Mozda bi ti vise odgovaralo da upotrebis dovoljno snazno komp.napajanje-izvod 5Volti, na koje nakacis 3 snazne Si diode i tako dobijes 3V.
Tvoju semu ne bih da komentarisem, ali mislim da treba staviti i prekonaponsku zastitu.

Treba ti strujni regulator, a ne naponski.
Ako ga voziš naponom za male promene napona struja može mnogo da se menja.

Cini mi se kao da si nekom crnom magijom dobio zeljenu struju/napon na izlazu :)

Slika izgleda kao da je u pitanju neki simulator. Kako si uopste "izregulisao" izlaznu struju bez ikakvih otpornika?!
Mozda meni mozak ne radi bas najbolje u ovo doba, oci mi vec napola sklopljene, evo gledam opet i ne vidim kako...
Izgleda kao da si samo sastavio komponente i onda vrtio RV1 dok nisi dotjerao na 20A.... To onda u potpunosti ovisi o karakteristikama tranzistora (a oni nisu svi idealni i jednakih parametara kao u simulatoru) tako da to tesko da ce da prodje....

Ima jednostavnih, a pouzdanih semica za strujne izvore, i to sa povratnom spregom, pa cu okaciti sutra nesto, sad odoh u krevet, plesu mi slova po ekranu vec pola sata....

Laku noc.

Jel se meni cini ili bi voltmetar sa desne strane C3 ( koji pokazuje 2V) i voltmetar sa lijeve strane C3 ( koji pokazuje 4V ) trebali pokazati ISTU vrijednost jer su spojeni paralelno?????
Ili prekidac nije idealan ( postavljen neki ON otpor od 0.1 Om) ili ti proteus ima bagove.

magija magija :D

za ova dva sto pokazuju razlicito, mislim da je neki otpor prekidaca ili tako nesto ... generalno ja sam lepo koristio varijantu 7805 + 2n3055 do sada (dovedem izlaz od 7805 na bazu 2n3055 i bez otpornika to sve radi super :D - eventualno bi otpornik da limitira struju na bazi bio pozeljan ali radilo mi je 1/1 bez njega) ... e sad, ovo je "koncept" - daleko od toga da je "gotovo" posto nemam ni blizu ideju kako se pravi "stvarno" stabilizator napona (spomenuh vise puta, digitalija i programinje su jednostavni, ova analogija je za mene crna magija - nista ovde meni ne deluje logicno a kada sam, meni logicno stavio otpornike na baze dobio sam jos gore rezultate)....

Generalno - trebalo bi da imam
- limiter izlaznog napona na 2-2.2V (pozeljno da moze da se promeni)
- regulator struje (a ne napona)

sto se tice samog izvora .. za sada imam 6+3VAC 30A, 70VAC 10A, 3V3 DC 20A, 5VDC 25A, 12VDC 20A ... i nesto od toga mogu da iskombinujem, kao sto rekoh, za pocetak mi ne treba max snaga tako da je onaj 9VAC 30A namenjen tome.

Ako neko ima ideju kako dalje - slusam :) .. kao sto rekoh, od power tranzistora imam 10xBUV48 i 2xMJ802, imam 10tak 10A SCR-ova, 2 35A scr-a, brdo 4A scr-ova, 20tak 25A triaka ... imam i par "noname" 300-400W pc atx napajanja ... mada kao sto rekoh - ne volem choppere

Dobro jutro! :)

Vidi, ja mislim da tebi treba strujni izvor. Ti njemu pusti odredjenu struju kroz njega, a one ce sam da napravi odgovarajuci napon, vec prema svojoj strujno-naponskoj karakteristici. Ako se drzis struju u granicama dopustenih vrednosti, ni napon na njemu nece prelaziti 2.2V tako da ne treba da se brines za napon.

Mozes da ga upravljas i naponom, ali to je malo zeznutije, posto male varijacije istog mogu da izazivaju velike varijacije struje, pa da uobicajen ripple napona talasa struju znacajno. Ali da bi tacno znao treba ti datasheet koga nemas.....

Evo ti ispod na slici jedan strujni izvor sa op-ampom, zenerkom i tranzistorom.

Struja ce biti Vz/Rsense (napon zenerke podjeljen otpornoscu Rsense), tako da ako za Rsense stavis potenciometar moci ces za potrebe testiranja da mjenjas jacinu.
Poenta je da ovdje imas feedback, sto je mnogo bolje rjesenje nego bez feedbacka.
Umjesto onog jednog izlaznog tranzistora mozes u paralelu da stavis koliko ti vec treba, u zavisnosti od njihovog strujnog kapaciteta.

Ako nemas op-amp, mozes sa par najobicnijih tranzistora napraviti neki diferencijalni pojacavac zavrsice posao bez problema.

imam opamopova koliko oces .. i prehistorijskih 741 i malo lepsih tl082 i lm339 i jos lepsih mcp602x i mcp60x, tako da taj deo nije problem ...

sto se tice prilozene seme ... RSENSE ovde treba da trpi 60A (da kazemo 20 u startu), ja ne znam za trimer koji to moze da podnese .. tako da mora nesto drugo .. za "staticnu" vrednost neki current generator bi bio mnogo jednostavniji ali .. ja ocu da vrtim :)


tako da bi morala neka prepravka da bi to imalo smisla :( ... meni nesto ne ide (razmisljao sam inace i na tu temu ali ..)

Neka ti taj R_sense ostane tu gdje jeste, a paralelno njemu dodaj neku bezveznu vrlo malu otpornost Rp.
Tako ces dobiti strujni razdjelnik, a odnosom velicine tog R_sense i tog dodatnog paralelnog otpora odredjujes koliko ce struje ici kroz svaki od njih.
Struja kroz R_sense ce biti Rp/(R_sense+Rp) * 60A, a kroz Rp ce biti R_sense/(R_sense+Rp) * 60A.
Tako da ako Rp bude dovoljno malo u odnosu na R_sense onda ce kroz njega teci vecina struje, a posto je to Rp vrlo malo, onda na njemu nece moci da se razvije veca snaga od par wati, a kroz R_sense ce teci samo mali dio od tih 60A, tako da ni on nije ugrozen.

