'Ajmo,ljudi,pa nije valjda da sam postavio toliko losu temu,da bas niko nece da odgovori!
Pored navedenog,interesuje me da li u doticne kotlove moze da se lozi i ugalj "Banovici" ili slican?

Ovo ti za početak nije kotao nego peć/šporet za etažno grejanje, znači tu si pogrešio!

Sa ova dva nemam iskustva, ali sam u skoro indentičnom opisu kuće (moja ima 75 m2 za grejanje i dva sprata) ugradio ABC C2 i fercera!

Mogu ti dati par saveta, prvi je pitanje koliki prostor (m2) treba da greješ tamo gde ložiš, nije isto, jer ako je prostor malo veći trebaćeš i da ubacuješ potapajuće radijatore da greju u nivou, a ako greješ samo naviše, opet ti je druga priča!

Drugi je vezan za potrošnju, neko iskustvo kaže da se kod ovakvih šporeta ona povećava za nekih 30% u odnosu na klasične peći, zatim jako je bitno sa čim ložiš, jesu drva, ugalj, kombinovano, sirova/suva drva, sirov ugalj??

Zatim na tržištu imaš nekoliko sličnih modela neki, su skuplji neki jeftiniji, počev od alfaplama alfa term 20 i noviji 27, abc c2, hrvatski centrometal, zatim termomont šimanovci, i čujem da sad i MB Smederevo radi sličan model, lično meni je majstor predlagao alfu koja mi se zbog završne obrade nije sviđala mada sad iz ove poziciji s obzirom na ložište mislim da je ona mnogo ekonomičnija, a ja sam se zbog izgleda odlučio za ABC C2! Toliko!

Rale,u svakom slucaju hvala,drago mi je da je bar neko odgovorio.
Napisao sam "etazni kotao" mada u prospektima i na sajtovima najcesce pise "kotao-sporet za etazno grejanje".
Takodje,naveo sam i koji ogrev bih koristio i gde bi kotao bio smesten.
Ta prostorija nije ukljucena u navedenu kvadraturu,ali se nalazi tacno ispod trpezarije,tako da bih imao i grejanje podruma koji cesto kristim kao radionicu,pa zbog toga i ne mora da bude "kaminski" izgled peci.
Gledao sam i alfin "central" i abc-ov "C2 mini" i centrometalov "eko-cet 23".
Sta ti koristis od ogreva,i koliko cesto mora da se lozi?

Izvini izgleda da se nisam udubljivao u tvoju poruku!

Prošle godine sam ložio drva isključivo i to hrastovinu koja nije bila nešto osušena, ove godine sam se malo opametio i uzeo bukovinu u maju koja je sad baš kakva treba, moja klasična potošnja za sezonu pre uvođena etažnog je bila 9-11 m3 u zavisnosti od jačine zime, a za prošlu sam potrošio 14m3.

Što se tiče učestalosti loženja, etažni šporeti su malo specifični jer za razliku od klasičnih nemaju šamot koji zadržava toplinu, plus ja sam išao na skraćnje rešetkom ložišta zbog manje kvadarature, u proseku ako dobro natrpaš ložište ide na nekih sat vremena dopuna, ali to je na drva, pretpostavljam na ugalj bi išlo i duže u zavisnosti od uglja, mada sam znao recimo ubacim neko jače drvo-panj oko 23h i ujutro kad ustajem i krećem na posao oko 6h nađem žar!

_{[Ovu poruku je menjao rale2rale dana 23.09.2010. u 11:33 GMT+1]}

Kako bi ovi kotlovi podneli neki kaloricniji ugalj,tipa "Banovici"?

Pojma nemam, unutra je ABC C2 rađen kao klasični kotao, po toj definiciji trebalo bi da bude ok, dok je recimo alfa plam kombinacija šamota i posude gde se nalazi voda, on već nisam siguran!

I kakav zakljucak se moze izvesti...koji sporet/pec je bolji za etazno grejanje..60m2 prizemlje +60m2 sprat..alfa plam. ABC ,Termomont ili Centrometal ?

Za ABC sam od sebe 60m2 teško će da greje, ako ubaciš jedno dva potopljena radijatora sa po 15 rebara! Sa tim da mislim da ćeš kod svih njih morati das ubacuješ potopoljene radijatore! Sve ostalo ti je kombinatorika zvana, jel hoćeš da kuvaš i pečeš na njega, potrošnja gopriva, vremenski interval loženja itd...

Ima li neko povratnu informaciju kakav je EKO CET 23 centrometal......valja li cemu?

Ja jos uvek nisam kupio etazni kotao! Za sada nikakve konkretne povratne informacije nema,bar sto se tice EKO-CET 23.
Bilo bi dobro kad bi se javio neko ko ima taj kotao.Nekoliko ljudi koje poznajem imaju alfin CENTRAL-23,kazu da su prilicno zadovoljni njim.Meni licno malo smeta zavrsna obrada i cini mi se da je malo nepristupacniji za ciscenje nego EKO-CET.
Valja ce se jos neko javiti,sa vise informacija.

Pozdrav svima,
ja sam prosle zime (doduse pred kraj sezone) kupila eko-cet 23. Prethodno sam imala emo-central 23. Za sada sam zadovoljna. Brze se podize temperatura nego u prethodnom kotlu, ali je nezgrapno napravljeno loziste, pa je tesko ocistiti ga. Pepeljara je mala, a i otvor na gornjoj ploci gde ubacujem ugalj. Lozim susene vreoce i kada napunim kotao do vrha (od priike stane nesto manje od dve kante od boje 25 lit.) drzi temperaturu na 60 stepeni 4-5 sati. Na jakoj zimi nije isproban, jer sam ga instalirala u martu.
Kada sam kupovala kotao dvoumila sam se izmedju ova dva koja ti navodis. Na kraju sam kupila eko-cet, jer je napravljen od debljeg lima (4 i 5 mm), dok je alfin 3mm. Takodje je veci rezervoar za vodu , pa racunam da je i iskoristivost veca.
Sto se kuvanja tice, neverovatno je kako je ploca vrela....voda pre provri na njemu nego na elektricnom sporetu. Kod mene je to mana, jer ga ne koristim za kuvanje, a to mi govori da ta ogromna kolicina toplote ode u rastur. Razmisljam da poklopac izolujem dobro kamenom vunom, pa da vidim kakvi su rezultati.

Mene zanima ako neko ima iskustva sa jacim ugljem (na primer banovici) u ovom kotlu. Plasim se da ga koristim, jer mi je prvi kotao koji sam ugradila jos 1980. godine (neki zrenjaninski) pukao vec 1981. kad smo nalozili banovice. To je bila jeziva havarija...puna kuca vode!

Konacno konkretan odgovor,iako je lepo sto su neki dali alternativna resenja.
Pitanje za belu.radu: Da li je u pitanju eko-cet 23A (ima ugradjenu pumpu u delu ispod pepeljare) ili 23B (ima kutiju za drva)?
Da ne poverujete koji sam baksuz,taman skupim pare za kotao a onda odu na drugu stranu.Srecom,vadi me ,donekle,portabl pec na plin!

Eko-cet B (sa kutijom za drva). Obzirom da imam pumpu vec u sistemu, savetovali su mi da uzmem ovaj. A i rekli su da je bolje imati odvojenu pumpu. Inace, moj je sistem "otvoren". Majstor mi je rekao da je ekonomicniji "zatvoren". Tako da verujem da bi kotao bio jos bolji u zatvorenom sistemu.

Juce sam zvala proizvodjaca u Hrvatsku. Rekli su mi da lozim samo drveni ugalj.

Centrometal kotlove zaobidjite u sirokom luku.
Imam grozno iskustvo sa njihovim kotlovima i servisom .
Kupio sam po nagovoru instalatera njihov CK 50 Eko i procurio je posle dve sezone.
Dakle izradjeni su od nekvalitenog lima koji nije uopste kotlovski.
Komsiji je takodje stradao identican kotao.
Kad sam se obratio instalateru i distributeru istih tek tad sam zanao da nisam jedini i da se to desilo mnogima.
Masovno ih kod nas ugradjuju zbog masne zarade koju imaju na njima.
Inace su po kvalitetu i garanciji na samom dnu.
Pokusali su da me otkace ali sam zapretio da cu to njihovo smece izloziti na sajmu tehnike da ljudi vide ko je prevarant i od cega se to djubre pravi.
Onda je bila prica povuci potegni i posle silnih peripetija sam uspeo da ih nateram da mi posalju drugi kotao ali su i tu ispali kvarni i dobio sam samo telo kotla.
Taj drugi koji sam od njih dobio je takodje smece slini, dimi , balavi, vrata ne zaptivaju i vidi se da je odradjen traljavo da te bog sacuva.
Dakle u pitanju je obicno smece.

Imam ja Centrometal EKO CET 23B, ložim ga već šestu sezonu i prezadovoljan sam. Napravio sam otvoreni sistem kao što stoji u uputama za montažu i to bih svakom preporučio gdje je tehnički izvodljivo napraviti. Prije Centrometala ugradio sam po nagovoru prijatelja Alfu 20, međutim već pri prvom usipanju vode procurio je na sve strane tako da sam imao poplavu u kuhinji. Nisam čuo da je netko imao takve probleme već izgleda da je baš mene zapala neka fuš serija, srećom uspio sam ga vratiti natrag i dobiti svoje pare koje sam dao za njega. Ipak poslije svega bih se svakako odlučio za Centrometal.

Pesek,
ja nikako ne mogu da skinem onaj deo u dimovodnom kanalu kotla da bih lepo ocistila cadj. To se jednostavno potpuno zapeklo u smolu vec posle prvog lozenja. Probala sam da udaram cekicem, da grejem fenom za stolariju, da ga nekim kukama kacim i izvadim, ali nista od toga. Imam neku malu lopaticu kojom uspem da izvadim malo cadji, ali brinem da li je to dovoljno.
Meni je ovo cetvrti kotao po redu (za 32 godine ), ali ni sa jednim nisam imala toliko smole i neke masne cadji. Ipak mi se cini da nesto nije u redu sa sagorevanjem.
Podignem mu ja temperaturu na 90 stepeni, ali ta smola i cadj i dalje ostaju zalepljeni po celoj unutrasnjosti kotla. U prethodnim kotlovima bi se sve to istopilo i sagorelo, a kotao bi ostao cist, a cadj je bila kao crna prasina koja se lako uklanjala.
Da li imas neki savet?

Da to je čep na dnu dimovodnog kanala u obliku cijevi i na nju navarena kao neka drška. Taj dio čistim jednom godišnje odnosno pred početak sezone grijanja. Ta cijev se malo teže vadi, a posebno ako ima smole više nego što bi trebalo.
Nakon čišćenja dršku od te cijevi vratim tako da je naslonjena na lim od kotla, a kad treba da se vadi uzmem jači šarafciger ili naoštreni metalni flah i gurnem između drške i lima. To se onda malo razglavljuje lijevo-desno dok se cijev ne izvuče vani.
Smole ima uvijek, a više će je biti kada drva nisu baš dobro osušena ili ako kotao radi na nižoj temperaturi posebno u prelaznom periodu. Meni su drva solidno osušena tako da smole imam nešto više samo u ovom drugom slučaju. Tada smola ponekad malo procuri u posudu sa pepelom, ali kad se malo jače naloži to opet sagori i nije problem za čišćenje.
Pišeš da podižeš temperaturu na 90C, znači da kotao gori praktično bez prigušivanja. Po meni tu bi trebao biti problem kvaliteta drva za loženje-da se bolje osuše.

ja se grejem na suseni lignit "vreoci". Zvala sam proizvodjaca u Hrvatsku i nihov inzenjer mi je to preporucio. Smola i meni curi u pepeljaru, ali samo prva 2-3 dana. Nakupljaju se kapljice smole na onoj klapnici za regulaciju promaje, ali njih pre svakog lozenja lako skinem.
Kada regulator promaje podesim na 4, onda mi je voda u kotlu 65 stepeni, a vec na 6 je na 80 stepeni. Ovo sa podizanjem na 90 se desilo nekoliko puta kad je nestala struja, pa je stala pumpa. Za 30 sekundi, koliko je trebalo da udjem u kotlarnicu, temperatura je otisla na preko 90.

Kad sam malo bolje pročitao predhodne postove vidim da je izgleda odabir kotla potpuno pogrešan. EKO CET je konstruisan i namijenjen prvenstveno za ugradnju unutar stambenog prostora, a ne u kotlarnicu. Taj kotao deklarativno daje u okolinu „sa ploče“ 2,6Kw čime se zagrijava prostorija u kojoj se nalazi. Ako se nalazi u nekoj slabo izolovanoj kotlarnici gubici na kotlu bi mogli biti i 3-4Kw što je svakako previše. Izolacija gornje ploče nije nikakvo riješenje za takav kotao i bilo bi bolje razmišljati o zamjeni za adekvatan kotao koji dođe u kotlarnicu ili premještanju kotla unutar kuće što bi bilo vjerovatno još komplikovanije.
Nisam nikad ložio ugalj, međutim koliko sam informisan i on mora biti dobro osušen, a i za potpalu treba izvjesna količina drveta. Pročitao sam u drugom forumu savjet da se ugalj prvo nasloži na rešetku pa odozgo zapali vatra od drva i tako prenese na dole. To mi zvuči nelogično, ali po reakcijama ostalih članova izgleda da funkcioniše, navodno manja su isparenja i nus pojave pri gorenju, ne košta ništa pokušati.
Što se tiče pumpe kod centralnog grijanja na kruta goriva, po meni je neophodno imati jedan invertor ili UPS napajan akumulatorom kada nestane struje.
Mislim da su uslovi montaže tog kotla neadekvatni s obzirom na njegovu namjenu tako da ne mogu dati još neki savjet vezano za navedene probleme.

