Slažem se. Ali sve ostalo što je rekao je bullšit.

Evo već pričaju u komentarima na B92 da je na IBMovom štandu tražen uglavnom "predstavnik prodaje", i ne čudi me. I ja kad sam bio na sajmu zapošljavanja sam video razmeru poslova 200 CVa na 1 posao, neki (kao što je to Raiffeisen banka) su tamo bili čisto radi reklame, neki štandovi su nudili 2 radna mesta, neki su primali na foru "videćemo šta će biti", a ostali su nudili posao za "prodavce" (bez plate, naravno, samo neki levi procenat). Najviše je nudila vojska Srbije, nažalost. Posla, po normalnom načinu shvatanja, u Srbiji NEMA. Uvek se može na kratko preživeti sa švercom, zidanjem i molovanjem na crno, kopanjem, sezonskim poslovima, "prvim šansama", pijacom, buvljacima, promovisanjem (samo za žene "prijatnog izgleda"), šivenjem na crno i sl., ali tu uglavnom nema zdravstvenog, nema penzije, nema štednje, nema bilo kakvih planova za budućnost. Preživeti se može u Srbiji, ali živeti - ne.

@maliradojica: imas i ovaj, http://www.slobodanjovanovic.o...boris-malagurski-dnevnik-2020/
postvali su ga dosta na netu

burex, negde 2008. sam razgledao Job Fair na Novom Beogradu, i izgledao je kao sto si opisao. Gomila firmi koje spamuju ljude sa glupim flajerima o svom poslovanju: banake koje zaposljavaju po 2 radnika, Cepter i slicne firme koje non-stop traze komercijaliste koje placaju po procentu. Nista novo nisam video, sem Koka kole za DZ.
A za konkurse u Vojsci Srbije se prica da zaposljavanje ide kako se to i inace radi u Srbiji u drzavnim firmama. Dzabe trose pare na kampanje.

a1200, dobar je, thnx

Odlican :D

Dinkić je diletant kakvog nema i to nije sporno, ali da mladi(većina) u Srbiji nemaju predstavu o tome šta znači traženje posla je sušta realnost. Neko im je nekada utuvio u glavu "e završi ti fakultet, posle toga imaš siguran posao/stan/kola itd..." i onda se veoma iznenade kada se sudare sa realnošću da se ipak moraš interesovati za to što želiš da radiš a ne da misliš da nekom diplomom možeš imati obezbeđen posao.

Svako ko je ikad zapošljavao inženjere(u Srbiji) bilo kog tipa bez iskustva, zna da nije slučaj da prosto ne znaš koga ćeš pre zaposliti, nego da moraš da se ubiješ od traženja da bi našao nekog iole sposobnog i zainteresovanog.

Ma nasa omladina ne shvata da nemogu svi da budu direktori ili kako vole sada da se zovu menadzeri, to je sustinski problem. Neko mora i da radi, neko da bude mesar, neko pekar, neko pevac, a ne svi direktori i to ako bi mogli odmah u inostrana preduzeca sa velikim platama.

Sustinski problem je da i direktori moraju da rade.

@3way

Da i direktori naravno. Samo sto je njihov posao ono sto bi svi ovi mladi zeleli da misle i da upravljaju a ne da rade ono sto im se kaze.

I jos sto kad dodju na takvo mesto misle da je to super jer ne treba nista da se radi...

Sto sam se smejao ovde xD

"Pridržavajte se saveta lekara i izbegavajte preterano izlaganje životnim potrebama..."


_{[Ovu poruku je menjao barakuda111 dana 22.10.2010. u 20:49 GMT+1]}

ovaj tekst Malogurskog malo me podseca na one zlokobne nadrealisticne skeceve iz 80-tih tipa Istocno Zapadno Sarajevo itsl.

Bojim se samo da nas Bruxelles ne odye8e posto Moskva suzama ne veruje.

MESEČNI TROŠKOVI ČETVOROČLANE PORODICE
Ni dve plate nisu dovoljne

Ukoliko pod prosečnom beogradskom porodicom podrazumevamo mamu i tatu koji rade, sa dva deteta koji idu u školu, onda im za elementarno mesečno preživljavanje treba najmanje 70.000 dinara. Međutim, ako su podstanari ili pod kreditom, troškovi uveliko prevazilaze dve prosečne plate. Da bi preživeli, većina roditelja štedi na sebi kupujući samo kada im je nešto neophodno.


