Izvini za OT , da li to planiras da pokrenes proizvodnju ili za neko trece lice trazis ? Ako je ovo prvo, BRAVO !

Planiramo proizvodnju, ali ne kao primarnu delatnost, vec kao propratna stvar projekta koji je trenutno u izgradnji (biogas elekttrana 3x1MW). Imamo dostup do velike kolicine sojine slame, kao I drugih otpadnih materijala iz poljoprivredne proizvodnj. Posao izgleda obecavajuce sto se tice cena finalnog proizvoda, ali sad treba ispitati da li je izvodljivonapraviti kvalitetan pelet od sojine slame, pa da na osnovu toga razradimo plan za projekat.

Konacno neko od price u delo. *thumb up *

Pozdrav,

zaista mi je drago vidjeti da ima zainteresovanih ljudi koji prave pomake u proizvodnji peleta. Svaka cast, samo napred, a sto se tiče mašina, za profi upotrebu cijene su boli glava. Kako vidim prema profilu radi se o podrucju Srbije, preporučujem ti da izvršiš analizu tržišta, tj. ko i koliko proizvodi peleta, ima na ovom linku http://www.elitemadzone.org/t390535-7#2728427 pročitaj sve od početka, koje firme baš proizvode pelet od sojine slame na području Srbije...

Detaljno sam pročitao tu temu, i našao sam dosta korisnih informacija, međutim firme koje su navedene u toj temi (Forest Enterprises, Midex, BioEnergy Point i Spačva) prave pelete isključivo drveta.. Na onom snimku sam video da firma Trater iz Zrenjanina izmeđuostalog proizvodi i agro pelete, ali vidim da je to više 'hobi' varijanta jer je njen kapacitet samo 3.6 tona na dan (pod uslovom da je mašina u stanju da radi 24/7).. To je ok za neki manji porodični posao, ali nama ipak treba dosta ozbiljnija oprema.

Iznos investicije nije problematičan sve dok postoji ekonomska opravdanost. Ono što meni treba je da stupim u kontakt sa firmama koje se bave proizvodnjom tih mašina (preferiram firme iz Nemačke/Austrije) i onda bi od njih najbolje mogao da saznam kako od soje napraviti kvalitetan pelet (baš na toj temi sam video probleme sa kojima se susreću sojini peleti), kako se vrši tretman te slame, koja je kalorična vrednost peleta od soje/kukuruza/neke druge dostupne kulture, šta ima najveći potencijal itd.

Dakle ako neko ima bilo kakav link do nekog proizvođača, možda čak i nekog specijalizovanog sajma na kome izlažu ovi proizvođači pa da tamo iskopam linkove, to bi mi bilo veoma korisno.

Pozdrav

Sojinu slamu peletira Bio Brik iz Titela

Ima u ovoj vesti i nekih brojeva koji ti mozda budu orijentacija

Ozbiljnije masine ti proizvodi firma metalac ostojic iz obrenovca i jedna firma iz temerina ako te zanima mogu doci do brojeva telefona jer sam i sam bio zainteresovan za proizvodnju peleta.

Nisam zainteresovan za neku domaću radinost, pogotovo što je to sve relativno novo i nema dokazanih proizvođača..

Ja sam svojevremeno imao kontakte sa italijanima http://www.generaldies.com
BIli su korektni, brzi, imaju predstavnike za Srbiju (mislim da su rekli i da su radili neko vece postrojenje kod nas), kontaktirali su me kad su dolazili sa predlogom da se vidimo na prezentaciji.... Nismo poslovali iz razloga sto im i najmanja linija prevazilazi moje potrebe a i finansije.
Poz
ovi vaze za kvalitetne : http://www.akahl.de/akahl/de/home/
market actor database: http://www.pelletcentre.info/cms/site.aspx?p=11611

_{[Ovu poruku je menjao gari021 dana 03.11.2010. u 09:16 GMT+1]}

Ovi akahl.de mi se čine baš profesionalni, kontaktirao sam ih pa ćemo videti šta će da bude.

Hvala za link u svakom slučaju.

Pozdrav,
i ja sam zainteresovan za proizvodnju peleta kapaciteta oko 1000kg.Iteresuje me da li znate koliko kosta takva linija?
Unapred hvala!!!

za 1000kg/h sama presa košta tipa 150-200 hiljada evra, plus ostala oprema... Ali možeš da računaš na 600.000 do 1.000.000 evra ukupnu investiciju po sistemu ključ u ruke.

Jedna od prvih proizvodjaca peletirki u svetu je CPM (California Pellet Mill), kazu da su medju najboljima, imaju i predstavnistvo u srbiji http://www.pellet-mill.co.rs/, sad koliko je taj njihov predstavnik ozbiljan to ne znam, nisam zvao probajte. Ima firmi koje rade instalaciju cele linije po sistemu kljuc u ruke treba potraziti po net-u, nekad sam se zanosio time. Takodje, bila je jedna polovna CPM presa 4t/h, u oglasima cena oko 50.000 vec sam i zaboravio.
Poz

Ja se ne bi nešto pouzdao u presu koja ima kapacitet 4t/h, a košta samo 50.000 evra..

Pozdrav svima. takodje sam zainteresovan za liniju za proizvodnju peleta, pa me interesuje da li je neko upoznat sa proizvodnjom peleta od psenicne slame, koliko bi priblizno kostala linija za proizvodnju peleta (cerupac slame, mlin, presa i sve to povezano traktorima) kapaciteta 500 kg/h, koja je snaga kompletne linije (zbog trafoa, mislim da obican strujni prikljucak nije dovoljan), i naravno cena peleta na domacem trzistu (Srbija) od bio mase?

