Pa turi sliku onda! Mada po svemu navedenom, već viđeno!

Jste vec vidjeno.Po spoljasnjem izgledu se ne razlikuje od drugih sporeta.Jedina razlika je u tome sto ima veliko iskoriscenje toplote.Do sada svi sporeti koji su napravljeni da greju malo vece povrsine imaju po neki nedostatak.Ne kazem da je ovaj savrsenstvo ali ljudima kojima sam pravio su prezadovoljni.Slike jos uvek nemam jer trenutno se radi na spoljasnjem dizajnu.

Super. Drago nam je da si podelio svoju informaciju. Nikako ne zaboravi da patentiraš svoj izum, da se ne bi neki belosvetski ovajdio i obogatio od tvoje pameti.

Uzgred, ukoliko želiš da komercijalno reklamiraš svoj proizvod, to nemoj ovako, u obliku diskusija na temu. Moraćeš da se obratiš vlasniku Elite Security foruma i da dobiješ zvaničnu ponudu.

Hvala na upozorenju,i na savetu.OK,procitao sam pravilnik,izbrisacu ovu temu.

Temu ne možeš da izbrišeš jer nisi moderator ovog foruma. Možeš samo maksimalno 1 svoj najnoviji post da izbrišeš i ništa više.


Šta znači veliko iskorišćenje toplote? Kolika je ušteda drva za jednu grejnu sezonu? Nisam ubeđen da tvoj šporet više uštedi drva u odnosu na dole priloženom fajlu.

"....sa maksimalnih 10m radijatora" - ???!?

Prikači ovde sliku šporeta da vidimo. Gabariti i masa šporeta? Cena?

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 10.11.2010. u 05:53 GMT+1]}

Ovo je potpuno nova revolucionarna i veoma jednostavna za izradu vrsta šporeta sa ložištem u obliku slova "L" ili "J", a daje istu ili čak i više toplote u odnosu na običan naš šporet uz veoma malu gotovo simboličnu potrošnju drva za loženje.

http://www.who.int/indoorair/interventions/kampala41.pdf

Na poslednjoj 58 strani gore pdf-a, u klasičnoj furuni je potrebno 200 kg drva da bi se dobilo 17 kg hleba, a u Rocket stove-u za istu količinu hleba potrebno je samo 5 kg drva!!!

U prilogu takođe ima poređenje u potrošnji drva između klasičnog i Rocket stove-a.

http://www.hedon.info/docs/BP53-Roth-11.pdf

http://www.vrac.iastate.edu/et...ations/scottnewrocketstove.pdf

Lepo Eloiza, ima potencijala u tome.
Ali ako već daješ sliku i kuješ u Nebesa efikasnost onda stavi i podatke koji idu uz tu istu sliku. A podaci su:

*Made with 2 piece refractory ceramic combustion chamber Insulated w/Pumice �
*Bakes bread
*Ideal for flat bottomed pots (I.e Nicaragua or Zimbabwe
*Efficiency 22%
*Wood savings 40-75% depending on usage
*Cost 65US$

Meni je zapalo za oko ona efikasnost od 22%. Ima na Internetu i neka rešenja sa 33%, ali preko toga nisam video.
I najlošiji proizvođač šporeta u Evropi tvrdi da je iskoristivost 60%, a za kotlove 70%.

I sve što se tamo priča o 10 puta manjoj potrošnji drveta je tačno zato što se poredi sa OTVORENOM vatrom na ognjištu.
Ko god pravi kotlić ili peče roštilj, ogradi vatru nekim limom ili ciglama pa pravi, i ne znajući, taj isti Rocket Stowe.
Rešenja sa dimnjakom se ne razlikuju od rešenja koja danas imamo komercijalno.

Možda bi mi jedan dobro došao za kotlić, ali za grejanje... kad bih imao ložača koji svakih 10 minuta stavlja po sitno iscepkano drvo...

Pa.... i ne mora da loži na svakih 10 minuta ako se ubacuje vertikalno u ložište (samo pada na dole usled gravitacije), a ne horizontalno (pa mora stalno da pomera drvca).



Sitna i suva drva je potrebno dodavati samo kad se upali vatra, a posle kad se uhvati dobar žar tek se onda mogu ubaciti i krupnija drva...