Hvala pesek na savetima. Znam da je ovo u stvari sporet-kotao, ali, taj je, na zalost jedini koji staje u moju kotlarnicu. Probala sam da lozim odozgo, ali kod mene je jos brze izgoreo ugalj. Pretpostavljam da je to dobra ideja za visepromajne kotlove, ali na ovom nasem ne funkcionise. Kupila sam i uredjaj za prebacivanje na akumulator, ali nikako da nadjem "vremena" da kupim i akumulator. Ja nisam nezadovoljna kako greje kotao. Jedino me nervira sto ne mogu tu smolu da ocistim i bojim se da na tom mestu gde je natalozena oko pregrade za ciscenje ne istruli kotao. Naravno, nervira me i sto grejem dvoriste, ali smislila sam da napravim plastenik za zimu iznad bazena (bazen mi je 2,5 metra od kotlarnice) i da probam da sprovedem dve siroke cevi (jednu u donjoj zoni koja bi vracala hladan vazduh, a drugu u gornjoj kroz koju bi ulazio topao vazduh), pa da bar taj visak toplote iskoristim da ne moram da uzimljavam bazen. Ili bi bolje bilo da stavim samo jednu cev od kotlarnice u vodu direktno, pa da pomocu malog ventilatora uduvavam taj topli vazduh direktno u bazensku vodu....ne znam, stalno nesto smisljam i kombinujem, ali je tesko ovde naci sagovornika i mastara koji je spreman dasmisli nesto novo
(pusta masta).
Izvinjavam se na gnjavazi, jer sam iskocila iz teme.....ovo je verovatno za drugi neki forum

Ja sam kupio isti kotao pa me interesuje potrosnja po sezoni i kako greje na vecim minusima?Meni treba da greje 80mkv.Hvala unapred

E, Boki, Boki.....
sad mi je zao sto nisam u medjuvremenu pisala po svim forumima i ispljuvala Centrometal potpuno.
Naime: kotao greje dobro dok se ne zapusi od smole. Meni se to desilo mesec dana pre kraja sezone, pa mozete da zamislite koliko me kostalo grejanje na struju. Niko nije hteo da mi spali i ocisti tu smolu. Na kraju mi je to uradio njihov ovlasceni serviser, ali ni on nije uspeo da to uradi potpuno. Jos mi je ugradio i mesh ventil, jer tvrdi da se to ne bi desilo da je on bio montiran. Videcu ove godine. Ta "zabava" me kostala dodatnih 350 Eura.
Najvise me nervira to sto nisam izlazila iz kotlarnice vikendom. Provodila sam sate u lozenju, dizanju temperature na 80 stepeni, cekanju da nestane plamen, pa onda dizi gornju plocu, pa nekim improvizovanim kasikama na shipkama vadi tu smolu napolje. I nikada ne uspem do kraja. Tako nedelja za nedeljom, i otvor za izlazak dima se sve vise smanjivao, i na kraju ga vise nije bilo. E, onda je pocelo grejanje na struju, jer niko nije hteo da dodje da mi to brenerom spali, jer prakticno ne postoji nacin da se ta otopljena smola izvadi.. Zvala sam dimnjacare privatno, i oni mi rekli: gospodjo, nema tih para...bacite to go.no i kupite drugi kotao.
Pesek mi je savetovao lozenje na drva, ali moram da kazem da sam, posle ugradjivanja mesh ventila i ciscenja kotla od strane njihovog servisa, napravila probno lozenje (napolju je bilo 39 strepeni)...stavili smo samo 4 cepanice 30cm dugacke i 12-15 cm debele, malo novine i hepo kocku. To je izgorelo, a na unutrasnjoj strani gornje ploce su se uhvatile kapi smole. cepanice su bile od moje isecene kajsije stare dve godine.
Bojim se ove zime koja dolazi. Na kraju cu kupovati novi kotao.
Da neko samo ne pomisli da sam neki novajlija u lozenju...nisam, imam grejanje vec pune 34 godine i ovo mi je cetvrti kotao po redu.

Jos mislim i da ti je prejak kotao. Ja grejem 120m2, a ukoliko ugradis mesh ventil, pumpa ce ti se ukljucivati tek kad voda u kotlu dostigne 67 stepeni (fabricki ugradjen termostat). A to je previse, poludeces od vrucine, ili se neces grejati uposte.

Hvala na odgovoru,ja sam se dugo dvoumio oko kupovine kotla i na kraj kupio ovaj,jer ima ga moj rodjak i on je prezadovoljan greje kucu na sprat kaze mi da ga cisti dva puta za celu sezonu i nema nikakvih problema.Ne znam ni sam sta da kazem,sad se i ja malo plasim kako ce biti kod mene.Ovih dana treba zet da mi dodje da ga poveze.Kupio sam ugalj i drva(bagrem) pa kad pocnem da ga koristim videcu reakcije.Uzeo sam jaci kotao,jer imam jednu pomocnu zgradu 25mkv jedno sest metara udaljenu od kuce pa sam mislio da ga tu lozim,a cevi bi mi isle ispod zemlje tih 6,7 metara,medjutim nisam imao para da odradim tu instalaciju i nisam bas bio siguran da li bi mogao kotao da izgura to,mada sve ukupno bi bilo nekih 108mkv.Gde je vama smestena kotlarnica i kakav imate dimnjak?

Meni je kotlarnica na lodji odmah uz kucu. Kuca je na sprat, a dimnjak od samotnih elemenata, fi 160, izolovan kamenom vunom i ozidan silikatnom ciglom. Dimnjak je odlican. Kad prinesem zapaljenu novinu otvoru dimnjaka, on je izvuce odmah gore i izbaci je na krov.
Bas bih volela da znam sta i kako lozi taj tvoj rodjak, jer ja od pocetka mislim da je moj kotao falican, ali niko to nece da prizna. Cekaju da mi istekne garancija valjda.

On lozi ugalj i drva bukvu,bagrem,orah kaze da je svakakva drva lozio i nema toliko garezi i smole ne znam kako,ali on vec sestu sezonu lozi i nema nekih problema kaze da bi se opet opredelio za njega.Ne znam kakva je situacija kod Peseka,vidim da je on prilicno zadovoljan.Nisam kupio taj mesajuci ventil bas je skup,ne znam taj kabl sto ima ispod kotla i pozadi ona mala kutijica gde se povezuje,znaci on ima u njega ugradjen fabricki termostat,ne znam sta tu kako dodje?

Ta kutijica pozadi je termostat. Treba ga povezati sa pumpom, tako da se pumpa pali samo kada je voda u kotlu preko 67-68 stepeni. Meni je tako povezao serviser, pristasla sam, sta cu. Plasim se toga, jer prvi kotao koji sam imala liveni zrenjaninski, prve godine rada je tako bio povezan preko termostata, pa je jednog jutra pumpa jednostavno "zastopala", blokirala, temperatura u kotlu je brzo rasla, mi smo probali da vadimo zivu vatru iz kotla lopatom, ali nista nije pomoglo. Kotao je pukao, dimnjak (zidan od cigle) je pukao po duzini, sva voda iz sistema iscurela u kucu...opsta panika i katastrofa.Onda smo kupili Emo central (slovenacki tam-stadler) i tada nam je serviser rekao da pumpu nikada ne iskljucujemo. Da je ukljucimo na pocetku sezone pre prvog lozenja, i da je iskljucimo tek kad zavrsimo sezonu. Tako smo radili sa tim prvim emo central kotlom koji nas je sluzio od 1981 do 1992. Onda smo kupili novi isti takav, jer se tada raspala Jugoslavija, pa se moj otac plasio (mudar starac) da necemo imati prilike kasnije da kupimo nov, i eto, radio je sve do 2010 taj drugi. Pred kraj sezone je malo procureo, i ja budala, mesto da sam ga zavarila, ja ga dala ciganima i kupila ovu sadasnju muku.

Hajde, molim te, pitaj rodjaka da li je njemu povezana pumpa preko termostatas i da li ima mesh ventil.
Prosto ne mogu da se smirim cekajuci ovu zimu.

Bas ste imali havariju,ne ponovilo se vise.Ja mislim da mu pumpa radi preko tog termostata.On ima model 23A sa fabricki ugradjenom pumpom,a taj mesajuci ventil koliko znam nema,jer pitao sam ga sta dodje na tih dva mali otvora pozadi,rekao mi je da na jedan ima cep,a na drugi valjda sigurnosni ventil.Mada sutra kad zavrsim posao cucu se sa njim pa da mi sve lepo objasni.Bas mi zao vaseg problema,niko ne bi to voleo da mu se desi.I ja sam jedva kupio taj kotao pa se zato i plasim da i meni nesto ne funkcionise dobro,posebno jer imam malu bebu.Ne znam kako i ja da radim sa pumpom,ako vec ne ugradim taj mesajuci ventil da povezem samo nju na taj termostat.Jer bi trebalo samo da se poveze kabl od pumpe u tu kutijicu i nista vise da bi to sa termostatom funkcionisalo?

Meni je to povezao elektricar. Kako sam shvatila, pumpa je povezana preko tog termostata u struju.
Ovaj mesh ventil u stvari sluzi da se telo kotla ne ohladi naglo od povratne vode. Mislim da je to cista glupost, jer meni je na povratnom vodu temperatura samo 5-10 stepeni niza, pa ne vidim kakav je to shok za kotao. Ali, nisam imala izbora, jer je to navodno uslov za garanciju. Osim toga, SVI koje poznajem su skinuli taj mes ventil posle prve godine, a moj prvi komsija ga je skinuo posle mesec dana, jer mu se bukvalno "rascvetao" kad je nalozio visokokaloricni ugalj. On nema ovakav kotao, nego ABC veliki sa kosim lozistem, ali sve jedno...
Kod ovog naseg ima jos i problem sa lose resenim ciscenjem u toku rada. Recimo, na mom starom kotlu resetka se pomerala napred-nazad, pa je malo prodrmas, pepeo sidje u pepeljaru a na resetki ostane samo zar. Tako je bilo boljeg protoka vazduha. Na ovom kotlu resetka je od cevi (valjda kroz njih prolazi voda da bi se brze zagrejala), razmak je mali medju cevima, pa kad treba da dodas ugalj nemas mogucnosti da ocistis reseku, pa taj natalozeni pepeo sprecava dotok vazduha i dobro sagorevanje. Na zalost, posto nije trajnozareci kotao, vatra izgori za 4 sata u najboljem slucaju, i onda bi bilo najbolje da se lozi skroz iz pocetka. Ali, to znaci da bi trebao da se preselis u kotlarnicu a zeni i deci da pises pisma, jer se retko vidjate. Ili da naglo ostaris i odes u penziju, pa nemas preca posla nego da cucis pored kotla.
Ja ovaj kotao nikada vise ne bih kupila. Kad sam ga kupovala, u radnji su mi rekli da je to najbolji kotao.
Ove godine cu jos da probam da napravim neki poklopac od lima koji bih da ispunim kamenom vunom radi izolacije, pa da vidim da li ce bar to vreme lozenja da se produzi.
Ne znam, mislim da je to mozda i dobar kotao za ljude sa sela, koji ga drze u kuhinji, zimi ne idu na njivu, nego greju rakijicu na kotlu, planiraju novu setvu i ubacuju cepanicu po cepanicu. Za mene, koja radim od 9 do 5, to nije dobar kotao. Mislim da je sistem potpuno zastareo i da bi centrometalovci mogli da, osim robota kojim se toliko hvale, zaposle i nekog zaista dobrog inzenjera projektanta koji ume da napravi kotao, a ovo je pravio neki diletant. Pljuju ih opasno i na hrvatskim forumima (doduse pljuju kotlove na pelet) i na tim hrvatskim forumima nema ni jedne osobe koja nije imala problem sa radom sistema, a jos veci sa servisnom podrskom.
U glavnom, ja sam uradila sve sto su oni zahtevali: povezala pumpu preko termostata, stavila mesh ventil, povezala pumpu sa akumulatorom preko onog uredjaja za lucaj da nestane stuje. To me kostalo jos dodatnih 550 eura. Ako ne bude radilo kako treba ove godine, tuzicu ih, majke mi i ima da mi vrate pare, a ja cu onda da gledam dobro sta kupujem.

Gledam ove vaša iskustva i ne znam šta da kažem, ali mi Rado nije jasno jesi ti uzela etažni kotao od centometala sličan ovom mom ABC C2, jer sam ga i ja imao kao opciju kod kupovine?

Ako jesi, onda mislim da si pogrešila jer kako je meni objašnjeno ova varijanta ne radi kao klasični kotao tipa naloži/natrpaj 2x dnevno i zaboravi, već kao jedna vrsta klasičnog šporeta koji ložiš na od prilike sat vremena, i na kome možeš da kuvaš, znači treba ti neko ko je uz njega tokom dana, smešten u kuhinji, kuvaš na njemu itd, grejanje etažno mu dođe kao dodatna funkcija! Jer po meni ako ga natrpaš sa ugljem sa namerom da ga ne diraš sledećih nekoliko sati, upravo dovodi do toga da ti se kao posledica lošeg sagorevanja prenatrpansti se pojavljuje smola i začepljenje kao i ne odgovarajuća temparatura u kotlu!!??

Mislim da on nije jednostvno konstrukcijiski predviđen da bude klasični kotao!!!?

Po meni probaj da ga ložiš kombinovano suva drva ugalj, po principu, prvih sat vremena naprvaiš dobar žar, ubacivanje tanjih komada drveta, digneš temparaturu u kotlu na 80C i kad se razradi i formira sloj žara se obaci ugalj ili jače drvo, koje može da drži par sati, ali tada je potrebno da se prodžara i ubaci još koje drvo jer će temparatura da ti padne na 60c za tih par sati.

Pozdrav i srećno!

Jeste, Rale, verovatno si u pravu. Ali onda ne treba da mi hvale hotao, nego treba da mi kazu: Gospodjo, to je sporet, jer su svi dobro znali njegovu namenu.

I ja sam imao sličnih problema sa ovim mojim etažnim šporetom, meni su rekli da može da greje prostoriju od 30 m2 u kojoj se nalazi dok sam ga kupovao jer mi je to bio jedan od zahteva, a posle i nakon ugradnje rešetke kad to i nije bilo tako, a nakon mojih žalbi u fabrici odjednom pa ne može 30m2 ko vam je to rekao, već max.20m2, srećom ja sam taj prolem rešio ubacivanjem par šamotnih cigli i na taj način podizanjem vatre prema ploči! Sad je sve ok!!! Fercera!!! Inače mislim da je ovaj ABC C2 kopija tog Centrometalovog ekocet 23, jer sam i jedan i drugi otvarao i gledao konstrukciju iznutra, ovaj naš je bio malo jeftiniji i vizuelno lepši, to je presudilo!

Pozdrav!

Pa da, kod nas je problem sto jako malo toga pise, pa se kupovina svede na rekla/kazala. Trebalo bi da uvedu propise (makar kod te tehnicke robe) sta MORA da pise, pa da mozemo da se orijentisemo.
Mada, ovde je sve moguce. Na primer, jedna nasa poznata kreatorka kupuje materijale kod moje drugarice. Haljinu daeklarise kao svila 100%, a u stvari sintetika 100%. Ovde mozes sve.

