Ako je i za to malo onda nije malo. Tu čist profit koji se preliva elektrodistribuciji i to na uštrb kvaliteta. Neverovatno ali istinito. Onaj ko isporučuje lošiju robu zaradjuje više.

Stvari nisu baš jednostavne. Neka je potrebno 10 kWh da se obavi odredjeni posao. Tih 10 kWh može da se obezbedi većom električnom strujom ili većim električnim naponom. Jasno ako je napon manji tada treba veća struja. Električno brojilo se vrti većom brzinom ako teče veća struja pa pokazuje i veći utrošak ali ne govori ništa o kvalitetu napona pa se ne zna tačno koliko kilovatčasova je potrošeno.

Ovo nije tačno, električno brojilo ne meri struju nego SNAGU. Brzina okretanja diska zavisi i od struje i od napona (tj. od snage).

El brojilo bi trebalo da meri tacnu potrosnju elektricne energije bez obzira na napon. Jedino gde mi pada na pamet da bi nizak napon mogao da prouzrokuje vecu potrosnju su elektronski pretvaraci kao sto je mmx primetio ali onda nema govora o procentima iz citiranog clanka.
Naravno o steti koju moze da prouzrokuje prljav i nizak napon je sasvim druga prica.

Moze da se adaptira i vremenom (UIt)

Ali uredjaji se ne adaptiraju tako (treba mi 10kwh za posao), u tome je poenta, kad se kaze da je uradjej 1100W on je 1100W na 220v jer ima impedansu od 44oma i vukao bi 5A (ajd da pojednostavimo pricu), kad je manji napon on trosi manje jer unutrasnja impedansa ne moze da se promeni tako da uredjaj ostane 1000w, ako je napon 170V snaga ce biti 657W, struja 3.86A (samo ce ti brojilo obracunavati da trosis 850W). Da bi nastavo da trosi 1000W uredjaj bi morao da se prebaci na potpuno drugacije kolo sa nizom impedansom (sto auto-switch uredjaji rade) dakle za 170V morao bi da promeni impedansu na 26oma, i onda bi vukao 6.5A (i brojilo bi mu onda merilo 220*6.5=1430w) i onda bi mogao da te lazno utera u vecu zonu.

Krade se naravno sa manjim naponom ali se krade u smislu naplate neisporucene energije, ne krade se tako sto na racunu bude X kwh vise.

E sad, jedino ako ne posmatraju i vreme u tom kontestu (moras kuvati vodu duze da provri, kompresor mora duze da radi na frizu, itd), ali opet vreme ne utice na sijalice i slicne uredjaje (imas manje svetla ali ne drzis ga duze upaljenog nego sto ti treba), pa bi to trebalo koliko toliko ad se izjednaci na racunu.

Ja koliko znam oni stari meraci struje su najobicniji agregatni ampermetri, sto vec struja jace magnetno polje brze vrti disk, uz pretpostavku da je napon 220V dobijas merenje snage kroz struju. Doduse ovi novi "digitalni"mozda kompenzuju. Al tek onda ova prica ima jos manje smisla.

verovatno da se misli na:


imao sam istih takvih problema sa strujom u starom stanu (mada nije bilo direktno do distribucije) Kvarcna grejalica je skoro mogla da se dira rukama koliko je slaba bila struja. Dakle grejalica mi je bila uključena non-stop, frižideru više vremena treba da ohladi, šporetu da provri voda., više sijalica za svetlost jedne itd.

Sa ove strane gledano, navedeno je lopovluk.

Pogledaj, na primer http://www.sau.ac.me/tehnologijametal/7MJERENJA.pdf stranicu 18. Ovo je prvi hit kada u google ukucaš princip rada električnog brojila.
Dakle, u indukcionom električnom brojilu postoji dva elektromagneta, strujni i naponski koji prouzrokuju da se disk vrti. Brzina okretanja diska je proporcionalna trenutnoj snazi. Ostatak mehanizma integrali tu snagu da bi se dobila utrošena energija...