Meni su ipak bolji utisak ostavili oni za grejanje vode (za radijatore, jel). Još da se stavi neka kosa rampa od 2m u koju se stave cepanice koje klize na dole u ložište... eto automatike.
Kad završiš stavi jedan foto strip da vidimo...
Po literaturi kažu da je najveća iskoristivost ako se loži drvo u pećima za pirolizu.
Ali peć za pirolizu ne može da napravi svako, a ovakvu može.

slusaj momak ovo sto ti je ovaj englez smislio,cemu sluzi,mora da jos nije cuo za srpske kubice.ovo ti je kao kada bi na sporetu stavio levak u kome stavljas drva.to ti je isti princip kao kod sporo gorecih kotlova kada mu zatvoris donji lufter i prebacis ga na gornja vratanca da vuce vazduh odozgo.

ovo je kotao koji sam napravio i za kojim se grejem da vidite samo da nisam neki zajebant.

zao mi je ali slike su mi slikane sa digitalnim,ne mogu da ih postavim ovde.

Ne razumem zašto ne možeš postaviti slike? Prvo prenesi digitalne slike u memoriju računara

Imaš način postavljanja slike - preko uploada uz poruku iz svog računara nakon što si poslao tekstualni post tj.

pišeš tekst pa klikni <pošalji poruku>

nakon toga klikni <upload uz poruku>

pa klikni <browse>

pa klikneš sliku iz svog računara

pa klikneš <upload> i čekaš dok se ne primi i

najzad klikneš <povratak na poruku> i to je to.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 11.11.2010. u 08:27 GMT+1]}

evo pokusacu

Već je prošlo 9 sati od tvog "pokušaja", a to znači..... malo sutra.

Ovo je kotao za parno grejanje na cvrsto gorivo koji sam napravio i koga jos uvek koristim.

Ovo je probna verzija sporeta za parno grejanje,napravljen je samo za dobijanje grejnih karakteristika i funkcionalnosti samog sporeta,zbog toga nije mnogo obracano paznje na spoljasni izgled.

Moram priznati, dobro urađen šporet bez obzira na spoljni izgled radi provere i eksperimentisanja.

Vidim po veličini vratanca za loženje i najnižem položaju pepeljare da se mogu ubaciti nekoliko krupnih drva. Nego da postavim pitanje - da li je rešetka pomična gore - dole radi kuvanja, prženja, pečenja na grejnoj plotni, kao i da li ima polugu za pomeranje rešetke? Koliko je otprilike vremenski interval između dva loženja kad je rešetka najniža i da li je sam šporet, bez rezervoara za vodu, dovoljan za zagrevanje prostorije veličine 6 x 3 m?

Za kotao estetski izgleda kao kupovni. Svaka čast. Po čemu se razlikuje Vaš kotao u odnosu na kupovni?

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 12.11.2010. u 16:29 GMT+1]}

izvini ali ne bih iznosio mnogo podataka.ali evo nekih-kao prvo loziste nije veliko ali nije ni premalo,postoji mogucnost podizanja resetke posebnim dodatkom koji se koristi ako se zeli smanjiti snaga sporeta, i moze da greje prostoriju do 25m2

razlika od ostalih sporeta ove jacine ili vece je u samom sporetu.lozenje sve zavisi od 1h do 1h30min

A kako objašnjavaš ovaj grafikon?

Ne znam sa čime se to poredi...
Mogu samo da zaključim da je Ideal Stove referentni a ovi ostali (koji nemam pojma koji su) su lošiji. Tu se ne poredi Ideal Stove sa nekim uobičajenim klasičnim šporetom (koji takođe ima mnogo manju iskoristivost od kotla). Ono što su naveli na linku je pošteno mereno i ljudi stoje iza toga.
Ta efikasnost je rastegljiva. Ako se koristi taj šporet za kuvanje onda ima manju efikasnost nego kada se koristi za kuvanje i grejanje...
Sve u svemu, vredno je eksperimentisanja, može samostalno da se uradi i jeftino je. Pa napred.

O mom eksperimentu možeš pogledati ovde.

Da li može neko da objasni kako to da samo nekoliko komada ne baš toliko sitno nacepkanih bagremovih drva (prosečna debljina u obliku trougla oko 3 x 3 x 3 cm), dužine oko 30 cm, koliko je moglo da stane vertikalno u uzani pravougaoni otvor preseka 150 x 110 cm Rocket stove - Smederevca izgori za toliko dugo vremena od oko 50 minuta, uz baš dobro odavanje toplote (moram priznati da mi je bilo prijatno nekoliko sati boraviti pored mog Rocket stove napolju na ne baš podnošljivoj hladnoći ), a znam iz iskustva da toliko mala količina sitnijih bagremovih drva u običnom šporetu Smederevcu, položenih horizontalno u ložištu, sigurno potpuno izgorela za oko 5 minuta.

