Ne znam sta ti nije jasno. Najverovatnije su se dva preduzeca udruzila u jedno, i zadrzali jedno od ta dva imena.

U pitanju su vlasnici, ne nužno i osnivači, tako da ne vidim ništa sporno.

Pa kako to da je preduzeće vlasnik istog, tj. samog sebe?

Pa što da ne. Imaš gomilu korporacija koje nisu u ničijem većinskom vlasništvu, odnosno gde najveći broj akcija poseduje sama korporacija.

To se zove sopstveni udeo, čak Zakonom si obavezan da kao suvlasnik, prvo istom tom preduzeću ponudiš svoj udeo na prodaju. Npr. ja nemam para, ali na računu preduzeća postoje sredstva, jedan deoničar ponudi na prodaju svoj udeo i to je to...

Ta obaveza je u slucaju da hoces da prodas, drugi suvlasnici (ne preduzece) imaju pravo prece kupovine (prvo moras njima da ponudis pa ako nece, mozes nekom drugom).

A i pricate o akcionarskim drustvima, a koliko vidim ovo gore na slici nije to.

Pojam i sticanje sopstvenih udela
Član 121.
(1) Sopstvenim udelom društva sa ograničenom odgovornošću u
smislu ovog zakona smatra se udeo koji društvo stekne od svojih članova.

----------------------------------

Pravo prečeg sticanja udela društva
Član 126.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću pre nego što ponudi
svoj udeo ili deo udela trećem licu koje nije lice iz člana 125. ovog zakona, dužan je
da taj udeo ili deo udela ponudi društvu.

(2) Ako društvo ne iskoristi pravo prečeg sticanja u roku određenom
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva, o čemu odluku donosi skupština
članova društva, ponuda se dostavlja drugim članovima društva, u skladu sa
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.


Ovo su delovi konkretnih članova Zakona o priv. društvima, a u ovom 126 čl. je definisan i redosled postupaka.

Ne, ovo sto sam naveo vazi za DOO.

Drbogi, da, upravo iz toga je ovo sto sam rekao, ali sam iz nekog razloga pogresno zapamtio ili zaboravio na prvi deo.

dobro i ko onda podize lovu od profita preduzeca?

kupovinu udela u ime preduzeca vrsi direktor (upravni odbor),tako?

Pa, preduzece :)
Taj procenat profita mora ostati u preduzecu ostatak se moze podeliti ostalim suvlasnicima (a ne mora).

@ Horvat

Mnogo gledaš taj APR sajt, pa verovatno misliš da se po defaultu podiže sva dobit koja se tamo i prikaže.
Moram te razočarati, to nema veze jedno sa drugim u velikom broju slučajeva.. :)

ma dobro, pustimo sad laziranje knjiga

ako ide regularno, preduzece na kraju godine ostvari ("cist") profit od (npr.) 100 000 eura i nema zelju da to isto ponovo ulozi u novu tehnologiju (ili u sta vec) ove godine (uzmimo za primer vinoprodukt zupa, ciji su vlasnici pomenuta sa 99,79% i neki investicioni fond sa 0,21%), da li to znaci da ce 99 790 e ostati u preduzecu pod svaku cenu (znaci ne moze se podici sa strane, ponovo, zaboravimo laziranje knjiga i razne "bonuse" i ostalo), a samo 21 000 e ce se moci podici "sa strane"?

koji je cilj onda takvog "vlasnistva"?

Ovo mi deluje kao neko nase izmisljanje tople vode.

Firma kad otkupljuje deonice (ili deo vlasnistva) cini to parama vlasnika/deonicara (jer je sav visak novca njihovo vlasnistvo) i za njihovu korist u suprotnom bi to bila zloupotreba polozaja i kradja. Znaci ako ja imam 25% firme i neko proda svojih 25% samoj firmi za to dobija pare cija 1/4 pripada meni, dakle posle toga ja moram da imam 33% vlasnistva nad preostalim kapitalom inace sam pokraden (ako ostanem na 25% posto vlasnistva firme koja je sad kraca u kesu). Ovo sto ovde vidim je mehanizam da sam ja sad vlasnik 25% firme koja je kraca za kes ali bogatija za svoje vlasnistvo, pa valjda i meni pripada 1/4 toga (ali onda pripada i onome koji je svoj deo prodao ;))
Isto tako firma nema potrebe da sama sebi isplacuje dividende jer vec direktno raspolaze svojim parama. Otkup deonica firme parama firme je normalna stvar svuda ali se to vlasnistvo ponistava u korist preostalih vlasnika.