EDIT:Hm... to opet ne rjesava problem otpornika kroz koji sisa 60A. Mislim se nesto sta bi bilo kad bi uzeo metar-dva neke zicetine koja moze da izdrzi 60A? Mogla bi mozda da glumi to neko malo Rp, imala bi neku otpornost....

_{[Ovu poruku je menjao Odin D. dana 29.05.2010. u 18:32 GMT+1]}

ja kapiram da mi tu treba neki shunt od 0R1 koji moze da pusti 60A. Kapiram da ce to da odradi komad zice (jos da provalim kako da izmerim 0.1R :D :D :D sa mojim smrdljivim multimerima) i onda da merim napon na tom snuntu i da u odnosu na to regulisem bazu tranzistora koji onda otvara tamo 4-5 tranzistora u paraleli ...

- 60A, 0R1 - nije neki preveliki problem, to je parce zice, problem je "preciznost"
- regulacija - meni je "shunt" 0.1ohm, da bi pot u paraleli kroz sebe pustao neku sicu od struje koju moze da podnese, mora da bude mnoogo manji - mnogo manji od 0.1R potenciometar - ja nisam video :(

pazi sad ovaj rad .. imam 100kom 0R47 5W, ako vezem 5 komada u paralelu dobicu ~0R1 25W sto je oko pola potrebne snage .. ali dovoljno za test a mogu i da ih stavim 10+10 ili da jurim neki drugi combo .. tako da to mozda i mogu da resim - veci problem je ta kontrola - kako da okacim 3K ili 20K pot (imam neke iskusne pot in pot tih velicina) i da njime regulisem struju ... to je deo koji me ... posto, za napon nije toliko kompleksno ali kao sto svi rekoste, to nije bas pravi nacin za regulaciju struje ..

ima li neko jos neku ideju?

Obrnuto od toga. Kroz dvije grane u paraleli vise struje ide kroz onu kroz koju je manja otpornost, tako da ti treba veci pot da bi kroz njega isla manja struja. Napisao sam ti jednacine u prethodnom postu za struje kroz pot i taj mali Rp.

No svejedno, izgleda da to nije bas najsrecnije rjesenje zbog tih malih otpornosti koje se tesko kontrolisu.
Ajde da probamo malo modifikovati ono tvoje pocetno rjesenje, tako da se rjesimo tih dodatnih otpornosti koji moraju da trpe tolike struje.
Probaj nesto ovako:


Premjesti laser u kolektor, a emitere spoji na masu.
Struju baze Q4 regulises potenciometrom R1, a napon baze Q4 je konstantno ~2V_BE, posto u emiteru nemas nista sto bi talasalo taj napon sa promjenom struje. Time si izbjegao onaj problem iz prvobitne seme kojom napon emitera izlaznih tranzistora utice na struju baze kontrolnog tranzistora. Naravno V_BE ce se mijenjati malo u zavisnosti od struja tranzistora, ali to se moze zanemariti.
Q4 onda emiterskom strujom filuje baze ostalih tranzistora i shodno pojacanju tih tranzistora dobijas odgovarajucu struju kroz laser.

Nemas doduse povratnu spregu, ali nemas ni nekakvih izvora nestabilnosti zbog kojih bi bila neophodna.

R sense ostaviš konstantan.
0.1 ohm mi deluje veliki otpor, a disipacija na njemu za 60A je 60*60*0.1=360W

Pre bi tu došlo 0.01ohm, disipacija 36W, što nije previše, a dobiješ ga sa 10 keramičkih otpora od 0.1ohm/7w ili 9w.

Umesto zenerke na neinvertujućem ulazu staviš trrimer 1kohm(odinova slika),(klizač kratkospojen sa jednim krajem trimera), a otpor prema +Vcc 20kohma, za VCC od 12V.

za pun otklon trimera dobiješ 570mV na neinvertujučem ulazu, a na izlazu 57A i isti napon na Rsense, odnosno invertujućem ulazu.


Ako hoćeš da koristiš jednostruko napajanje za operacioni moraš da koristiš rail-to-rail operacioni.
Ovi koji nisu rail-to rail- neće da rade za ulazne napone od 0-1,5V. A ako baš hoćeš običan operacioni koji nije rail-to*rail
onda ti treba simetrično napajnje za opamp-

Napajanje za operacioni poseban trafo i stabilizator u odnosu na napajanje za diodu. Napajanje za diodu smanji na recimo 5V.
Tu ćeš imati recimo 2 v na diodi i 3 V napon kolektor emitor. Proračunaj disipaciju tranzistora, mora dobar hladnjak.

Kad već koristiš simulator, izsimuliraj

Mrzelo me da crtam:) pa se raspiso....

@odin, hm, ovo deluje kao moja prvobitna sema samo je (pravilno) prebacen load sa "gornje strane" - od ove seme sam krenuo i na kraju stigao na onaj blam spocetka :) ... ono sto je ovde nezgodno je sto nema limitera nikakvog .. sve se regulise sa strujom na Q4 ali deluje da ce da radi .. (btw, da znam da ce da ide veca struja kroz manji otpor, ne znam sta mi je danas :( )

@vradule, imam 0R47 5W ... ako turim 10kom bice 0.05R 50W ... to deluje ok po meni, upravo sam krenuo da pravim tako nesto sa mcp6022 (microchip dual rail2rail op-amp), volem ih - rade mnogo dobro :) ...

evo sta sam zbudzio do sada ... generalno Ibe na Q5 je prevelika tu nesto nije kako treba .. nesto ja tu pogresno radim

Verovatno će ti trebati 3struki darlington, da ne bi strujno preopteretio izlaz operacionog.
Takođe obrati pažnju na sherovanje struje paralelnih izlaznih tranzistora, trebali bi biti makar približno upareni po Hfe, da nebi neki presisao.