Primećujem da prema YOUTUBE, kad se položi drvo, bilo horizontalno ili vertikalno, u bilo kakav ROCKET STOVE u obliku "L - horizontalno položena drva" ili "J - vertikalno položena drva", gori samo jedan kraj drveta intenzivno i postepeno se trošeći uz baš dobro odavanje toplote uz temperaturu dimnog gasa od najmanje 150 stepeni (a koliko tačno ne znam jer nemam živin termometar za merenje temperature preko 150 stepeni), a dok kod običnog šporeta Smederevca drvo izgori odjednom celom svojom dužinom uz temperaturu izlaznog dimnog gasa od oko 120 step. C.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 14.12.2010. u 17:36 GMT+1]}

Ako već greješ vodu, mislim da bi efikasnije rešenje bilo da na izlaznu cev staviš posudu u obliku kotlića. Tako bi sva toplina udarala u donji deo posude koja se greje.
A onda bi valjalo objektivno meriti...
Recimo, staviti jednaku količinu vode da se zagreje na struju i na šporet, pa videti koliko je to energije...

Tu si u pravu i to ima smisla direktno kuvati, pržiti,.... ali samo napolju na otvorenom okruženju zbog dimnih gasova, a za unutrašnjost kuće može se to uraditi indirektno tj. da između posude i vrha izlazne cevi bude metalna ploča u obliku zatvorenog valjka kako bi valjak sa strane preusmeravao dim ka solundaru -odžaku.


E to nije moguće OBJEKTIVNO meriti ako nemaš opremu za merenje.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 16.12.2010. u 19:50 GMT+1]}

Ja to grejanje vode odmah prevodim u grejanje kuće ...
Ideja je da se na odžak stavi direktno neki poklopljen kotlić (kao npr leteći tanjir) u koji pumpa donosi i odnosi vodu. Treba guglati pa videti da li je donji deo polukrug ili neka ravnija ploča, naći rešenje za čišćenje i još rešiti neke probleme koji se pojave uz put.

A merenje sam mislio sledeće: izmerim težinu drva koju potrošim za zagrevanje 10l vode. Pa to preračunam pošto znam koliko mi KW struje treba da to uradim strujom.
Opet je to približno, ali bar je nešto. Koliko znam 1m3 drveta ima 600-800kg (zavisno od vlažnosti), a da se bojler od 80l zagreje sa 20 na 60*C treba 4KWH.

Pogledaj malo niže ovde.

http://www.rocketstoves.com/wisner.htm

http://www.permies.com/permacu...ergy/rocket-stove-water-heater

http://ecorenovator.org/forum/...rocket-stove-water-heater.html

http://www.flickr.com/photos/r...uschle/sets/72157610150609041/



_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 17.12.2010. u 00:54 GMT+1]}