Pricao sam danas sa rodjakom i on mi kaze da nema taj mesajuci ventil,jedino mu je pumpa povezana preko tog termostata.Sve mu dobro funkcionise.Cisti ga posle nove godine i na kraju sezone.Nije mu jasno kako kod vas toliko smole i garezi.On drva i ugalj kupuje u prolece tako da uvek za zimu ima suv ogrev.Kombinovano lozi ugalj i drva.Kada krene jaca zima ne gasi ga.Trosi oko 5 tone drvenog uglja i nesto manje od 10m drva,a greje oko 160mkv,s tim sto mu je na spratu nesto kao potkrovlje.Kazete da vam je dobar dimnjak,on mi kaze da i njegov teca ima dimnjak fi16,pa mu se kotao dosta gusio i sad pravi nov fi20.U prospektu pise da je potrebno 18cm.Ne znam da li mozda i to ima neke veze.

U prospektu za moj kotao pise fi 160, a originalna cev od kotla koja ide u dimnjak je 140. Taj zazor je popunjen kamenom vunom.
Sto se tice smole , ja cistim SVAKOG vikenda, jer ima toliko smole da zapusi onaj prolaz ispod klapne . Ugalj mi je suseni vreoci, a drva su mi stara godinama (topola-od oblovine), jer ih koristim samo za potpalu. Ima i jedan apsurd u svemu tome: Meni su rekli da drzim regulaciju promaje na 4-5 (osim kad podlozavam, pa stavim na 8). Apsurdno je da na tih 4-5 meni temperatura ide na 80-85 stepeni. Da bih smanjila na 65-70, moram da ga zavijem na 0. Ako sagorevanje nije dobro, kako onda temperatura ide na 80? I kako se stvara smola, kad mi je na povratnom vodu u tom slucaju 70-75 (zavisi kojom brzinom radi pumpa).
Ja sam ubedjena da moj kotao ima neku gresku, ali oni kazu da nema, nego je sve zbog toga sto nije bilo meshnog ventila.
A evo, sad imam mesni ventil, pa kad smo radili probno lozenje sa one 4 mini cepanice, opet se na gornjoj plotni nahvatala smola, kao da se plotna izlakirala crnim lakom, a po celoj povrsini kapljice smole. Sta ce biti kad ga "narokam" sa kantom-dve uglja? opet cu da skuplam smolu, pa ako nekom treba da asfaltira ulicu, moze da mi se javi.
Inace, ja trosim 6-7 tona uglja i malo drva. Lozim kad dodjem sa posla oko 18h, onda drugu turu ubacim oko 22h i to je to. Temperatura u kuci mi je u 22h 23-24 stepena, ujutru je 22, a kad dodjem sa posla padne na 19-20. Subota ujutru mi je rezervisana za ciscenje kotla. Prvo ga nalozim, pa kad se sve pretvori u zar (kad nestane plamen) otvorim gornju plocu, pa onda vadim raznim improvizovanim alatkama smolu dok je jos sve vruce. Onda sve iz pocetka: ponovo lozenje (jer to ciscenje toliko traje da sav zar izgori) i onda tako opet do 22h kad ubacujem poslednju turu. Ujutru nemam zara, samo pepeo, pa ga opet lozim iz pocetka. Hocu da kazem da pec radi u punom rezimu, da je ne prigusujem, jer sam prinudjena da brzo dizem temperaturu zbog kasnog lozenja

Vidim da je ova tema opet aktuelna. Evo mene čeka za koji dan čišćenje dimnjaka i priprema sistema za zimu pa rekoh da se malo uključim u raspravu. Prošle sezone mi je usred zime u dimnjak upao golub i zaglavio se negdje na metar od kraja dimnjaka. Nisam ga zbog nevremena odmah izvadio (nisam ni znao o čemu je riječ), a kada sam se popeo na krov, imao sam šta vidjeti. Golub se potpuno katranisao i zalijepio, a onaj jedan metar dimnjaka je bio iznutra tako zalijepljen smolom da sam to strugao skoro sat vremena. Goluba sam nekako nagurao između vratanca za čišćenje i izvoda iz peći tako da me to sada čeka da izvadim.

Vidim da je sporno pitanje ugradnje mješajućeg ventila. Kada sam kupio kotao (2005), u uputstvu nije bilo ni riječi o tom ventilu, a kamo li da se sa njim uslovljavala garancija. Naravno ja ga nisam ugradio jer i ne vidim nikakvu svrhu za to. Taj ventil bi trebao da održava određenu temperaturu vode koja se vraća u kotao kako navodno ne bi bilo temperaturnih "šokova"u kotlu. Ugradnja mješajućih ventila se primjenjuje tek u posljednjih nekoliko godina, pa se pitam kako su onda kotlovi svih vrsta besprijekorno radili prije toga i to desetinama godina. Jedini razlog za uslovljavanje garancije tim ventilom može biti slabiji kvalitet izrade kotla, odnosno slabiji kvalitet varova između limova i naravno izvlačenje iz džepa još nekoliko desetina eura za ugradnju ventila. Koliko god da su slabi varovi, kotao ugrađen u otvoreni sistem može jako dugo da traje.
Što se tiče termostata za pumpu, to bi trebalo obavezno da se spoji, a ne da se pumpa ostavlja da radi non-stop. Temperatura vode u kotlu se u tom slučaju ne bi trebala spuštati ispod nekih 60C. To je temperatura do koje se ne stvaraju štetni kondenzati u kotlu.

Za proteklih šest sezona mogu reći da smole u kotlu ima uvijek, manje ili više. I tu je stvar jednostavna, kada je u kotlu otvorena vatra i ako su drva propisno osušena, ne bi smjelo biti smole. Kada kotao radi u prigušenom režimu (klapna za zrak zatvorena) onda se stvara više ili manje smole, zavisno koliko su drva osušena. To je u direktnoj vezi sa prostorom koji se zagrijava, odnosno ako je taj prostor manji i bolje toplotno izolovan, kotao će više raditi u prigušenom režimu. Zato treba napraviti dobar proračun toplotnih gubitaka objekta i ne uzimati preveliki kotao. Po istom principu utiče i vanjska temperatura, tako da u prelaznim periodima ima nešto više smole.

To stvaranje smole stvara naslage čađi u dimnjaku tako da bi se trebalo pridržavati propisanih unutrašnjih prečnika dimnjaka. Važno je također da je dimnjak izolovan od priključka na peć (ako je na nekom vanjskom zidu)pa sve do vrha. Meni dimnjak prolazi kroz centar kuće, tako da ga nisam izolovao, ali mi je nekih 2m dimnjaka na tavanu bilo bez izolacije. Prilikom čišćenja najveći problem je bio upravo sa ta 2m dimnjaka, dok je čelična četka prolazila kroz ostatak dimnjaka bez problema.
Od kotla EKO CET na treba očekivati da radi kao trajnožareći kotao, nalaže se kao običan šporet po malo svakih sat-dva po potrebi. Može da se napuni do vrha i tada punjenje traje 3,5-4 sata, ali u tom slučaju opet ima nešto više smole. Zato bih za takvo punjenje preporučio stavljanje debljih (dobro osušenih) drva.

Pesek, bas volim sto si se ponovo ukljucio. Sve si u pravu. I meni su rekli kad sam kupovala kotao da ne moram da stavljam mesh ventil, a kada je doslo do problema i kad sam pozvala njihov servis, rekli su mi sledece: Gospodjo, nas dolazak naplacujemo 2000 dinara. Kad budemo dosli, ustanovicemo da nemate mesh ventil, te prema tome sta god da je sa kotlom, morate prvo da ugradite mesh ventil, pa da vidimo. Ta ugradnja me je kostala 150 Eura ruke plus 200 eura mesh ventil i neke sitnice koje su bile nephodne da bi se ugradio mesh ventil. I meni je on bez veze, jer stvarno nema nekoh temperaturnih shokova (razlika mi je max 10 stepeni izmedju odlaznog i povratnog voda).
Konacno sam sa cenom kotla plus ove dorade dostigla cenu tam-stadler kotla. Da sam znala da ce tako biti, kupila bih tam stadler i imao bi Bog da me vidi.

Pocela je grejna sezona. Grejem od nedelje na suva drva, ali i pored ugradjivanja mesh ventila i spajanja pumpe sa kotlovskim termostatom, za sada ne vidim nikakvo poboljsanje u odnosu na proslu godinu. Znaci, lepo greje, ali smola se stvara i dalje.
U nedelju sam grejala kao penzioneri ( ono..cepanica po cepanica), a u ponedeljak kad sam htela da ponovo podlozim, opet je smola zalepila onu klapnu koja treba da se otvara prilikom podlozavanja, pa sam morala da podlozim i da se nadimim ko sunka, dok se malo nije razgrejala smola i dozvolila mi da otvorim klapnu. Ali, tad se vatra vec razgorela, pa nije ni bilo potrebe.
Inace, razlika je ogromna u temperaturi i duzini trajanja vatre koju postize ugalj od ove sa drvima.
Ipak ja mislim da imam neki malerozni kotao.

Kad sam kupovao kotao izbegavao sam prozvodjace koji su hvaljeni do besvesti, narocito na forumima. Cak kad i pitas nekog ponosnog vlasnika uglavnom nesto precuti. Ta mi pojava nije jasna ali vecina se tako ponasa. A prodavci samo gledaju da prodaju. Na sajmu me je neki ugledni inzenjer ubedjivao da njegov kotao ima 108% iskoricenosti. Na tvom mestu gledao bi da prosirim kotlarnicu i ubacim "pravi" kotao. Verovatno ne treba bas mnogo jer i ovaj kotao nije bas mali.

Elem kod tebe je verovatno falinka u kotlu ili je previse dobar bazen pa da se negde kompezuje zadovoljstvo... :) Jako je cudno da na drvima i na 80 C pravi smolu. Jednom sam greskom postavio termostat na 80C i radijatori su bili nenormalno vruci. Da docaram, na 55C temeratura u kuci je oko 23, na 80C sam hteo da otvaram plafon posto nije moglo da se o'ladi na prozore i vrata. Da li te promaje, koje su kod tebe od 0 pa do 10, mogu da se steluju kao kod, da kazem, normalnih kotlova? I kako meris temperaturu vode u sistemu? Kod mene postoji termometar na kotlu i poseban na izlaznom i povratnom vodu. Ono sto hocu da kazem da nije slucajno pogresno ocitavanje temperature u sistemu pa se kotao gusi?

Goran.mg, sve ja razumem sto ti kazes, i sve sam varijante probala, ali smola se uporno stvara. Drzala sam ga na 80C jer su mi rekli da ce tako smola da izgori. To mi je rekao prodavac koji se prethodno konsultovao sa serviserom. I jeste, neizdrziva je temperatura u kuci, a radijatori su toliko vreli da ruka ne moze da se drzi ni sekund na njima.
Sada drzim regulator promaje na 5-6(tako su mi rekli), a pumpa mi se ukljucuje tek na 70C, a iskljucuje se na 65C.
Po njima su svi Centrometalovi kotlovi visokotemperaturni i ne smeju da rade na nizoj temperaturi od 65C. Znaci, sve radim po uputstvu, a smole isto kao i pre.
Da ne prenagljujem, probacu mesec dana da se grejem po svim pravilima, a onda cu da ponovo zovem sluzbu za reklamacije i da trazim da nose kotao i da mi vrate pare.
Sto se bazena tice, skroman je to bazen, ali sa toliko ljubavi pravljen i odrzavan, da je verovatno najcistiji i najsvetlucaviji bazen u Beogradu, a jos i bez hlora. Eto, imam 6 meseci zadovoljsva i 6 meseci brige. U proseku-pozitivna nula.
(a otkud ti znas za bazen?)

Kotao je neki baksuz. Svi ostali kotlovi spaljuju smolu na 80C. Jednom na pola sezone nalozim kotao na drva, jednu vatru, da spalim smolu. Drugi put na kraju sezone i tada ga i detaljno ocistim. Sve sto ostane spada na dodir. Ma sigurno znas za ovakvo ciscenje, nije ti prvi kotao. Jedino da li je serviser voljan da vrati, zameni kotao lil pronadju gresku.

Imam duze vreme montazni bazen. U poslednje dve, tri godine postali su popularni kao i racunari. Uglavnom me pitaju joj voda mi zelena, klizavo, mutno... a fala bogu imaju racunar pa im kazem kucaj lepo u google elita bela.rada intex, klikni na prvi link i citaj. Ako opet ne znas nije bazen za tebe daj ga nekom. Ko procita svidi mu se tvoja ideja ukopavanja bazena, niko jos nije pokusao ali razmisljaju...

Rado ti si baš opsjednuta s tim kotlom, kao što je goran napomenuo, razmišljaj o promjeni kotla. Vjerujem da si uzela bilo koji etažni kotao da radi pod takvim uslovima, rezultat bi bio isti. Znači neki kotao koji je projektovan za rad u kotlarnici.
I ja sam ga naložio prije neki dan. Trebalo mi je da podignem temperaturu u kući za koji stepen, a vani i nije bilo mnogo hladno. Isto se stvorilo nešto smole, ali to je tako u prelaznom periodu. Dio smole sagori kada je u kotlu vatra, a jedan dio mora da se čisti.
Kotlovi imaju nazivnu snagu većinom pri atestiranju sa ugljem. Kod ovoga to nije slučaj, već je atestiran sa bukovim drvima. To znači da ti se nazivna snaga kotla još značajno uvećava ako se nalaže sa ugljem. Ovo je stvarno pravi mali "paket snage" koji je za mojih 130m2 nešto prevelik, ali tada kada sam ga kupovao nije bilo da se bira već sam bio sretan da sam i to dobio.
Neću da kudim ni da hvalim svoj kotao, jednostavno važno je da ispunjava svoju funkciju i da dugo traje. Evo ovdje rezultati atesta koga interesuje:
http://www.etazgrejanje.com/cm...ivanja_centrometal_eko_cet.pdf

Koliko kapiram Rada nije mogla da stavi veci kotao u kotlarnicu pa je ovaj odgovarao. Mana je sto predaje toplotu kotlarnicu umesto nekoj prostoriji u kuci. Ne vidim razlog da se stvara tolika smola kad se pumpa ukljucuje tek na 65C. Koliko mozemo da vidimo iz poruka sve je u funkciji sem kotla. I slazem se za kotlarnicu je najbolji "pravi" kotao, ali vec su ulozeni ne mali novci i taj kotao bi morao da radi iako stepen iskoristenja nije isti.

