubina temelja barem 80 cm, onda će toploti trebati da pređe svih 80 cm. Osamdeset santimetara zemlje je samo po sebi lepa izolacija. Ako je zemlja podjednak izolator kao cigla onda osamdeset santimetara zemlje je barem kao 12 cm stiropora. Takođe tih 80 cm služe kao akumulator toplote (kao TA peć). Nemojmo zaboraviti da je toplota zemlje na 1 m dubine minimum 5 C° tokom čitave godine. Toplota se sporije kreće od toplog ka hladnom ako je razlika u temperaturama manja.

Dole je slika građenja jedne kuće u Rusiji koju sam uzeo iz jednog reklamnog filma. To je reklamni film za Ytong blokove. Sama kuća je građena blokovima od 38 cm, a pogledajte šta su od izolacije stavili ispod nulte ploče - samo stiropor 5 cm po perimetru.


Edit: Sada kad sam malo razmislio vidim da bi bilo bolje staviti stiropor sa spoljne strane cokle. Na taj način bi se sprečilo da toplota kroz noseće zidove beži u hladno zemljište. To bi bilo mnogo pametnije.

_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 07.09.2010. u 20:59 GMT+1]}

Nisi baš jasan. Uzmimo primer da je visina temelja 50 cm i visina cokle 55 cm, a od toga viri cokla iz zemlje 25 cm, na kojoj je dubini temelj?



Upravo tako kako zahteva projekt "Naš stan" za pasivnu kuću, ali da li si siguran da ne postoji toplotni most od toplijeg zida (giter blokovi) preko nearmirane betonske cokle ka hladnijoj zemlji? Nisam ubeđen da ne postoji toplotni most.

50 cm + 55 cm - 25 cm = 80 cm
U svakom slučaju mislim na dubljinu zemlje kao na mojoj slici (visina braon kvadrata).



Naravno da postoji, ali toplota bi morala da se spusti na dubinu od 80 cm. Na toj dubini temperatura zemljišta je minimum 4 C°. Da bi se toplota spustila dole treba da prođe kroz metar betona/bloka, a to je samo po sebi izolacija kao desetak santimetara stiropora. Znači, imamo topli most koji i nije baš nešto velikog kapaciteta. Slika dole pokazuje kakav je toplotni kapacitet ovog mosta. Ovde se cokla/temelj ponaša isto kao i zemlja ispod kuće. Em je sama po sebi izolator, em je toplotni rezervoar, em toplota koja kroz nju prođe ide tamo gde je zemljište već toplo.

?!

Meni se čini da toplota ne ide u dubinu od 80 - 100 cm nego ide u širinu ka hladnijoj zoni najkraćim mogućim putem.

Tačno tako, uvek ide ka najhladnijoj zoni. Upravo zato i stavljamo stirodur (stiropor ne podnosi vlagu) oko cokle/temelja. Sada je toplota zarobljena i nema kuda da ode.

Postoje tzv. plivajuce ploce - to su one sto leze na podlozi i nisu nicim vezane za okolne vertikalne zidove koji je okruzuju. Moguce da za njih ne treba armatura ako je podloga dovoljno utabana tako da je sigurno da se nece jos nabijati - sto bi bez armature dovelo do ugibanja i pucanja te ploce.
Medjutim i kod tih plivajucih ploca ljudi obicno stavljaju armaturu u nekoj mjeri, vjerovatno zbog moguceg ugibanja zemljane (sljuncane) podloge na kojoj ploca lezi.
Stvar je u tome - koliko god ti nabijao zemlju - ona ce se malo ulegnuti, pa makar i nakon 5 godina. Posto je beton krt materijal, dovoljan mu je i mali hod pa da ispuca.

