žutokljunac:  A znaš li šta je sa tih 20 milijadri sve izgrađeno? A šta je izgrađeno sa ovim vašim novim dugovima. Jedino što su Hrvati izgradili savremene auto-puteve.
I koji ti ceh plaćaš, majke ti? Da ga nije bilo preko 2 miliona Beograđana ne bi imalo gde da živi, niti bi imali stanove, niti puteve, niti bi imali gde da rade, već bi imali prašnjavu palanku sa 400 000 duša. Dogurali bi do milionče, max.

mmix: Pa opet na izborima ne glasate za Joskinu komunisticku partiju. Sto, ako smem da pitam? Mislim, ovde na forumu ste zaljubljeni u lik i delo starog ali kad dodje vreme da se glasa KP ne predje ni cenzus?

mmix: Nisam ni rekao da se nije radilo, vec da se radilo manje nego se realno stvaralo vrednosti. Ja ne znam sta ti radis pa radis manje za vise para, ali ja radim vise za manje para i svi ostali za koje znam takodje rade vise za manje para, komparativno u vidu kupovne moci. Te pare su morale da dodju od negde i svode se na gazdine pregovore. Ruku na srce, to mu je bio dobar dil mada nas je zakopao odbijanjem da udje u EU kad se formirala, i te pare je uglavnom upumpao u izgradnju pre nego u potrosnju pa je koliko toliko ostalo iza njega iako je preplaceno. Kurslus u glavama ljudi je nastupio posle kad su se navikli na dobru kintu.

Java Beograd: Dakle, ne samo da nisu gradili nove pruge, nego su ovi sadašnji uspeli da nebrigom, nemarom, javašlukom i neradom skenjaju i ono što im je ostavljeno na korišćenje !

žutokljunac: Ako se radilo manje nego što se stvaralo u vidu neke relne upotrebne vrednosti, onda je ta razila morala da se plati, tj.da se zaduži.

jericho1405: Ne ceznu ljudi ovdje za komunizmom, vec za uredjenijim i odgovornijim drustvom kakvo je, recimo, tada postojalo.

Java Beograd: 
Rad, red i poredak. To je ono što iskonski treba svakom građaninu, svake zemlje na svetu. Potreba koja je duboko zapisana u ljudskim genima.

Onaj: Zelja za radom mislim da bas i nije zapisana u genima...

Izvoljski: Da su njih dva uspela da udju u BG 1944. a ne vas zagorski kepec nije uopste potrebno biti genij pa pretpostaviti kuda bi isla Jugoslavija. ..

svim ljubiteljima broza zelim da mu se sto pre prikljuce. U paklu !

maliradojca: Bandit je odgovoran za smrt Srpske gradjanske klase, intlektualaca i vojske.

Izvoljski: nije mi jasno da i jedan razuman Srbin moze broza zlikovca pretpostaviti Kralju i Marsalu Mihajlovicu. Da su njih dva uspela da udju u BG 1944. a ne vas zagorski kepec nije uopste potrebno biti genij pa pretpostaviti kuda bi isla Jugoslavija. Put demokratije i trzisne privrede bez zaglupljivanja naroda propagandom vec zivot na realnim osnovama, ne svoj put sopstveni u propast vec zajednicki put sa ostalima i dr...

Josip Broz Tito - mrak ili svetlost Balkana?

Prilicno sam dugo razmisljao da li da postavim ovu temu, jer sta god da covek napise, izlaze se ne samo verovatnoci da ce biti napadnut ovde, nego i riziku da, prikazujuci stvari samo delimicno i nepotpuno, i sam uoci propuste u vlastitim tezama. Nema sumnje da je Tito bio diktator. Medjutim, i njega licno i njegovu diktaturu treba sagledavati u svetlu vremena i istorijskom periodu u kome je ziveo i radio. Prakticno, Tito je kreator druge Jugoslavije. Ideja Jugoslavije nastala je mnogo pre njega, jos pocetkom XIX veka, kada su neki od najprogresivnijih umova zamisljali zajednicku druzavu juznoslovenskih naroda istog jezika, slicnih tradicija i kulture. Na razvalinama koje su preostale nakon II svetskog rata, Tito je vaskrsao ne samo Jugoslaviju kao drzavu, nego i jugoslovensku ideju. U prvoj fazi, u periodu konsolidovanja te drzave, bio je okrutan i nemilosrdan; Srbi pominju hiljade pobijenih 1944. u Beogradu (i ne samo u Beogradu), Hrvati pricaju pricu Blajburga, a i svi drugi, danas, imaju neku svoju pricu. Medjutim, mereci to sudom onog vremena, ne treba zaboraviti da se slicna prica dogadjala i u drugim evropskim zemljama, nakon oslobodjenja od nacizma; primer za to je i vrlo demokratska Francuska, gde su bez suda i sudjenja izravnavani ratni racuni. Tito je od pocetka vrlo dobro sagledavao opasnost nacionalizma i zato ga je "za svoga vakta" uterao u misju rupu. Tu nije pravio nikakve razlike i progonio je nacionaliste, kako srpske, isto tako i hrvatske i svake druge provenijencije. Tito je bio iskreno podrzan od vecine gradjana (ili bolje receno naroda) pokojne Jugoslavije. Oni su, u vecini, dolaskom njegovog sistema, dobili nesto bolje nego sto je pre toga postojalo.