Ovdje ima dosta nejasnih stvari, kotlarnica nije opisana, može se pretpostaviti da je to slabo izolovana prostorija, a ako još negdje furi i ne može se propisno zagrijati. EKO CET za razliku od, kako ti kažeš "pravih" kotlova, nema izolaciju od mineralne vune već je otvoren sa svih strana kako bi zagrijavao prostoriju u kojoj se nalazi. Pitanje je kako se uopšte ponašaju termostati na kotlu u uslovima koje sam opisao gore. Tu bi svakako trebao doći pravi majstor za razliku od onog kojeg je Rada angažovala, snimiti situaciju i predložiti najbolje riješenje. Moguće da nisu urađeni kako valja ni proračuni toplotnih gubitaka kuće (mislim na to da je možda kotao predimenzionisan). A EKO CET baš nije ni konstrukcijski pogodan za punjenje do vrha jer se tada stvara više smole. Isto je pitanje kako je dimenzionisan i izrađen dimnjak.

_{[Ovu poruku je menjao pesek dana 13.10.2011. u 23:45 GMT+1]}

Goran.mg je u pravu. Pravi kotao ne moze da stane u moju kotlarnicu.
Pesek, Gledam ovaj izvestaj sa ispitivanja sa linka koji si stavio. Taj dokument nije postojao na stranici prvog aprila 2010. kada sam ja kupovala kotao. Nazivna snaga kotla ( tada je pisalo ) je bila 23 kwh sa energentom ugalj i 18kwh sa tvrdim drvima. Ali, sad ja to ne mogu da dokazem.
Ali, ne vidim kakve to veze ima ako ga ja lozim u preporucenom rezimu (65-90C) i celu noc drzim prozor otvoren. Po meni bi trebalo smola da se stvara na niskotemperaturnom rezimu. Pri tome sam prosle godine na pocetku sezone zvala fabriku u Hrvatskoj da pitam da li i koji ugalj preporucuju. Preporucili su mi suhi lignit.

U mom starom kotlu se stvarao samo gar koji je besprekorno mogao da se ocisti. Ja ovde nemam ni malo gara, cak ni u dimnjackom prikljucku. Sve sto se stvori u ovom kotlu moze da bude materijal za vajanje....tvrdo je kao kamen, i mogu da ga skinem samo i jedino dobrim dletom i cekicem sa zidova, a iz one komore sa strane ne mogu nikako drugacije nego dok je pun zara. Serviseri su ga palili brenerom, pa nisu uspeli da ga ociste.

Kupila sam ga 01. aprila. Ispade prvoaprilska sala za skupe pare. :(

Goran.mg sigurno razume kakve su me muke snasle, jer je citao moje postove na drugoj temi, pa mu je jasno da sam vrlo precizna i da nista ne radim od prilike i bez veze.
Da li cu uspeti nesto sa njihovim servisom-ne znam, obzirom da jos uvek nemam njihov zapisnik.
U svakom slucaju, evo stavicu crtez moje kotlarnice sa merama, pa ako neko ima ideju koji kotao bi mogao da se ugura u nju, rado cu da razmotrim sugestije.

Pesek, kotao mi je instalirao prvi put majstor sa Etazovog spiska za koga su mi rekli da je najbolji i koji je dobio nagradu od Centrometala kao majstor koji je najvise njihovih kotlova instalirao.
Kad sam dobila problem, zvala sam ga, ali on se pravio lud i nije hteo da dodje. Naravno, platila sam mu u kesu, nemam nikakav racun.
Onda sam zvala njihov servis (jos je trajala grejna sezona) i oni su dosli ( tek 20.avgusta na 39C) , prevezali kotao+stavili cetvorokraki mesh ventil i rekli mi jedino da treba da drzim otvorena vrata kotlarnice da bi kotao dobijao vise vazduha. Jedina im je primedba bila to sto nisam imala mesh ventil i sto mi je pumpa bila vezana preko nalegajuceg termostata, a ne preko kotlovskog termostata (da bi neko izvalio takvu ordinarnu glupost, nije morao da zavrsi masinski fakultet....u njihovom slucaju je zavrsio).
Eto, platila sam i to, ali problemi su jos uvek tu. I da budem dosadna, jos uvek mi nisu napravili zapisnik, nisam dobila racun (moj muz im je naivno platio bez razmisljanja) i opet ne znam sta cu da radim .
Jedino se ne zalim na prodavce iz Etaza. Zaista su maximalno predusretljivi, ljubazni i stvarno su se trudili oko mene na svaki moguci nacin. Zvali su sigurno 50 puta direkciju. Ali, od njih ne zavisi nista.

Pozdrav svima.Ja sam pre nedelju dana ugradio kotao eko cet 23B i odmah krenuo sa grejanjem.Za ovih nedelju dana i kod mene se dosta nahvatalo smole,cak mi se ona klapna sto otvara na gornjoj ploci zalepi pa je malo teze otvorim,jer svaki put kad trebam da nalozim moram da otvorim,jer izlazi malo dim napolje.kotao za sad dobro greje,videcemo na vecim minusima,drzim na 4 temperatura na 65 i dosta dugo drzi vatru drvima 4,5sati,ali sam kotao odnosno gornja ploca nije nesto vrela da bi se na njoj kuvalo cak i na lulama mogu ruku da drzim,tako da cu morati u kuhinju da ubacim jedan radijator.Majstor mi nije ugradio taj mesajuci ventil,niti je povezao pumpu sa termostatom,kaze da ne treba sta ako zastane termostat.Nisu mi ni drva bas dobro osusena pa se vise smole mozda i zbog toga hvata.Uzeo sam etazni kotao da bih ga iskoristio za kuvanje,ali on kad dostigne temperaturu zatvara regulator i ploca nije vise tako vrela.Kod mene na kotlu kad je 70c na hladnu vodu gde mi je manometar temperatura je 40c.Svi su mi predlagali ovaj kotao i na sajmu kad sam bio.Ja grejem 80kvm,malo je jaci mada jedni kazu da greje toliko drugi onoliko.Voleo bih ako neko zna da mi kaze koliko moze najvise da izgura,jer imam jednu zgradu u dvoristu oko 30mkv(malo potkrovlje)6,7 metara od kuce pa bih i tu sproveo grejanje,mada bi instalacija isla pod zemljom.Voleo bi ako bi mi neko uputio neki komentar.Hvala

Boki1984,

Moj kotao je bio instaliran kao tvoj prosle gdine, a ove godine mi je ugradjen mesni ventil i termostat.
Pri ovakvoj instalaciji sam kotao je uvek pod vecom temperaturom, jer mu ta skalamerija ne da da ga voda iz radijatora hladi.
Ja na njemu ne kuvam, pa ne znam za plotnu, ali mi se cini da je on sam vreliji nego prosle godine.
Sa druge strane, tvoj majstor je u pravu kad kaze :sta ako termostat zakaze. Ako procitas temu videces da se to meni desilo pre 30 godina. Jos tada su mi rekli da pumpu ukljucim kad sezona pocne i da je iskljucim kad se zavrsi, jer pumpa ne crkava dok je u radu, nego prilikom ukljucivanja. A kad kotao dogura na 70C, a pumpa blokira....e onda je spasavaj se ko moze!

Inace, sto se povrsine tice, moja kuca je 5,5m x 13,5m, prizemlje i sprat, unutra stepenice. Korisna povrsina je 120m2.
Ovih 23 KWH mi je taman koliko treba. Imam i kotao na struju 18KWH, ali on ne moze da ugreje kad je temperatura ispod
-5C. Grejem na unutrasnju temperaturu 22-23. Imam izolaciju 5cm stiropor, prozori 70% drveni solidni anpasovani i zadihtovani, 30% PVC, ulazna vrata PVC. Tavan nije izolovan (imam silni krs na tavanu, pa mi je problem da ga praznim da bih ga izolovala). U prizemlju ispod parketa i plocica nemam termoizolaciju.

Pretprosle godine je bio link na nekom hrvatskom forumu za jedan programcic za izracun toplotnih gubitaka. Bio je vrlo jednostavan i obuhvatao je svaki detalj gradnje (na primer kakvi su blokovi, debljina i vrsta maltera, broj prostorija, povrsine pregradnih zidova.....). Na zalost, vlasnik ga je povukao jer hoce da ga proda valjda. Na njemu sam izracunala da su mi toplotni gubici 21,5 KWH. Kad bih izolovala tavan sa 5cm stiropora smanjili bi se na 17KWH, a kad bih izolovala pod stirodurom od 2cm, bili bi oko 12 KWH. Obracun sam radila na spoljnu temperaturu -10C a unutrasnju +23C.
Moj komsija ima kotlarnicu u pomocnoj zgradi u dvoristu,udaljena od kuce 7 metara, cev mu ide ispod zemlje, izolovana, ali se sneg uvek topi na toj stazici. Njemu je neko izracunao da ima gubitak svega 2%.

Ao sam nesto pomogla, drago ce mi biti.
Inace, ako dodjes u moju situaciju da se kotao potpuno zacepi, reci ce ti da nemas pravo na garanciju jer nisi propisno instalirao kotao. Pogledaj zeleni listic za garanciju u kome to pise. Onda verovatno ovaj koji ti je instalirao kotao ima da bezi od tebe i da se pravi lud. Ali ti si musko, mozes da mu pripretis...

Taj „najbolji i nagrađeni majstor“ je trebao odmah prije ugradnje da ti skrene pažnju na to da se etažni kotao ne ugrađuje na takav način i da se traži drugi kotao kao npr. Radijator Kraljevo C25 (mislim da bi taj mogao da stane). Kotao se tada sigurno bez problema mogao vratiti i kupiti drugi. Međutim, pošto je on na „Etažovom spisku“, očito mu je bio prioritet prvo prodati opremu pa tek onda napraviti sve to (ako je moguće) da funkcioniše kako treba. Ljubaznost osoblja u radnji nije ništa neobično, pa žele da ti utrape sve šta se utrapiti može.
I druga intervencija je obična glupost, a posebno ono sa termostatom. Trokraki mješajući ventil sam ovdje kupio za 38,49€ (ne za grijanje već za druge potrebe), dok je četverokraki bio nešto malo skuplji. I to mi se činilo preskupo, ali mi nije jasno šta su tebi naplatili do onih 200€.
Što se tiče upotrebe termostata za pumpu, ne slažem se da zbog opasnosti od kvara ne treba da se spaja. Svašta se može pokvariti i ako bi išli tom logikom ne bi trebalo ništa ugraditi. Njegovo spajanje ima svoje zašto, ali nema veze sa stvaranjem smole.
Upravo zbog takvih stvari sam moje centralno grijanje pravio u „uradi sam“ režiji. Predhodno sam zvao tri različita majstora i svaki mi je pričao drugu priču. Pošto sam tehnički fah po struci, odlučio sam ipak da skupim malo literature i krenem u samogradnju. Evo sve funkcioniše odlično sedmu sezonu, a u međuvremenu sam i rođaku napravio grijanje sa pirolitičkim kotlom Vitolig 150. I njemu sve radi bez problema.

Stvarno ne znam kakva je ta visokoškolska ustanova Mašinski fakultet u Nišu, vi bi tamo to trebali bolje znati. U svakom slučaju po potpisima stručnjaka na kraju dokumenta, čini mi se da je taj atest ozbiljan i potpuno validan. Dešava se često da „trgovci“ zabrljaju prilikom pisanja uputstava i karakteristika za tehničke uređaje pa je moguće da si naletjela na nešto takvo.
Ovdje se često vezuje temperatura vode u kotlu sa stvaranjem smole. U stvari nije bitno da li je temperatura vode 60C ili 90C, bitno je da li kotao radi u prigušenom režimu ili ne.
Voda se može zagrijati na 90C i ako se ta temperatura oslobađa preko radijatora presporo, odnosno ako je temperatura goriva u kotlu visoka, kotao će raditi u prigušenom režimu. Zato je važno da kotao nije predimenzionisan naspram potreba zagrijavanja objekta.
Kotlarnica ti je stvarno nepropisno napravljena, jer koji god kotao da staviš, trebalo bi biti oko njega prostora za održavanje i manipulaciju. Sa sigurnosnog aspekta, vrata bi se morala otvarati prema vani, a ne prema unutra. Ako bi to mogla promijeniti, mogla bi se dobiti još i mrva korisnog prostora u kotlarnici.

Na EKO CET , kako je praksa pokazala, ne može baš da se kuva već jedino da se podgrijava. Kada voda u kotlu postigne odgovarajuću temperaturu, klapna za zrak se pritvori i smanji vatru tako da ploča nema dovoljnu temperaturu za kuvanje. To bi bilo jedino moguće ako bi se sa dodatnim priborom podiglo ložište, ali tada bi se izdavala manja energija prema radijatorima. Svakako malo komplikovano i prljavo tako da to nisam ni pokušavao.

Rado, obavezno izoluj tavan jer tuda odlazi dosta velika količina topline, a i gdje god je to moguće, kroz kuću će stalno da ti furi.

„boki“, onako ofrlje EKO CET 23 ti je prejak za 80m2 prostora, pa gledaj što prije da napraviš planirano grijanje za pomoćni objekt. Mislim da bi ti tada sve radilo optimalno.

Pesek, Hvala na vremenu.
Sto se tice prostora oko kotla, niko nijke imao zamerku, jer je kotao napravljen navodno da stoji u kuhinjskom nizu.
Gledala sam modele radijator Kraljevo, ali su preduboki za moj prostor, jer zbog otvora dimnjaka kotao bi morao da se odmakne od zadnjeg zida bar 30cm, i jos da se napravi krivina da bi cunak usao u odzak, a za to nema mesta. Jedino sto sam do sada videla da bi moglo da stane je PRITY onaj Bugarski. Ne znam kakav je, niko o njemu na forumima nista ne pise. To moze da znaci ili da niko nema primedbe ili da nece niko ni da proba da ga kupi.?

Zasto mislis da je predimenzioniran kotao? Pa na ovaj elektricni od 18 KW ne mogu da se ugrejem zimi.
Kod kuce imam racun, pa cu bas da vidim koliko je sta kostalo.

Nije me mrzelo pa sam izmerio i moj kotao Viadrus sa 5 clanaka i 30 kW na drva sa dve krivine ima 120 cm. Vrata na kotlarnicama se obavezno postavljaju da se otvaraju napolje. Tako bi dobila jos prostora ali i bez toga manji kotao bi trebao da stane. Treba izmeriti premeriti koliko bi prostora ostalo za odrzavanje... Video sam nekoliko kotlova ispod stepenista, malo, skuceno ali nije bilo drugog resenja pa opet funkcionise. Slazem se sa Pesekom da si trebala izabrati drugi kotao, cak i po cenu da prosirujes kotlarnicu. Kad sam birao kotao trazio sam nesto sa dugom tradicijom, kvalitetom i slican je bio video snimak i na 3:50 snimka sam shvatio da je to ipak ozbiljna fabrika... malo su smesni sa onim novim slemovima, ali televizija je to :) Zao mi je samo sto nisam kod nas mogao da pronadjem ovaj novi sa tri promaje.