Druga vrsta podnih ploca su one koje se oslanjaju na coklu i prakticno u konstrukciji njih i one ploce koja ti je plafon (ako gore ima sledeci sprat) nema nikakve razlike. Takva je ploca kod mene u prizemlju. Betonskim blokovima je od temelja podignut zid (ca 60 cm iznad zemlje, jer imam "fobiju" od vode i vlage). Zatim je izbetonirana armirana cokla i onda sve natrpano zemljom tako da bude ravno sa coklom. Zemlja je nabijena u nekoj mjeri i dodat jos sloj sljunka odozgo i onda je polegnuta armatura tako da prelazi i preko betonske cokle i na kraju nalivena ploca. Vec poslije par mjeseci sam izbusio rupu u toj ploci da vidim sta se "zbiva" ispod i zemlja se vec bila "odlijepila" par centimetara, a to se moglo osjetiti i po zvuku ploce koja zvoni "u prazno" kad je necim kvrcnes, sto znaci da prakticno visi u vazduhu, jednako kao i plafon.

Tako da, meni se sad izmedju te ploce i tla nalazi sloj vazduha. Ima i neka plasticna folija koju sam turio ali to u principu ne znaci nista, posto je zemlja ispod ploce suva kao barut, a i pitanje je koliki je zivotni vijek te folije. Termo izolacija ce ici sa gornje strane, a coklu i plocu razdvaja sloj bitumena kao hidroizolacija.

@ljiljanm
U nabijanje zemlje kojekakvim "zabama" i "vibratorima" nemoj mnogo da se uzdas. Nagledao sam se tih sprava i uglavnom mogu nabiti samo krajnje rastresitu zemlju, a i to vrlo slabo.
Medjutim i za to postoji rjesenje - a to je nalivanje vodom te zemlje koja treba da se slegne. Ako ipak budes nabijao tom spravom, uzmi poslije toga crevo i natopi tu zemlju dobro sa vodom, kao da je poplava. Kad voda otekne dole kroz zemlju vidjeces da ta masinski "utabana" zemlja moze da potone jos 20-30cm i to samo od tog nalivanja!
E to je ono sto bi se i bez vode desilo samo nakon nekog duzeg vremena. Sto je vise budes nalivao vise ce da se slijeze, ali to moze i da potraje malo, posto cekas neko vreme (dana/nedelja...) da se to blato osusi, pa opet nalivas....

E sad, ako planiras da ti po toj dole ploci idu kojekakve instalacije, npr. creva od centralnog grijanja, onda dobro razmisli da li hoces plivajucu plocu, jer ona ako "otpliva" i pola centimetra moze da prekine neku cijev, ili je otkaci od radijatora i eto belaja...
Vjerujem ja da se sve to moze uraditi kako treba, ALI.... ipak je ovo Srbija - zemlja u kojoj se postaje majstor-zidar kad ti nista drugo ne ide od ruke, i u kojoj se mozes slikati za odstetu ako nesto ne ispadne kako treba. Zato je najbolje drzati se opcija u kojima je najmanja vjerovatnoca da nesto krene naopako.

Tehnički je moguće izvesti stirodur termoizolaciju samo oko spoljašnje strane cokle počev od vrha temelja pa na gore, a unutrašnja strana cokle ostaje "gola" tj. netermoizolovana i tako se stvori toplotni most ka unutrašnjoj strani hladnije zemlje ispod hladnog betonskog poda (pogledajte crtež u mom prethodnom postu).

A zašto ne bi bilo izvedivo radi prekida toplotnog mosta staviti na coklu prvo red YTONG blokova, koji ima mnogo bolja termoizolaciona svojstva od giter bloka, pa onda normalno nastaviti zidanje sa giter blokovima do pune visine?

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 08.09.2010. u 10:19 GMT+1]}

Kao što slika pokazuje gde god da krene toplota naići će na značajan otpor.


Ja ne vidim nikakvu prepreku da se ovo izvede. Ytong je po svom sastavu nekakav "penasti beton/malter". Ytong je dovoljno jak. Jedini problem sa Ytongom je što hoće da povuče vlagu mnogo više od giter blokova pa je potrebna dobra hidroizolacija.


_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 08.09.2010. u 13:50 GMT+1]}

Prema projektu, starim preko 25 godina, betoniranje cokle obavezno mora da bude sa aditivom za vodonepropustljivost betona, a pre zidanja vrh cokle se premaže bitulitom pa onda ter-traka.