1MEUR za liniju koja daje samo 1000kg/h? Vi se salite ako planirate toliko da platite, pa tu nema racunice...

Ja se samo pitam sta tu moze da vredi 1M?A naravno od vreme otplate je suvisno i razmisljati.

Toliko verovatno kosta CPM-ova linija tog kapaciteta...

Objasniću ti ugrubo, ali čisto informacije radi Forest Enterprise je plaćao nešto više od 2 miliona po 1000kg/h kapaciteta (8.5 miliona investicija za kapacitet d 4000kg/h)

Ugrubo u proizvodnji peleta postoji nekoliko koraka (priprema sirovine, presovanje, pakovanje, skladištenje). Dakle samo neki delovi opeme koji idu:
Transportno postrojenje (trake, cevovodi, filteri, ventilatori, puževi...)
Otklanjanje kore (drveni pelet)
Grubi usitnjivač
Sušara (drveni pelet)
Fini usitnjivač
Dozirni silos
Puž za doziranje
Presa sa svom dodatnom opremom (hlađenje, alati, elektronika...)
Posebna transportna traka za vruć pelet
Uređaj za hlađenje peleta
Gomila cevovoda, filtera, sita itd. za pelet
Postrojenje za pakovanje

E sada, da bi montirao negde svu ovu opremu treba ti i neki objekat u koji ćeš da smestiš postrojenje, pa potom treba ti i otvoreno skladište jer leti 3-4 meseca nećeš prodavati to što proizvedeš (bar ne bi trebalo, ukoliko nećeš da radiš za džabe) znači to je još oko 1500m2 otvorenog prostora sa asfaltnom/betonskom podlogom za skladištenje.

Kao što vidiš tu je presa za pelet samo jedan deo celog postrojenja, i da bi radio kvalitetno (i isplativo) ne možeš ti da imaš samo presu pa kao ručno ćeš ostalo, a kvalitet ko šiša. Mora sve da se automatizuje prvo da bi dobio određen kvalitet, drugo da bi imao konstantan kvalitet, treće da bi smanjio troškove proizvodnje, i četvrto 1000kg/h je ceo šleper peleta dnevno, treba to i postići.
Što se tiče isplativosti ona bi trebalo da je dobra.

Ja se upravo vracam kuci sa razgovora sa majstorom oko plana proizvodnje; isto to se moze postici za 7 do 10 puta manje para.

Ne znam šta drugo da ti kažem osim da sa tim majstorom napraviš firmu koja isporučuje linije za proizvodnju peleta i ima da se obogatiš... Gde je logika da ljudi plaćaju 1-2 miliona za takve proizvodne linije ako nešto sličnog kvaliteta može da se napravi za 7-10 puta manje novca? Možda bi bio lud jedan čovek da plati toliko, al ne može da bude lud baš svako..

Na kraju krajeva, koliko će da te košta da asfaltiraš 1500m2 otvorenog skladišta? Koliko će te koštati jedna hala od 500-1000m2 u kojoj ćeš montirati opremu? Samo to prelazi ovu tvoju 7-10 puta manju cifru, a gde je ostalo.

Pa da, imam dobre majstore. Ne treba nikom za pocetak skladiste od 1500m2. Kada projekat generise profit, visak sredstava se usmeri na takve i slicne potrebe. Upravo sam to njima pokusavao da objasnim.
A logika je ovakva: sve sto radi vecina ljudi nema veze sa mozgom.

pozdrav. vidim da pominjete proizvodnju od 1 tone na sat, to bi otprilike bio jedan sleper dnevno (ako se radi 24 h) pa me interesuje koja sirovina se koristi za proizvodnju i kako se skladisti, posto bi trebalo da bude sa minimalno 12% vlage, za taj kapacitet potrebnoj je i obezbediti sirovinu a to je ogromna kolicina.

Kako ti ne treba skladište? Šta je alternativa za onih 4 meseca leti kada nema posla?

1. Da distributerima prodaješ briket sa 0 evra zarade ili čak i sa gubitkom samo da bi održao proizvodnju (i time održavao cenu sirovine)
ili
2. Da zaustaviš proizvodnju na 4 meseca godišnje i time gubiš 33% kapaciteta, plaćaš skuplju sirovinu zbog toga, i na kraju krajeva od čega da plaćaš troškove (plate radnika, vraćanje kredita itd.)
ili
nešto što ja ne kapiram?

Da, ima kupaca i preko leta.

Na kraju krajeva, zamisli da Hyatt traži taksi prevoznike i ti malo razmisliš i shvatiš kako je to odličan posao..

Ali sad si ti pametan, pa ćeš 'zàjebati' sve ostale i uštedeti masu para tako što ćeš kupiti/sklepati ovo:


A dok je konkurencija luda i baca masu para na ovo:


Kad gledaš sa svoje tačke gledišta, šta sad, oba auta su isti đavo, i jedan i drugi će te na kraju krajeva odvesti do tačke A do tačke B.
Ono što ne shvataš je da je u ovom primeru tržište za pelete Hyatt - tržište traži vrhunski kvalitet. Svi ostali ulažu jako mnogo da postignu taj kvalitet koji tržište traži (zato i kupe E klasu a ne sklepaju dijanu, upravo zbog tog kvaliteta). Ti se onda pojaviš na tržištu sa nekom šklopocijom, po ceni ne možeš da ideš baš mnogo dole, sirovina te košta skuplje, a proizvodna cena ti je mnogo veća jer sve moraš da radiš ručno, tako da ne možeš baš da imaš 7-10 puta nižu cenu nego svi ostali.
I šta se onda dešava? Pa ti imaš proizvod dosta lošijeg kvaliteta koji kupac plaća ne tako jeftinije, i što bi on to onda radio? Čak i da nekad možeš da ubodeš proizvod odličnog kvaliteta (potrefe se nekad nekim čudom parametri), i mušterija bude super zadovoljna, već sledeći put kad kupi i vidi da je dobio srànjè, treći put kad bude kupvoao reći će - "daj da platim malo više al bar da znam šta dobijam".

