Zaštitnik građana i poverenik ne mogu da uđu u zgradu koja im je dodeljena
Željka Jevtić | 20. 08. 2010. - 00:02h | Foto: O. Binić |

Zaštitniku građana i povereniku za informacije od javnog značaja dodeljene su prostorije u zgradi u beogradskoj ulici Karađorđeva 48, saznaje „Blic“. Ove bitne nezavisne institucije dobile su najlepše zdanje u Beogradu i jednu od najlepših zgrada u Evropi. Međutim, ne mogu tamo da usele svoje kancelarije jer je zdanje uzurpirano.
Nekada najveličanstveniji objekat u Beogradu podignut je između 1905. i 1907. godine

Reporteri „Blica“ proveli su u zgradi deo radnog dana - dešavanja u impozantnom zdanju su nadrealna. Šetaju neki ljudi koji nešto unose i iznose, isečeni antikviteti, „eto zbog potreba filma“, moler popravlja. Pornografija preko Obrenovića i Vuka Karadžića. Prometno je, ko god uđe raspituje se za iznajmljivanje prostora… U dvorištu ovog spomenika kulture stanari „štite“ svoj prostor metalnom kapijom…


„Blicov“ dobro upućeni sagovornik iz jednog od nadležnih organa za ovaj slučaj kaže da je za sada više nego jasno da „izvesna lica državnu svojinu iznajmljuju kao da je njihova - privatna“. Sumnja se da je reč o pojedincima iz Geološkog instituta, koji je ranije bio smešten u zgradi, ali već pet godina nije korisnik. Istraga bi mogla da se proširi i na odgovorne u Pravosudnoj akademiji, čije se prostorije nalaze u ovom zdanju, jer se po navodima i ovoj ustanovi može obratiti za informacije o iznajmljivanju prostora.


Zgrada u Karađorđevoj 48 je državna, ranije je bila dodeljena Ministarstvu pravde, a poslednjim vladinim zaključkom nezavisnim institucijama.


Ljude koji se šetkaju po zgradi pitamo ko im je dozvolio da budu tu. Odgovor kratak: „Pa iz Geozavoda“.


Ali, krenimo redom.


Kada smo povratili dah od prizora ruinirane raskoši - obe pojave vidljive već na prvi pogled - u predvorju jednog od najveličanstvenijih objekata u Beogradu nailazimo na portirnicu sa leve strane i budnog čuvara. Nekada tehničar u Geozavodu, danas obezbeđenje, kaže da je „on tu da čuva objekat i dokumentaciju Geozavoda“. Utom pored nas prolazi unajmljeni profesionalni čistač. Kroz priču čujemo da „čisti posle Italijana“. Saznajemo da je zgrada u koju nikako ne mogu da se usele nezavisne institucije poslednja četiri meseca, do pre nedelju dana, bila scena za snimanje italijanske serije. Tu su umesto ombudsmana i poverenika „radili italijanski karabinjeri“. Dolazili su i statisti, sa raznih strana - 20 evra na dan.


- Evo, bili su danas iz Vlade. Gledali da li je nešto uništeno. Ne znam što su ljuti što se tu snima - kaže onako usput čuvar.


Po zgradi usput saznajemo da su zbog nekog filmskog kadra (nije jasno kog i kada) isečeni radijatori. Vidimo da je reč o predratnim, graviranim. Neki radnik, građevinac, usred posla kaže da je tu jer je njegovo zaduženje da sve vrati u pređašnje stanje. Valjda je takav ugovor… Ipak, najjednostavnije rečeno, antikvitet je stradao jer se nije uklapao. Pored stepeništa polomljeni kip. Čuvar se kune da nije sada polomljen već devedesetih kada se neki inženjer klizao niz gelender mermernog stepeništa i…


- Nije mog’o da se zaustavi. Devojčica pala, pukla! Otpala joj glava. Sada Italijani napravili od plastike. Eto, na oko isti - kaže.


Dok razgledamo prvi sprat zgrade Beogradske zadruge iz vremena kraljevine, nemoguće je ne odoleti pomisli kako je dozvoljeno da se tako bahato ophodi prema spomeniku kulture. Pojedine unutrašnje zidove i njihovu ornamentiku presecaju žvrljotine sprejom. Ima i izlepljenih dasaka, polupanih stakala na vratima. Tako su završila i rustična vrata gde je nekada bila jedna od dve kafe-kuvarice Geozavoda. Iz holova vode stepenice u drugi deo zgrade prepune bačenih dasaka, nekakvog otpada. WC šolja nasred sobe, pored na zidu neka pisanija ostala od Geozavoda o dubini iskopina. Zvanična naučna dokumentacija među razbacanim đubretom. Stolica i sto na terasi, ostavljeni da ih pojede vreme, pored odvaljen deo balkona. Na nekoliko mesta natpis iste sadržine: „Ništa ne odnositi - za potrebe filma“. Dok šetamo zgradom već su u najavi bila nova iznajmljivanja. Došla je i umetnica da pogleda prostor za izložbu. Zgrada je u obliku trougla, a u sredini dvorište. U njemu udžerice, žive stanari koji svoj prostor u spomeniku kulture „štite“ metalnom ogradom.


Zgradu u Karađorđevoj 48 decenijama je koristio Geozavod, koji je pre pet godina dobio drugi objekat i više, bar na osnovu zvanične dokumentacije, nije korisnik. Međutim, i u vreme dok se tu radilo zgrada je korišćena za žurke. Tadašnji provodi vezuju se za ime Milovana Bojića, ministra zdravlja u vreme vlasti Slobodana Miloševića. On je prostorije u te svrhe koristio do demokratskih promena. Baš u prostorijama za uživanje nekadašnjih julovaca danas je Pravosudna akademija. U prizemlju zgrade, hodnikom sa leve strane su prostorije u kojima se često održavaju seminari iz oblasti pravosuđa na koje dolaze, kako kaže čuvar Karađorđeve 48, „svi poznati iz pravosuđa koje vidimo na televiziji“.



Kako je korisnik zgrade bilo Ministarstvo pravde, tu je i Centar za medijaciju.
Nekada najveličanstveniji objekat u Beogradu na adresi Karađorđeva 48 podignut je između 1905. i 1907. godine. Sagrađen je kao upravno-poslovni objekat Beogradske zadruge, prvog srpskog društva za osiguranje osnovanog 1882. godine. Na samoj zgradi upravo piše „Odeljenje za bankarstvo osnovano 1882“, a mnogi smatraju da je ovo bila prva prava banka u tadašnjoj Srbiji. Ovo zdanje, i nakon više od 100 godina postojanja, ostalo je poznato kao zgrada Beogradske zadruge. U posleratnom periodu, međutim, u nju se useljavaju mnoge ustanove i delatnosti za koje nije bila namenjena kada je građena, a najviše se zadržao Geološki zavod ili Institut za hidrotehnička i geološka istraživanja.