Kad smo već kod tog aditiva....

Našao sam za sada dva proizvođača: Dramin sa proizvodom Izolit 3 Aquabond i Sika sa proizvodom Plastocrete N. Za šta čovjek da se odluči? Cijena je približno ista. U uputstvu za prvi piše da se dodaje 0.7% do 2% na količinu cementa, a za drugi piše 0.5% (bez opsega) na količinu cementa.

Svuda piše da se malo više treba miješati beton, da se što manje dodaje vode u smjesu (tj da tzv vodocementni odnos bude oko 0.4-0.5) i da se koristi beton što veće marke. Ne znam kako ću uspjeti ispratiti majstore u svemu tome jer planiram da sipam ovo u burad iz koje se uzima voda (ovi aditivi su u tečnom stanju i u uputstvu i preporučuju da se sipa u vodu). Da li mi neko može reći koliko litara vode bi onda trebalo ići na jednu mješalicu. Vidio sam da radnici to sipaju onako otprilike, po par litara. Koliko je to važno da se isprati sa količinom vode? Drugi problem je što vodu dok koristim iz buradi, istovremeno ih punim crijevom, tako da ne mogu znati koliko vode se potroši, pa tako ne mogu ni znati koliko aditiva da sipam u vodu.
Što se tiče marke cementa je li to ono Portland 350 i Portland 450? Da uzmem ovaj 450. U stovarištu su mi rekli da je razlika samo u brzini vezivanja. Tj. da je ovaj 450 (koji je 10% skuplji) brže veže, pa je pogodan za betone koje se spravljaju pri hladnijem vremenu.

Sve neki praktični problemi. Inače što se tiče praktičnog iskustva, ovdje ga kod mene nema niko. Čak u Bijeljini nema nigdje ni da se kupi aditiv već moram da idem u Loznicu.

Puno pozdrava!

Šta znači "beton što veće marke"?

Kao sto si sam opisao, to nije dobar nacin doziranja, neces znati koliko si dodao aditiva. Sika - 0.5 % na kolicinu cementa, ako u mijesalicu ide 1 vreca (velike mijesalice namijenjene za izlivnje ploca), dodati 250 grama aditiva
(koji je tecan = odredjivanje koliko je to aditiva na sledeci nacin - kupis aditiv ranije, naspes u jednu bocicu od pola litra, uzmes tu bocicu i posudu kojom ces na gradilistu dodavati aditiv, odes u lokalnu prodavnicu voca i povrca - jer imaju digitalne vage - stavis posudu, tariras vagu, dodajes aditiv do 250 grama, flomasterom zabiljezis na posudi koliko je to, uzmes telefon prodavacice ako je zgodna :-)).
Koju marku betona - ako hoces kvalitetniji beton, koristi cement marke 42. Napomnuto je na sikinom sajtu da se koristi beton marke 300 sa portland cementom. Ako koristis ciment marke 32(najcesci cement, ovaj koji se najcesce koristi, bar kod kuca), i dodas u njega pijesak 3:1, dobices marku ispod 300! Ako koristis cement marke 42, dodas istu kolicinu pijeska, dobices marku betona 300. Razlika nije samo u brzini vezivanja, vec i u cvrstini beatona

Ovo objasnjenje sam dobio od rodjaka koji je gradjevinski inzinjer, samo ga prenosim dalje.

A sta mislite da se ispod nulte ploce kao izolacija postave bale slame?
Najveci problem je obezbediti da ispod ploce bude suvo i da bale budu uz ploce i posle nekog vremena kada se zemlja slegne?
Keficijent toplotne provodljivosti 45cm slame je 0.13W/m2K sto je ekstra.
Mislio sam ispod nulte ploce izliti beton 2cm i premazati bitumenom pa na to staviti tvrdo zbijene bale slame i preko toga izliti plocu.

Nisam siguran, ali verovatno bi bio jedinstveni slučaj. Šta kad slama istruli ?