To je cela poenta priče.

Ima kupaca preko leta, naravno da ih ima... Ali šta misliš kako oni plaćaju kad znaju da nemaš izbora? Nemaš skladište i ako hoćeš da ti radi proizvodnja moraš da im prodaš pošto-poto. Nisu ni oni ludi.

izvini, ali sve je netacno.
pelet koji pravimo je izuzetnog kvaliteta, i po testu, i po reakciji kupaca, i potencijalnih partnera. za kvalitetan pelet je potrebno znanje i iskustvo.

i ne znam bas da kupci obilaze obavezno skladista proizvodjaca. i skladiste se moze iznajmiti, etc. pritom, nisam rekao da nije potrebno, nego da nije potrebno od 1500m2.

kao sto je rekao mao ce dung, nije bitno koje je boje macka, nego da lovi miseve. :)
dakle ovo sa kolima poredjenje, tipicno srpski. tebi masina treba da proizvodi pelet, ne da ides u hajat. :)

Slažem se da je za kvalitet izmeđuostalog potrebno znanje i iskustvo, ali bez kvalitetne opreme i procesa koji ustvari stvara kvalitet, ne možeš ništa postići... Tortu od go**eta ne možeš napraviti...

Grubi priemer: Kako ćeš znanjem i iskustvom osušiti sirovinu na potrebnu vlažnost? Dovoljno je samo da poželiš da se sirovina osuši i ona je već suva? Ili ti ipak treba prilično ozbiljna sušara koja nije za džabe, koja potom troši prilično ozbiljno kilovata a to sve košta..


Ako imaš proizvodnju od 1000kg/h za ta četiri meseca kada nećeš da prodaješ po ucenjivačkim cenama proizvešćeš ukupno nešto malo manje od 3000 tona (3000 euro paleta). Ako su ti palete dobre možeš da ređaš dve palete jednu na drugu i to je to, što znači da ti za 3000 paleta treba ukupno 1500m2. Ako hoćeš da ideš u visinu onda ti trebaju metalne stalaže, ali to je onda skroz druga priča... Kod nas je uglavnom jeftinije kupiti zemlju i asfaltirati dodatno prostora nego ići u visinu (tu onda moraš imati stalaže za minimum 6 paleta da bi dobio neki efekat).

Opet, da iznajmiš skladište, neko je to skladište morao platiti da napravi, nije mu palo sa neba... Ajde da kažemo da neko ima baš to skladište od 1500m2 kakvo tebi treba.. Ono ga je koštalo reda veličine 80-100 hiljada evra, uzeo je kredit od banke, isplativost na nekih 5 godina (mora čovek nekad i da otplati investiciju i da počne da zarađuje, što bi inače pravio), dakle on mora godišnje da ti naplati minimum 24.000 evra. Ti ako to koristiš inače kao protočno skladište a leti puniš do vrha, ispada da te letnje skladištenje po toni/paleti košta 8 evra. Isto to mora da plati i nakupac koji će kupiti od tebe pelet + mora da isplati to što ti daje lovu u napred za koju će on čekati minimum 4 meseca + njegova regularna profitna marža i svi ostali rizici poslovanja.

Ja nisam rekao da ce moja oprema biti bezveze, to si rekao ti; ja samo kazem da ce biti mnogo jeftinija od recimo CPM resenja.
U pravu si da je potrebna dobra susara, i da, to kosta (opet dolazimo do mog tima, sami cemo praviti vrhunsku).

U vezi skladista: ponavljam, pravi se ugovor pocetkom godine za isporuku peleta do kraja godine, nije potrebno na pocetku takvo skladiste.

Ne znam da li da pisem dalje, otkricu sve svoje tajne! :))

mene interesuje samo agro-pelet, trenutno; nekoliko verzija kako se skladisti, nista posebno.

CPM prese, ako mislimo na istu firmu (California Pellet Mill) ne slove za baš nešto poznate/skupe/kvalitetne, pre bih rekao da je to neka entry-level oprema... Top pelet prese proizvodi Nemački Kahl i on je za pelet to što je Švajcarski Pawert za briket. Moja firma trenutno ide u investiciju jednog postrojenja 2+1 tona/h kapaciteta i mi smo tražili od Pawerta da nam da ponudu za pelet presu i oni odbijaju. Kažu da su pokušavali da naprave pelet prese, ali da nisu uspeli da postignu zadovoljavajući kvalitet i zbog toga uopšte ne žele da se bave time. I kada jedan Pawert koji važi za rolls-royca u tom poslu sa presama i koji rade već 80 godina, kaže da nije u stanju da napravi kvalitetnu pelet presu, a neki Miško iz Srbije sa par godina iskustva kaže da je to ne samo moguće već i jeftino, izvini, ali ja to ne mogu da uzmem za ozbiljno.

Ne znam da li će vam pomoći dole u prilogu naučni članak o liniji za peletiranje drvenog otpada sa eliminisanjem sušenja i hlađenja na liniji za proizvodnju peleta.

A koj će ti đavo sušara za agropelet?

Hvala, no ovo je potpuno teorijski rad. Poznata mi je jedna italijanska firma koja se hvalila da je uspela da postigne upravo to sto se sugerise u radu koji si postovala, ali kada sam intervjuisao nekoliko strucnjaka i potencijalne korisnike, shvatio sam da njihove trvdnje nisu tacne, i da to u praksi jednostavno nije izvodljivo. Dakle, tipicno za Italijane.

psenicna slama, i sojina slama sakuplja se u nekom periodu kada je toplo vreme i za nju nije potrebna susara, ali pitanje je koliko te sirovine moze da se obezbedi za relativno kratak period (par meseci).Susara je obavezna ako se planira pelet i od kukuruzovine, posto se ona sakuplja u kisnom periodu i ima je najvise.