Meni se ne cini da je kotao predimenzionisan. Po svim opisima on radi u nekom normalnom rezimu. Jos i predhodni je radio normalno. Nisam strucnjak nego govorim na osnovu nekih mojih iskustava. Bilo bi dobro kad bi pronasla isti kotao koji normalno radi pa da uporedis nacin lozenja, gorivo...

Moj kotao ne radi pre podne i posle podne kad dodjem sa posla ocistim pepeo i sljaku i nalozim. Subotom ili nedeljom malo ga i kao ocistim sa celicnom cetkom ali to mi produzava proces pripreme za lozenje 15 minuta a kad sam raspolozen pola sata. Mogu samo da zamislim tvoju subotu sa kutlacom ali u kotlu.

Ne znam, ljudi moji, ali prosirivanje je nemoguce jer odmah uz zid kotlarnice su mi balkonska vrata. Trebalo bi i njih da sklanjam, a to mi je problem. Razmisljala sam o pokretnom zidu kliznom, to bi jedino moglo da se uradi, a opet mi je to investicija koju cu tesko da izfinansiram. Razmisljam da predjem na pelet, jer je on cistiji, ali i za to mi treba bar 1.500 Eura.
Razmisljam, da ne lozim dobro ne bi mi se vatra tako brzo razgorevala. U nedelju sam samo dve kante od farbe drva lozila, a klapna se zaglavila (zalepila) od smole. Znaci, svaki put kad lozim moram prvo da dignem celu plotnu, da cekicem udaram po klapni da bih je pomerila, pa da nalozim. Onda bi trebalo da klapnu zatvorim kad se vatra razgori, ali to je nemoguce. Moram tu prvu vatru da pustim kroz odzak da malo zagrejem avliju, pa tek kad uradim drugo punjenje i to se razgori, onda se ta smola oko klapne malo omeksa, pa uspem da je zatvorim.
Teorijski, sagorevanje je dobro. Dimnjak malo dimi dok se vatra ne razgori, a posle i nema dima, sto bi trebalo da znaci da je sagorevanje dobro.
U svakom slucaju moracu da ovu zimu izguram sa ovim kotlom i sa 6 tona lignita koji mi je ostao od prosle godine, jer sam potpuno svorc. Bazen mi je iscedio svaku paricu koju sam skupila.

A sto se ciscenjatice, tu celicna cetka ne pomaze. Ja uzmem dleto ili stemajz i cekic, pa udri!
U onom slovenackom starom kotlu koji je izgledao vrlo slican ovome stvarao se samo gar, kao crni puder koji se obicnom metlicom skidao, a kotao je bio kao nov posle ciscenja.

Inace, volela bih da nadjem nekog ko ima taj kotao d avidim licno kako izgleda , ali nije mi uspelo do sada.
Dragi forumasi, da li bi me neko ko ima ovakav kotao a zivi u Beogradu, pozvao u goste?

Videcu posle nekog vremena kako cu i ja proci sa kotlom.Hvala Pesek i hvala Bela Rado vi uvek sve tako lepo objasnite.Eto moj rodjak uopste nema problema sa smolom kaze da sve lako skine,nisam bio zimi kod njega da vidim,on zivi kod Backe Palanke,a ja kod Bele Crkve.Da je blize vama pa da odete do njega da bas vidite.

Da, etažni kotlovi mogu stajati zajedno sa ostalim kuhinjskim elementima, mislio sam na prostor za obični kotao ali nema veze.
Ne tvrdim striktno da ti je kotao predimenzionisan, već to navodim samo kao mogućnost pri kojoj se stvara više smole nego što bi trebalo.

Pišeš da si imala ranije neki slovenački kotao, predpostavljam isto etažni, te da ti je funkcionisao bez problema. EKO CET je novije generacije i konstruisan je tako da je bukvalno svaki centimetar ložišta i dimovodnog kanala „potopljen“, odnosno napravljen od duplog lima koji je u jedno i posuda za vodu koja se zagrijava. Zbog toga ima vrlo visok stepen iskoristivosti za ovakve kotlove (oko 72%), ali zahtijeva i dobru promaju u dimnjaku.

Pišeš da ti se prilikom rada iz dimnjaka ne vidi dim što mi nije baš logično. Kada radi u prigušenom režimu baš ima više dima iz dimnjaka nego kad je klapna za zrak otvorena i u njemu gori vatra. U tom momentu je potrebna dobra promaja u dimnjaku da izvlači taj dim iz kotla, posebno zbog činjenice da se dimnjak tada polako hladi. Iako je klapna za zrak zatvorena, na njoj ima jedna mala rupa koja propušta određeni minimum zraka u kotao, a i gornja ploča nije hermetička već po malo može da ulazi zrak kroz proreze koji su na njoj. To je dovoljno da se napravi cirkulacija zraka kroz ložište da izbacuje dim napolje. Da bi se uspostavila ta cirkulacija mora biti i dovoljan ulaz zraka u samu kotlarnicu.
Na skici ne vidim ni jedan prozor na kotlarnici, znači pitanje, kako ti je regulisan ulaz zraka u kotlarnicu?

Proces stvaranja smole se odvija jedino u režimu prigušenog rada, odnosno u momentu kada u ložište ulazi minimum kisika. Tu trebaš tražiti uzrok tvog problema.

Da si tražila prije nekoliko dana, postavio bih slike kako izgleda unutrašnjost moga kotla prije čišćenja. Sada me mrzi to otvarati jer mi je solundar pričvršćen sa gornje strane na ploči.

Pesek, imam na vratima prozor koji se kipuje. Kod poda imam jos i jedan otvor na zidu 10 x 10 cm koji sluzi da izlazi voda kad perem kotlarnicu crevom, a u isto vreme i da po malo ulazi vazduh (za slucaj da neko od ukucana zaboravi da otvori prozor.

Sto se dima tice:
Kad podlozim kotao otvorim onu klapnu koja se stafcigerom otvara na plotni, regulator promaje stavim na 8 i otvorim onu malu klapnu na donjim vratima. Tada ide dim iz odzaka. Kad se vatra razgori (od prilike za 5 minuta) zatvorim tu klapnu na plotni i onu na vratima, a regulator promaje smanjim na 5-6. Posto su mi drva bas suva, za desetak minuta se temperatura podigne na 70C i ukljuci se pumpa. Pumpa radi 3 minuta, temperatura padne na 65C i pumpa se iskljuci. Opet se ukljuci za 7 minuta, radi 5 minuta....bas sam sedela pored kotla prosle nedelje i zapisivala sve promene. Od prilike posle pola sata vatra gori ravnomerno, pumpa se ukljucuje i iskljucuje, vreme rada pumpe je sve duze, a iz dimnjaka se ne vidi dim. To je slucaj kad lozim drvima.
Kad lozim na ugalj, onda ide dim, ali stvarno minimalno.

Prosle sezone kad se sav kotao zapusio, imala sam gusti dim sve vreme. Tako da iz toga (a i iz onoga sto sam nasla na raznim sajtovima na internetu) zakljucujem da je sagorevanje dobro. Iz tog razloga mi i nije jasna sva ta smola.

Koliko sam razumeo tvoj kotao ima vecu kolicinu vode u sebi. Grejanje ti ne radi 24h i ako se pumpa ukljucuje tek na 70C iz sistema dolazi voda temperature oko 20c. Vreo kotao hladna voda i eto kondezacije. Predlog je da probas bez termostata ako nije previse komplikovano i da ne dozvolis vecu razliku od 15C. Ako je komplikovano valjda mozes da vidis loziste. Pogledaj da li zidovi cure.

Cini mi se prebrzo zatvaras te klapne. Meni termostat zatvori klapnu tek posle pola sata. Kad je upalim kotao purnja iz dimnjaka kao parna lokomotiva, jos kad lozim na ugalj... jadan onaj ozon...Kad regulator promaje pocne da radi tako se i dim smanjuje ali je skoro uvek vidljiv. Pa i nije to motor na autu pa da ne valja kad dimi.

Ako saberemo kondezaciju i prigusen rad eto smole u cudnom obliku. Ili je kotao predimenzioniran pa se opet pojavljuju predhodna dva slucaja.

Ovo je moja teorija koja naravno nema naucnu potporu :) Mozda i pomogne...

Rado sve pohvale za tebe al imam jedno pitanje , radi li nesto tvoj muz posto si spomenula da si gospodja ???
Inace i ja cu kupiti jedan ovaj pa kako bude , ako ne valja bacicu ga .Pozdrav

Gorane.mg,
pumpa mi se ukljucuje tek na 70C, ali imam cetvorokraki mesni ventil koji mi je njihov servis letos ugradio, bas zato sto kazu da se zbog toga sto ga nije bilo stvarala kondenzacija. Prosle sezone mi je pumpa radila non-stop i razlika izmedji odlaznog i povratnog voda je bila 10-15c, a stvorila se sva ta smola. Kad pogledam u loziste dok gori vatra ono je stalno "lakirano" tankim slojem smole. To skinam spahtlom, a kad ga otvorim sledeci put da pogledam, opet lakirano. Inace, ne curi nista sto bi licilo na crnu tecnost (ako si na to mislio). To mi je curilo na pocetku, kad je kotao bio nov, nekoliko dana. Odmah sam zvala radnju da pitam sta se desava, jer mi je bukvalno pod u kotlarnici bio poplavljen tom crnom tecnoscu, a oni su rekli da je to normalno dok ne obgori ta farba u kotlu. Stvarno je posle par dana prestalo curenje, ali tek mi je sad jasno da je to zato sto se, brate, sve zapusilo, pa nema kuda da iscuri.

Ove klapne o kojima pricam:
imam 3 klapne:
- jedna se nalazi na dimovodnom kanalu i sluzi samo za potpaljivanje, jer kada je otvorena vatra ide direktno u dimnjak i nema grejanja.
- druga je na samim donjim vratima i sluzi da se pomogne promaju dok se vatra ne upali ( to je da ne moram da drzim vratanca otvorena, nego zatvorim vratanca, a malo otvorim klapnu).
- treca je regulator promaje (od 0-8) i kojom se regulise protok vazduha za odrzavanje odredjene temperature. To je nesto poput one sa lancem na velikim pravim kotlovima. Nju naravno ne prigusujem, samo je smanjim na 5-6 kad se vatra zapali i ona se otvara i zatvara sama.
Sto se dima tice...ja sam toliko opsednuta ovim glupim kotlom, da sam iscitala svaki boziji clanak koji sam nasla na netu. Elem, dim koji izlazi je onaj ostatak od ogreva koji nije potpuno sagoreo. Kad je sagorevanje dobro, dima ne sme da bude.
Naravno, prilikom potpaljivanja dim je normalna stvar.



Darko, moj muz je jos veci gospodin od mene :))))
Ajde, javi kako kod tebe fercera. Mene da pitas ja ga ne bih preporucila nikome.

Da prijavim i ja da smola ubija na EKO-CK P kotlu od 35 kW . Lozim suvim drvima bukovina . Vatru drzi , greje dobro ali smola se stvara nenormalno. Dimnjak sidel , izlovan vunom pa ciglom pa fasada stiropor preko .... Podrum ukopan , sendvic zid sa stiroporom.....

Bas me zanima sta ce ti reci servis ako ih budes zvao. Pretpostavljam da ce reci: predimenzioniran kotao, nemas mesni ventil, treba da se spoji preko termostata... A kad sve to imas, sta onda da kazu? da proizvode s**nje?

Hajde javi sta se desava, drzi nas obavestene.

Necu nikoga da zovem , dosta mi je cimanja. Kad primetim da smolu ne mogu da spalim jakom vatrom, zovem dimnicara sa brenerom da popali sto se moze... a iduce godine promenim kotao , ionako sam hteo neke druge varijante . Btw,kotao nov,prva godina ...

Taj kotao je izgleda krs neopevani. Sta bi bilo da si ga stavila u kucu i da iscuri jer je to normalno? I sto ga farbaju iznutra kad ce farba da izgori? Najgore od svega je sto si previse ulozila, servis se pravi lud. Makar smo utvrdili da treba kupiti alfin kotao.

Tacno, Gorane. Pretpostavljam da ga farbaju da se ne vidi kakav je krs na prvi pogled.
Nije mi jasno zasto se ljudi pale na tu pricu o savremenoj fabrici, robotima....I vidim na temi: Grejanje na pelete da vecina ovde kupuje njihove kotlove i gorionike na pelet. Ima i jedan hrvatski forum o peletima, a tamo ih pljuju najstrasnije! Ma, bukvalno nisam nasla ni jednog zadovoljnog korisnika. Kukaju ljudi i proklinju dan kad su kupili, a kad zovu fabriku dobiju odgovor samo: "nas to ne zanima, javite se servisu:...a do servisa ne mogu da dodju jer im je jako losa servisna mreza. Dakle, LJUDI, BEZITE OD CENTROMETALAAAAAA

Čitajući dobar deo komentara sa ove teme sasvim spontano mi se nametnuo zaključak da je izgleda sasvim tačna ona stara:Svako lane bolje.
Elem,nekako sam bio ubeđen da sam centralno grejanje uradio ,83.-će godine PROŠLOG VEKA,no u želji da ovde iznesem što preciznije podatke iščeprkao sam fasciklu sa papirima iz neke fijoke i vidim da sam grejanje uradio ,85.-te.
Nađem tu i onu knjižicu od peći UPUTSTVO ZA UPOTREBU i na njoj piše ovako:
gorenje-miv EK 20 METALNA INDUSTRIJA VRANJE (i tu nema lagAnje!),na adresi Radnička 1 i sad ćete se upitati što ja sad ovo sve pišem i koga uopšte interesuje što sam ja grejanje uradi pre više od četvrt veka.
Samo zbog toga što sam hteo da vam kažem da ta ista peć,evo, još i dan danji fercera i to ne u etažnom modu,za šta je fabrički i predviđena,već u centralnom bez ijednog potopljenog radijatora(radi na slobodan pad ako nema struje),za šta sam je ja potpunom termičkom izolacijom preuredio još u samom startu.
U tih 26 godina korišćenja uglavnom je ložena visokokaloričnim ugljem tipa Banović,da bi jedne godine junački podnela i Đurđevik,s tim što joj je tada jedino stradala rešetka za pepeo koju sam ja bez po muke zamenio novom.
Drva i šapurina normalno,jer bez njih ugalj ne može.
Kubatura koju je ta peć bez problema zagrevala je u početku bila nekih 68m2x3=204m3,kuća stara,zid puna cigla,malterisana,izolacija ništa,jer je tada i nije bilo u tolikoj meri kao danas.
Potrošnja je u svakom slučaju zavisila od potreba za grejanjem,pa sam tako imao situaciju da za ,sada proširen stambeni prostor do oko 120m2 za istu visinu,trošim i 10-tak tona Banovića,stim što tada peć nisam uopšte gasio,da bih sada,kada deca više nisu sa nama trošio nekih 2-4 tone Kostolca(prošle zime sam potrošio 2 tone Kostolca i 6-7 metara drva).
Od samog početka loženja niti jedan jedini put nije detaljno čišćena od smole,koje je svakako bilo i ima je na njenim unutrašnjim zidovima,jedino što sam ja to sporadično skidao kad je peć dobro zagrejana,a to se sa Kostolcem baš i ne dešava.

dakle, Vasostajic, sve si u pravu. Pojedoh se ziva sto sam dala ciganima stari kotao koji je samo malkice procureo. Mogla sam lepo da ga zakrpim i da pevam!.A ja, glupaca mislila da je ovo nova tehnologija. Ispostavilo se kao i kod svih novotarija, da traju 1 dan duze nego sto im je garancija.