Ok, tim gore onda po njihov rezon. Znaci da placaju onoliko energije koliko im se isporuci. Po tome onda oni placaju manje nego sto bi placali da imaju 220V jer uredjaje ciji upotreba zavisi od kolicine rada (kao u etjenovom primeru) kompenzuju vremenski dok uredjaje koji nisu vezani za rad kompenzuju ili pojacavanjem angazovane snage (i dolaze na isto) ili ne kompenzuju uopste i placaju manje.

Govorim o električnim brojilima sa aluminijumskim diskom koji "šabački" mere potrošnju proporcionalno broju obrtaja aluminijumskog diska. Broj obrtaja kod tih brojila zavisi samo od jačine električne struje. Pretpostavljam da se žale oni koji imaju takva brojila.

Koliko ima brojila sa integratorima verovatno zna samo elektrodistribucija. Ali sigurno je velik broj onih koji poseduju stara brojila.

Ne znam da li su tačni njihovi statistički podaci o potrošnji, ali u načelu to je istina, pitao sam lika koji radi u EPS-u. Takođe kaže da bi i trebalo da se brže okreće ona džidža na satu, mada ja to lično nisam mogao da utvrdim, jer nemam oči kao supermen.

Jednog lepog dana, neki genije u ED se setio kako mogu da zarade više, a da cena struje ne ode gore.

Npr. ako ti treba 2 sata da skuvaš ručak, zbog slabog napona ploča se ne zagreva dovoljno. što ne proizvodi dovoljno toplote , zbog čega kuvaš ručak 3 sata npr.

Takođe uređaji se vremenom oštećuju od slabog napona, naročito high tek uređaji kao što su kompjuteri, klime,... što im smanjuje rok upotrebljivosti.

reci cu vam kako je u Italiji, ali ovo je tehnicka stvar.

Najblizi trafo vam salje trofaznu struju gde je napon izmedju faze i nule 220V (faza-faza je 380V).

Pretpostavimo da imate ugovor za monofazni brojac. Na tom ugovoru sa distributerom on vam obecava da ce isporuciti napon 220V, a vi birate raspolozivu snagu (1.5, 3, 4.5, 6 do 9 kW). Prakticno time ste izbarali koliku struju mozete povuci ali to sad nije bitno. Svaki domaci uredjaj ima tablicu gde pise KOLIKA MU JE SNAGA PRI NAPONU OD 220V ! Brojac ima limiter koji ne dozvoljava da troziste vecu snagu nego po ugovoru. Tolerise se 10% povecanja.

Posto 90% italijana ima 3kW instaliranu snagu oni odmah mogu da vide da li im je to dovoljno u momentu posto je dovoljno sabrati snage potrosaca koji su ukljuceni.

Medjutim na kraju ono sto se placa je ELEKTRICNA ENERGIJA tj snaga x vreme, obicno kWh. I sta sad nije jasno ? Ovim Nislijama je verovatno otislo nesto na trafou pa imaju pad napona. Naravno kvar treba signalizirati.

Kovanica "napon struje" je isto što i "težina visine"

Hehe, nemaju oni nikakav kvar na trafou. Italija je zemlja sa iole razvijnim energetskim sektorom koja nije prodala 1.5GW snage sa jednom centralom od 1GW ;) Zato oni smanjuju napon, da smanje potrosnju da im ne bi turbine na djerdapu iskocile iz brane i otplivale nizvodno :)

Inace, na papiru, sve sto si napisao je identicno ovde, samo se kod nas ljudi opredeljuju za angazovanu snagu od 11KW na gore (3kw je stvarno malo, upali bojler i rernu i izbacice te limiter).

Postoje procesi koji ne mogu biti "prevareni" promenom napona. Na primer za bakarisanje, niklovanje, cinkovanje galvanskim putem je potrebno dosta električne energije. Da bi se odredjena količina metala istaložla na katodi potrebno je utrošiti tačno odredjenu količinu energije. Dovedeni napon mora biti veći od razlike potencijala anode i katode. Ako je potencijalna razlika izmedju anode i katode 2 V tada se mora dovesti nešto veći napon da bi došlo do taloženja metala. Dovedeni napon zavisi i od otpora elekrtolita, provodnika i slično i obično je 3-5 V (jednosmerne struje). Napon na trafou koji napaja takva galvanska kupatila mora biti otprilike 5 V (naizmenične struje). Medjutim, ako napon mreže nije 220 V već recimo 110 V tada se mora podesiti autotransformator bilo ručno bilo automatski. Galvanizacija će i dalje da troši istu količinu električne energije, i dalje će u jedinici vremena da se galvanizuje ista količinu materijala. Ali će brojilo brže da se vrti jer kroz trafo teče jača električna struja pa se time brže okreće aluminijumski disk.