Pelet od kukuruzovine je totalno nepraktičan jer stvara izuzetno mnogo pepela, te se time gubi sama svrha peleta (ako moraš da čistiš peć jednom ili dva puta dnevno, šta će ti onda pelet), zbog toga i nema tržište.

Inače kod agropeleta (pšenična/sojina slama) najveći problem je pesak, i cilj je imati što bolju liniju koja će da isfiltrira većinu peska iz sirovine, a čak i tada od toga ne možeš da praviš konzumni pelet već samo industrijski (za industrijske peći koja imaju hlađenje gorionika).


Sirovina nije problem.. Mi smo za iduću sezonu već pravili neke dogovore za oko 30.000 tona slame u banatu, i to nije problematično.. Stim što cena varira nekih 30-40 evra/tona sa transportom (fco naše postrojenje) u zavistosti od toga sa kim praviš dogovor.

CPM prese imaju najbolju reputaciju na svetu; najpoznatiji i najjaci brend na svetu u ovoj oblasti. Takva im je i cena inace. Kahl se isto ceni, i takodje su skupi.

Ja sam napisao da cu napraviti dobru i jeftinu liniju za peletiranje, raznim kombinacijama, a ne da cu razviti pellet presu od nule. Pisem prilicno precizno, mozda ti nedostaje koncentracije :)

Mada, kako stvari stoje, mozda cemo napraviti znacajne inovativne promene, no, polako...

ako neko moze da vam obezbedi 30 000 tona slame to je super! Nadam se da ova godina nece biti kao prosla, za tu kolicinu potrebno je sakupiti slamu sa oko 12 000 hektara sto je stvarno podvig posto je vreme ograniceno.

30.000T slame?? :)

Ne znam kakva je bila prošla godina, ali ovaj čovek sa kim razgovaramo se baš profesionalno bavi time, ima kompletnu mehanizaciju i u decembru kada smo razgovarali imao je on sam 8.000 tona slame na lageru, i mogao je da nam nabavi ukupno 20.000 tona za maj, ali pošto smo odlučili da nećemo na proleće da krećemo sa proizvodnjom već krajem leta onda cela količina nije problem odjednom.


3.600 kg/čas postrojenje, ali mi računamo efektivno 22h dnevno što mu dođe 3.000-3.300 tona/čas u proseku. a to je cca 30.000 tona sirovine godišnje.

nije to izvodljivo, sem ako se ne ulozi nekih 10M EUR.

To će biti deo jednog velikom kompleksa čija gradnja upravo treba da počne: 3MW biogas elektrana, separacija sa godišnjim kapacitetom od 10.000 tona komposta, 2 hektara pod staklenicima, i 30.000 tona agropeleta godišnje.

OK, pa da vidimo to, javi nam kako napreduje.

I javi se ako ti treba projekt koji ce smanjiti troskove nekoliko puta; ja sam sada oformio ekipu koja sadrzi izuzetnog masinca, dalje coveka koji pravi pelet vrhunske klase, a takodje imamo puno iskustva sa finansijama raznih projekata.


_{[Ovu poruku je menjao nikola22222 dana 02.02.2011. u 08:24 GMT+1]}

Pa, toliko otprilike kostaju i drva. U cemu je prednost slame nad drvima?
Ta slama koju vam isporucuju, je li u rastresitom ili presovanom stanju? Ako je presovana, zar nije isplativije da je takvu lozite, nego da trosite energiju na peletiranje, cenu prese da i ne pominjem...



Divno... Aaaaa, sad shvatam, vi i hocete za svoju elektranu da koristite slamu u formatu koji dobijete, a samo ovu za dalju prodaju cete da preradjujete? Koliko je projektovani stepen iskoriscenja elektrane i koja joj je okvirna cena?

Inace, licno raspolazem sa nekim interesantnim resursima i imam neke ideje, ali nemam toliku kolicinu niti novca niti organizacionih sposobnosti da bih se upustio u realizaciju, pa ako te zanima da procitas, das neki predlog ili se na neki nacin ukljucis, mogu da ti napisem na pp, da ne opterecujemo ovu temu.

Ima veću kalorijsku vrednost, a i može da se koristi kao prostirka za životinje.


Slama je u balama, i mi je ne ložimo već pravimo pelete koje dalje prodajemo.. Što se tiče loženja čiste bale u odnosu na pelet, tu se samo radi o volumenu. Velika je razlika da li ćeš u 1m3 imati 1000kg materijala ili 30kg materijala. Težinski ćeš ti potrošiti isto, ali u volumenu je ogromna razlika. Plus pelet naravno može automatski da se dozira a bale ne mogu.


Ne, pogrešno si shvatio :)

Biogas elektrana će koristiti silažni kukuruz (oko 55.000 tona godišnje) + svinjsko + kravlje đubrivo, a slama će se isključivo koristiti za peletiranje i dalju prodaju.

Sad je save jasno. Gde to nameravate da gradite, ako nije tajna?

Ilandža, opština Alibunar.