Evo izvestaja posle drzanja temperature ceo dan na 80C. Poludesmo od vrucine, a na zidovima smole koliko hoces. Nije sagorelo NISTA, a cini mi se da je ima jos vise. U ponedeljak zovem opet sluzbu za reklamacije da vidim sta ce da mi kazu.

Samo da javim,
Danas su mi bili serviser i nadlezni za reklamacije. Zamenice mi kotao. I dalje im nije jasno sta se sa njim desava, ali dobijam sledece nedelje nov, pa sve iz pocetka.
Bili su vise nego predusretljivi i korektni.

Mora biti da i oni čitaju forum...
Ko vele "otera nam bela.rada sve mušterije"... a decu treba školovati, oblačiti... bez prodaje propadoše.

:))))))))

Ajde baš da vidimo šta je uzrok tvojim problemima. Malo sam skeptičan što se tiče stavljanja istog kotla jer ne vidim šta bi tu moglo biti pokvareno. To je ipak samo posuda sa vodom na kojoj je ugrađeno par sitnica, bez elektronike ili nekih drugih sofisticiranih uređaja. Mislim da bi uzrok ipak mogao biti preveliki kotao. Sama činjenica da ti se sa ovim kotlom voda brže zagrije nego sa onim prethodnim govori da je ovaj kotao vjerovatno veće snage nego prethodni. Griješ objekt 120m2 kojem je izolovana fasada sa 5cm stiropora. Kotao na bukova drva daje dobrih 23KW, a na ugalj možda i blizu 30KW. Da li su se majstori interesovali za toplotne gubitke tvoje kuće i barem uzeli nekakve podatke vezano za to?

I moj kotao kad sam ga kupio, bio je iznutra premazan nečim crnim za šta bih rekao prije da je katran nego nekakva farba. Na zidovima ložišta stalno imam taj katran i to nisam nikada čistio. Na to se tokom upotrebe zalijepi garež koju ponekad ofrlje ostružem prije punjenja jednom šipkom. Grijem približno 130m2 prizemlje i potkrovlje, također unutrašnje stepenice, bez izolacije na fasadi i sa osrednje dihtovanom drvenom stolarijom, ali je klima ovdje blaža nego kod vas. Računao sam da bi sa kotlom od oko 20KW trebalo biti optimalno grijanje, tako da sam već u startu znao da mi je EKO CET23 prevelik, ali kao što sam ranije pisao, tada ovdje nije moglo ništa drugo da se nabavi.

Problem sa smolom smatram ako se zalijepi klapna od dimovodnog kanala što se i meni dešavalo prvu sezonu jer mi drva nisu bila dovoljno osušena. Isto tako mi je problem ako smola curi u dio gdje stoji posuda za pepeo. Ovaj drugi problem imam i danas u prelaznom periodu kad nije toliko hladno, međutim tu se radi o vrlo maloj količini te smole koja me ponekad nervira kada izbacujem pepeo. Smola mi nikada nije procurila izvan prostora gdje stoji ta posuda, a tokom generalnog čišćenja kotla jednom godišnje ostružem i taj dio i izbacim to što ostane od smole.

Nadam se da će ti serviseri riješiti problem što brže jer zima je blizu, a i bilo bi bezobrazno od njih ukoliko ne bude tako s obzirom koliko su ti već do sada naplatili dodatne intervencije.

Pesek,
njihov inzenjer nije nasao nikakvu primedbu sto se tice rukovanja kotlom, kao ni sto se tice dimenzionisanosti, dimnjaka ili bilo cega drugog. Vec sam pisala da imam i kotao na struju od 18kw, ali on mi ne moze da zagreje kad je temperatura u minusu. Po tome mi je logicno da je 23kw optimalno. Kada sam racunala gubitke pomocu jednog hrvatskog veoma detaljnog programa, ispalo je da su 22kw. Sto se kvadrature tice, kad kazem 120m2, racunam samo cistu unutrasnu povrsinu. Inace je kuca spoljnih dimenzija 5,5x13m, vertikala, tri spoljna zida, a cetvrti delim sa ortakom koji greje samo jednu prostoriju koja je do tog zajednickog zida.
Zamolila sam servisere da pitaju inzenjere iz Centrometala da li bi bia dobra ideja da ubacim kamenu vunu izmedju tela kotla i njegove obloge, te da na taj nacin smanjim ishladjivanje lozista. Ono sto sam uspela da procitam po belosvetskim sajtovima me je dovelo do zakljucka da se creozot (ta smola) stvara ukoliko:
1. dimnjak predimenzioniran
2. pec dobro ne dihtuje
3. zidovi peci hladni
4. niska temperatura u peci (priguseno lozenje)

Kod mene su moguci uzrok 2 i 3. Zato sam pomislila da izolujem pec sa svih strana gde je to moguce.

Moz' biti da su citali forum ili da si pisala na vise foruma pa da pretrazivaci prvo pronanalaze strane sa tvojim postovima kao i ostalih koji imaiu problem sa smolom. Trziste koje moze da prozita isti jezik sa vise razlicitih imena je dovoljno veliko, internet siroko dostupan pa je tako i antireklama velika. A mozda su i shvatili da imaju neku gresku u konstrukciji, a mozda si im i dosadila :)

Nadam se da je tvoja pec felericna. Ako je model los onda i nema svrhe je menjati za istu. Mozda da se dogovoris za neku drugu?

Jos uvek mi nije jasno da se pumpa pali na tako visokoj temperaturi. Velika je razlika izmedju vode u sistemu i kotlu. Tu moze da bude razlika i 50C. Ne znam kako radi taj ventil, kolika je temperatura vode koju salje u kotao. Znam da su sistemi u obicnim kotlovima poprilicno tromi, prosta mehanika...

Vuna je najmanji problem. Mozes da probas da stavis preko fabricke obloge da nebi izgubila garanciju.

Goran.mg,
vala sam oplela gde god sam stigla. Sta cu, muka me stisla!
Iskreno, nisam se nadala da ce da pristanu da mi zamene kotao, jer kako je od pocetka krenulo (u ovo vreme prosle godine), mislila sam da cemo i do suda i raznih inspekcija da doguramo. I bila sam spremna na to. Zaista se najtoplije nadam da je u pitanju neki baksuzan kotao, jer ne bih podnela psihicki da krene ponovo sve iz pocetka. Ako se to desi, i ja krecem opet iz pocetka. Da odustanem nema sanse. Suvise me taj kotao kostao, racunajuci svo grejanje na struju prosle sezone, a tek "dusevni bol"...
Po njima, ja sam JEDINI slucaj ovakav. Iz njihovih usta u bozje usi!
Sto se izolacije tice, ponovo cu danas pitati inzenjera u Centrometalu kad bude dosao covek zaduzen za reklamacije da slika kotao. Dolazi danas u 8 ujutru. Ako on kaze da ne stavljam izolaciju, onda necu da je stavljam.
Ne znam kolika je temperatura koju salje ventil u kotao, ali snam da je na povratnom vodu temperatura 40C kad prvi put ukljuci puma. U kotlu je tada 70C. Kad u kotlu padne na 65, a na povratnom vodu na 35, pumpa se iskljuci. Tako se ukljucuje i iskljucuje, i temperatura u povratnom je sve visa, dok ne dodje negde na 55-58 (pumpa na 2), i to tako fercera. Znaci, nema tu neke razlike i shokova za kotlovski rezervoar. Zato bas i ne stoji prica da se kondenzuje zbog razlike u temperaturi. Ako ima razlike koja moze da izazove kondenzaciju, onda je to samo tih prvih 35-40 minuta. A onaj CREOSOT curi sve vreme, cak i kad je samo zar sa plavicastim plamenom u kotlu. Da bi se creosot (smola) stvorila, treba da bude vlage, znaci trebalo bi da se stvara samo dok se vatra ne razgori dobro. Kod mene vlazi non-stop. Dok ima vatre, po nekoliko puta skinem sa zidova smolu i svaki put kad otvorim vratanca uvek mogu da skinem istu kolicinu smole sa zidova.
Setila sam se da imam jednog prijatelja u zavodu za vestacenje. Kad budem pocela da koristim novi kotao, ako krene sve iz pocetka, pozvacu ga da mi dovede nekog kolegu koji se bavi bas tim stvarima konkretno, pa cu da vidim sa njim sta misli da je uzrok. Obicno su to ljudi sa puno iskustva.
Ma, Bog neka mi je u pomoci!

Nisi jedina,samo si se dovoljno uporno " borila" sa njima. Ja recimo nemam zivaca .

Dobro Bela Rado, kak se ponaša novi kotao?

Dok Radi ne stigne novi kotao, evo još par detalja o kojima nisam pisao. Pogledao sam na linku novi eko cet 23 i vidim da ima nekih razlika naspram mog iz 2005. godine. Kod mene je na ploči okrugli poklopac i postoji izvedena treća rupa sa dimovodnog kanala za priključak na dimnjak (koju ja koristim). Ne znam zašto su izbacili taj treći otvor, a moguće da ima i nekih manjih unutrašnjih izmjena.

Interesantno je također da u mom uputstvu stoji, da se termostat pumpe uključuje na 60C. Nije štamparska greška jer se taj podatak pojavljuje nekoliko puta. U novim uputstvima što čitam na linku, stoji temperatura od 68C. Ne znam zašto nije npr. 67C ili 70C i odakle im uopšte taj podatak.
I meni se pumpa uključivala na nekih 70C , a isključivala na oko 65C, pa sam doštelovao termostat preko šarafa koji je iznad termometra na prednjoj strani kotla, tako da se sada isljučuje negdje oko 60C. Pumpa se ponovo uključuje na oko 65C. Na samom početku pri nalaganju, termostat se prvi puta uključi na oko 50C, ali ta granica se nakon nekoliko minuta zagrijavanja pomjeri na ono gore napisano (nije mi jasan razlog).

Rada je negdje napisala, da su joj serviseri rekli, da je eko cet visokotemperaturni kotao. Meni su radijatori dimenzionisani za niskotemperaturni režim i to tako koristim sa ovim kotlom već godinama.
Znači, temperatura na kotlu mi, zavisno o vremenu, varira između 60C i 75C, ponekad kada je baš hladno onda ide i do 80C.

Pretpostavljam da je moj kotao jedan iz prvih serija (ser.br. 0388), a ovi iz Centrometala izgleda još uvijek nešto eksperimentišu sa ovim modelom. Ako je tako, ipak bi to eksperimentisanje trebalo biti napravljeno u fabrici pod različitim uslovima rada, a ne kod korisnika.

Zdravo, drustvo,
nema me par dana, morala sam da se dokazem dao baba i malo cuvam unuke.
Elem, jos mi novi kotao nije stigao, nadam se da ce me zvati sutra da se dogovorimo oko isporuke i montaze.
Pesek, ima jos jedna razlika izmedju tvog i mog kotla. Kod mog je termostat pozadi na dnu, i nema nacina da se nasteluje sa prednje strane.
Inace, razmisljam da fabrici napisem jedno duuuuugacko pismo (naravno, tek kad mi novi kotao isporuce) i da ih pitam da li je neko od njih ikada lozio vatru ili (ne daj Boze) cistio kotao.
Po meni, bilo bi neophodno da naprave nekoliko izmena na ovom modelu:
1. da premeste termostat napred
2. da fabricki ugrade cetvorokraki ventil
3. da naprave jos jedan otvor na plotni po duzini sa one strane gde je komora koja se cisti
4. Da na onom sra*u od cevi koja treba da se vadi da bi se komora ocistila dodaju jednu rucicu duzu malo, (na primer kao znak pitanja) da bi ce ta cev lakse vadila i vracala
5. Da rese otvranje one klapne kod dimnjaka tako da moze da se otvori normalno, a ne da svako jutro skidam celu plotnu i razvaljujem cekicem i budim komsiluk.

Tacno je da izgleda eksperimentisu kod nas u kucama, a ono sto je pisao fakultet u Nisu....ne verujem brate ni njima nista, svasta se pise i svuda se nesavesno radi.

Jedva cekam novi kotao, valjda ce mi ga zdudati ove nedelje, pa cu da napisem utiske. Ako i ovaj pocne da piski crnilo, lom cu da napravim. A svi znamo (jelte ?) da sam jedna dosadna i uporna baba.

Bili su mi serviseri i poudili mi da mi vrate novac. Da li da se radujem ili da lupam glavom o zid?
Sad sam u dilemi koji kotao da kupim. Izbor mora da bude neki koji moze da ide na dimnjak 160mm visine 8m i mali gabarita.
Dodatni problem je sto u svakom slucaju moram da srusim zid kotlarnice i da prebacim vrata, jer drugacije necu moci da udjem u nju.

Prva varijanta je Radijator Kraljevo 18kw model FK sa prinudnom promajom. U prospektu pise da se lozi na 24 sata. To mu je velika prednost, ali se plasim da mu je snaga mala za mojih 120m2. U slucaju da se odlucim za njjega, planiram da stavim stiropor na tavanicu sprata. Znam da je bolje da ga stavim na pod tavana, ali to mi je neizvodljivo jer mi je na tavanu uzasan lom i previse stvari. Sa druge strane, sve dosadasnje kotlove sam lozila samo kad dodjem sa posla oko 18h i jos jednu vatru oko 21-22h. Temperatura je bila sasvim zadovoljavajuca, pa bi verovatno bilo dovoljno i ovih 18kw kad se lozi 24 sata.