Svaka peć da bi efikasno funkcionisala mora što više da izvuče iz goriva, u našem slučaju -drva. Nije dovoljno da samo drvo gori, već treba iskoristiti i to što gasovi koji su produkti sagorevanja takođe mogu da gore, samo je potrebna veća temperatura da ih zapali. Zbog toga je potrebno da samo ložište bude što više toplotno izolovano kako se ne bi rasipala toplota. Nisu dobra ložišta od čelika jer on brzo odaje toplotu i temperatura ložišta se tada održava na niskom nivou. Najbolje je ložište obložiti šamotnim opekama a ako treba i dodatno sa spoljašnje strane izolovati kamenom vunom ili keramičkim materijalom za izolaciju. Samo ložište ne treba da služi za grejanje već kao jak izvor toplote koja će se kasnije, daljom konstrukcijom preneti na okolinu. Osim toplote, da bi se ti gasovi - produkti sagorevanja zapalili, potreban je svež kiseonik, vazduh, ali koji mora biti prethodno i sam zagrejan da ne bi on hladio ložište. Tada dolazi do sekundarnog sagorevanja (proguglajte ili preko youtube-a vidite šta ima da se nađe pod "secondary combustion"). Obično se taj vazduh vodi kanalima, cevima pored ložišta ili kroz njega, da bi se iznad same vatre ili negde na putanji dima kroz puno rupičastih otvora ispustio tako zagrejan u dim. Kada se on zapali, temperature dostižu i 1000 stepeni C !
E sad je dalje posebna priča kako temeperaturu zadržati. Tu mislim da najbolju ulogu ima opet šamotna opeka koja akumulira toplotu, kao u kaljevim pećima. Tu akumuliranu toplotu kasnije peć može da odzračuje i 8 do 12 časova. Skoro sve peći, bilo da su one livene od čelika, kamini otvoreni i zatvoreni, zidane, kaljeve peći ... funkcionišu po principu "Forced gas movement" gde imamo mesto na peći gde ulazi vazduh - cug i mesto gde izlazi kod dimnjaka. Tu se dim kreće pod pritiskom.
Rus Igor Kuznecov je otkrio i razvio bolji princip kretanja gasova: "Free gas movement" po kome se gasovi prirodno i slobodno kreću tako što topao vazduh ide gore a hladan pada dole i taj princip iskoristio kako bi maksimalno zadržao toplotu u peći. On projektuje peći tako da se lože samo dva puta dnevno po 2 sata. Tu se više ne može gledati koliko ta peć kao neka druga peć ili kotao ima KW jer toplota koju daje ista količina drva duže ostaje u sistemu. Ta metoda je doživela i pravi bum na zapadu, u Americi i Kanadi. Peći iznutra oblikuje po sistemu "double bell" gde postoje dva zvona - dva glavna kućišta u peći, prvo je povezano sa ložištem i to je donje zvono. Projektuje se uzani kanal koji spaja tankim procepom po celoj visini ložište i to donje zvono i kroz taj otvor prolaze iz ložišta "ballast gases" - gasovi koji ne mogu da se dodatno zapale i vodena para, gasovi koji su hladniji, dok ostali gasovi sagorevaju iznad vatre pomoću svežeg zagrejanog kiseonika koji se ubacuje kanalima u dim. Tada oni pošto su vrući se penju gore i kroz gornji otvor koji povezuje ložište sa donjim zvonom ostaju u tom prvom zvonu. Pošto su u tom zvonu vreli gasovi u gornjem delu, polako tu toplotu upijaju zidovi peći. Hladni gasovi tog zvona padaju na dno gde postoji otvor iz kog oni prelaze u gornje zvono u kome se takođe zadržavaju u njegovom gornjem delu. I to gornje zvono ima na dnu otvor gde gasovi odlaze u dimnjak i tu postoji klapna kojom se reguliše i zatvara cug. Ovaj princip je najefikasniji jer najviše zadržava toplotu u svim situacijama, bilo da se plamen prejako razbuktao i cug je vrlo jak bilo da nema plamena a otvoren je cug i ulazi hladan vazduh. U prvom slučaju kod običnih peći taj višak toplote odlazi u dimnjak pri jakom cugu dok ovde to nije slučaj.

Mislim da su to vrlo bitni principi za funkcionisanje i projektovanje peći, mada se tu radi uglavnom o zidanim pećima od šamotne opeke - masonry heaters.
Kod običnih, metalnih peći treba se makar potruditi da se izazove dodatno sekundarno sagorevanje i što više produžiti put dimu i gledati da se koliko toliko duže akumulira.

Takođe je pogrešno kada se u samo ložište ugrađuje razmenjivač toplote pošto on smanjuje temperaturu samog ložišta i nikada neće da se javi sekundarno sagorevanje. Njega treba ugraditi van ložišta, na putu gasova, po Kuznecovom u donjem zvonu.

Pogledajte linkove:
http://www.stove.ru/
http://mha-net.org/
http://radiantstoves.com/tech/installation-requirements/

Evo ovde možete da pogledate korak po korak izradu takve peći:
http://mha-net.org/docs/v8n2/wildac08f.htm


_{[Ovu poruku je menjao hixxos dana 18.12.2010. u 12:17 GMT+1]}

Citat iz foruma "Stedljive kuce" u vezi prethodnog posta:

"Meni je majstor pri izradi kamina uportrebio opisane principe, pre svega povecanje akumulacije putem samotnih cigli i termickog betona kojima je spolja oblozeno loziste.

Mislim da moze da nastane mala zabuna po pitanju upotrebe izmenjivaca toplote, u smislu izvedenog zakljucka.

Vodeni izmenjivac u samom lozistu ne blokira sekundarno dogorevanje dimnih gasova, to znam iz prakse sa mojim zatvorenim lozistem- kaminom gde zajedno funkcionise izmenjivac toplote i postoji jasno sekundarno sagorevanje preostalih gorivih gasova nakon primarnog gorenja. tj same vatre.