Nesto me zanima - sigurno ste racunali troskove i prihode po jedinici dobijenog proizvoda (kWh struje). Ja nesto sabiram, oduzimam i delim pa se dobije da ce vas samo godisnja amortizacija opreme izaci... pa podeljeno sa brojem proizvedenih kWh... dobija se broj reda velicine cene po kojoj ja placam potrosen kWh, sa sve porezom. Dobro, znam, tu su subvencije drzave, tu je poskupljenje u najavi. Ali ima sta da se doda i na drugi tas vage - tu su troskovi materijala koji su verovatno za svaki proizvedeni kWh na nivou trenutne moje nabavne cene kWh, troskovi kamate ako kupujete na kredit koji su opet otprilike toliki, a verovatno planirate i dobit, koji je po proizvedenom kWh opet reda velicine cene kWh koju ja placam... Jeste li sigurni da ce drzava da otvori kasu bas toliko? I ako hoce sada, imate li garancije da ce tako biti svake od narednih 20 godina? Ili ja negde gresim u racunu?

Početkom 2010 je donešena je uredba o merama podsticaja u kojoj se država obavezuje da isplaćuje povlašćenu cenu po kWh za 'zelenu' energiju. Tako je npr. feed-in tarifa za struju proizvedenu iz biogasa 0.12 do 0.16 evra u zavisnosti od instalisane snage (200kW - 2MW, 10MW). Što je skuplja tehnologija to je i feed-in tarifa veća, recimo za solarne panele (photovoltaic) feedin tarifa je 23 evrocenta, međutim to jeste 4-5 puta skuplje nego što je tržišna cena struje u Srbiji ali opet nije dovoljno velik podsticaj da investicija u photovoltaic ima ekonomsku opravdanost (kod nas potrebno 30-35 evrocenti za breakeven)..

Da, tako sam otprilike i racunao... znaci, kad poskupi struja nije predvidjeno da poskupi i ta otkupna cena?
Ovakve su neke moje pretpostavljene vrednosti
Amortizacija opreme 0.04 EUR
Otplata kredita 0.06 EUR
Materijal 0.04 EUR (stepen iskoriscenja 40%)

Kad se podvuce crta, samo to troje izadje 0.14 EUR, a ostalo vam je dobit ako za deset godina ne platite ni jedan EUR poreza, taksi, komunalnih racuna, plata, osiguranja...
Ako je ovo sve sto sam pretpostavio tacno, TE ce raditi neprofitno, a profit ce generisati staklenici koji ce se grejati otpadnom toplotom? Je li to plan?

Amortizacija nije trošak već fiktivna suma koju prikazuješ kao trošak da bi umanjio porez, a ustvari ti raspolažeš sa tim novcem najnormalnije.

Ostatak računice takođe nije dobar ;)

Ako je plan da se oprema kupi i radi dok radi, a onda razlaz ili ponovo kredit, ponovo od nule, onda ok, ne treba racunati amortizaciju. Ali, ako pravis biznis plan na bazi zahteva da samo jednom uzimas kredit a posle oprema sama zaradjuje za svoje obnavljanje neograniceno dugo + sve vreme donosi dobit, onda moras uracunati troskove amortizacije, a sa tim novcem se ne bi smelo raspolagati u drugu svrhu osim obnavljanja opreme, inace poslovanje nece biti odrzivo. No dobro, nije red da ja sad ovde popujem, sigurno je da kad pravite toliki projekat sve ste uracunali do najmanje sitnice i moji odokativni proracuni sigurno ne mogu biti tacniji od vasih.

Amortizacija je suma koliko oprema izgubi na vrednosti u nekom vremenskom periodu, a ne suma koja je potrebna za održavanje.

Primer, vozač taksija kupi nov auto za 30.000 evra. Nakon 5 godina taj auto vredi 10.000 evra, dok je 20.000 evra amortizacija (4.000 evra godišnje, da pojednostavimo). To ne znači da će tog taksistu održavanje auta koštati 4000 evra i da je rok trajanja tog auta baš 5 godina. Amortizacija od 4000 evra je tu da bi on umanjio porez na dobit, jer je taksista 'izgubio' tih 4000 evra svake godine ukoliko bi baš tada odlučio da proda auto, ali tih 4000 evra koje je on prikazao kao gubitak (što jeste samo u slučaju prodaje sredstva) mu ostaje u novčaniku.

Ja razumem šta ti hoćeš da kažež - ukoliko bi taksista svake godine ostavljao tih 4000 evra sa strane kroz 5 godina, kada proda stari auto za 10.000 evra, ponovo može kupiti nov auto od 30 hiljada, međutim to je čisto bacanje para (držati ih u slamarici), i pravilnije bi bilo da je taj taksista kroz 2.5 godine novac od amortizacije uložio u još jedan auto/mašinu, a kada staroj istekne rok upotrebe da ponovo uzme bankarski kredit za novu mašinu. Sa druge strane bitna je i fleksibilnost, nikad ne znaš šta će biti za 5 ili 10 godina, i da li će taj posao biti isplativ kao i kad si ga prvi put počeo..