Nemoj da računaš na Hfe veći od 10 puta sa BUV48 na tim strujama, tako da struja baze od par ampera nije ništa čudno.

evo sta sam dobio nakon odinovih sugestija ...
ovo deluje da radi, ali ovo koliko ja kapiram radi kao voltage regulator .. da li je to sigurno - nemam pojma - prilicno je slicno kao ono od cega sam poceo ..

vradule, da, kapiram da ne moze ovaj op da dovoljno dobro drzi Q5 tako da mi tu treba jos par tranzistora da ... uh bre ..

sto se tice izlaznih tranzistora - identicni su .. tako da bi trebalo da nema problema...

za Hfe 10 sam pretpostavo da je problem :( ... ovo postaje mnogo komplikovanije nego sam ocekivao :(

Izbaci taj SHUNT iz emitora, samo ti podize napone emitera bespotrebno i kvari baznu struju od Q1.
Cilj je i bio da se izbjegne potraga za malim otpornicima koji trpe 60A...

izbacio, nego je tu pitanje oko limita ... da vidim kako da izlimitiram maximum ovoga i onoga ...

Evo 'vako:
Izbaci R1, a RV1 zavrni na maksimalnu otpornost. Onda smanjivaj RV1 dok ne dobijes maksimalnu dozvoljenu struju kroz laser. Onda vidi kolika je vrednost RV1 za taj slucaj i onda turi toliki R1. Taj R1 ce ti onda ogranicavati izlaznu struju na tu vrednost cak i kad potenciometar RV1 zakovrnes na nulu.

Za napone nema sta da se brines, posto su emiteri na nuli, laser nece preci vise od 2.2V, sto znaci da tranzistori nece ici u zasicenje, odnosno radice uvijek u aktivnom rezimu. Samo se pobrini da stavis dovoljno izlazih tranzistora da ne bi usli u "strujno" zasicenje.

btw, pustio sam pitanje na jednom forumu koji dugo ne posecujem (odlican forum za pic usere ali posto sam dosta presao na TI i posto se dosta bavim mehanikom u zadnje vreme nisam imao vremena da ih posecujem) i oni su mi na 1 dali ovo: http://cds.linear.com/docs/Datasheet/3731Hfb.pdf

naravno bez dodatnih objasnjenja :D ... sad, ovo je BUC konverter koliko ja vidim koji moze da da 50A 2V sa ulaznih "koliko mu das" ... deluje kao "isplati se pogledati" ..

da se vratimo na ovaj nas pristup bez fancy elektronike :D .. ono cega se ja bojim je da se ovaj laser nece ponasati kao kao otpornik. Sta je fora, isto kao i led, laseri menjaju otpor pri razlicitoj struji koja prolazi kroz njih tako da ce u nekom trenutku otpor da padne na 0 i tu onda voltage regulator nece da odradi posao i sve ce da ode u /dev/null. Sam (sa onog sajta sto odin posla) mi je rekao da


sto ce reci da nam voltage regulator definitivno ne radi posao i da moramo da idemo sa onom varijantom koju je odin prvo poslao gde uzimamo feedback sa shunt-a

Vidi Bogdane, ova druga sema upravo regulise struju. Nije to nikakav voltage regulator. Sve sto radi je da regulise struju kroz kolektor.
Nebitno je sta stavis u kolektor, struja ce uvije biti ista onolika kolika je podesena sa RV1, sto mozes i da provjeris u simulatoru stavljanjem razlicitih vrednosti otpora u kolektoru (stavi i otpor nula pa ces vidjeti da struje ostaje ista). To ce da radi tako sve dok to sto je u kolektoru ne napravi na sebi pad napona toliki da se napon na kolektoru tranzistora ne spusti ispod napona na emiteru, u tom slucaju tranzistor ulazi u zasicenje i bilo kakvo daljnje povecanje baze struje nece dovoditi do povecanja kolektorske struje jer je tranzistor u zasicenju.

Medjutim, posto pad napona na laseru nikad nece preci 2.2V, to ni kolektori izlaznih tranzistora nece pasti ispod 9-2.2=6.8V, te prema tome nema ni sanse da izadjes sa tranzistorima iz aktivnog rezima.

Druga stvar, ti ne mozes nezavisno da regulises struju i napon lasera. Sve sto mozes je da mu setas napon od 1.5 do 2V, a struja kakva god ispadne, ili da mu setas struju od 11 do 60 A, a napon kakav ispadne.
Ne mozes ti npr. da proizvoljno namjestis napon 1.8V, a struju 25A, ako je npr. za struju 25A potrebno tacno 1.7V.
Ti imas strujno-naponsku karakteristiku diode i za neku struju Ix odgovara tacno odredjeni napon Vx i obratno. Znaci pusti struju Ix kroz diodu i ona ce sama na sebi napraviti pad napona Vx, ili dovedi na nju napon Vx i kroz nju ce teci struja Ix. Ne mozes da regulises oboje proizvoljno, tj. da dovedes "silom" struju Ix i napon Vy koji nisu par.

U ovom slucaju, ja mislim da ti je bolje da upravljas diodu strujom, posto imas veci raspon koji se lako kontrolise i sema je jednostavna.
Ako bi htjeo da upravljas naponom, to je malo zeznutije, posto onda moras napon vrlo precizno da kontrolises u uskom opsegu od 1.5 do 2V, a struja se u tom opsegu mijenja u rasponu od nekoliko desetina ampera, sto je mnogo teze napraviti nego strujni izvor tolike amperaze.