I tako platićete nekad duplo više iako biste za slabiji kvalitet robe trebali da platite manje.

@holononi
Ti kad napišeš, napišeš malo ali glupo...

Opet ti kažem, brzina okretanja diska zavisi i od napona i od struje. Bez obzira da li je struja 2A, a napon 110V, ili je struja 1A a napon 220V, disk se okreće istom brzinom jer brzina zavisi od trenutne snage (220W) a ne od trenutne struje (1A odnosno 2A)

Ti mora da radiš za elektrodistribuciju čim padaš u vatru.

Ne radim za ED, ali ti već u tri posta skrećem pažnju na to da brojilo meri utrošenu energiju (tj. integrali trenutnu snagu), a ne integral jačine struje.

A da li ti možda radiš u Nišu u pogonu za galvanizaciju? (nisam mogao da se uzdržim )

S tim što ako se greješ na TA peć, cilj ti je da je napuniš do kraja za 8 sati jeftine tarife. Ako je napon niži, možda nećeš stići da je napuniš u jeftinoj tarifi pa ćeš plaćati 4 puta skuplju struju.

@holononi, ok, ali koliko kucanskih svakodnevnih uredjaja tako radi? Ne rade svi kuci galvanizaciju. Uostalom ako merac energije kompenzuje napon (a ljudi tvrde da kompenzuje kroz naponski kalem i dali su linkove na dokument koji to potvrdjuje) onda i dalje ne moze da vrti brze nego sto bi vrteo da je 220v i da nisi stelovao auto-transformator, zar ne?

@bluesrocker, to stoji, ali to nije tema. U osnovi su dve "cinjenice", napon je 170V i tvrdnja Nislija da im merilo pokazuje vise utrosenih kWh nego da je napon 220V. Ne tvrdim ja ovde da je 170v napon odlicna ideja :), nosi to sa sobom probleme, ali je problematicna tvrdnja da manji napon vodi ka vie obracunatih kwh, bilo da je uzrok u potrosacima, bilo u merilima.

može pojašnjenje?

Jezicko cepidlacenje :)
Kad neko kaze struja obicno se misli na jacinu elektricne struje. Jedinica je amper [A].
Kad neko kaze napon obicno se misli na elektricni napon (struja ne mora ni da tece). Jedinica je volt[V].
Elektricna snaga se meri u vatima [W]

Ajd kad smo vec na temi, mali off. Koliko citam obrtni vatmetri imaju urodjenu "manu", tzv voltage creep, tj disk se polako vrti i meri svoja 2, 3W potrosnje (preko voltage kola) cak i kad nema opterecenja na vodu (Ii=0). Resenje za taj creep je po dokumentaciji da se na disku na pola puta izmedju centra i periferije izbusi rupa. Na koju foru to sprecava creep?

Ne znam ali mi pada na pamet da se time sprecava stvaranje vrtloznih struja u disku dovoljno da se na tom mestu zaustavi.

@mmix "koliko kucanskih svakodnevnih uredjaja tako radi?"

Punjač akumulatora je primer. Naravno to je zanemarivo u odnosu na ono na šta se žale gradjani.

Ako je tačno to na šta se gradjani žale, objašnjenje je da brojila iz nekog razloga ne mere potrošnju električne energije već protok električne struje. U tom smislu su i žalbe gradjana. Dok se na sudu ne utvrde činjenice na nama je samo da spekulišemo. Ja sam naveo primer gde bi razlika bila relativno velika. Ali ja ne tvrdim da je to stvarno na terenu. Uostalom, niko od nas ne zna šta se tamo tačno dogodilo. Jedino što ne bih prihvatio zdravo za gotovo da su brojila idealna.