Tako je, apsolutno si me razumeo. Meni, nasuprot tome sto radim u banci, je neprirodno razmisljanje da taksista svaki automobil kupuje na kredit i da tako dozivotno sa bankarima deli svoju zaradu, vec mi je logicno upravo to sto si naveo - da taksista novac od amortizacije sakuplja i od njega i prodaje starog ponovo kupi novi automobil, a tek od ostatka finansira sebe i porodicu, a ako tog ostatka ima bas mnogo, onda recimo, kupi jahtu. To se otprilike isto tako tretira i u poreskim bilansima - ako je na prosle godine imao auto koji vredi 30.000 EUR i 0 EUR na racunu, a ove auto koji vredi 26.000 onda mora imati i 4.000 EUR na racunu inace je zabelezio gubitak te poslovne godine. Teko ono preko 4.000 EUR podize kao dobit, plati porez i trosi.
Ipak, paradoks je da ja ne podrzavam tvoj nacin razmisljanja, a zivim od njega :)
Upravo takva razmisljanja savremenih biznismena omogucilo su mi da dobijem svaku platu na vreme. Subjektivno, dobro je sto je taj novac zavrsio u mom dzepu, ali objektivno, za celokupnu ekonomiju bolje bi bilo da je ostao tamo gde se proizvodi. To je moje misljenje, koje si sigurno prepoznao u nasim ranijim prepiskama, gde ja navodim potrebu direktnog udruzivanja ljudi koji raspolazu resursima i ljudi koji raspolazu mrtvim novcem, radi stvaranja zajednicke dobiti izbegavanjem uplitanja banke koja u slucaju indirektnog kontakta prethodne dvojice ima ulogu parazita. No, dobro, mozda je problem u mom nacinu razmisljanja - ja, kome bi svaki kredit bio odobren i bez podnosenja zahteva, telefonskim pozivom od pola minuta, ja sam sebi zabranio prekoracenje po tekucem racunu, nisam uzeo ni jednu kreditnu karticu i nemam ni jedan kredit osim stambenog, a i njega na samo 12 godina...

Ne deli on zaradu sa bankarima, već neprosto koristi bankare kao jeftin izvor novca. Ako neko pozjami novac od banke, i u stanju je da vraća taj kredit, plus da nešto zaradi to znači da je njemu ROI mnogo veći nego bankaru. Zašto bi on onda čuvao novac od amortizacije, da bi ostvarivao samo bankarski ROI kad može da ga obrne više puta pre toga, i zaradi mnogo više nego što je uštedeo na bankarskom kreditu?

Primer:

Uzmimo za primer jednog pekara koji kupuje mašinu od 30.000 evra na kredit. Pekar daje 6.000 evra učešća i obavezuje se da će ostatak vratiti banci kroz 5 godina. Da kažemo da će pekar godišnje sa kamatama vraćati banci 6.000 evra, i taj kredit će ga na kraju koštati 5.000 evra.
Nakon 5 godina ta mašina će polovna da vredi 10.000 evra, dakle godišnja stopa amortizacije je 4.000 evra

Pekar sa tom mašinom godišnje prihoduje 15 hiljada evra, od čega 6 hiljada vraća vraća banci, 3 hiljade troškovi, 6 hiljada ostaje njemu.

Da vidimo šta se dešava nakon 10 godina.

Varijanta 1 - Odvajanje amortizacije
Pekar od godišnje zarade plati 6 hiljada banci, 3 hiljade plati troškove, 4 skloni sa strane za novu mašinu i njemu ostaje 2 hiljade profita.
Nakon 5 godina on sada ima svoj novac za novu mašinu, ne mora da uzima kredit od banke, i tih 6 hiljada umesto banci sada ide njemu.
Pekar je na taj način nakon 10 godina zaradio 50.000 evra, i ima jednu mašinu u svojoj radnji.

Varijanta 2 - Amortizacija ide direktno u zaradu
Pekar godišnje plati 6 hiljada banci, 3 hiljade troškove i 6 hiljada mu ostane zarade. On odluči da pola od toga reinvestira a pola da troši. Dakle 3 hiljade ide u fond za reinvestiranje, 3 hiljade ide godišnje na zajebanciju (zarada).
Svako dve godine pekar kupi novu mašinu preko bankarskog kredita za koju treba da uplati učešće od 6 hiljada evra.
Nakon 10 godina ovaj pekar je zaradio 150 hiljada evra, i ima 5 mašina u svojoj radnji.

Varijanta 3 - Amortizacija ide direktno u zaradu, reinvestiranje 50% zarade svake godine
Isto kao u varijanti dva stim što pekar ne kupuje novu mašinu svake dve godine, već je kupi čim skupi dovoljno para za učešće.
Nakon 10 godina ovaj pekar ima 30 mašina u radnji i zaradio je 260 hiljada evra.

==========

Ovo je možda plastičan i preteran primer, ali mislim da jako dobro ilustruje kakve su prednosti jeftinih bankarskih kredita nasuprot štednj i investiranju iz sopstvenog džepa.


_{[Ovu poruku je menjao ventura dana 06.02.2011. u 00:30 GMT+1]}

e ovo je da umrem od smeha; ti si otvorio temu postavljajuci ljudima osnovna pitanja, ocigledno si potpuni pocetnik. i sada posle dva meseca pojavljujes i predstavljas kao neki strucnjak? :))
puno srece sa projektom...

Što je više nego dovoljno da obiđem nekoliko proizvođača opreme, saslušam gomilu eksperata u tom polju, gomilu ponuđača opreme, i da ukapiram dosta bitnih stvari.

Mislim, kako se tačno kvantifikuje iskustvo/znanje u ovom polju? Brojem radnih sati provedenim za mašinom? U tom slučaju verujem da nikada neću steći neko veliko iskustvo.

eto videces i sam, ako budete u prilici da pocnete sa projektom.

@nikola22222



Postavi nam ovde taj tvoj projekat sa specifikacijama i prosvetli nas malo. Za 7-10 puta manje para mozes da kupis samo sistem za pakovanje(bunker,konvejer,nosac sistema za vaganje i odmeravanje,sistem za vaganje i odmeravanje,masinu za pakovanje,izlazni konvejer za upakovane vrece i eventualno koji fensi dodatak kao sto je robot za pakovanje u strec foliju),a to je najmanja stavka u celom sistemu. I najmanji problem,posto su masine tipske i nema puno izmisljanja.

Ako tvoj majstor napravi ceo sistem za te pare,javi se i ja ti momentalno nadjem gomilu kupaca po celom svetu.Razbicemo trziste,pogotovu lazljive Italijane i njihove skupe i neupotrebljive masine.Profit ce biti enorman. Nobelova nagrada u novoj kategoriji za najbrze bogacenje u istoriji se podrazumeva.