E sad, moguce je da ce otpornost lasera da trokira zbog temp. ili nekih drugih procesa sa kojima nisam upoznat, medjutim to nista ne utice na struju koju ce tranzistori da guraju kroz laser, jer ta struja uopste ne ovisi o otpornosti koja se nalazi u njihovim kolektorima nego iskljucivo od baznih struja koje im upumpava Q1 (na tvojoj semi), tj. Q4 (na mojoj semi).

Znaci prilozeno kolo nije voltage regulator nego current regulator, koji funkcionise tako sto gura odredjenu struju kroz LOAD, a ta struja je podesena sa RV1 i promjene LOAD-a ne uticu na to kolika ce ta struja biti. Stavi u simulatoru za LOAD = 0.00, 0.01, 0.02, 0.03.... i struja ce uvijek biti ~20A ili vec onolika koliku si podesio sa RV1.

da bice da ja to gledam malo pogresno :( ... fala na guranju u pravom smeru

struja je Q1Ibe*Q1Hfe*QxHfe

ovde je malo .. hm .. ako imam 10 tranzistora, Q2-Q11 Ibe je Q1Ibe*Q1Hfe/10, struja kroz svaki je Ibe*Hfe sto znaci da je ukupna *10 .. to se pobije sa onim / 10 i izadje mi da je ukupna struja ista bez obzira dal imam 2 ili 10 tranzistora, samo sa vise njih u stvari povecavam maximalnu struju koju tranzistor moze da pusti ...

i tacno .. struja na izlazu je zavisna od struje na Q1 (Ibe) ... nema nikakve veze sa naponom ..

tako mi i treba kada tranzistor posmatram ceo zivot kao prekidac :D :D :D - nije prekidac, to je strujni pojacivac, nista drugo


sto se shunta tice - ostace tu samo ce biti mnooooooooooooogo manji (0.2mR ako se dobro secam) .. posto imam ovoga http://uk.farnell.com/lem/lts-...rent-transducer-25a/dp/1617410 a mislim da imam negde ovakav jedan http://www.mikroprinc.com/proi...p&pg=A104010&pid=11912 samo za 20A moram da proverim, ako ne mozda uzmem http://uk.farnell.com/hobut/d7...in72-o-load-10a-60a/dp/1015907 .. pa cu sigurno jedan od ta dva da turim da mogu da vidim kolika mi je struja :) posto moj unimer nijedan ne radi preko 10A ... gledam i http://uk.farnell.com/datel/30...9-0/shunt-50mv-100a/dp/1339340 mada ... mislim da ce taj deo da ide kasnije i da nije preterano znacajan ...

Upravo tako, struja LOAD-a ce biti I_bQ1*H_fe², i u zavisnosti od toga kolika ti treba stavis dovoljan broj tranzistora da to medju sobom bratski podijele.
U slucaju da ne budu "bratski" dijelili, zbog toga sto nisu idealno jednaki, onda stavi neke male male otpornike u emitere (jednakih vrednosti) pa ce oni to da izregulisu.

Ako imas mogucnosti da mjeris AC struju, (a vecina unimera moze) onda prema zakonu o odrzanju energije, mozes da mjeris AC struju prije transformatora, jer snaga na ulazu i na izlazu istog mora biti jednaka, osim ako taj laser nece napraviti neku antimateriju... :)

Posto mora biti 220V * I_primara ~= 9V * I_sekundara = 9V * (I_b + I_b*H_fe²)
to znaci da ce struja primara biti manja od struje tvog strujnog izvora za faktor 9/220, a to bi vec ne bi trebao biti problem za mjerenje.

Znaci, mjeri struju koju transformator vuce iz mreze i struja koju tvoj regulator trosi je I_sekundara = I_primara*220/9.
E sad, od te dobijene vrednosti, struja baze prvog tranzistora je I_sekundara*1/(1+H_fe²), a struja kroz laser je
I_sekundara*H_fe²/(1+H_fe²).

Naravno, ovo je priblizna racunica posto u obzir nisu uzeti gubici u ispravljacu, ali te struje se vec mogu mjeriti posto sigurno nisu u domenu Ampera, pa ih izmjeris, odbijes to od I_sekundara i dalje nastavis kao i ranije.
Medjutim, ja vjerujem da to ne igra neku bitnu ulogu posto se ovdje radi o 20+ Ampera kroz laser te ti gubici ne cine neku znacajnu stavku u racunu.

Znaci izmjeri struju koju transformator vuce iz mreze i struja kroz tvoj laser je to pomnozeno sa 220/9 +-10tak%. Moze posluziti za prvu ruku...

Što se ispravljača tiče, to je posebna priča.

Za neko kratkotrajno puštanje u rad na par sekundi ili 10tak sekundi o.k.

Računaj da ćeš na diodama u grecu pri tim strujama imati oko 2vDc pad napona po diodi možda i više, znači ukupno
4Vdc zato što uvek 2 diode provode. Nuz produkt gomila toplote, obavezno aktivno hlađenje.

grečevi iz dućana su obično 35A ski, ovde treba malko moćniji.

Koliki će pad napona biti na trafou, to zavisi od trafoa, ali računaj i tu propast, zato što se elektroliti pune
strujom 4-5 puta većom od konstantne DC očekivane struje na izlazu. Znači strujni impulsi punjenja elektrolita
za 30A izlaza, će biti 100-150A!!!!! Pad napona ti je ova struja puta otpor sekundara.

Na kraju treba da ti ostane dovoljno napona između kolektora i emitora, ali opet ne previše jer sav višak napona
se množi sa strujom i ide u disipaciju na tranzistorima.

Nadam se da si spremio elektrolite čiji kontakti mogu da se bore sa ovim strujama, opet ako je kratkotrajno, pa
toplota ne stigne da se razmaše, o.k.

Sve su to problemi zbog kojih su čoperi postali dominantni u odnosu na linearnu stabilizaciju.