Tako da ne vidim cilj ni svrhu knjizenja dela firme koji je vlasnistvo same firme, njom ionako upravlja taj sandfod invest kao jedini (su)vlasnik. Jedino ako je neka poreska zavrzlama u pitanju i koriscenje rupa u zakonu. Sta vise veoma je stupidno i zbunjujuce sa stanovista procene vrednosti vlasnickog kapitala, ako je neko vlasnik 3% firme koja ima 97% vlasnistva same sebe koliko je tih 3%? Jel to ukljucuje i tih 97% kao asset? Dead-loop, ima 3% na 97% od 97% od 97% od .....

pa to je i meni logicno
a ne da niko nije vlasnik, ni drugo preduzece (ciji je vlasnik opet neko fizicko lice (jedno ili vise njih)), ni neko fizicko lice (opet, jedno ili vise njih)

(malo off, sad sam proverio i blokirani su svi racuni preduzeca "vinoprodukt coka")

Upravo tako, posle godinu dana ako se ne preraspodeli drugačije do tada, tako je kod nas po zakonu koliko sam video.
Ne vidim šta je tu neobično, firma je pravno lice pred zakonom, nema nikakve razlike jel vlasnik nekakav X doo, ili Pera Perić.
To što i taj X doo ima svoje vlasnike je posebna priča koja nema nikakve veze sa udelima čiji je vlasnik X doo. Kao što npr. roditelji pomenutog Pere pod normalnim okolnostima nemaju nikakve veze sa tim što on ima deo firme (npr. NISa, Telekoma) u svom vlasništvu.

pa jedno je kada je x doo vlasnik y doo, a drugo kada je x doo vlasnik x doo, a upravo ovo drugo je tema

A u čemu je suštinska razlika? Zamisli da zaposleni u NISu dobijene besplatne akcije unesu kao sopstveni ulog u NIS? Procene npr. da im to više vredi nego da čuvaju tih 1500 dinara, npr. pomisle da će to neko imati u vidu kada se pojavi višak radne snage, ili tako nekakav motiv...
I tako npr. NIS dođe do dela sopstvenih akcija, a drugi deo kupi na berzi, jer eto ne žele da isplaćuju dividendu, što je legitimna odluka.




Ako preduzeće iskaže toliku dobit, to samo znači da mora platiti porez na iskazanu dobit, a uopšte ne mora da znači da ima taj novac na računu.
To nije nikakvo "lažiranje knjiga", nego potpuno realna situacija u poslovanju.

Sta je pisac ovim hteo da kaze? Ako radnici dobiju besplatne akcije to je VEC njihov ulog u NISu. AKo prodaju te akcije NISu za kes onda NIS ima manje love na racunu ali i manje izdatih deonica u opticaju i sve je OK, ostali deonicari nisu osteceni. Nece NIS sad ici i pisati te deonice kao svoju aktivu, sa jedne strane ce imati manje kesa, sa druge strane manji dug prema deonicarima. Teorijski kompanija moze imati beskonacno mnogo deonica, zamisli da firma emituje 1,000,000 deonica ako im je trenutna vrednost 1,000 i umesto da ih pusti na berzu za kes ona to direktno upise u aktivu? Kao firma je bogatija za milijardu dinara? E kad bi to moglo tako.

pa kako u cemu je razlika

ako je preduzece sam sebe vlasnik, ko onda "ubire kajmak" (LEGALNO!, ponovo, zaboravi na "bonuse" i ostalo) koji se nakupi uspesnim poslovanjem preduzeca?

ako dize "suvlasnik" onda je u stvarnosti on i sam vlasnik, a ne preduzece samog sebe

(ne znam koliko je azuran podatak na ovom apr-u, ali stoji da je lomax suvlasnik samog sebe od 2002., od onda je proslo vise od godinu dana)

