Zna li neko odgovor?

U suštini pitanje je da li više dugačkih petlji u sistemu podnog grejanja zahteva jaču pumpu nego za jednu dugačku petlju i više kratkih? Moj zaključak je da ne zahteva, odnosno za pumpu je svejedno da li ima 8x100m ili 1x100+7x30m. Bitna je samo najduža petlja, i ukupan protok.

Da bi odabrao onakvu pumpu kakvu zelis, moraces da sracunas, ili uzmes u obzir sve krivine i sve promene preseka, kao opterecenje za pumpu.
Posto se to tesko proracunava, da bude zadovoljavajuce, obicno se uradi proracun, napravi prototip, provere tacnosti pretpostavki otpora, i odabere pumpa, odgovarajuca, ili pristupacna.

Grundfos pumpe su "modularne" pumpe, za poznate parametre i izgled instalacije. Ako radis specificno grejanje, moraces da koristis malo jacu pumpu(iz palete Grundfos), sa regulacijom, da bi u startu "pokrio" nepoznate parametre.

Ili da odaberes Procon-ovu pumpu niskog pritiska a velikog protoka...

Poz

Ma znam ja to, ali to je ipak manji problem. Instalacije velikog unutrašnjeg prečnika i male dužine, do razvodnika, verovatno prave otpor koji je dosta manji od otpora pojedinačne petlje malog prečnika i velike dužine. Zato sam i duplirao onu vrednost koju sam izračunao za najdužu petlju podnog grejanja. U krajnjem slučaju, instalacija do razvodnika podnog grejanja se po potrebi može i promeniti (proširiti) po ceni koja je dosta manja nego nabavka nove pumpe

Nego, u Grundfosovim pdf-ovima sam našao na potvrdu mog razmišljanja o načinu biranja pumpe:

Da, gledaš gde ti je najveći napor u paralelnoj vezi i po njemu biraš napor pumpe.

Ne znam samo da li si preterao sa dupliranjem onih 9kPa ali‚ 'ajde, ima dosta kolena i dr. lokalnih otpora.

Inače, i na Grundfos selection stranici (imaš gore link Sizing) se preporučuje ista ta pumpa za tu aplikaciju, tako da mislim da si dobro odabrao.

Inače, pumpe za grejanje generalno treba birati u levom delu opsega, tamo gde je karakteristika položenija, kako bi za malu promenu napora mogao da ostvariš nešto veću promenu protoka. Jer, praksa je pokazala, da je problem u praksi kada imaš mala opterećenja (najveći deo radnog veka), pa pumpa ne može da radi dovoljno „slabo”, da se tako izrazim. Čovek iz WILO-a mi se žalio kako imaju dosta problema upravo s ovim. Naš ti se čovek uplaši zime pa ošajdari i kotao i pumpe i sve živo x2, pa posle — kuvana žaba Ali opet 'ajde de, ovo je podno grejanje, niske temperature, itd. a možda je i razlika u cenama prevelika.

Koliko košta ta pumpa (da prostiš na indiskreciji )? Koliko košta ekvivalentna pumpa sa promenljivim brojem obrtaja?

Sve ste Vi to lepo zamislili ali ste u startu pogrešne pretpostavke postavili, za brzine strujanja vode kroz instalaciju podnog grejanja. Nema nikakvih pretpostavki zna se da se za određeni raspon motanja cevi dobija određena količina toplote po kvadratnom metru. Nemotaju se sve cevi na istom rastojanju pa tako nije ni isti protok, ista brzina za sve cevi. Po tome na šta se bazira Vaš pomenuti proračun moguća je greška ne samo dvostruko.

Što se tiče padova pritiska treba proračunati sve deonice od pumpe do najdužeg registra u podnom grejanju. Bitni su protoci (toplotna snaga), prečnici, dužine, lukovi, razdelnik + sabirnik registar podnog grejanja (jedino u registru nisu bitne krivine jer one nisu savijene pod 90o, već idu pod većim radijusom).

Bitno je na kraju i podesavanje temperature kroz sve registre, a to radiš prigušenjem određenih grana, tako da ćeš dobiti još opterećenja. Ako te interesuje tačno koja je pumpa javi pomoću.

Prema onome što sam pročitao baš u uputstvima Grundfosa: Dakle otpor u kraćim granama se balansnim ventilom dovodi na isti nivo kao otpor u najdužoj grani. I odmah je i napisano da se po otporu u najdužoj grani dimenzioniše i pumpa. Naravno da razvodne/sabirne cevi imaju određeni otpor, ali on je (ako je cev dovoljno široka za pretpostavljeni protok) zanemarljiv. Ja koristim bakarne 33mm unutrašnji prečnik, i smatram da je to sasvim dovoljno za 48L/min protok i da pad pritiska u tim cevima neće biti veći od 4-5 kPa. Ako i bude problema, staviću 40mm i rešen problem.

