Wi-Fi:
A privatnik koji u Srbiji hoce da radi legalno mora biti u talu sa drzavom i parazitima-politicarima, tako nesto se jedino uz konstantne namestene poslove isplati...

ArsenLupen: Kad bi se ovde odigrala valjana decentralizacija...

zasun: @anakin14,

gde si našao baš sad taj YOUTUBE snimak u mnoštvu informacija? Pošto si iz Kragujevca i radiš negde u kafani, pa mora da su kod tebe na piće svraćali čelnici ASI i bivši radnici Zastave i verovatno od njih si doznao za taj YOUTUBE snimak.

Jagnjeca brigada: Nemačka: Socijalna pomoć 364 evra, plus dodatke za stan i grejanje, pomoć za decu i dečiji dodatakpre 28 dana i 3h
Nemačka: Socijalna pomoć 364 evra

http://www.elitemadzone.org/t4...e-pomoc-za-decu-deciji-dodatak


a ovde se ljudi bune za 200-250 evra, pa ne mozes te ljude ostaviti na ulici!

Odin D.: Mislio si valjda deratizacija.

anakin14: video ga na facebook-u, kakve sad veze ASI ima sa tim. Inace iako sam libertarijanac imam prijatelja koji je aktivista u ASI ali to nema veze sa ovom pricom. Ovde pricamo o NE RADNICIMA koji bez sramote traze da im se plati.

......, ovde govorimo o hiljadu itekako sposobnih lemminga medjutim osladio im se nerad svih ovih gofdina

zasun:Zašto si se toliko krvožedno okomio na dojučerašnje veoma vredne radnike ZASTAVE

Jagnjeca brigada
Pa nisu radnici krivi sto su ostali bez posla, oni hoce da rade ali nema posla, kriva je drzava sto ih je dovela u tu sitauaciju.. npr.

fanfon: Pa zemlja je vec u ambisu samo jos nije dotakla dno. Ali ako ovako nastavi i to ce...

geniuxx: ^ Dno? Nema dna, taj ambis je još dublji nego što izgleda.

Jagnjeca brigada:ostace uvijek jedna i osnovna istina: sve dok radnici ne raspolazu produktom i sredstvima kao i uslovima rada ekonomija se svodi na ropstvo, u stepenu se samo razlikuju!

I zbog toga, oni smatraju da ta drzava treba da ih placa do penzije, iako taj njihov rad evidentno nije vredeo nista - posto je Zastava Automobili pravila gubitke od samog nastanka?

3way:.....Ako Zastava nije pravila profit - to je onda Zastavin problem, a ne radnicki.

3way: Ko je radio - ima da mu placaju penzije.

Radnici "Zastave" imaju dve opcije
4. januar 2011. | 01:04 | Izvor: B92 Beograd -- U kragujevačkoj fabrici "Zastava automobili" za tehnološki višak proglašeno je 910 radnika. Njima su na raspolaganju dve opcije.

Radnici kragujevačke fabrike "Zastava automobili" do 15. januara imaće priliku da se izjasne o socijalnom programu koje im je ponudilo Ministarstvo ekonomije.

Prva podrazumeva 300 evra po godini staža i mesečne nadoknade ove i sledeće godine od 22 i 19 hiljaada dinara, ali uz obavezu da idu na prekvalifikaciju.

Prema varijanti Be, odnosno u slučaju da ne žele prkvalifikaciju – mesečna naknada do kraja iduće godine iznosiće 13 hiljada dinara.

Ovim će kompanija “Zastava automobili”, osnovana 1953. godine od sutra praktično prestati da postoji. Iz Kragujevca za B92 Marija Misita

Na osnovu socijalnog programa, od 1566 zaposlenih u Zastava automobili, 910 radnika je tehnološki višak.

Radnici koji se izjacne za socijalni prpgram stiču pravo na otpremninu na 300 evra po godinu stažu i posebnu i posebnu naknadu od 22.000 dinara mesečno u prvih godinu dana i 19000 tokom druge godine.

Uslov za punu naknadu biće prijavljivanje za prekvalifikaciju kod Nacionalne službe za zapošljavanje kao i redovno praćenje časova obuke.

Oni radnici koji se ne opredele za ovaj vid ubuke uz jednokratnu otpremninu od 300 evra po godini staža primaće 2 godine po 13000 dinara.

Prema socijalnom programu Ministrastva ekonomije i regionalnog razvoja u Fijat automobili Srbije preći će još 47 zastavinih radnika.

70 će preči u grupu Zastava vozila dok će 65 radnika sa invaliditetom preći u zaštitnu radionicu zastava info.

379 radnika Zastava automobili kojima je ostalo 2 ili do 5 godina do penzije stiču pravo na zakonom predviđenu nadoknadu, a u ovoj godini taj uslov steći će još 97 radnika.