Prosečne plate ne podmiruju sve troškove
Za osnovne troškove četvoročlanoj porodici potrebno je minimum oko 70.000 dinara, a prosečna plata u prestonici je 42.296 dinara. Naravno ukoliko žive u malo većem stanu od recimo 65 kvadrata, ova računica “pada u vodu” jer im u startu samo za komunalije treba više novca. Ako se tome doda kirija ili rata za kredit, mesečni troškovi prelaze 100.000 dinara, a da se pri tom niko u porodici ne može pohvaliti da je tog meseca sebi priuštio “luksuz” kao što je odlazak u pozorište, večera ili frizer. Beograđani sa kojima smo pričali kažu da ova računica važi samo na papiru, a da se u praksi odriču mnogo čega kako bi se bar deca zdravo hranila.

- Mesečno plaćam kredit za stan koji iznosi oko 15.000 dinara. Jedan sin mi je u srednjoj školi i svakog dana za užinu ponese 150 dinara, a za dvadeset dana ta cifra iznosi 3.000. Osim toga, pošto pohađa srednju građevinsku školu sve alate i materijale, naravno mi plaćamo. Samo za to dajemo oko 5.000 mesečno. Da ne govorim o ekskurziji i izlascima. Drugi sin je student, pa je i njemu mesečno potrebno bar 3.000 dinara. Naša primanja su oko 70.000 dinara i nekad sama sebi ličim na mađioničara koji presipa iz šupljeg u prazno. Kako deca ne bi trpela, suprug i ja smo odavno prestali da idemo u pozorište, bioskop ili na izlet. Garderobu kupujem samo kad je preko potrebna i to kod Kineza - kaže Jelena Stevanović koja sa svojom porodicom živi u Mirjevu.


Beograđani kažu da najviše para odlazi na hranu, ali da im se iz meseca u mesec čini da mogu da kupe sve manje namirnica. Ipak, većina se trudi da za decu kupuje kvalitetnije namirnice, dok za sebe kupuju proizvode drugog kvaliteta. Kada se sabira šta je sve potrebno i sa koliko novca raspolažu, većina odmah odvoji novac za račune, pa za hranu, a onda se vidi šta je tog meseca potrebno deci od garderobe i školskih obaveza. Roditelji po pravilu ostaju na kraju.

- Deca mi idu u osnovnu školu i rastu kao iz vode. Tako da stalno trebaju nove cipele i odeća. Mlađi malo trpi, pa nasleđuje stvari, ali kako je on dečak a ona devojčica većinu ipak moramo da kupimo. Zatim, tu su rekreativne nastave, knjige, menza, engleski za ćerku i košarka za sina. Tako da su to stalni izdaci. Supruga kaže da je sva sreća što je kupovala kvalitetnu garderobu ranije jer sad pazari samo cipele kad stare propadnu. Nigde ne izlazimo osim na slave i rođendane. Ovog leta nismo bili ni na moru, jer je nemoguće uštedeti kada cela porodica živi od 63.000 dinara - priča Slobodan Radisavljević, koji živi u Novom Beogradu.

Noćna mora za većinu stanovnika prestonice nastaje, ako se pokvari neki od kućnih aparata tako da se mora zameniti novim. Glavobolja nastaje i pred registraciju vozila, obaveznu kupovinu zimskih guma, plaćanje godišnjih poreza ili spremanje slave. To su sve dodatni troškovi koje Beograđane tera u minus, tako da se ispisuju čekovi, koriste kreditne kartice, a neretko podižu i keš krediti. Takođe, odlazak kod zubara i lekara je samo dodatni teret na kućni budžet.

Komunalije
Infostan 2.000-6.000
Struja 3.000-5.000
Telefon 1.000
Kredit za mobilni 2.000
Kablovska 750-850
Internet 1.500-2.000
Gorivo 7.000
Gradski prevoz 5.944
Novine i cigare 3.900
UKUPNO: 27.094 - 33.694


Potrebe za decu
Sportske aktivnosti 2.000-4.000
Kurs jezika 3.000-4.000
Užina u školi (jedno dete) 2.000-3.000
Cipele 1.500 – 5.000
Čizme 2.000 - 6.000
Majce 500 1.500
Pantalone 500 – 3.500
Džemperi 1.000 - 3.000
Jakne 2.000-10.000
UKUPNO: 14.500 – 40.000

Hrana i piće
Piće i sokovi 1.600
Hleb i testenine 3.250
Voće i povrće 4.000
Meso i mesni proizvodi 8.000
Mleko i mlečni proizvodi 7.400
Slatkiši 2.200
Sredstva za higijenu 1.700
Kafa i začini 2.000
UKUPNO 30.150

http://www.blic.rs/Vesti/Beogr...377/Ni-dve-plate-nisu-dovoljne

=/=





:)

^^

Cene rastu, dinar pada, ponovo prodajemo Telekom

Ako danas u radnji pazarite ulje, mleko, hleb i kilogram piletine, platićete 415 dinara, dok biste za iste ove namirnice račun prošle godine bio manji za 81 dinar, što je za oko 24 odsto više nego lane. Ovo je računica iz trgovinskog lanca Jabuka čije su radnje poznate po nešto nižim cenama, u drugim trgovinama ova razlika je slična ili još nepovoljnija za potrošače.