Pretpostavljeni protok od 2L/min je uzet kao neka normalna vrednost pri kojoj pad temperature u grani od 70m neće biti prevelik. Voda će kroz tu granu pri tom protoku preći od ulaza do izlaza za 328 sekundi.

Gustina ređanja cevi nema baš direktne veze sa izborom pumpe, ali što se tiče kasnije regulacije emitovane energije regulacijom protoka, najduža grana bi uvek trebalo da ima 80-100% otvoren balansni ventil a samo kraće grane bi trebalo da se po potrebi jače regulišu na ventilu (a time ujedno menjaju i protok kroz najdužu granu pa je tako moguće smanjivanje protoka i kroz nju bez značajnog diranja njenog balansnog ventila). Tako da potreban pritisak na granama nikada ne može biti veći od pada pritiska na najdužoj grani +oko25%, pa je potpuno nebitno da li je neka od ostalih grana otvorena 10% ili je otvorena 90% jer to ne utiče na izbor pumpe.

To je sve moj zaključak nakon povećeg razmišljanja na tu temu, i sve što sam zaključio se za sada uklapa i u uputstva koja sam kasnije našao o Grundfos pumpama a i o Caleffi sabirnicima.

@pisac
jel temp vode regulises mesnim ventilom?

Jeste, mešnim ventilom. To mi je privremeno rešenje dok ne ugradim motorni trokraki ventil.

svejedno dal je motorni ili rucni.
jel ti neko rekao da svaka promena pozicije ventila utice na protok kroz grejne krugove.
25-60 ti nece zavrsiti posao.
jesi planirao za svaku etazu zasebnu pumpu ili jednu za sve?

Da ali sa druge strane čovek je duplirao procenjeni pad pritiska na 18 kPa. To i nije tako malo za jedan strujni krug podnog grejanja.

Čak i da je tu podbacio, ako je dimenzionisao instalaciju na spoljnu temperaturu od recimo −16 ºC onda će unutra imati temperaturu nižu od one koju juri najviše par sati u sezoni. Preživeće.

Sve to Vi lepo objasnjavate ali to bas nije tako sva nabrojana regulacija protoka i balansiranje ide lako kod radijatorskog grejanja, kod podnog bas i ne moze tako.


Nema pretpostavke oko spoljasnje teperature ne moze se usvojiti npr -16, postoje tacno definisane temperature za odredjeni deo regiona u Srbiji. Jeste da tih tepmperatura jedva da ima par puta godisnje ali nismo mi nista pametniji od ljudi koji su to usvojili. Treba ih koristiti dok zakon nekaze drugacije.

Sistem (odnosno cvna mreza) se dimenzionise prema potrebnoj kolicini toplote za objekat, u ciji je proracun usla tacno definisana spoljna projektantska temperatura.

Grejanje etaze jednom pumpom ili vise.

Ako ti se sve etaze greju mozes da grejes jednom pumpom ako je cevovod dobro dimenzionisan. Za slucaj da neke etaze negrejes i da svaki cas nebi isao i prigusivao protoke bolje je sa vise pumpe, koje svakako moraju raditi da se nebi smrzla instalacija.

Podno grejenje se neregulise putem protoka vec izjednacavanjem svih povratnih temperatura. Nemoguce je jer neznas tacno koliko je majtstor PERA ugradio 1-3 metra vise manje sto znatno utice na kolicinu odavanje toplote.

Izgleda jednostavno ali nije.

Kao što sam napisao ranije, sve će ići na jednu pumpu. Pumpa ALPHA2 je samoregulišuća, tako da nema potrebe da se prigušuje protok kada se zatvore neki krugovi jer ona sama određuje radnu tačku na osnovu protoka i pada pritiska (što se i vidi na dijagramima: crvena linija - režim konstantnog pritiska, plava: proporcionalni, zeleno polje: autoadapt). A pošto ja već imam i tu pumpu i grejanje (samo) na prizemlju, znam da to sve radi lepo, pumpa u "autoadapt" režimu održava oko 2-3L/min bez obzira da li su otvorene sve petlje ili samo jedna. Inače, dužine petlji u prizemlju znam tačno u decimetrima, jer sam ih lično postavljao.

Pitanje koje sam postavio je bilo u svakom slučaju više razmatranje teorije izbora pumpe, nego što mi je bilo praktično potrebno (jer pumpu već imam). A i bio sam u dilemi da li će postojeća pumpa moći da tera podno grejanje na 3 sprata. Sada sam prilično ubeđen da će moći, a ukoliko bude problema sa padom pritiska od kotlarnice do prizemlja (u delu u kom će protok biti 48L/min a dužina je oko 8m ukupno), tu ću zameniti cevi i staviti cu42 umesto cu35.



_{[Ovu poruku je menjao pisac dana 05.01.2011. u 21:09 GMT+1]}