Da, slazem se sa svim sto si naveo sa tobom (sem poslednje recenice), pogotovo za Italijane :))
Sve ti je jasno dakle, zasto me interesuje ta oblast. Jos malo strpljenja, pa ce biti ekstra i kompletna ponuda...

Dakle,citiram:



Koja je to italijanska firma?
Drugo,da li su ti strucnjaci pokusali da rade na konkretnom slucaju ili nesto tvrde samo u domenu teorije? Velika je razlika.
A sto se tice moje pretposlednje recenice,bio sam mrtav ozbiljan.Profit ce stvarno biti enorman. Mada,racunaj i dalje da deo linije koji sluzi za pakovanje peleta u vrece nema sanse da promeni cenu,a tu inovacije trenutno nisu moguce koliko se ja razumem,a razumem se pomalo - to mi je posao

Italijanska firma o kojoj sam pricao se zove Kemyx.
A kada sam napisao strucnjaci, onda je to u ovom slucaju znacilo da su u pitanju zaista hrhunski strucnjaci, i sa akademske strane i sa strane prakse (proizvodjaci slicnih masina u nekoliko zemalja, pre svega Nemackoj). Kada sam cuo ovakve povratne reakcije od kolega, nisam se apsolutno udubljivao u resenja ove Italijanske kompanije. I sam sam radio izmedju ostalog i u Italilji- sve mi je bilo jasno kao dan.

Sto se tice poslednjeg dela komentara: moram priznati da nisam puno razmisljao o tom delu linije, dakle pakovanje pelete u vrece; no ne znam koliko to uopste mogu biti skupe masine...

Imam jedno pitanjce. Jel imate vi trziste za sve te silne pelete? Za takvu peletirku treba vam oko 500 prosecnih kotlova ili sigurno cetri puta vise kucnih peci. Posto sam ja potrosac, ustvari potencijalni potrosac, taj broj kotlova na pelet je naucna fantastika u Srbiji, naravno ako uzmemo u obzir i postojece proizvodjace i prodavce. U poslednje 3 godine me interesuje da zamenim ili dogradim moje grejanje na cvrsto gorivo neki drugi vid. Video sam za sada sedam kotlova na pelet u radu i od tih sedam sest vise ne radi. Svih sest je "preslo" na struju jer je razlika u ceni "goriva" mala. Ako se uzme u obzir da je kotao na struju tri puta jeftiniji, nema odrzavanja i nema rada... Kucne varijante peci su jako skupe ~ 1k eur pa na gore. U nekoj bliskoj buducnosti nece se nista znacajno promeniti. Srbija ce biti i dalje u ekonomskoj krizi kao i poslednjih 20 godina. Drzava ce se tesko setiti da nekako podstakne proizvodnju i potrosnju goriva od biomase.

Zanimljiva stvar da neka kucna varijanta peletirke kosta oko 2,5 k eur i dovoljna je za cetiri domacinstva...

@goran.mg:
Lokalno tržište nas ne zanima, prodajemo posrednicima na veliko a oni onda distribuiraju to dalje.

Pozdrav!!!
Da li neko zna da li drzava daje subvencije za obnovljive izvore energije i zaposljavanje.?
Tacnije potreban mi je veci kredit(200.000-250.000Eura).

Trziste je ovde trenunutno u zacetku, ali postoji velika traznja.
Ova cena struje je nerealna, i ove godine ce skociti znacajno, a sledecih ce povecenje cene biti ogromno.
No, nije vam dobra kalkulacija, i pored vako niske cene, grejanje na pelete je nekoliko puta jeftinije (trenutno je bar dva puta jeftinije nego grejanje na gas).

Ova drzava se nece setiti, ali EU hoce podsetiti zekane na sta treba da misle.
Javite mi se na mail ako zelite da vam preporucim kompletno resenje koje koristi pelet i/ili crsta goriva.

Ventura, koliku cenu za agropelet od sojine slame možete da postignete , fco vas magacin ?

Mi računamo na cenu od €150/tona FCO Amsterdam.

Ventura i Goran 222 moze kontakt da pogledam te tvoje ideje,deluje mi jako interesantno

Pozdrav iz Danske,
Ako jos uvijek trazite ponude za linije za proizvodnju peleta,vjerujem da Vam mogu pomoci oko savjeta kontakata pa cak i eventualno oko samog plasmana.Ali posto ovo nije mjesto za reklamu slobodno postavljajte pitanja a ja cu Vam se potruditi da na forumu odgovorim sto bolje mogu.

postovani,

molim vas da mi pomognete posto sam zainteresovan za proizvodnju peleta (sirovinu za proizvodnju imam) ali ne znam kakva je proizvodna linija potrebna, odnosno sta mi je od masina potrebno da bih proizvodio pelet. Da li imate neke kontakte koje bih mi mogli preporuciti za kupovinu masina za proizvodnju peleta,takodje me interesuje na koje trziste mogu da plasiram pelet???

Unapred zahvalan

Ovo ispadne 80-ak €/t FCO Ali Bunar?

Dokle je stigao projekat?


nikola22222, ja u 3 objekta posedujem dva kotla na pelet i dva na gas. Ovaj u kome imam mogućnost izbora grejem na gas. Cena je gotovo identična kao na pelet, osim što imaš, brži start, precizniju kontrolu i veći konfor.
Struja je isplativa za grejanje samo za objekte do 70kvm, jer imamo nerealno nisku cenu struju.