Što se ovog koncepta "ušpricavanja" struje u bazu tiče to je o.k. jedino nemoj da očekuješ da će struja linearno da se menja sa otklonom
trimera, zato što Hfe nije linearan u funkciji struje kolektora. Imaš u data sheet-u graf.

trenutno je ideja da to radi 2-3sec ... dakle ne duze .. ja za 2-3 sec mogu da nadjem koji mi je optimalni max snage koji upucavam u laser, koji su ok napon i koja struja (posto nemam data sheet, da imam data sheet ne bi to testirao) .. drugo - jos bitnije, za 2-3 sec mogu da vidim sta cudo moze da isece... dakle ako pri max snazi za 1sec ne moze da probusi 5mm MDF, stvar ide na policu i necu dalje da gubim vreme. E sad, ako probusi mdf onda ide testiranje koliko brzo moze da ga sece (vrlo jednostavno, mrdam mdf razlicitom brzinom tokom 2 sekund - 1mm/sec - 10mm/sec i vidim sta sam dobio)... ako to sve pokaze da prica ima smisla - onda pravim celu skalameriju koja je
- pravi drajver (najverovatnije chopper, najverovatnije komercijalni ili cu da platim nekom da mi napravi posto mislim da ja ne umem a da cimam ljude da prave za mene za dz necu, a obzirom da mi to treba sad i nikad vise, ne isplati mi se niti imam vremena da sad ja tu ucim, nabavaljm opermu i slicno ..)
- hladjenje .. ovaj modul sam po sebi mora da se ladi vodom, tu nema zbora ocigledno i prilicno je jasno zasto je ceo od bakra .. tako da .. to treba posebno osmisliti ..
- vodjenje zraka - o ovome tek treba da razmislim - ovo je ocigledno namenjeno da ide u fiber kabl koji ima ne znam sta na izlazu - u ovo se TEK ne razumem ali mislim da znam koga mogu da smaram da mi ovo pomogne (znam neke inzenjere iz telefon kabla, sigurno se razumeju u te opticke kablove i za***)

no kao sto rekoh - cilj je da od ovoga sto imam, sa sto manje ulaganja, zbudzim tih 2V2 60A i da vidim sta mogu da dobijem na izlazu... po onome sto sam citao na netu misljenja su oprecna, jedni kazu da nema sanse da iseces bilo sta sa 40W diodom, dok drugi kazu da mozes da seces 10mm akril (ovo sam prilicno siguran da nece moci, posebno ne providan akril) ... MDF (sto mi je primarna namena za ovo) je prilicno mekan, trebalo bi da moze da se secne sa 40W diodom - no - videcemo :)

Koliko sam upućen u problematiku, da bi dobio efekat potrebno je da laserski zrak bude ultra fokusiran na površinu na koju deluje.
U originalu taj laser i jeste radio na konstantnoj distanci od grafičke ploče, pa održavanje fokusa nije bilo stavka.(jednom se podesi)
Sada hoćeš da ideš kroz nešto, menjaš distancu, čim se fokus raspe iz mikro tačke u fleku, gubi efekat.

E sad ovaj laser definitivno prži, ako uspeš u delu sekude da probušiš MDF o.k., verovatno neće biti dima, ako ti bude potrebno
duže vreme eksponiranja, ima da smrdi drvena piljevina.

znam kako smrdi to u realnom radu .. cak i sa 80W co2 smrdi na izgorelo drvo ... ostaje crni trag 2mm oko reza i slicno ... taj deo nije problematican :) .. neka smrdi, samo neka reze ...

sto se tice fokusiranja ... ko sto rekoh za pocetak ce sve da bude stacionarno tako da nije frka, za posle - videcemo, posto - ako mu treba 2sec da probusi 5mm mdf, ne radi mi posao .. to znaci da moz da ga reze 0.5mm u sekundi ili sporije i to nije to ... no .. cek da napravim prvo ovih 30A :D

Ne bih da vam rušim sneška ali je za MDF potrebna malo veća temperatura od one potrebne za akril nego ni ja se nebih smirio dok ne probam...

Još nešto da dodam obzirom da je struja velika i da bi regulacija na tim strujama podrazumevala veliku temperaturnu disipaciju na hladnake + dimenzije takve regulacije + cene konponenti... A sve to za 120-130W...
Neminovno je da će sve to biti priljučeno na mrežni napon... Ja bih to regulisao u primaru transformatora (čak će i regulacija za osvetljenje da odradi posao za probu) a u sekundar bih stavio 4 diode 100A i kondenzator pa direktno na laser...
Neki će reći da sam crna ovca, ali ovde je cilj regulacija snage lasera pa tako i treba regulisati ali mora se imati na umu da bi trafo morao biti namotan posebno za to da bi on limitirao vršne struje za taj laser...
Prednosti: mnogo manje dimenzije, mnogo manja temperaturna disipacija i mnogo manja cena izrade...
Inače imam iskustva sa regulacijama transformatora od 3KW (namenski za galvanizaciju) koji sam regulisao u primaru jer u sekundaru ima preko 150A...
Razmisli pa sudi...

zanimljiva ideja ... vrlo zanimljiva ..

^^ Sasvim se slazem....
Od silne digitalne elektronike covjek covjek zaboravi da se neke stvari mnogo jednostavnije mogu rjesiti uz malo energetske elektronike.
Svaka cast na ideji!