Pobeže mi poruka koju sam napisao, pršte MYSQL, pa moram opet...
@Horvat
Razmišljaš o potpuno odvojenim stvarima. Vlasništvo nad preduzećem je jedna priča, isplata toga što ti zoveš "kajmak" je potpuno druga. To je zbog toga što ne razumeš da je preduzeće pravno lice, akcija je imovina, a pitanje vlasništva projektuješ isključivo na podizanje dobiti, što je vrlo uprošćeno gledanje.
Realan primer :) sa izmišljenim ciframa i situacijama:
SrbijaGas je vlasnik udela u nekoliko firmi, ali su motivi potpuno različiti: negde očekuju profit kroz smanjenje troškova, npr. Informatika, a negde spašavaju šta se može spasti, npr. Staklara jer im duguje
Sad zamisli da su u situaciji da biraju hoće li da ulože milion € u Staklaru, gde očekuju dobit od 10. 000, ili u Informatiku gde očekuju 20.000, ili u SrbijaGas gde očekuju 50.000 dobiti?
Gde bi ti uložio novac, čije bi deonice kupio, da si Bajatović? :)
Možeš da dopustiš ili ne dopustiš posedovanje akcija preduzećima. Ako im dopuštaš kao što i čini naš zakon, onda nema razloga da preduzeće ne poseduje/trguje/otkupljuje sopstvene akcije ili udele u doo.
Po tebi bi bolje rešenje bilo koje? Da prave novu firmu koja će fiktivno kupovati akcije u firmi majci, ili bi zabranio posedovanje akcija firmama?
@ mmix
Osim isplate dobiti, preduzeće ponekad i investira, a sredstva obezbeđuje ili prodajom sopstvenih ili emitovanjem novih akcija... Ako firma ima beskonačno mnogo akcija, njihova vrednost će težiti 0, pa niko neće ni želeti da kupi takvu nevrednost. Ako firma emituje akcije, a iste ne ponudi na berzi, ima malo povećan trošak za štampu, kao da je odštampala koji memorandum ili kalendar viška. Takve akcije, toliko i vrede, kao memorandum, jer tek ponudom i tražnjom (prometom) na berzi dobijaju vrednost.
Ako ti i ja imamo po 30 deonica neke firme, pa prodamo i ti i ja po 10 Horvatu, ja kako vidim stvari mi smo prodali 1/3 firme Horvatu, ne? :)
Ako umesto toga emitujemo još 60 akcija, pa to prodamo Horvatu, onda smo prodali pola firme.
Ako emitujemo 60 akcija, pa to isplatimo sebi kao bonus, i dalje imamo po polovinu firme, samo je nominalna vrednost akcije prepolovljena.
Ako nam firma dogodine otkupi tih 60 akcija, svako od nas ima po 25% firme + novac od 25% (po 30 akcija svako), a firma ima 50% sopstvenih akcija.

POgresno rezonujes.

Ako ja i ti prodamo po 10 deonica Horvatu firma od toga nema nista, a ja i ti unovcavamo 10 deonica za kes koji nam Horvat daje, imamo manje deonica ali toliko vise kesa. Ako firma pusti 60 deonica neko ce kupiti pola vlasnistva nad firmom ali mi necemo biti na finansijskom gubitku (iako cemo izgubiti kontrolu nad firmom) jer firma za tih 60 deonica dobija zivu lovu (i to poprilicno jer 60 deonica predstavlja trenutnu vrednost cele firme), posto se aktiva firme uvecala isto kao i broj izdatih deonica mi nismo nista izgubili (zato se ni cena deonice ne menja, ima duplo vise deonica ali sa novim kesom i firma duplo vise vredi), ako nam te pare isplati kao dividende dobicemo kes ali ce i vrednost deonice pasti (ne zaboravi da dividendu mora da isplati i nosiocu onih 60 deonica), koliko si dobio na dividendi toliko si izgubio na vrednosti deonica (ne racunajuci kapitalni porez na dividende). Firma nikad ne "kupuje" i "prodaje" svoje deonice ona ih uvek "emituje" za kes i kesom "povlaci", one deonice koje je povukla ne racuna kao svoje bogatstvo jer one jesu bezvredne u njenom vlasnistvu dok se ne re(emituju) isto kao i onih beskonacno mnogo koje nije niti ce ikad emitovati u praksi. Ne znam sta te tacno buni ovde i zasto mislis da je prihvatljivo da firma poseduje samu sebe? Sta se desava u ekstremnom slucaju da je firma vlasnik 100% same sebe? Ko vodi tu firmu? Ko imenuje menadzment, upravni odbor? Kome je odgovoran menadzment? Ko donosi kljucne odluke? Kolika je trzisna kapitalizacija te firme? 0$?

