Vrlo si to lepo nacrtao, puno truda, i mogu ti reći moje mišljenje, jer sam gas koristio od 1995 do pre 2 godine (sad mi je preskup, inače je u funkciji). Javiće ti se sigurno i drugi sa mnogo više iskustva.

Problem je što su dve grane neizbalansirane tj trebalo bi da je crvena razvedena npr 28mm cevima, a plava 35mm jer ti je odnos kapaciteta oko 60:40. Ne znam kako je urađeno, možda može i tanjim cevima, ali odnos veličine radijatora je taj.
Ako nije tako urađeno, može da se koriguje protokom ako ima rezerve tj predimenzionisanosti sistema (a kažeš da dobro greje kada se poveća temp što znači da ima).

Ja znam za 3 načina regulacije grejanja na gas (moguće da postoji još koji):
1. termostatom u sobi. Kotao na gas je podešen na neku veću temperaturu (npr 50-60*C) i kada termostat indikuje da je u referentnoj sobi hladno, uključuje se kotao i ceo sistem se greje dok termostat ne kaže da je ta glavna soba topla i isključuje grejanje. Kotao (a i pumpa) se pali ređe (kod mene, kad je hladno, radi 5 minuta, a ne radi 15 tj 4 puta na sat). Radijatorski sistem mora biti dobro proračunat kako bi temp u svim prostorijama bila podjednaka, radijatori se greju do najveće temp iz kotla i ohlade skroz što nije najprijatnije (temp radijatora je od 20-60*C). Moj sistem tako radi. Imam obične ventile.

2. temperaturom na kotlu. Kotao je stalno na podešenoj temperaturi od npr 40-50*C (u prelaznom periodu i manje), cirkulaciona pumpa radi stalno i temperatura vode u sistemu je stalno ista. Ovakav sistem je nekomforan (imao sam jednu sezonu) bez termostatskih ventila jer je pretoplo po danu, a hladno uveče. Osećaj topline je bolji jer su radijatori stalne niže temperature, a kotao se pali u čestim intervalima (kod mene, kad je hladno, radi 1 minut pa ne radi 3 tj 15 puta na sat) jer održava temperaturu od npr 45-50*C.

3. spoljnjom temperaturom. Nisam probao jer, po meni, ima nedostatak dodatnih izvora toplote (sunce, ljudi, uređaji) pa ne može biti jedini. Kad sam se raspitivao ta automatika je bila jako skupa i bilo je potrebno napraviti krivu gubitaka kuće u zavisnosti od spoljnje temperature kako bi se temperatura polazne vode, u skladu sa spoljnjom temperaturom, kretala.

Pošto ti imaš prvi način, onda ta soba ne bi trebalo da ima (a i nema) termostatski ventil jer je referentna. Kako se ona prebrzo zegreje od one druge grane potrebno je smanjiti protok. To se može i gornjim ventilom, a koliko zavrnuti? Samo probom. Bitno je da ostane bar jedan radijator sa otvorenim ventilom kako bi postojala cirkulacija.

Da sam na tvom mestu, prešao bih na 2. način. To možeš da probaš tako što povećaš temp na termostatu na npr 27*C (samo da je uvek uključen), smanjiš temperaturu vode za 10-15*C od sadašnje, zatvoriš onaj levi radijator u dnevnoj sobi i eventualno smanjiš brzinu pumpe za 1 broj (ako to može - moja ne može). Ako je u dnevnoj hladno, onda treba kupiti jedan termostatski ventil i staviti ga na taj levi radijator. Možda staviti termostatski ventil i u onaj zadnji na crvenom kraku (ako je i pored svega pretoplo) jer je onaj u kuhinji ostao skroz otvoren.

Evo, bilo malo poduže, ali problem je izazovan i ja sam ga rešavao dve sezone. Pre svega upornost i proba.
Nadam se da je od pomoći.