Meni je “mana” što uvek imam uvrnute ideje (zato mi i pristaje ovaj nik -derivat od Twisted)

Inače ideja je prosta u tvom slučaju jer su u pitanju male snage pa nije preveliki problem “zadržati” proboj povratne sprege induktivnog potrošača kroz trijak. Pored toga nije u pitanju kratak spoj na sekundaru pa, samim tim, je i povratna sprega manja...
Meni je bio pravi izazov da se izborim sa povratnom spregom ovog od 3KW jer dostiže nenormalne vrednosti a klasične regulacije obično dočekaju taj impuls sa otvorenim kolom pa je problematika da ne dostigne probojni napon samog izlaznog trijaka u regulaciji...
Znam da me je glava zabolela od proračuna ali na kraju je rešen krajnje jednostavno i to jednim driverom koj upravlja celim sklopom koj detektuje i “pojede” fed back zatvaranjem tako da ne dopušta da se demagnetizacijom jezgra generiše veći napon od onog koji izlazni trijak može da podnese...
Jedini je problem “Ultra brzi” driver jer su u pitanju delići sekunde koji u mreži prave haos kad se sklop zatvori da “pojede”...

Izvinjavam se ako sam malo skrenuo sa teme ali sam morao da napomenem jer možda nekom padne na pamet čitajući ovo da uradi nešto tako za jače induktvno opterećenje, a da mu pritom ne padne na pamet ova činjenica... Ja sam zbog proračuna povratne sprege razgovarao sa nekoliko dobrih vinklera, jer su mi prema podacima koje sam ja našao ispadale neke nenormalne vrednosti koje su bile drugačije za različite formule, i samo sam od jednog dobio pravi odgovor koj sam morao da “prežvaćem” da bi bio upotrebljiv dok su mi svi drugi davali odgovore tipa “šta će ti to? To se samo u teoriji računa ali ne postoji tačan proračun” inače, postoji ali je u direktnoj zavisnosti od kvaliteta i odnosa FE-SI u upotrebljenom dinamo limu za jezgro jer od toga zavisi i vreme razmagnetisanja odnosno napon je veći što je vreme kraće (ali je onda manja struja) itd... Da ne smaram...

BDW
Obzirom da se čačkaš oko digitalija, tebi neće biti problem da realizuješ bilo šta oko toga jer je upitanju “prekidačka” tehnika. Sad kad znaš kako znaćeš i šta treba da odradi...

ako sam dobro svatio ... (da se vratimo na - ja sam papan za sve to ide mnogo dalje od 0 i 1 :( ) ...

ako ja u primaru nekim triakom sa cross over detekcijom regulisem izlaznu snagu (amplitudu, tj AC voltazu ne mogu da regulisem zar ne - osim nekim auto trafoom) tako sto pustam samo deo sinusa u trafo, na izlazu iz trafoa cu dobiti isto tako preslikanu sliku (delove periode) koji ce kada ih zabodem na ispravljac i kondenzatore da daju promenljiv napon tako sto ce da "padne napon" na trafou i ispravljacu?!?!

sve se svodi na feedback sa shunt-a koji kontrolise % periode koji ide u primar ?

koliko sam omasio?

zovem tagor u ponedeljak ... 0-12V, 0-30A, 0.01% regulacija, over voltage protection ...330E ... pa dok ja napravim ovo, dok stavim u kutiju, dok vidim kako cu da ga oladim ima da mi izadje ovoliko ...

Prvo da se izvinim što me nema da odgovorim... brat me ušemio da mu pomognem oko maturskog a za maturski izvuko elektromehaničke komponente... (idiot... mogo da izvuče i elektronika poslednjih 100 godina... )
Da ne dužim...

Bogdane, izgleda mi kao da uvek tražiš komplikovanije i skuplje rešenje...
U pravu si što se tiče sečenja periode... Radi se o tome da se propusti deo periode koji ti je u tom slučaju potreban...
Ne treba ti šunt (ili šent kako sam ja čuo da ga zovu -da se ne pitaš šta je ako ga negde tako nazovem..) to je već komplikovanje...
Imaš naizmeničnu struju sa stalnim karakteristikama... Sve što treba da se uradi je da se monitoriše perioda i da se “kaže” trijaku kad da okine...
Ima sklopova koji okidaju u nuli pa “puste” kad perioda dostigne neku vrednost... (stabilniji ali nisu dobri za induktivna opterećenja)
A ima i sklopova koji okidaju u silasku faze iz max...
U svakom slučaju kao što rekoh bez previše komplikovanja... nije ti to neki potrošač da se sad mlatiš sa nekim komplikovanim driverima za trijak...
Za povratnu spregu iz tvog trafoa ne moraš da se brineš (nije to neka velika vrednost...) staviš kondenzator i otpornik na red (otpornik da ne opterećuješ trijak dodatno pri pražnjenju kondenzatora) između anoda (A1 i A2) gde će kondenzator sa uspehom da “pojede” pikove povratne sprege i neće dozvoliti da dostignu probojni napon...

Bilo kako bilo okačiću šemu u prilogu koju ja koristim do 600W (mada je stabilna do 300W a sve preko brlja i smanjuje područje regulacije)

Dijak stavi koj nađeš... KR100, KR200, KR303... i sl.
Za trijak koristim KT207 (može i neki jeftiniji BT...) jedino što ti je bitno je da mu struja gate-a bude 50mA! mada i to može da se promeni ako se prilagodi shema...
Brzina mu nije kritična jer ne treba da bude toliko precizan... (da je veće opterećenje trebalo bi...) Zašto bacati novac i rasipati resurse...

BTW
Feedback se u tvom slučaju ne koristi a u svakom slučaju rešenja na koja sam ja nailazio nisu imala šent nego su feedback skidali sa potrošača..
Ima i rešenja sa dva tiristora u push-pul sklopu ali...
Ima i nekih sklopova sa dva drivera koji naizmenično okidaju dva trijaka (jedan koji dovodi napon i drugi koji se pali o praznom hodu prvog -paralelno sa potrošačem) ali...
Sve su to varijacije na temu i znatno povećavaju troškove, a ima i ono šta ako nešto otkaže kod takvih sklopova (što se ja redovno zapitam pre nego uzmem nešto da pravim).

Još i ovo...
Sve ukupno regulacija koju sam zakačio u prilogu ima da te iskošta 500-tinak dinara max!
motanje trafoa 20E...
pa ti vidi šta ti se i koliko isplati...

