Mozes li malo pojasniti ovo ,gde si video, kako to ide jer prvi put cujem za to.poz

Pa tanji limovi se u TIG-u uglavnom zavaruju bez dodavanja žice.

Tanji prohrom se u tig-u vari bez dodavanja zice,ali zica treba da bude uvek u pripravnosti i po potrebi da se doda,najcesce na pocetku zavarivanja da bi se lakse spojile strane koje se zavaruju,dok se posle samo stapaju jedna za drugu,a na mestima gde je zazor malo veci doda se i zica.Kada varim aliminijum uvek dodajem zicu,jer nece tako lepo da se stapa kao prohrom,tj kod dc tig-a je el.luk kao nacrtan i lako se kontrolise dok je kod ac struje to skroz drugacije i potrebna je velika vestina.

da moze se zavarivati bez zice , to se zove flisovanje . kod tanjih prohrona 0,33 radio sam za ulozak u pumpi za grejanje gde je zahtevan zavar i nesme da bude debeo zavar zbog prostora . sta tebe muci koja debljina materijala je upitanju?

A kada se vare limovi stranice mogu da se iskantuju (saviju) u L i onda se samo prodje elktricnim lukom i stopu se ivice

pozdrav

TIG POSTUPAK - ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE NETOPLJIVOM ELEKTRODOM U ZAŠTITI INERTNOG GASA

Elektrolučno zavarivanje netopljivom elektrodom u zaštiti gasa je postupak spajanja metala topljenjem i očvršćavanjem dela osnovnog metala i dodatnog metala (žica za zavarivanje - ako se koristi), pri čemu se kao zaštita koristi inertan gas (aktivni gasovi ne dolaze u obzir jer bi izazvali oksidaciju vrha elektrode), sl. 0.



Prednosti:
· Vrhunski kvalitet spoja, bez grešaka
· Nema rasprskavanja - dodatni metal se topi u metalnoj kupki, ne prenosi se kroz luk
· Moguća primena i bez dodatnog metala
· Odlična kontrola (oblika) korena
· Precizna kontrola parametara zavarivanja
· Primenljiv na veliki broj osnovnih metala
· Dobra kontrola izvora toplote i načina uvođenja dodatnog metala
· Nema troske
· Bilo koji položaj zavarivanja
Mane:
· Relativno mala toplotna moć i produktivnost
· Zahteva se posebna obučenost zavarivača
· Teškoće u zaštiti zavarenog spoja pri zavarivanju na otvorenom

Vrste i izvori struje

- jednosmerna struja (JS) i/ili naizmenična struja (NS)
- JS se koristi za sve osnovne metala, osim za Al, Mg i ostale metale sa tvrdim oksidima za koje se koristi NS
- strmopadajuća statička karakteristika
- noviji izvori struje: tranzistorski ili tiristorski, omogućavaju zavarivanje u ciklusu (startovanje, pulsiranje jačine struje i zaustavljanje luka)
- JS izvori su obično sa trofaznom strujom - uniformno opterećenje električne mreže
- NS izvor obično ima i JS
- stariji izvori NS sa jednofaznom strujom - nesimetrično opterećenje električne mreže
- noviji izvori NS manje mase (manji transformator i induktansa) - sa tranzistorima (invertori), sa dvofaznim priključivanjem i uniformnim opterećenjem električne mreže

Kod TIG postupka se najčešće koriste naizmenična struja (NS) i jednosmerna stru ja direktne polarnosti (JSDP). Uticaj vrste struje na oblik šava izveden TIG pos tup kom je pri ka zan na sl. 1. Jedno­smerna struja di rek t ne polarnosti daje najuži i naj dublji šav, sl. 1a. Toplota pri zavarivanju se ras po re đuje približno 1/3 na elektrodu, a 2/3 na osnovni materijal. Jonizovane čestice su us me re ne od materijala ka elektrodi, a elek t ro ni od elektrode ka osnovnom mate rijalu, tako da se ne dobija efekt površinskog čišćenja teškotopljivih ok si da, kao što je to slu čaj kod jednosmerne struje indirek t ne po larnosti (JSIP), sl. 2a. Stoga se jedno smernom strujom di rek t ne polarnosti za va ru ju metali kod kojih efekt čišćenja nije potreban (čelici, nikal, bakar i njihove legure).
Indirektna polarnost daje najširi i najplići šav, sl. 1b. Toplota pri zavarivanju se ras poređuje suprotno prethodnom slučaju, odnosno 2/3 na elektrodu, a 1/3 na os nov ni materijal, što je neracionalno i daje nestabilan luk. Iako jednosmerna struja indirek t ne polarnosti, zahvaljujući kretanju elektrona od osnovnog materijala ka elektrodi, pro iz vodi efekt povr šin skog čišćenja teško top ljivih oksida, s obzirom na navedene nedos tatke njena praktična pri me na je bez na čaj na, a za zavarivanje aluminijuma i nje govih le gura se koristi naizmenična struja.

Uređaj za zavarivanje

Uređaj za zavarivanje TIG postupkom je prikazan na sl. 10; njegovi osnovni elementi su: izvor struje, boca (ili boce) za zaštitni gas, sa odgovarajućim ventilima, gorionik sa netopljivom elektrodom, paket creva za dovod argona, rashladnu vodu i električni kablovi.
Izvor struje je po pravilu strmopadajuće statičke karakteristika, kao kod E pos tup ka, da bi slu čajna promena dužine luka što manje uticala na jačinu struje. Ako se napaja na izmeničnom strujom, uređaj treba da proiz vodi simetrične, odnosno uravnotežene ta la se struje.
Pištolj za zavarivanje treba da ima dovoljan strujni kapacitet da se ne bi pregrevao, a po pra vilu se hladi, vazduhom ili vodom. Sastavni deo pištolja je mlaznica, čiji oblik bitno utiče na efi kas nost zaštite. Mlaznica treba da ima takav oblik da isticanje zaš titnog gasa bude bez tur bu len cije, a da pri tome bude što udaljenija od mesta zava ri vanja, da bi zavarivač imao bolji pregled.
Creva za dovod zaštitnog gasa treba da budu od specijalnog plastičnog materijala uko li ko se ko ris ti He, čiji su atomi toliko mali da kroz obično gumeno crevo difunduju u oko linu. Osim na ve de nog, uređaj za TIG zavarivanje često ima i ele men te za re gu li sanje ja či ne struje, uspos tav ljanje luka bez dodira vrha elektrode o rad ni komad, auto matsko ot va ra nje i zat va ra nje pro toka argona i rashladne vode, VF ge nerator i kon den zatorsku bate ri ju, a u slučaju TIG zavarivanja sa zagre ja nom žicom postoji i dodatni element za elektrootporno zagrevanje žice.