Podsećamo, Ministarstvo ekonomije i regionaonog razvoja saoštilo je prošle nedelje i da će deca radnika koji su postali tehnološki višak imati prednost pri zapošljavanju u Fijatu dok će nacionalna služba za zapošljavanje imati obavezu da onim radnicima koji budu prekvalifikovani, ponudi posao.

Podsećamo, Ministarstvo ekonomije i regionaonog razvoja saoštilo je prošle nedelje i da će deca radnika koji su postali tehnološki višak imati prednost pri zapošljavanju u Fijatu dok će nacionalna služba za zapošljavanje imati obavezu da onim radnicima koji budu prekvalifikovani, ponudi posao.

Uslov za punu naknadu biće prijavljivanje za prekvalifikaciju kod Nacionalne službe za zapošljavanje kao i redovno praćenje časova obuke.

Bez povećanja plata u privredi

Beograd -- Zaposleni u javnom sektoru u 2011. ulaze s najavom da će tri puta dobiti povišicu. S druge strane, privrednici kažu da u privatnom sektoru neće biti ni toga.

Zaposleni u javnom sektoru povećanje plate dobiće u januaru, aprilu i u oktobru.

Plate zaposlenima u državnom sektoru su dve godine bile zamrznute, a predviđeno povećanje će više biti simbolično, jer kada se saberu sva tri povećanja, neće preći sedam odsto.

U privatnom sektoru ne mogu da računaju ni na te tri povišice. Vlasnici privatnih firmi kažu da bi, u slučaju da povećaju plate svojim radnicima u procentu u kojem to radi država, morali ili da otpuste deo zaposlenih ili da za toliko podignu cene.

Kada bi se privatnici usudili da ove godine svojim zaposlenim daju veće plate, pa makar to bilo samo sedam odsto, moralo bi mnogo toga da se desi, objašnjava Milan Knežević, vlasnik konfekcije „Modus“.

„Mi bismo za taj isti iznos otprilike morali da podignemo obim proizvodnje i obim prodaje, morali bismo za isti taj procenat da poboljšamo uslove rada kako bismo na profitnoj strani stekli dovoljno novaca da te troškove možemo servisirati. U ovakvim uslovima nema govora da može doći do povećanja plata jedan jedini dinar“, kaže on.

I potpredsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković kaže da retko koji privatnik može i da razmišlja o povećanju plata radnicima. Jedan od scenarija u kome je povišica moguća je veoma nepopularan.

„Mogao bi da to poveća smanjivanjem broja zaposlenih, da bi oni drugi dobili nešto veće plate, pod uslovom da onaj broj zaposlenih koji ostane može da ispuni u istoj meri onaj plan koji se očekuje u proizvodnji ili uslugama“, kaže on.

Teškoće sa finansijama ima i država. To najbolje pokazuje ovogodišnji budžet, sa manjkom od 120 milijardi dinara, a ipak se ide na povišicu.

Ekonomomski savetnik premijera Milojko Arsić kaže da potez vlade nije populistički, a privatnicima poručuje da rade više – pa i oni mogu da dođu u istu poziciju.

„Ako se, recimo, sledeće godine ostvari realan rast privrede od tri posto, to je neka zvanična makroekonomska projekcija, da će to stvoriti mogućnost da se povećaju plate i u privatnom sektoru bar u onom nivou koliko se u javnom sektoru povećavaju. Znači, ako raste proizvodnja, raste produktivnost, a ako raste produktivnost, treba da rastu i plate“, smatra Arsić.

Međutim, postavlja se pitanje koliko je realno to što priča premijerov savetnik.

„Mnogo je više ovih opterećenja koja možemo da očekujemo, nego rasterećenja privrede, tako da o povećanju plata mislim da nije realno govoriti. Većina će doći samo u veće teškoće“, kaže Atanacković.

„Plašim se da ćemo u dogledno vreme imati samo javni sektor DOO i da će utrkivanje za poslom u javnom sektoru, kao jedinom sigurnom izvoru prihoda, biti sve atraktivnije“, dodaje Knežević.

Inače, Arsić kaže i to da je privreda prezadužena, pa je zato dovela sebe u poziciju da ne može da razmišlja o povišici za zaposlene. Istini za volju, i država često uzima kredite, a savetnik premijera kao opravdanje navodi to da se država zadužuje po povoljnijim uslovima, pa je za razliku od privrednika, kamate manje koštaju.

Ekonomomski savetnik premijera Milojko Arsić kaže da potez vlade nije populistički, a privatnicima poručuje da rade više – pa i oni mogu da dođu u istu poziciju.

„Ako se, recimo, sledeće godine ostvari realan rast privrede od tri posto, to je neka zvanična makroekonomska projekcija, da će to stvoriti mogućnost da se povećaju plate i u privatnom sektoru bar u onom nivou koliko se u javnom sektoru povećavaju. Znači, ako raste proizvodnja, raste produktivnost, a ako raste produktivnost, treba da rastu i plate“, smatra Arsić.