Cisto za INFO:

http://www.rc-electronics-usa.com/current-shunt.html



Puste ?---Pa kad provedu valjda vise NE mogu da prekinu,--'el ?


KT je veoma stara "bravarija",
postoje noviji Trijaci sinhronizovani za 21 Vek--njih treba koristiti i "Turirati".



-Mislim da je ovo brzinska greska u napucavanju tastature,
--Nije bas tako ( Ko NE veruje nek procita postove Pomenutog Bogdana)



-Polako sa tim "komplikacijama"--ako bas i NE mora,-'el?

Uzdravlje,

Prijatan Viked Ekipo !!!

_{[Ovu poruku je menjao robert63 dana 04.06.2010. u 16:32 GMT+1]}

daleko od toga da trazim komplikovanije resenje ... sto se tica shunt-a to je lagan nacin da procitam struju kroz kolo a mikrokontroler koji ce to da cita i prikazuje mi nije nikakva komplikacija, taj deo napravim levom nogom i ima da radi ... tako da o tom delu nema sta preterano brinuti ...

sto se analogije tice ... a to je ono gde sam tanak .. koliko se ja secam elektrotehnike, energetike i ekipe, ako ja isecem periodu na pola triakom (nije neki problem, dodam moc3043m koji tuce neki jaci triak i vozdra - imam 20tak 25A 600V noname triaka - mislim da su Ei ali rade super) sa druge strane trafo-a cu da imam *istu tu isecenu* periodu samo druge amplitude tako da ako mi je trafo 100:1 ja cu da imam 2.3V amplitudu sa druge strane bez obzira "koliko parce periode propustim". Onda sa druge strane to ispeglam sa diodama i kondenzatorom. Ja tu sada vidim neke druge probleme

1. kondenzator koji treba da ispegla prilicno ruzan signal (fali X% periode) treba da bude povelik, naponi izlazni jeste mali i pikovi su mali (recimo da je u 100% varijanti 2.3V dakle 100:1 trafo) ali svejedno, taj kondenzator sedi na 30+ ampera liniji znaci da se puni sa 40A min - znaci treba da ima nekoliko kvadrata nogice ... de to da kupim?

2. promene ce da budu strasno skokovite, kada ja promenim % periode koja prolazi taj talas ima da mi napravi na par ms haos na izlazu dok ga kondenzator ne smiri ... bojim se da mi taj talas na zapece laserski modul pa da onda sve ovo bude za badava ...

3. ja i dalje ne vidim nikakvu povratnu spregu ovde - ok, mogu ja da je napravim, ali generalno sve sto se u ovom tvom primeru radi je da cu da dobijem PWM dc signal na izlazu koji ja onda sa jednim kondenzatorom "peglam" - mislim da je to ok za kontrolu snage AC motora ili za neki grejac ali mislim da je u ovom slucaju nesigurno resenje ....

nisam dovoljno dobar sa analogijom, i celim AC tripom, zato i ovoliko postova, posto mi nije cilj da samo "napravim" - cilj mi je i da nesto naucim usput ako mogu ... procitao sam zadnjih par dana nekoliko megabajta txt-a sto o linearnim sto o chopper regulatorima .. veliki zez ovde je sto je napon jako mali .. pricamo o 0-2V gde vec 2.2V mozda spaljuje DUT .. a ogromnim strujama (30+A)... Generalno bi najiskusnije bilo kada bi mogao da odem kod nekoga ko ima lab napajanje koje pici 60A na 0-5V i da za 5 min probam sta i kako, i ako mi je izlaz zadovoljavajuc bacim se na trazenje drajvera koji ce biti finalno resenje ... ne zelim da na testno resenje potrosim 300E i onda jos da spalim modul... mislim, od pocetka rizikujem, al pokusavam da smanjim rizik koliko god mogu... na zalost - ne poznajem nikoga u bgd-u (i okolini) ko ima takav psu a voljan je da me pusti na 10min da kresnem laser i vidim sta ce se desiti na izlazu :D

True!
Ali koje struje?
kad potrošač povuče struju napon će pasti!
Mada... pade mi nešto na pamet... jel taj laser inpulsni? ako jeste može da se desi da regulacija ne funkcioniše jer bi napunio kondenzatore i sa pola periode između inpulsa lasera...



NE!
Kao prvo u max. ti idu cele periode tako da ti tada nije toliko bitno pojačavanje kapaciteta kond.!
Kao drugo staviš 3 puta veći kapacitet i on će rešiti problem (idi sa više manjih bolje je i zbog preseka i zbog filtracije)
Ako već stavljaš šent stavi ga ispred kond. da ublažiš trzaje!



Neće jer sam ti napomenuo da trafo namotaš po maksimalnim karakteristikama lasera!!!!
tako da i u maksimumu svih maksimuma imaš taman onoliko koliko je potrebno -znači ispod tačke na kojoj možeš da spržiš laser!!!

I još ovo vezano za promene... ti regulišeš snagu!!
Recimo da tvoj laser ima 88W znači P=U*I 2,2V*40A=88W => 50% P=44W neće sigurno biti ni 20A*2,2A ni 40A*1,1V!!!
To ti zavisi od karakteristika potrošača i od omovog zakona koji glasi (U=R*I) => ako tvoj potrošač ima recimo 0.025Ω i ti mu dovedeš napon od 2,2V taj potrošač će da “izvuče” 88A (ako napajanje može da da tu struju) a ako ne može da da tu stuju desiće se pad napona!!

primer:
Ako napajanje može da da maximalno 40A => U=0.025Ω*40A => U=1V

ili primer2:
Ako napajanje ima maximalni napon od 1.1V i maximalnu struju (pri tom naponu) od 100A i ti na takvo napajanje priključiš tvoj laser on će “povući” samo 44A zašto? U=R*I => U/I=R odnosno I=U/R => I=1.1V*0.025Ω I=44A
kada bi stavio potrošač koji ima otpor od, recimo, 0.05Ω on bi “povuk`o” 88A itd...