U fazi gradnje, prvo ide biogas elektrana pa onda sve ostalo:

@Mordred
Po mojoj kalkulaciji je pelet bar dva puta jeftiniji od gasa. Pitanje je kakve vi to peci na pelet imate ako je tao niska efikasnost...

nikola22222, koliko si računao kw toplotne energije iz kubnog metra gasa i koju cenu peleta si računao? Na ta dva mesta nastaju naveće razlike.

Čisto radi neke napomene, 1m³ prirodnog gasa daje ~10kW.

1m3 peleta će dati otprilike 4800kW, i to košta 140 evra + transport(Forest Enterprises)

Ista količina energije (4800kW) iz prirodnog gasa će koštati 172 evra. (ako računamo de je 1m3 gasa €0.36 , odnosno 1kW iz prirodnog gasa košta €0.036)



_{[Ovu poruku je menjao ventura dana 11.10.2011. u 22:17 GMT+1]}

Da ne bude zabune, govorimo o gasu koji se isporučuje potrošačima u Srbiji kroz mrežu Srbija gasa?

Do sada sam video nekoliko uporednih tabela i energetska vrednost gasa je svuda u rasponu 8-9.5 kw toplotne energije.

Na mom računu za gas (NS) piše 33492kJ/m3 što bi bilo 9.3kwh.
Ali papir sve trpi, pa i gluposti, laži i poluistine.
I još uvećavaju račun za 2-5% zbog nekog preračunavanja spoljnja temperatura:unutrašnja temperatura: pritisak: još koješta.

Da, ovo ti je cenovnik Agencije za Energetiku:
http://www.aers.rs/Files/Odluk...asa%20za%20tarifne%20kupce.pdf

Kakve veze ovaj cenovnik ima sa energetskom vrednošću kubnog metra gasa?

Osim po ceni, ne vidim kako bi se gas u Srbiji razlikovao od gaza u Tanzaniji.

Tanzanija nema Banatski dvor koji je postao citiram "postrojenje za proizvodnju gasa" što znači da se gas meša sa dva izvora: ruski gas i domaći gas.
Posledica toga je da na +10 trošim 10m3/dan, na 0*C trošim 12m3/dan, a na -10*C trošim 15m3/dan. Da je ista energetska vrednost gasa morao bih trošiti na 0*C duplo više nego na +10*C, a tri puta više na -10*C.
Sve se to vidi i po plamenu koji je na -10*C lep plav bez crvenih plamičaka (tj vazduha).
Objašnjenje koje sam dobio je da se meša domaći gas sa ruskim pa ako je manja potrošnja onda isporuku čini veći procenat domaćeg gasa. To čak zavisi i od mesta jer potrošači u Banatu imaju mnooogo crveniji plamen od mene, skoro da je 50% plamena crven.
Do pre dve godine nisu imali skladište za proizvodnju gasa pa se sve mešalo u realnom vremenu. Sada se puni rezervoar pa se "proizvodi".
Bilo bi dobro znati kolika je energija kubnog metra gasa na ulazu u Srbiju i kolika na našim izvorištima. Nisam uspeo da saznam, verovatno državna tajna.

@ventura
Itekako se razlikuje. To ti moze subjektivno potvrditi apsolutno svako ko se greje na gas. Objektivno je naravno tesko (za jednog individualnog potrosaca gasa) izmeriti.

Po energetskoj vrednosti, možda?
Nije moja struka, samo predpostavljam.

Ventura,

veoma me zanima kupovina masina za proizvodnju peleta. S obzirom da sam nesto nasao na datom forumu i vidim da si dosta upucen u tematiku zamolio bih te da mi napises, ako si u mogucnosti, svoje vidjenje o ovom poslu.
Zapravo nemam mnogo iskustva u tome ali zeleo bih da investiram neka sredstva u projekat koji je veoma perspektivan.
Znam da je informacija siroka i da mnogo toga treba da se saopsti ali ja izbora nemam tako da moram od necega da pocnem.

Unapred hvala!

Pozdrav za sve,
zeleo bih da otvorim pogon za peletiranje malog kapaciteta npr 200-500kg na sat. Sirovina bi bila piljevina koju mogu da nabavim u svakom momentu, prostor imam obezbedjen tako da to nije problem. E sad interesuje me iz vaseg iskustva, cije masine da kupim?
Da napomenem cilj bi mi bio izvoz mozda 20-40 slepera za italiju.

Ventura
Jer planiras od sojine slame ili Miskantus-a.Video sam da je briket istog oblika ali kaloricniji.

I na kraju, da li je neko imao realnog iskustva sa kupovinom i održavanjem opreme za proizvodnju peleta, koja je cena održavanja, koja su ulaganja za neku da kažem manju proizvodnju...
Voleo bi da mi se neko javi jer planiram pokrenuti neku manju proizvodnju za sad....
Unapred hvala!

da imam ja iskustva sa tim i slobodno pitajte sve sto vas zanima

Pošto sam nekim čudom zagubio stari profil na forumu, ne da mi slanje privatnih poruka i emailova članovima. Molim da mi se jave članovi koji su pričali da imaju informacije vezane za proizvodnju peleta, i da su spremni da pomognu naravno. Npr acascorpion, obrad111, ili nikola22222. Hvala unapred.

Postovani, radim seminarski rad na temu proizvodnja peleta, tacnije mali biznis plan. Potrebna mi je pomoc oko procesa dobijanja sirovine. Koje masine su potrebne kako bi se otpadno drvo (panjevi, grane..) pretvorile u piljevinu koja moze da ide u pelet presu. Zanima me ne bas veliki kapacitet, recimo 200 kg na sat. I ako mozete da mi navedete okvirne cene tih masina ili objasnjenje procesa ukratko. Studiram ekonomiju i nemam nikakvih dodirnih tacaka sa proizvodnjom bilo cega tako da je svaka pomoc dobrodosla.
Hvala unapred!
Pozdrav!