I trgovcima nelagodno zbog poskupljenja
Stotine i hiljade proizvoda je tokom ove godine poskupelo, a koliko tačno, niko ne zna. U trgovinskom lancu „Tempo“ kažu da ne znaju tačan broj proizvoda koji su poskupeli, ali dodaju da su mahom svi u proseku skuplji za oko 20 odsto.

Masovna poskupljenja počela su u avgustu ove godine. Rekord u poskupljenju pripada litru ulja koje je lane prodavano od 77 do 86,5 dinara, dok je sada od 119 do 140. Ulje je od avgusta poskupelo dva puta, mleko i mlečni proizvodi tri, svinjsko i juneće meso dva puta. Brašno i šećer su, takođe, od avgusta dva puta poskupeli.

U avgustu ove godine u odnosu na isti mesec prošle, cene na malo povećane su za 7,9 odsto, a u odnosu na decembar 2009. za 6,7 odsto. I troškovi života avgusta ove u odnosu na isti period prošle godine povećani su u proseku za 6,3 odsto.

Nisu samo prehrambene namirnice poskupele, već i kućna hemija. Tako je, na primer, za prašak za veš prošle godine trebalo da se izdvoji od 229 do 350 dinara, a ove od 249 do 374.

Međutim, po računici Ministarstva trgovine i usluga, većina, da ne kažemo gotovo svi proizvodi su ove godine pojeftinili, što nema osnove u realnom životu. Tako, po ovom ministarstvu (videti sajt Ministarstva), ove godine pojeftinili su pšenično brašno i ulje za četiri, šećer za osam, a meso u proseku 30 dinara.

Nije poskupela samo hrana, već i bela tehnika. Brojni kućni aparati poskupeli su od 10 do 15 odsto. Tako je prošle godine veš mašina „beko“ u radnjama Tehnomanije mogla da se kupi po ceni od 12.173 dinara. Sadašnja cena ove mašine je oko 15 odsto viša i staje oko 14.000 dinara. Frižider „kendi“ u ovim radnjama mogao je da se pazari lane po ceni od 33.034, a sada je skuplji za gotovo 4.000 dinara.

U „Big Bangu“ prošle godine šporet je mogao da se kupi po ceni od 37,990 dinara, sada je 44,490.

– Nakon uvođenja ekološke takse u aprilu ova godine, u Srbiji je sva bela tehnika poskupela za 15 do 20 odsto. Ekološka taksa se plaća po kilogramu robe, tako da je za veš-mašinu ili frižider taksa oko 2.000 dinara. Od početka godine tri puta je poskupelo i gorivo.

I kao u reklamama iz TV šopa – to nije sve, jer se narednom mesecu očekuju nova poskupljenja. Tako će od tri do 10 odsto u novembru poskupeti mleko, a mlečni proizvodi od dva do 12. Poskupeće i „dijamant“ stoni margarin, i to za 10 odsto, a „bebi king“ dečja hrana za čak 20 odsto. Kućna hemija će poskupeti od četiri do devet odsto. Mesari najavljuju poskupljenje.

„Blic nedelje“ je pokušao da od megamarketa dobije podatke o broju proizvoda koji su poskupeli, međutim, trgovci nisu bili raspoloženi da sa potrošačima i našim čitaocima podele informacije o skupljim proizvodima.

Zarade i kurs
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u avgustu ove godine iznosila je 33.955 dinara, odnosno 2.600 dinara je veća u odnosu na isti period prošle godine. U odnosu na avgust 2009. godine prosečna neto zarada nominalno je veća za 8,4 odsto, a realno za 2,0 odsto. Ovde je dobro napomenuti da je i evro i te kao skočio. Preračunato u evrima, prosečna plata ove godine je 317 evra, dok je u istom periodu prošle godine bila 336 evra. Treba znati da se kurs evra znatno promenio, odnosno lani je iznosio 93.5, a sada je 107.4 dinara. I prosečna penzija je ove godine niža u odnosu na prošlu i to čak za 30 evra.


http://www.blic.rs/Vesti/Tema-...-pada-ponovo-prodajemo-Telekom