Posle smrti Staljina i nakon normalizacije odnosa sa SSSR-om i unutrasnja represija znatno je popustila. U to vreme Jugoslavija je vec imala bogate veze sa zapadnim svetom, a i obilna, pre svega vojna pomoc Zapada, dodavali su unutrasnjoj i spoljnoj stabilnosti. Medjutim, tokom tog perioda (pedesete i sezdesete) privredna stopa rasta Jugoslavije bila je medju najvecima u svetu i porediva sa stopom rasta "azijskih tigrova" 10-15 godina kasnije. Nije tacno, nije istina i ekonomski pokazatelji ne potvrdjuju da je Jugoslavija bila drustvo koje je zivelo na stranim kreditima. Krediti jesu bili ogromni, ali su Jugoslaviju drzali u grupi srednje zaduzenih zemalja, u odnosu na godisnji nacionalni proizvod. Medjutim, jugoslovenska privreda je radila, proizvodila i izvozila robe i usluge; mnogo godina imala je polozaj "najpovlastenije nacije" u trgovini sa SAD, a i EU (EEZ) je privilegovala Jugoslaviju u trgovinskim odnosima. Tome je, sasvim sigurno, u najvecoj meri doprinela vrlo kompetentna diplomatska sluzba tadasnje SFRJ koja je u najboljem smisli stitila i promovisala interese vlastite zemlje. Jugoslovenska roba siroke potrosnje preplavila je zemlje istocne Evrope, na trzistima zapadne Evrope jugoslovenski proizvodi normalno su bili prisutni, gradili smo brane i luke po Aziji, Africi i Juznoj Americi, uopste, izvozili robe i usluge sirom sveta (pri cemu izvoz naoruzanja nije bio uopste zanemarujuci). Pomagala je Jugoslavija progresivne pokrete u svetu, pomalo stitila svetske teroriste (Karlos i jos po neki), ali ukupno, zivela je uspesno i kompatibilno sa svetom i bila je deo sveta, a u medjunarodnim odnosima njen je glas znacajno prevazilazio njenu ekonomsku snagu i broj stanovnika. U Titovo vreme Jugoslavija nije bila zemlja koja je mogla da sluzi kao primer u zastiti ljudskih prava, ali to, istorijski, i nije bilo vreme kad se o ljudskim pravima mnogo govorilo cak ni na Zapadu. Prica o ljudskim pravima pocinje tek sedamdesetih, sa Helsinskom konferencijom i tzv. "trecom korpom", a Jugoslavija je tu bila potpisnik. U Jugoslaviji se, takodje, ni sudije "nisu drzale zakona, k'o pijan plota" (Titove reci), ali nije, osim u politickoj sferi, ni bilo ozbiljnijeg bezakonja; obicni gradjani ziveli su mirno, drzava ih nije terorisala, ali ih je zato stitila.