O ovome se moralo voditi racuna prilikom postavljanja radijatora,ako je sistem pravilno dimenzionisan u svim sobama bi trebao imati istu temperaturu (zbog toga treba da se uradi projekat grejanja).

Sto se tice regulacije temperature tebi je glavni sobni termostat a sa termostatskim ventilima u drugim sobama nemozes dizati temperaturu vecu nego sto je zadata na sobnom termostatu(pod uslovom da je broj rebara na radijatorima toliki da u svim sobama imas istu temperaturu).Sa termostatskim ventilima smanjujes temperaturu u drugim sobama(npr.u dnevnom boravku boravis preko dana i tu na sobnom namestis recimo 21 a u sobama u kojima neboravis na termoventilima stavis recimo 18).
Dizati temperaturu na sobnom na 27 a onda regulaciju vrsiti preko termo ventila po meni nema smisla.

Sto se tice prigusivanja ove grane na dnevnom boravku,nisam strucnjak ali logicno razmisljajuci ako prigusis radijatore u dnevnom boravku tada ce oni slabije grejati a samim tim duze vremena ce trebati da se u dnevnom boravku postigne zadata temperatura,u toj varijanti ces dobiti temperaturu u sobama ali i vecu potrosnju gasa jer ce kotao duze raditi dok ga sobni ne iskljuci.

Medjutim postoji jos jedna varijanta a to je da je broj rebara u dnevnom boravku veci nego sto realno treba pa onda zbog veceg broja rebara brze zagreje dnevni boravak nego sobe,u tom slucaju mislim da bi prigusivanje te grane dalo rezultate.

U ovoj tvojoj situaciji pravo pitanje je da li imas dovoljan broj rebara radijatora u sobama jer ako nemas onda mislim da je slaba vajda od prigusivanja,balansiranja.

Medjutim postoji i druga varijanta a to je da je broj rebara u dnevnom boravku veci nego sto bi trebalo pa se onda dnevni boravak brze zagreje nego sobe,u tom slucaju mislim da prigusivanje te grane pomoglo.

Pogledaj ove linkove:
http://www.diyfaq.org.uk/plumbing/rad-balance.html
http://www.diydata.com/project...lancing/radiator_balancing.php

Pozdrav

Hvala svima puno na savetima. I dalje u jednu stvar nisam siguran.

Da li ću preopteretiti pumpu ako prigušim više radijatora odjednom (konkretno 3 poslednja na crvenom vodu i poslednji na zelenom)?

Ne znam da li ovo pitanje ima logike za one koji se razumeju, ali molim vas odgovorite mi i na to.

Hvala

Nećeš preopteretiti pumpu. Bitno je da ostane bar jedan radijator u sistemu koji nije prigušen. Tada moraju ostati neprigušeni radiajtori u kuhinji, WCu i kupatilu.
Ti pokušavaš da imaš pomešana dva načina upravljanja: centralni (termostatom) i pojedinačni (termostatskim ventilima). I još je tako povezano da je centralni glavni koji gasi pumpu.
Pošto si već skoro svugde stavio termo ventile, trebalo bi da kupiš još 1-2 i da pređeš skroz na pojedinačno upravljanje po sobama. To je najveći komfor, najprijatnija temperatura i najmanja potrošnja.
Može se i ovako prigušivanjem, ali svaki put kad upeče sunce u dnevnu sobu termostat će isključiti i ostali deo kuće (koji nema sunca) će biti hladan. Taman dovoljno zavrneš radijatore i dva dana je dobro, onda sine sunce, i pokvari ti posao.
Ideja sa termostatskim ventilima je da oni imaju stalno na raspolaganju toplu vodu, a da po zadatoj temperaturi, koriste koliko prostoriji treba. Tu nema gašenja pumpe (kad se u gradskom grejanju gasi pumpa? Na kraju grejne sezone!)

Pozdrav

Da li pumpa treba konstantno da radi ili samo kad kotao krene.
Instalirao sam "podmornicu",gde je u automatici povezano da ona krene pri startu kotla.

Tako i treba. Ne diraj ništa.