Druga varijanta je BOSCH solid 2000H, dvopromajni, 24kw. On me je privukao zbog toga sto se prodaje i kao pelet set, sto bi znacilo da je dobra iskoristivost pri grejanju na pelet, pa kao, eto, kad skupim opet krvavo neku kintu, mogu lako da predjem na pelet.

Treca varijanta je Ferroli, takkodje zbog dimenzija i zbog peleta, ali nisam nasla koliko kosta.

Prva dva kotla imaju slicnu cenu, oko 1000 Eura.

Volela bih jos necije misljenje, jer moram brzo da odlucim (zima sve blize i panika me hvata)

Moderatoru, ako sam "off topic", slobodno me opomeni i premesti temu.

Ne znam ništa o ovim novim pećima koje si navela u postu,jer nisam ni imao potrebe da se o takvim stvarima informišem,a iz razloga koje sam ovde http://www.elitemadzone.org/t409809-3#2975294 naveo.
Vidim da i sada u Vranju proizvode sličnu peć kao što je ova moja,pa ako su i delimično sa kvalitetom u rangu ove koju ja još uvek koristim onda ti preporučujem ovo http://www.alfaplam.rs/sr/products/details/21 ,takođe bih bio jako zahvalan ako bi neko izneo nekakva svoja iskustva sa ovakvom peći,upravo iz razloga provere postojanosti kvaliteta njihovih proizvoda.

vasastajic,

Ja sam namerna da predjem sledece godine na pelet. Zbog toga gledam da, ako vec moram da menjam kotao, ovog puta uzmem nesto na sta moze da se stavi gorionik.


Juce ceo dan proucava sve moguce proizvodjace i pravim kao neku uporednu tabelu, da nekako sebi "razbistrim mozak".
za sada sam u najuzi izbor stavila:

1. Ferroli SFL 3 .(oko 860 Eura) http://www.dzonikom.com/katalog/ferroli/pdf/ferroli_sfl.pdf?act=1
To zbog toga sto mislim da dogodine predjem na pelet i malih je dimenzija. Napravljena su vrata tako da su okacena dvoja vrata na isti otvor, tako da moze da se lozi sta hoces, samo zatvoris ona vrata koja ti trebaju. Picanski smisljeno, nema sta.

2. Viadrus U22 (oko 800 Eura)
najmanje sam nasla zalopojki na njegov racun, a majstor kaze da moze da stane u moju kotlarnicu

3. Sukom plam U (oko 860 Eura) http://www.sukom.co.rs/proizvodi/?p=154
Domaci proizvodjac, 5 godina garancije, moze da stane kod mene. Nisam nasla nikakve komentare na forumima o njemu

4. Solid therm (4 clanka) (cena oko 660 Eura)
Liveni tropromajni, ne mogu da nadjem ko ga proizvodi i ne znam kolika mu je garancija, a nema nigde na netu nikakve dokumentacije niti komentara. Bas neki misteriozan kotao!

5.Pro therm TK 23 KL (cena oko 700 Eura) http://www.prothermdoo.com/index.php?page=ProizvodInfo&id=6
Trajnozaruci vareni, garancija 7 godina. Morala bih da premestam vrata da bi stao

6. Eko star Knjazevac http://www.ekostar-kotlovi.com/index_files/Page3585.htm
Poslednji je na listi jer nisam nasla cenu, garanciju, niti gde se prodaje. Dimenzije nisu prevelike, ali ne znam gde mogu da ga vidim u Beogradu

Eto, moja posla! I sad Vam je jasno zasto mi je tesko da donesem odluku, kad gledam toliko detalja. A probirac nadje otirac (tako govorila moja baba)

U svakom slucaju, ovaj moj pregled vajda moze da pomogne nekom ko lakse odlucuje? A zima sve bliza....brrrrrrrrrr

Moj kotao je taj Viadrus. Izuzetno je izdrzljiv i moze da se lozi bilo koja vrsta cvrstog goriva. Ima da kazem sitnu resetku tako da svasta moze da se lozi. Moze da radi na niskim temperaturama, moj i na 40C ne curi, dimnjak ide kroz kucu ali sam video u izdvojenim kotlarnicama da isto tako radi. Kazu da mu ne treba velika promaja ali to ne znam jer je moj dimnjak mozda i predimenzionisan. Radi na vecim pritiscima do 4 bara.

Iskoristenje mu je manje od visepromajnih kotlova. U vise navrata sam sam trazio objasnjenje od prodavaca i raznih strucnih ljudi kako kotlovi imaju tako veliko iskoristenje recimo kad se porede sa motorima sa unutrasnjim sagorevanjem koji imaju do 40% iskoristenja. Koliko me secanje sluzi gasne turbine uvezane u nekolio sistema bi mogle imati iskoristenje oko 70%, a jedan od tih sistema je grejanje, mada to i nije bitno za izbor kotla :) Po meni je vaznija pozicija dimnjaka, jer je i on jedno veliko grejno telo i mozda neki akumulator toplote ako se ima para... Stepen iskoristenja je verovatno priblizan.

Sigurno najveca mana ovog kotla je ravno loziste i sve sta ide sa njim. Pa kanali iznad lozista koji povremeno moraju da se ciste, dva puta nedeljno. Konstruisani su da imaju vecu povrsinu i tako prime vise toplote, kao neka rebra i tu se svasta skuplja. Generalno zbog svoje clankovite konstrukcije i ravnog lozista ovaj kotao se dosta vise cisti od varenih trajnozarecih. Lanac za promaju ide preko vrata, totalno glupo resenje.

Danas da kupujem uzeo bi novi viadrus 24, valjda... nadam se da sam ti pomogao...

Dragi lozaci pre neki dan sam, trazeci novu pec, slucajno naisao na vas forum. Posto ga je bela_rada okupirala svojim smolastim problemom, osecam prijatnu obavezu da ga razjasnim. Posto nikad nisam pisao po internetu, bice malo trapavo kao gubljenje nevinosti. No za sve postoji prvi (i pravi) put. I ja sam lozac, i to od malih nogu, umalo od kad pamtim za sebe. Pocelo je tako sto zamalo nisam nalozio supu punu suve deteline. U pocetku sam rekareativno lozio smederevac, bubnjaru i kaljevu pec pod mentorstvom roditelja. U toku srednje skole i studiranja sam lozio naftaricu. No, vestinu lozenja sam usavrsio tek u vojsci (eto zasto nije trebalo ukinuti obavezno bojevo sluzenje vojnog roka). Lozio sam kaljevu pec u kancelariji starijeg vodnika (direktni pretpostavljeni) i ponekad u spavaoni. Tu nije smelo biti greske, jer je bojeva gotovost JNA zavisila od temperature u prostoriji. Po povratku iz vojske sam par godina lozio trajnozarecu pec, a onda sam se 1986. najzad dohvatio prave stvari - peci za etazno grejanje TVT Central 23 proizvodjaca iz Maribora. Nazalost, posle 25 godina rada, sada je procurio. Gde bi mi kraj bio da je potrajao do kraja mog zivota? A sada problem. Da krenemo redom, od pocetka. Na pocetku bese Rec, a Rec bese u Boga. Ne, ovo je predaleko. Krenucemo od II principa Spasitelja (iz 2003.): NISTA NIJE KAO STO IZGLEDA. To znaci da je vecina predlozenih resenja (na ovom forumu) za smolu pogresna. Veliki zapadni taoisticki mislilac Terence Gray (pisao po psudonimom wei wu wei) je rekao da misterije ne postoje, postoji samo nasa nesposobnost da vidimo ocigledno, jer konstantno gledamo u pogresnom pravcu. Neki ZEN budista bi mozda rekao da je hladno toplije od vruceg, a Isus je rekao da ce sve tajne biti razotkrivene kada dodje Carstvo Bozije. Tajna je tzv. suva destilacija (nije ni suva, ni destilacija) odnosno termicko krekovanje iliti piroliza ugljenicnih lanaca i prstenova (nema veze sa nakitom, osim sto je i dijamant cisti ugljenik i bas lepo gori) u gorivu. Pri sagorevanju prostih gasovitih ugljovodonika, kao sto su metan (prirodni gas) i propan/butan smesa, u prisustvu dovoljne kolicine kiseonika, sagorevanje je potpuno (potreban je i gorionik da izmesa vazduh i gas) uz nastajanje CO2 (iz ugljenika) i voda (iz vodonika). Pri tome je plamen plavicast. Ako nema dovoljno kiseonika nastajace otrovni ugljen monoksid i elementarni ugljenik. Ovaj ugljenik ce se usijati na visokoj temperaturi i emitovati zutu svetlost. Uz to ce se lepiti na prvu povrsinu na koju naidje (gar ili cadj). Sagorevanje cvrstih goriva je daleko komplikovanije (tecnosti cemo preskociti). Ako ugalj sprasimo i pomesamo sa vazduhom dobijamo eksplozivnu smesu koja se ponasa kao gas. Medjutim ako je gorivu u komadu kiseonik ne moze da prodje u unutrasnjost radi oksidacije, ali toplota moze. Pod dejstvom toplote dolazi do razlaganja jedinjenja koja cine gorivo i do nastajanja gasovitih proizvoda, koji izlaze napolje i sagorevaju u prisustvu kiseonika na visokoj temperaturi (da, oni izlaze a kiseonik ne ulazi jer je pritisak unutar goriva veci bas zbog njihovog nastajanja). Ovo je prva (burna) faza sagorevanja. U ovoj fazi gorivo usled pirolize gubi vodonik u formi raznih jedinjenja, a u ostatku preostaje ugljenik. U drugoj (mirnoj - bez plamena) fazi sagoreva preostali ugljenik a zaostaju nesagorive mineralne materije - pepeo. Ali sta se desava kad se drvo ili ugalj nalaze na visokoj temperaturi, a nema kiseonika? Isto ono sto se desava sa secerom kad ga uprzavamo do suvog. Prvo se otopi (tu je razlika jer se drvo i ugalj nece otopiti), a zatim pocinje da se razlaze pri cemu se oslobadjaju gasoviti proizvodi u vidu dima. Na kraju ostaje ugljenik zalepljen na dnu serpe. Ako prinesemo plamen ovim gasovima oni ce se zapaliti, a mozda i eksplodirati (ne pokusavajte to sami kod kuce). Celuloza iz drveta je izgradjena od istih gradivnih jedinica kao i secer otuda i ovo poredjenje. Na suvoj destilaciji se zasniva dobijanje koksa i cumura - goriva sa visokim sadrzajem ugljenika, a time i vece kaloricne moci od polazne sirovine (ugljenik je kaloricniji od vodonika). Pri razlaganju veze izmedju dva ugljenikova atoma bez prisustva kiseonika (oksidacija), vodonika (redukcija) ili vodene pare (npr. gasifikacija uglja) jedan od dva fragmenta sadrzace dvostruku vezu izmedju dva krajnja ugljenikova atoma. Ova dvostruka veza daje jedinjenjima sposobnost polimerizacije. Za polimerizaciju najprostijeg ugljovodonika sa dvostrukom vezom - etilena su potrebi drasticni uslovi (pritisak do 1000 bara). Sledeci propilen polimerizuje u prisustvu katalizatora u suspenziji pri daleko blazim uslovima. Pri tome nastaju polimeri velikih molekulskih masa od kojih se prave svima drage "najlon" kese. Medjutim, ako se etilen veze za benzolov prsten dajuci najprostiji nezasiceni aromatski ugljovodonik - stiren dobijamo jedinjenje koje veoma rado polimerizuje. Preciscavanje stirena destilacijom (kljuca na 145 °C) je bio veliki problem jer polimerizuje i zapusava destilacionu kolonu. Kako su aromati najstabilniji ugljovodonici, a sestoclani ugljovodonicni prsteni od kojih je izgradjena celuloza su se ubili za stvaranje benzolovog aromatskog prstena produkti pirolize drveta ce u prilicnoj meri biti aromatska nezasicena jedinjenja koja lako polimerizuju. Ova jedinjenja imaju visoku tacku kljucanja i ako ne sagore kondenzovace na prvoj hladnijoj povrsini peci. A zatim ce polimerizovati dajuci jedinjenja visoke molekulske mase - smolu. Dakle, kad se oduska na trajno zarecoj peci zatvori ona postaje retorta ili komora za suvu destilaciju tj. za proizvodnju smole. Gorivo na visokoj temperaturi u kotlu se raspada daje gasovite produkte koji prolaze kroz zar (ili pored), ali ne sagorevaju jer nema kiseonika (eventualno se dodatno krekuju) i taloze se na hladnijim delovima peci. Drzati sve delove peci ili kotla na visokoj temperaturi izolacijom bi pomerilo kondenzaciju smole u dimnjak i izazvalo njegovo brzo zapusavanje, a onda samo rusenje i zidanje novog. Kako se ovo ne desava u svim kotlovima? Kod kotlova koji imaju stalni dotok kiseonika (nisu trajno zareci) gasovi pirolize sagorevaju jer ima kiseonika. Medjutim, glavna caka je u delu peci ili kotla koju cemo nazvati spremnik za gorivo. U ovom delu mora biti niska temperatura, da se gorivo koje ceka na sagorevanje ne bi krekovalo i time davalo gasove za smolu. U mojoj peci je to odlicno reseno na sledeci nacin: unutrasnjost kotla iznad resetke za sagorevanje je podeljena na dva dela vertikalnom pregradom, koja se spusta od vrha peci (plotne) do oko 10 cm iznad resetke na oko 2/3 duzine resetke (sa prednje strane). Iznad ovog veceg dela prostora na plotni se nalazi otvor za lozenje. Kad se ovaj deo napuni gorivom do vrha gorenje se odvija na resetki, ali se vreli gasovi malo penju kroz sloj goriva jer nemaju kuda, nego moraju u drugi manji deo a odatle u dimnjak ili kroz dimovodni deo kotla. Kako su strane kotla, a mislim i pregrada, napravljene od dvostrukog lima ispunjenog vodom (koja je na 60 - 90°C), jasno je da je gorivo prilicno izolovano odnosno hladno. Radi boljeg iskoriscenja dim kruzi kroz dimovodni deo koji je podeljen na slican nacin na dva dela. Kad je klapna za dimnjak otvorena, dim iz lozista (otvor je na polovini visine peci) ide direktno u dimnjak. Kad je zatvorena, dim mora da se spusti do dna peci u dimovodnom delu da bi zaobisao pregradu, a zatim se dize do plotne i iznad klapne odlazi u dimnjak. Ovo kruzenje talozi gar, pepeo i smolu u dimovodnom delu pa je potrebno ciscenje. Ovo sam cinio jednom ili dva puta godisnje. Pec radi i kad je dimovodni deo zapusen (klapna mora biti delimicno otvorena), ali to smanjuje efikasnost i zagusuje dimnjak. Jadni dimnjak nije video odzacara najmanje 15 godina, ali i dalje radi. Jednom godisnje moram da ga ispraznim kroz vratanca za ciscenje, jer se nakupi toliko pepela i gari da zapusi izlaz peci. Prvih godina sam cistio dimovodni deo spahtlom. Od tada se na zidove nalepio sloj smole od nekoliko milimetara, tako da sada moram srafcigerom ili dletom (bez cekica) da struzem gar (ne smolu) sa zidova, ali kao sto rekoh samo jednom do dva puta godisnje. Prosle godine sam po prvi put lozio neka drva i pojavila se smola, koja je curila dole u posudu za pepeo i oko nje. Nisu to bila prava tvrda drva za lozenje nego drva od krcenja placa. Na osnovu zdravog razuma pomislio sam da niskokaloricno gorivo treba koristiti u prelaznom periodu. Medjutim zdrav razum ne pomaze kod trajnozarecih peci. Drva treba loziti bas kad je najveca zima ili na pocetku lozenja, tako da je otvor za vazduh stalno otvoren.
Na osnovu izlozenog moglo bi se reci da je bela_rada fasovala eksperimentalni kotao za mazohiste. Eksperimetalni, jer je to sto ona radi previse i za prosecnog mazohistu. Sta bi se tu moglo preduzeti? Modifikovati konstrukciju peci da bi gorivo bilo hladnije je verovatno neprakticno izvesti. Treba ohladiti ceo kotao. Treba napomenuti da njena pec ne radi u projektovanom modu tj. ne radi u velikoj prostoriji nego u maloj pa verovatno ne odaje potrebnu kolicinu toplote u prostor. Izolovanje kotla bi pogorsalo stanje jer bi eventualno prenelo smolu u dimnjak. Dakle kotao treba da radi sa sto nizom temperaturom, ali tako da nema kondenzacije vode u kotlu, jer kondenzat busi lim kao sir (ako se lozi ugalj). Sumpor iz uglja sagorevanjem daje sumpor dioksid, koji se rastvara u vodi iz kondenzata dajuci sumporastu kiselinu. Ona dalje oksidacijom (kad pec ne radi) daje sumpornu kiselinu itd... Dalje. nikako ne treba loziti drva, ili ako bas mora loziti samo sa otvorenim dotokom vazduha. Takodje, treba loziti po malo, na kasicicu. Posto pec nije u kuci treba naci neki optimum izmedju cestog lozenja i cestog vadjenja smole. Ovo vec prema ukusu ili licnom afinitetu. Iako se uvek preporucuje suvo gorivo, jer mokro smanjuje iskoriscenje goriva (toplota se trosi na isparavanje vode, a voda ima ogromnu latentnu toplotu isparavanja) i povecava mogucnost kondenzacije, u ovom slucaju bi mokro gorivo delovalo i u nekom pozitivnom pravcu. Dok ima vlage nema suve destilacije!
Sto se tice temperaturnih sokova, limeni kotlovi bi trebalo da ih bas gotive. Par puta godisnje ja potpalim pec i zaboravim na nju. Pri tome su otvorena donja vrata i klapna za dimnjak, a pumpa nije ukljucena. Kad dostigne 100°C ili blizu toga pocinje festa. Pec cvili, pisti i lupa (kako vodena para proizvodi zvuk kao da neko lupa cekicem po peci?) kao da ce svakog trenutka da eksplodira ili bar ispusti dusu. Kad me prizove, zatvorim sve oduske i ukljucim pumpu na najvecu brzinu. U pec tada jurne voda sa temperaturom manjom od 20°C. Ako to nije sok onda ne znam sta je! U slucaju da bas tada nema struje (double trouble) otvorim ventil na glavnom vodu (pumpa je na sporednom) radi prirodne cirkulacije, napravim sto vecu promaju u kuci, stavim mokre krpe na radijatore i eventulano posude sa vodom na plotnu. I naravno potrebno je vreme. Kazu da vreme leci sve iliti da ce se svaki problem resiti sam od sebe, samo je potrebo da prodje odredjeno vreme. Gvozdje bas voli temperaturne sokove (ne i liveno gvozdje). Na kraju krajeva, gvozdje kaljenjem postaje bolje (tvrdje). Sa temperaturom crvenog usijanja pravo u hladnu vodu! Tako da su ventil za mesanje i termostati koji njakaju pumpu nepotrebni, a mozda i kontraproduktivni. U slucaju bele_rade ja bi sve to izbacio. Potreban je samo dobar (sto jednostavniji i kraci) otvoreni sistem. Stari bojler na tavanu ili pod plafonom je sasvim OK. Ja pumpu ukljucim kad temperatura u peci dostigne 60°C i iskljucim je kad sve izgori. I tako vec 25 godina (Grundfos). Sa livenim kotlom je sasvim druga prica pa ga zato treba izbegavati.
Na kraju treba napomenuti da se ovde radi o kazni Bozjoj jer je bela_rada prekrsila jedanaestu, patriotsku, Boziju zapovest koja glasi: kupujmo domace (ili bar slovenacko)! Na svojo kozi je iskusila smisao poznate hrvatske sintagme (tako li se to zove?): imati smolu.
Jos jedna neobavezujuca napomena: ako volite da lozite, lozite sad sto vise jer su dosla Poslednja vremena - veliko finale i Kraj sveta ce nastupiti po rasporedu. Ne morate mi verovati, samo pogledajte oko sebe i dobro razmislite.
Nego, lako je sa pecima a tesko sa ljudima. Imam jedno intimno pitanje za belu_radu. Zasto, Vi konkretno bela_rado, zelite da budete musko?