Slama moze da izdrzi vise od 1000 godina ako je suva. Nalazili su u starim grobnicama.
Postoje kuce koje imaju trscani krov star 150 godina i jos je dobar.
Stare kuce po Vojvodini imaju tavanicu mesanu od slame i blata.
Ljudi grade kompletne kuce od slame gde su zidovi od bale.
Bitno je samo da nema vlage.

Znam ja to. Slamnati krovovi postoje od najstarije ljudske zajednice, sve do današnjih dana. Kad na bilo koji način propadne slama na krovu - zameni se relativno lako. Ali, kako biti 100% siguran da će slama ispod nulte ploče ostati suva. Kako ćeš da zameniš slamu, ako, eto, iz bilo kog razloga nekako prodre vlaga. Dal' od zemlje, dal' od vodovoda / kanalizacije (pukne neka cev), dal od neke jače kiše / poplave ... Kad ti propadne slame ispod nulte ploče - slegne se nulta ploča, i možeš da se iseliš.

Nego, gledao sam na TV (ima tome dosta godina) gde se ispod nulte ploče rasproste neki materijal, na izgled sličan kao tucanik za prugu (dakle, sličnih dimenzije), ali nije kamen, već 'bemliga štalije. Dal neki kvarcni kamen, ili neka šljaka iz livnica ... Nešto tako. I preko toga beton, i osigurava veliki procenat zadržane energije. (probaću da izguglam, znam da su Nemci bili u pitanju)

Ali mislim, da se veoma slični efekti (ako ne i isti) mogu postići mnogo jednostavnijim i jeftinijim savremenim metodama: termoizolacija stirodurom / stirporom iznad nulte ploče, a ispod košuljice.

'68.-me godine je moj otac zidao kuću i na svim kritičnim mestima, što zbog opterećenja ploče, što zbog termo izolacije, koristili smo šljaku sa obližnje železničke stanice, koju su tu, na za to određeno mesto, ostavljale parne lokomotive.
Trebalo je samo kirajdžiji platiti utovar i dovoz, šljaka je bila džaba.
Lili smo od nje i šljaka blokove, mešajući u istom odnosu sa cementom kao i što bi šljunak, i to kasnije koristili za zidanje zidova.
Bio je to FANTASTIČAN građevinski materijal.

Slama u trska nisu ni slične!

Slama (zobena) se mešala kao armatura da žuta zemlja ne popuca.
Lošćena trska nije higroskopna pa se osim krovova koristila kao armatura pri nabijanju zidova

Svakako da izloacija poda vredi, jer se mnogo vise toplote gubi u kontaktu tela sa zemljom, nego sa vazduhom.

Kad smo kod abijanja podloge, nabolje je da se nabije, npr. u jesenje vreme, i onda da se ostavi tako preko zime i proleca, jer ce se vremenom usled atmosferskih uticaja, nabiti poprilicno.

Evo mog primera kako je kod mene to izvedeno..............

Oko 30-40 cm je postavljen sloj separisanog-opranog, sljunka-kamen -iberlauf razlicitih dimenzija .......ali PESAK ne sme nikako da postoji cak ni u tragovima --- zato jer pesak vuce vlagu-vodu na gore i tako se prenosi vlaga na plocu .Posle toga se radi sloj " mrsavog betona " preko toga se radi hidro-izolacija pomocu kondora--prvi sloj kondora-manje debljine- se ZATAPA sto je vise moguce pa se onda radi drugi sloj KONDORA.Posle toga ja sam stavljao falcovani stirodur 3-trojka,pa u mom slucaju armaturna mreza RF 8 pa se onda nalije betonom ta ploca.Ovaj prvi sloj koji cini kamen-iberlauf je JAKO VAZAN jer on NE-dozvoljava da se vlaga penje na gore- PAMETNI ljudi su ovo koristili i pre nego sto su se pojavili materijali za hidro-izolaciju.Ovaj sloj kamena je OBAVEZAN a sve ostalo koliko ko ima para i mogucnosti..............a posle unutra moze da se stavlja sta ko hoce ali VODU-VLAGU treba SPECITI pre dodira sa plocom.