Meni su prošle godine promenili brojilo (redovna zamena radi baždarenja). Naizgled isto brojilo jedino što se sada brže vrti. Ko zna, možda su sada odspojili naponski kalem. Ili ranije nije bio spojen pa su sada spojili. Misterija se nastavlja.

Sve u svemu sada sam počeo da razmišljam kako da proverim da moje brojilo nije spojeno tako da meri samo protok električne struje, jer ako je zaista reč o prevari u Nišu što to ne bi bilo i drugde ?

Pa nista te ne sprecava da na ulaznoj grani u stan/kucu zakacis svoje trofazno digitalno brojilo pred tablu sa osiguracima, onda mozes da radis proveru njihove preciznosti. Imas iskrine digitalne od najblizih proizvodjaca, sigurno u elektro radnjama mozes i druge da nabavis, pitanje je samo dal ti se isplati.

Punjac akomulatora nije primer, struja punjenja je funkcija izlaza sa kalema i kontra-napona akomulatora pri cemu se impedansa povecava, punjac ako nije auto-switch ima opseg voltazew oko 220v u kom radi, ako padne mnogo nisko nece povuci vise struje sa ulaza samo nece puniti. Jedini uredjaji koji mogu da rade to o cemu pricas su uredjaji sa automatskom ili manuelnom promenom impedanse ili uredjaji koji svojim hemijskim komponentama menjaju impedansu u zavisnosti od ulaznog napona (i bese memristori, al to je sad vec syfy prica koja sigurno ne pogadja Nislije). Moras priznati da je tih ruedjaja veoma malo i da sasvim sigurno nisu povod za urbani revolt. A ako se svedemo na to da potrosaci imaju fiksnu impedansu onda pad napona mora da vodi ka manjem ili ednakom broju "izmerenih" kwH bez obzira na to da li merac meri snagu ili impicira snagu iz jacine struje.

Punjač akumulatora jeste primer ali samo teorijski jer praktično se radi o malim razlikama (osim kod servisa specijalizovanog za punjenje akumulatora). Naime, ako je spoljnji napon mreže 110 V tada morate promeniti napon na sekundaru punjača da bi elektroliza bila moguća. To može bilo kontinualno ili prekidačem u više položaja. Znači biće 13 V na izlazu puta recimo 10 A struja punjenja tada je to 130 W. Dakle iz mreže se uzima struja nešto jača od 1 A a da je napon 220 V tada bi bilo upola manje. Ukoliko brojilo iz nekog razloga ne meri snagu već samo električnu struju jasno je da će u slučaju napona od 110 V pokazivati veću potrošnju iako bi trebalo da pokazuje isto kao da je napon od 220 V.

Da priznajem da je takvih uredjaja u domaćinstvima malo. Isto tako uredjaji sa čisto omskim otporom (rešoi, pegle, bojleri, itd.) neće praviti probleme osim što će sporije postizati potrebnu temperaturu ili je uopšte neće postizati.

Ipak, gradjani se žale. Medju njima ima i elektroinženjera pa ne bih na prvu loptu rekao da se ne razumeju u to o čemu govore. Možda vest nije pravilno preneta.

Sva elektricna brojila koja su kod nas u upotrebi mere napon na svakoj fazi i jacinu struje koja protice u svakoj.
Lopovluk nastaje zbog duze ukljucenosti potrosaca.

Pa ni to ne pije vodu, dal drzao 800w potrosac 10 sati ili drzao 1000w potrosac 8h potrosio si u oba slucaja 8kwh, zar ne. U isto vreme ti sijalica od 60w trosi 50w recimo i onda jos i to placas manje, u sumaru bi racun mroao da ti ide dole.

ne ne, strujomer meri utrosenu aktivnu snagu, cak reaktivnu ne

Kucni uredjaji se valjda kompenzuju. A i sve da imas nekompenzovane reaktivne potrosace u kuci to je problem EDBa, zar ne? Ni to ne bi povecalo broj zabelezenih kwh na merilu