Unutrasnji politicko-ekonomski sistem zvan "samoupravljanje" predstavljao je, kako je vreme prolazilo, sve vise ekonomsku i politicku kocnicu brzem i daljem razvoju zemlje. Ovo je narocito doslo do izrazaja nakon donosenja Zakona o udruzenom radu, politicko-ekonomske travestije koja je imala ogromne posledice na dalji ekonomski razvoj zemlje. Sedmadesetih, Tito je vec bio vrlo i samo figurativno na celu zemlje. To je bilo vreme kada je nacionalisticko podzemlje u svim jugoslovenskim republikama pocelo da se priprema za reviziju politickih tokova. Na zalost, gradjani Jugoslavije nisu prepoznali koliko je Tito bio u pravu kada je ukazivao na nacionalizam kao na glavnu opasnost za buducnost – ispili su otrovnu i opojnu casu nacionalistickog vina i otrova, a to je rezultiralo stotinama hiljada mrtvih, milionima raseljenih, raspadom zemlje i signifikantnim padom kvaliteta zivota za sve od njih. Medjutim, laz je da je Titovo nasladje razorilo Jugoslaviju – Jugoslaviju su srusili nacionalisti u svim njenim narodima i republikama, a najvecu ulogu u tom destruktivnom projektu imao je nacionalizam najveceg i najjaceg naroda – Srba. Osim toga, Jugoslaviju je razorila okostala socijalisticka birokratija. Licno, Tito je negovao kult licnosti i ziveo je "dvorski zivot" neprimeren danasnjem vremenu. Medjutim, izgleda da licno, iza sebe i za svoje potomke nije ostavio nikakvu znacajniju imovinu – mozda zato sto je tokom celog svog zivota dozivljavao celu Jugoslaviju kao svoje vlasnistvo. Za zivota o njemu su pisane hagiografije, a po smrti poceli su da mu prebrojavaju gace i carape – jer, ocigledno, nista drugo nisu ni mogli. Politicki, bio je komunista "starog kova", ali takodje i sa dobrim culom i osecajem za novo i za promene, ali unutar komunistickog sistema. Uostalom, drustva koja su u istoriji donela najvese socijalne pravde do danas su socijaldemokratska drustva, nastala iz "desne revizije" komunizma. Nije bez razloga receno da su Zapad i Istok podelili Marksovu zaostavstinu: Zapad je uzeo kapital, a Istok bedu filozofije. Medjutim, u najbolje tekovine najuspesnijih zapadnih drustava danas je ugradjeno jako mnogo elemenata duhovne i politicke zaostavstine "oceva komunizma". Tito nije bio antisrbin; on je jednako progonio svaki nacionalizam, sto mu danas nacionalisti svih bivsih jugoslovenskih naroda najvise i zameraju. U tome je imao vecinsku podrsku svih naroda bivse Jugoslavije, a posebno Srba iz BiH i Hrvatske, gde tokom II svetskog rata nacionalisticka opcija Draze Mihajlovica gotovo da nije uhvatila nikakvog korena. Na kraju: Tek ce istorija, sa odgovarajuce distance, dati definitivan sud o Titu, njegovom vremenu i njegovoj Jugoslaviji, a ja licno mislim da je u celom tom sistemu bilo vise dobrog nego zlog; sistem je propao zato sto se nije na vreme i kada je to trebalo promenio i demokratizovao, a u tome ga je sprecio podivljali nacionalizam.

Tito je bio lik. I kao mator covek, a vec je pocetkom sezdesetih po svim merilima bio mator covek, znao da drzi i ustaše i bradonje i albansku bandu pod kontrolom. I to vrlo efikasno. Mrzeli su ga najviše ekstremni Hrvati. Kasnije su im se pridruzili srbende, a svi zajedno su se ukakavali u gace pri pomisli da im UDBA ili OZNA ili DB kuca na vrata. U novije vreme su se vec pomenutim grupama pridruzili novokomponovani bradonje, dojucerasnji pioniri i uzorni omladinci, a cije su mame i tate redovno isle na kazan kod druga Tite, i koji su radosno mahali voljenom marsalu i drugu kada se ovaj vracao sa dugih putovanja Galebom po svetu. U zadnju grupu spadaju pojedini likovi sa upisati forum po izboru. Srbi treba da se sakriju u opanak i da Titu podignu spomenik od jedno sto metara visine. Najduzi period u srpskoj novijoj istoriji bez rata zahvaljujuci Titu i komunistima. Univerziteti. Skole. Bolnice. Putevi i zeleznica i fabrike. Iskorenjena tuberkuloza i sifilis i nepismenost. No srpska posla. Nezahvalnost i zavist i pokvarenost. Odnos prema Titu i ne treba da cudi. On je Hrvat, Zagorac. A kako ocekivati da ga Srbende postuju kad su oni sami masakrirali svoje vodje sekirama, sekli svoje kraljeve sabljama, stavljali im odsecene patke u usta i bacali ih kroz prozore (i kraljice), prodavali glave svojih kumova (a kum je kažu svetinja), okrivljavali junake za poraze... Tito dobro si i prosao. Od takvih divljaka ocekujem da ce uskoro da ti kosti prevrnu i razbacaju. Ne bi bilo ništa novo. Geni su geni.

nisi smeo javno da otpevas Vojvodo Sindjelicu