Mihajlo, dragi :)
Organski tehnolog?
Narocito mi je zao sto sam kupila komsijsko, a u dubini duse sam znala da sam pogresila. Ali, sve u zivotu mora da se plati i da dodje u ravnotezu. Ja sam u gimnaziji bezala sa casova hemije (bio dosadan profesor), pa mi je u zivotu "zapao" jedan tvoj kolega (pisem na "ti", jer se na forumima smatra da smo mi ucesnici drugari), valjda da nadoknadim izgubljeno. E, taj tvoj kolega nece da lozi, nego samo pise naucne radove, pa ja moram da se time bavim. On me stalno zavitlava da imam povisen nivo testosterona. To je odgovor na tvoje poslednje pitanje.

Sto se tice samog Centrometalovog stednjaka, mozda bi trebalo da oni angazuju nekog tvog kolegu, pa da im on objasni ovo sto si ti napisao. Ja samo mogu da konstatujem da taj njihov projektant nikada nije zalozio vatru u zivotu.

Kolega (po lozenju), i ja lozim od najranijeg detinjstva. Prvo "smederevac", pa su onda usle u modu "naftarice", pa smo avanzovali i napravili kaljeve peci u svakoj sobi, pa smo u njih ubacivali spirale na struju......I na kraju tog putesestvija kroz nove i naprednije nacine za grejanje, dogurah do ovog cuda od etaznog stednjaka. I zivot mi je skratio, a o snu i da ne pricam. Budim se kao neka baba (doduse, jesam baba, ali samo formacijski) na svakih sat vremena, setam po kuci i jedem se.
Konacno, uspela sam da izvucem novce od jadnog trgovca i nadam se da cu u toku ove nedelje poceti da lozim FERROLI kotao. Sledece sezone prelazim na pelet. Da li je to pravi put? Ne znam. Znam samo da je pravi put onaj u cijem pravcu raste tvoj strah. A moj strah raste iz dana u dan. Naplasile me komsije.

Inace, kotao jeste u maloj prostoriji, ali su vrata bila stalno otvorena. Prostorija je na lodji i ozidana samo silikatnom fasadnom ciglom. I slovenacka je tu isto bila, a bez ikakvih problema. Prosle godine sam lozila samo ugalj (suvi vreoci), a ove godine sam malo eksperimentisala sa drvima na predlog i sugestiju njihovog servisa. Nisu shvatili zasto imam vise smole od drveta nego od uglja. I nisu shvatili zasto ima vise smole posle ugradnje mis ventila.

Blago tvojim studentima, imaju divnog, svestranog, zanimljivog profu. Verujem da niko ne bezi sa tvojih casova.

I za kraj....sad, kad si "izgubio nevinost", "baci se u promet", svima ce nam biti od koristi. A sto se mene licno tice, uzivacu u svakom tvom postu.

Pozdrav,
upravo mi se pre 1 sat desio problem sa sporetom za etazno grejanje Alfa plam 20 koji me je sluzio besprekorno 7 godina tacno.
Procureo je na dva mesta to sam primetio tako sto sam izvukao fioku i u cosku napred i na istoj strani pozadi kaplje.
Zagledajuci video sam da se ljulja samot ( lici na glinu koja je ispecena pa se stvrdla ) sto sam i odstranio te delove sto su visili.
Da li je neko jos imao slican problem i kako za SERVIS, da li oni servisiraju ?
Pozdrav

Upravo sam saznao i zvao servis dakle zamena novog kazana je 25000 uz garanciju od 6 meseci.
Zvao sam ih danas rekli su da ce doci ili sreda ili cetvrtak i da imam srece jer se ceka i do 2 nedelje.
Placanje samo kes.
Ja cu pokusati da zavarim ako moze mada cistio sumljam jer je na nepristupacnom mestu.

Quler01,

mislim da ces samo da se zezas oko varenja, a procurece ti pored vara vrlo brzo. Sigurnije ti je da zamenis kazan, pa si miran. Sta ces ako zavaris, a on procuri na Svetog Jovana, ili za Novu Godinu?

Slazem se ali se takodje i uzdam u majstora za koga znam da je jako strucan i sposoban da to resi bez rezerve ako uopste moze da resi.
Nasao sam gde curi i slika je u prilogu gde je stavljena krpa tu i curi u samom uglu.

Onda, sta reci, nego Srecno krpljenje! :)

I ja sam imao prije sedam godina alfu 20, ali mi je potpuno nov kotao nakon montaže prilikom usipanja vode u sistem odmah procurio. Već se prilikom ugradnje moglo naslutiti da je cijeli kotao aljkavo zavaren jer su navoji za holendere bili toliko isprskani od varenja, da mi je trebalo dva sata struganja i obrađivanja turpijom kako bih mogao spojiti cijevi. Na kraju je procurio negdje iznutra i napravio mi poplavu u kuhinji. Srećom ga nisam naložio pa sam ga uspio vratiti prodavcu, dobio pare natrag i kupio centrometalov kotao.

Možda je tvoj kotao iz te serije, pa bih preporučio jedno pošteno testiranje nakon varenja uz pomoć kompresora na barem 4 bara pritiska. Vjerujem da će još negdje da propusti, ali kada se to sanira mogao bi se koristiti još izvjesno vrijeme.

Hvala svima na savetima, izvinite sto nisam stigao da podelim odmah informacije ali stvari stoje ovako.
Nasli smo odmah po skidanju plotne gde je procurelo vidi se na slikama sto je sreca u nesreci, curelo je bukvalno kao paucina takav mlaz vode je izbijao i slivao se niz kotao.
Sreca da je bilo na tom mestu.
Dosao majstor video sta je uzeo OBICNU elektrodu i zavario jedan var, potom drugu elektrodu preko tog vara.
Na specifikaciji pise da je maximum 1.9 bara.
Da bismo testirali var koji je majstor zavario dopunili smo instalaciju na 2 bara.
Potom je pritisak sto je i normalno malo opao usled smirivanja vode, pa smo dopunili na 2.2 bara i nigde nije procureo.
I sada se grejemo vec 4 dana bez ikakvih problema.
Mi smo sa AT20 prezadovoljni budvalno je gazimo do maximuma iz razgovora sa serviserima koji su jako ljubazni prosto se tako desilo nakon 7 godina svaka stvar mora negde da pokaze zamor materijala.
U svakom slucaju majstor je laf i ni dinar nije uzeo :) ali je zato popio dobru domacu :)

Uzdravlje!

Već neko vrijeme eksperimentišem sa drugačijim načinom nalaganja kotla. Ranije sam prije nalaganja čistio kompletnu rešetku u ložištu, a sada samo očistim prostor između dvije šipke od rešetke kako bi lakše ušao vazduh pri startovanju. Na ostatak pepela i nesagorjelog materijala nabacim drva i loži. Rezultat toga je prepolovljena ukupna količina pepela koju sam do sada izbacivao iz kotla. Ovih dana je nešto zatoplilo pa sam očekivao, kao što je uobičajeno kod mene, po malo katrana u posudi za pepeo. Međutim, kako god ga ložio i koliko god drva „cmiljila“ u kotlu, od katrana nema ni kapi. Čini mi se i da je nešto manja potrošnja drva u usporedbi sa prijašnjim loženjem u ovom periodu, ali je još rano za neke procjene. Više ću znati tek slijedeće sezone grijanja. Eto ja riješih i taj jedini problemčić što sam imao, čudi me samo kako se nisam toga ranije sjetio. Ali šta da se radi kad u uputstvu stoji da se rešetka treba svakodnevno čistiti.

Poštovane koleginice i kolege,

Vidim da tema nije baš aktivna u zadnje vreme, ali možda će neko da pročita ovo i pomogne mi savetom:

U avgustu 2011. kupio sam Centrometal etažni kotao EKO 23B (bez pumpe, sa ladicom za drva). Prošle zime bio je u kuhinji. Više smo se nadimili dima nego što smo se ogrejali - nije bio dobar kućni zidani dimnjak. Letos sam ga izbacio pod stepenište (napravio novi dimnjak Fi 160 Keramika Mladenovac, Schidel sistem) ali opet imam problem: kotao moram da čistim na svakih 15 dana. Poznajem još dva čoveka koji imaju isti kotao, na kućni uski zidani dimnjak, njima radi odlično - čiste ga jednom godišnje iako je moj dimnjak bolji...

Ne znam šta sam ja Bogu skrivio? Pokušao sam svašta - da ložim bukovinu, bagrem, hrast, ugalj lignit - uvek isto.

Ako neko zna šta bi trebalo da uradim, unapred sam zahvalan za svaki savet!

Zaboravih da navedem da grejem oko 100 m2 - sprat i prizemlje.