Postoji i induktivni otpor i kapacitativni ali ovo će ti biti dosta da te ne zamaram bez potrebe i da ne držim predavanja ovde o stvarima koje ti nisu toliko značajne u ovom slučaju...


Istina PWM i istina da se “pegla” ali mislim da ti impulsi neće oštetiti laser jer se javljaju na malim snagama (daleko od maksimalne) tako da u najgorem slučaju može da dođe do toga da ti laser radi kao pulsirajući na malim snagama koje sigurno nećeš koristiti za sečenje a kad smo kod graviranja ako znaš da će da pulsira na 50Hz možeš da prilagodiš brzinu kretanja na, recimo, 1mm u sekundi što če ti dati 50 tačaka po milimetru...

I još jednom napominjem da trafo mora da da na izlazu kad se ispravi i ispegla max DC koji laser može da podnese da bi isključio mogućnost da u slučaju da regulacija nekad iz nekog razloga crkne ne dovede do toga da sprži laser!!! tako da će troškovi usled pregorevanja nečega biti isključivo cena tog nečeg što je crklo...


Jeste star.. to ti govori od kad se ja sa njim mačujem... potpuno se slažem -treba zameniti...
Može da prekine ako “izgubi” struju na gate-u -to naravno nije ova shema!!!

I da se izvinim...
U pravu si roberte pogledao sam postove tako da kapiram... čovek je nesiguran pa se zato dvoumi...
i ja bi bio izgubljen u svemiru da probam nešto sa digitalima... ja sam u digitalijama kao Alisa u zemlji čuda...

EEEEEEEEEEE ... vidis - ceo za* je sto ja ne znam max karakteristike lasera (nemam dokumentaciju - samo modul I dokumentaciju nekih "slicnih" modula) tako da pretpostavljam da njegovih izlaznih 40W znaci da ce da trosi 120W i da mu napon ne sme preci 2V.

Da kazem da necu da ga teram max 120W nego sa 100W, na 100VA torusu pad napona je 5% sto znaci da mi treba 2.1V DC na izlazu trafoa. E sad .. koliki je pad napona na 10-30A na diodama? 1.6V? dve diode to je 3.2V dakle 5.3V / 1.41 = 3.75VAC mi treba na izlazu trafoa i 26.6A sto je super samo .. problem je sto u tih poslednjih par desetina milivolti struja exponencijalno raste a mi pricamo o 0.01V preciznosti transformatora ... mislim, dal cu stavim ruku na njega ili metalnu plocu ispod njega ce da mu promeni izlaz za toliko ...

Mislim da je ideja sa regulacijom pre transformatora dobra ali ne za ovako fine stvari, a i verujem da će pre sklepati nešto sa tranzistorima koje ima. Šta je falilo onoj šemi u kojoj se par tranzistora teraju konstantnom strujom, a oni dalje teraju laser? Nije baš za gotovo rešenje ali je sasvim uredu za kratka testiranja. Ja bih uzeo LM317 ili neki sličan, napravio strujni izvor od njega (jedan pot) sa tim terao baze uparenih tranzistora i rešen problem. Uzeo sijalicu, testirao kako radi i rešen problem.

imam to resenje sa 317 u jednoj od simulacija :D

http://www.elitesecurity.org/p2618389 mi se cini kao odlicno resenje ... "drive" deo je jednostavan (kada vam ga neko objasni) a power deo je kao i u svim ovim ostalim linearnim varijantama - pumpanje struje *hfe *hfe *hfe i izlazna struja ... tako da cu ja ove moje buv48 u mj802 da upletem i napravim linearno napajanje sa velikom strujom i vozi misko - imam otprilike sve sto mi treba, pa i ako ne bude nista od lasera - sta ima veze - svejedno mi treba jedno dobro napajanje :D (a izaci ce me manje od onih 330E za gotovo switcher napajanje).

ono sto ce ovde biti gadna za* je primena toga u realnom radu kasnije, posto ja moram da imam digitalnu kontrolu snage :D no o tome cemo "drugi put" :D .. imam ideju kako to da resim (prilicno isto kao sto sam resio u obicnom 0-12V 0-3A digitalnom ispravljacu)

Pa na onoj šemici sa operacionim jednostavno stavis digitalni pot ili neinvertujuci ulaz operacionog nahraniš sa DAC-a, a na kraju možeš i sa dobro filtriranim
PWM-om da goniš neinvertujući ulaz operacionog.
Kod hfe*hfe*.... *hfe trimer je okačen na +napajanje, ne kažem da je nemoguće, ali malo zeznuto za digitalnu kontrolu.

videcemo, vrlo je moguce da ce se isplatiti komercijalni chopper za digitalnu kontrolu (njemu kazes preko seriskog, ovo ti je struja, ovo voltaza i vozi) a i zavisi od stvarne snage tog izlaza da li ce ista ispod max snage uopste biti korisno ... posto onda u tom slucaju kad odredim sta je max snaga napravim fixni chopper modul za to i vozdra .. (to bi verovatno vec umeo uz pomoc shema iz data sheet-ova za choppere)

EEE, sve to uistinu menja stvari... i kada probaš može da se desi da i sa najfinijom regulacijom oštetiš laser (kako ćeš saznati koliko mu je maksimalno zasićenje a da ga pri tom experimentu ne spržiš ili u najmanju ruku oštetiš) nije mi jasno ali neka -ne morm ja baš sve da znam


Slažem se obzirom na okolnosti...

Sad sam video... http://www.elitesecurity.org/t401668-0#2618389 -nemam reči... čovek zna znanje...
Ovo bi ti, po svemu sudeći, bilo najbolje rešenje...