Izvor: Dnevnik

Novi Sad -- Vlade Srbije planira da do 2020. godine svim građanima bude dostupan internet sa najmanjim protokom od 100 Mb/s, piše u Strategiji razvoja informacionog društva.

Do tada, korisnici brzog interneta u Srbiji – a takvih je negde oko četvrtine – trenutno moraju da se zadovolje s prosečnom brzinom od jedva 3 Mb/s.

Taj podatak nas svrstava na 91. mesto u svetu po brzini internet protoka. Ali, kad su takve top liste u pitanju, već smo se navikli.

Uostalom, postoje delovi zemlje kojima je san makar i najmanja moguća brzina, drugi, pak, sanjaju bolji signal mobilne telefonije, a neki – da se ratosiljaju dvojnika na fiksnom telefonu.

Finska je prošle godine postala prva zemlja na svetu koja je pravo na pristup brzom internetu proglasila za – osnovno ljudsko pravo. To podrazumeva da najmanja dozvoljena brzina interneta bude 1 megabit u sekundi. Za Fince otuda podatak da se u nekim delovima Srbije na „net” i dalje može izaći jedino putem dajal-ap konekcije, može da zvuči kao vest iz arheologije. A što se tiče osnovnih ljudskih prava, mi još dobrano kuburimo i s onim izvornim...

Za ministarku za telekomunikacije i informaciono društvo Jasnu Matić navedeni problemi su posledica odsustva značajnije državne podrške razvoju telekomunikacija u proteklih nekoliko decenija.

"Decenijama se razvoj telekomunikacija u Srbiji zasnivao na postojanju i delovanju jedne državne kompanije. Srbiji su potrebni novi operatori i nove investicije, borba za korisnike, cenovna konkurencija, brže uvođenje novih tehnologija i povećanje kvaliteta usluga", kaže Jasna Matić.

Ona, ipak, tvrdi i da je njeno ministarstvo, u saradnji sa RATEL-om, u protekle dve godine nizom mera uspelo da snizi veleprodajnu cenu interneta, što su krajnji korisnici osetili kroz nekoliko značajnih povećanja protoka za istu cenu.

"Novim Zakonom o elektronskim komunikacijama ukinuta je prepreka za ulazak na tržište i poslovanje novih operatora za sve vrste usluga. Tako će od 1. janura 2012. građani imati mogućnost da usluge telefonije i objedinjene pakete usluga (telefonija, internet, TV) kupuju od većeg broja operatora. Među njima se nalaze i kablovski operatori , koji sopstvenom infrastrukturom već danas pokrivaju veliki broj domaćinstava", najavljuje ministarka.

Matić navodi da je konkurencija u oblasti maloprodaje internet usluga dosta dobra, nešto lošija u oblasti kablovske distribucije i mobilne telefonije, dok je najniža u oblasti fiksne telefonije i veleprodaje pristupnih kapaciteta za ADSL.

"I u segmentima s nižim stepenom konkurencije napravljeni su pomaci, ali ćemo pozitivne rezultate moći da vidimo tek kada se nedostajući kapaciteti izgrade, investicije realizuju i usluge ponude korisnicima, za šta će biti potrebno određeno vreme", kaže ona.

Ministarka smatra da "rešenje problema sa dostupnošću brzog interneta podrazumeva otvaranje tržišta za nove operatore, koji će doneti nove investicije u infrastrukturu i naterati postojeće operatore da investiraju više kako bi zadržali korak sa konkurencijom".