Izmenjivac se montira neposredno iznad mesta gorenja (gorionika) tj. iznad vatre.

Pogresna je montaza izmenjivaca neposredno u vatru koja gori tj. na dno lozista jer tada nastupaju opisani negatvini efekti pothladjivanja gorivnog procesa.

Put dimnih gasova tj. njegova duzina zavisi od sposobnosti dimnjaka, mikrolokacije objekta, vrste i kvaliteta goriva u smislu sastava izduvnih gasova i u principu bi kao sto je predlozeno trebalo da bude sto duzi a dimni gasovi usporeni za maksimalne termicke efekte.
Ali, negativna posledica koja moze vrlo lako da nastane je kondenzovanje kreozota koje nastaje usled previse ohladjenih dimnih gasova tj. predugacke putanje.

Za svako gorivo (vrstu drveta, uglja, zemnog gasa tj. plina, mazuta, loz ulja) postoji uglavnom poznat podatak o minimalno dopustenoj temperaturi dimnih gasova, a koja je odredjena tackom kondenzacije.

Kako god, uvek je potrebno malo eksperimenta u praksi sa konkretnim gorivom, konkretnim lozistem, konkretnim dimnjakom i za konkretne metereoloske uslove u trenutku lozenja sa tvrdim gorivom.

Kada nastaje crni talog, kondenz, u dimnjaku znaci da je doslo do prevelikog hladjenja izduvnih dimnih gasova za date uslove lozenja.
Skratiti put dimnih gasova, zaobici klapnom izmenjivac toplote, upotrebiti kvalitetnije gorivo, dodatno termicki spolja izolovati dimnjak, povecati njegovu visinu, itd. su metodi kojima se moze pojedinacno ili sa vise njih omoguciti pravilno sagorevanje tvrdog goriva.

Kao i svako lozenje tvrdih goriva a bez automatike za proces sagorevanje ima puno manuelnog rada i stalnog podesavanja radnih parametara lozista da bi se postiglo optimalno sagorevanje goriva."

Misliš nešto ovako

Hm, ovo je kotao koji verovatno ima sekundarno sagorevanje i razmenjivač toplote, ali je izolovan, ne zrači toplotu i nema toliki toplotni kapacitet u smislu zadržavanja toplote kao zidana peć.

Rekoh ,,nešto ovako''! ;-)

Mad i ovaj koncep je zanimljiv sa peletima!!!

Onda neka bude - tako. Nego, da nije to neki pirolitički kotao ?

Ne znam za pirolizu, to tek treba da se utvrdi, u pitanju je ,,Beijing school of reverse ingenering'' !! :-D

Liči na pirolitički kad se bolje zagledam!!!

evo napokon sam poceo sa izradom sporeta o kom sam pricao,jos je u fazi izrade ali evo nekoliko slicica

evo i klasican crni sporet sa malo modernijim vratancima koje takodje pravim u radionici,ovaj za parno grejanje je njegov naslednik

Izvini sto ovako upadam u temu sa direktnim pitanjem,a pitam informativno
Zbog cega je tvoj kotao (ili sporet) bolji od nekog uradjenog u fabrici,recimo Alfa?
I koliko te kosta materijal za izradu kotla,a kolika je prodajna cena posle?
Opet,napominjem,pitam informativno,ne bih da ispadne da pravim reklamu kolegi sa foruma,znaci pitam i da znam koliko je isplativiji recimo ovaj diy sporet (kotao) u odnosu na cenu u prodavnici

pa ovako,izradom ovog sporeta sam se trudio da mane kombinovanih sporeta za malo vece povrsine svedem na minimum,sto sam i uspeo.znaci sve funkcije klasicnog sporeta nisu izgubljene,kod svih sporeta ovakve namene koji su na nasem trzistu,desavaju se isti problemi,tesko zagrevanje gornje grejne ploce za kuvanje,veoma velika potrosnja ogreva prilikom zagrevanja pecnice za pecenje , veliko i nesrazmerno odavanje toplote samog sporeta u odnosu na grejna tela.nije ovaj sporet nista specijalno samo su mane svedene na minimum pa tako i potrosnja ogreva.sto se tice cene nisam jos uvek pravio konacni obracun koliko ce kostati,ali bice negde oko 600eura,i to sa 5god garancije.