Ne vidim šta je pogrešno, ja uopšte nisam pratio efekte prodaje akcija na finansije firme, nego na udele u vlasništvu pod idealnim okolnostima da se ne menja vrednost akcije, koliko vidim ništa pogrešno nisam rekao, potpuno je nebitno ima li ili ne firma nešto od toga što mmi prodamo u 1. slučaju po 10 akcija, ja sam pratio samo promene u udelu u vlasništvu firme, mada slažem se da stoji i računica kako si je ti prezentovao.

Ono što meni nije jasno je to, kako ne vidite koliko je neprirodno da branite firmi da poseduje sopstvene akcije, ako već može da poseduje tuđe? Npr. meni je nenormalno da se u Zakonu to navodi kao nešto što je dozvoljeno, valjda treba da se navede ono što je zabranjeno, a ostalo da se podrazumeva da je dopušteno, ali ajd, dok vama smeta koliko vidim što je to uopšte dopušteno.
Akcija je imovina, kao i zgrada, kao patent, kao auto. Ako smeš da firmmi prodaš auto, ne vidim zašto ne bi smeo da prodaš i akciju ili deonicu? Ili da pokloniš, u krajnjem slučaju?

Što se tiče ekstremnog slučaja 100%, ja mislim da Zakon ne dopušta takav ekstreman slučaj da firma poseduje samu sebe 100%, tako da je malo nezgodno pretpostavljati. Mislim da bi bilo manje tih fingiranih vlasništva preko offšor firmi i fondova, iako su naravno motivi za takvim vlasništvom pre svega u sferi smanjenja ili izbegavanja poreza i utvrđivanja porekla kapitala. Tako imaš da sada Salford prodaje mlekare u Srbiji, a ni ti ni ja nemamo pojma ko su vlasnici Salforda. To je vrlo slično situaciji u kojoj bi Imlek posedovao samog sebe, a mi bi smo samo videli nekoga od menadžera koji bi obavljao te tehničke poslove, kao što sada imamo zastupnika ovog fonda.
Na sličan način, po sličnom obrascu, bi se premostila i zabrana kupovine sopstvenih akcija, preko 3. firme, koja čak ne mora da bude ni na nekakvim udaljenim ostrvima.
Šta Vama konkretno smeta u činjenici da neka firma može da poseduje svoje akcije ili deonice?

ali drbogi ko podize dividende na dobit preduzeca ako je preduzece vlasnik samog sebe?
i sto i mmix kaze, sta se desava sa extremnim slucajem kada je preduzece 100% vlasnik samog sebe, ko onda imenuje direktora i upravni odbor? kazes ne odobrava zakon to, a zasto odobrava da ima i 0,01% sebe?

i sta preduzece dobija s time sto ima "samo sebe"?




uzmi npr mitsubishi, pod svojim "krilom" ima mali milion drugih preduzeca (za proizvodnju optickih diskova, motora, automobila, ovog onog)
svako to "krilo" je tehnicki preduzece za sebe, sa sopstvenom upravom, i jedino sto zajednicko imaju je isti vlasnik - mitsubishi
i svaku dobit (dividende) tih preduzeca uzima mitsubishi

e sad moze biti 1 ili 1001 vlasnik mitsubishi-ja i oni ce na jednake delove (u zavisnosti od udela) deliti dividende svih tih "cerka" preduzeca
i oni imenuju, ili cak i sami, cine upravni odbor koji odredjuje kako ce se dalje sta raditi

i zato mozes imati pravno lice kao vlasnika drugog pravnog lica


a ko ce to sve da radi ako je preduzece vlasnik samog sebe?


sta konkretno smeta - sto ne postoji krajni vlasnik/vlasnici od krvi i mesa koji upravljaju preduzecem i podizu lovu (upravljanje moze biti direkto ili indirektno, preko direktora i u.o.)

.

@Horvat
Pa prosto, neće podizati lovu nego će kupovati druge firme npr. Šta već Mitsubiši radi sa parama koje podigne kao dobit od firmi ćerki? :)

pa sad sam ti rekao, stavi ih na svoj racun i VLASNICI mitsubishi-ja (odnosno dionicari) podizu dividende od tih prihoda


i kupice druga preduzeca i ko ce podizati lovu od njih?


mitsubishi ima na kraju "slagalice" ljude od krvi i mesa,
a di su ti ljudi od krvi i mesa kada je preduzece vlasnik sam sebe?