Sta kazes na kompoziciju?

Na prvo slušanje mi je bilo baš, ali baš morbidno...

Kad sam pustio još dva puta, bilo mi je otprilike jasno da je neka velika sprdačina, odnosno ova neka nova "nekonvencionalna umetnost".

Kompozicija kao kompozicija, ne obazirući se na tekst, jeste lepa za moj ukus.

Lepota je u oku posmatraca, u ovo slucaju u njegovm uhu. Ako ti se ne svidja prebacis na sledeci kanal, ima kome se svida i vidi poentu.

Pa nije stvar u tome dal' mi se sviđa ili ne...

Mene zanima koja je poenta ovakvog sadržaja, odnosno šta se htelo postići.

1)Da ti probudi neku emociju, podstakne na razmisljanje.. sto je kod tebe uspelo
2)Kompoziciju je narucilo neko pogrebno preduzece kao deo kampanje

@Exodusbgd

Umetnost je to!

Nije trebalo stavljati navodnike, ili oni govore o poimanju ovakve kompozicije postavljača teme.

Nije sva muzika u klasičnim formama, niti u Es-tam-u, "dvojci", orijentalnim ritmovima, srceparajućim i venorezačkim tekstovima. Niti za pravi muzički ugođaj treba scensko-plesačkih efekata i estradnog spektakla.


Poentu potraži negde ovde, u ostalim video clip-ovima umetnika Aleksandar Sedlar Bogoev-a i u komentarima

http://www.youtube.com/watch?v...6w&feature=player_embedded

Bravo za Maestra Aleksandra za izbor Teme (Deda) i muzičkom doživljaju, koji pokreće toliko (i previše) emocija!
Naravno, onome ko ih (emocije) ima.

Pozdrav




_{[Ovu poruku je menjao Kovacevic Vladimir dana 20.03.2011. u 20:36 GMT+1]}

Pa u pravu su ljudi, sta.

Ja na žalost nisam imao ni dedu a ni babu.Moja ih deca imaju.Pesma istovremeno govori i o ljubavi i o ljubomori.Ali, je za tebe svakako bolje da slušaš Cecu.PS Baš ti hvala za ovaj link.

Ne znam za umetnost, mada mi ima prizvuk nekih okultistickih pesama, pisanih pod dejstvom narkotika...

Nevazno ima publiku...

Meni se ova kompozicija sviđa, a i izvođenje je savršeno.

Objasnjavati umetnost je po default-u nezahvalna stvar, najvise zato sto se hvata antenama
koje ne podlezu prostim racionalnim prebrojivim merilima.

Ali, hajde da pokusam.

Velika inspiracija, i rekao bih direktni predhodnik ovog muzickog izraza je jazz pijanista Chick Corea,
koji je (izmedju ostalih stotinak albuma) sredinom sedamdesetih snimio seriju od tri ploce - "Mad Hatter"
(muzicka ilustracija Alise u Zemlji Cuda), "Leprechaun", i "My Spanish Heart".

Predhodnici pre toga su citav niz umetnika iz nekoliko pravaca - impresionisti (Debussy, Ravel) koji su
u potrazi za suptilnim nijansama nalazili delikatne kristalne harmonije, zatim ekspresionisti slovenskog
pravca (Stravinski, Bartok) ciji ekvivalent u slikarstvu je recimo suludi opiceni Dali.

Bogoev je u okvirima tog jezika svoju muzicku pricu fenomenalno sklopio, harmonije su potrefljene odlicno,
sklad instrumenata je izuzetan, a tekst je izuzetno dobro slozen u tecan glasovni izgovor, i sadrzaj teksta je
prilicno saljiv i zabavan, i ima i finu emotivnu notu.



Ako se uzme u obzir da velika vecina mladje ekipe danas jedino transcedentno iskustvo, jedini iskorak u
svet bogatstva fantazije na granici realnog i hiperrealnog unutrasnjeg covekovog dozivljaja sveta moze
da dozivi tako sto se nakoka u venu, onda se mogu sloziti sa opisom. Ova muzika definitivno nije zdravo
narodska, da se uz nju djuska, stipne dupe, vristi na zurci, vec mora da se slusa, da se covek prepusti
unutrasnjoj logici muzike da mu kaze nesto o svetovima van proste materijalne konkretnosti svakodnevice.
Izuzetno dobro ide u trenucima kad se covek usredsredjuje na svoje vizije, recimo na prelazu kad neki
dizajn koji vidi samo on u svojoj svesti treba da se realizuje u stvarnosti.

Mislim da je jako bitan faktor u razumevanju i emotivnom primanju ove muzike - muzicko iskustvo. U mom
slucaju je prevagnulo sto sam kompletnu mladost proveo u okruzenju muzickih skola, i moje licno primanje
muzike se drasticno razlikuje od prosecnog slusaoca koji slusa radio i eventualno skuplja ploce, najvise zato
sto mi stalno sve vreme pored emotivnog radi i cisto cerebralni (mozdani, programerski, matematicki) analizator
svega - ritma, melodije, harmonije, tonskih boja, a pre i posle svega - smislom (tj. sta to hoce da mi se kaze
muzikom) istreniran visegodisnjim aktivnim bavljenjem muzikom, solfedjom, teorijom muzike, sviranjem,
komponovanjem, itd.

Oficijelna seriozna komponovana muzika je u poslednjih par dekada, moram da priznam, cesto prenaduvano
foliranje (tj. sr*nje), silovanje usiju i uma. Ovo delo, medjutim, moji senzori prihvataju kao smislenu celinu,
kao zivo tkivo muzike u kojoj je prisutna srz svake dobre muzike - iskreno dinamicko traganje i dinamicko
postizanje sklada, slicno lasti koja u letu obavi stotinu promena brzina i pravaca, a opet sve to radi protocno,
elegantno, zadivljujuce, u nekoj unutrasnjoj radosti.

To su neki moji argumenti zasto mi se ovo svidja. Sve u svemu - od mene mu svaka cast.

Potpuno mi je shvatljivo da neko drugi nece naci nikakvu privlacnost u ovom delu. Ljudi odrasli na vecini popularne
muzike (bluz, reggae, country...) sigurno ne mogu odmah da uspostave bilo kakav odnos poverenja i komunikacije
sa ovim i slicnim delima. Za vecinu ljudi, muzika je pre svega deo kolektivnog rituala (drustvenosti, zabave, zurke,
njihanja u ritmu, lupkanja, povremenog pevanja sa ostatkom ekipe) nesto sto treba da dodirne najpre nas najmanji
zajednicki sadrzalac. Ova muzika, medjutim, ostavlja nasu najbazicniju kolektivnost po strani, i obraca se nasem
najstroze individualnom delu licnosti, zahteva introspekciju, dosta licne intuicije + dosta licne muzicke kulture, pa
zbog toga jednostavno nije lako svarljiva.

Ipak - kao sto se u japanskim vrtovima moze stazom hodati od kamena do kamena - budite uvereni da za svakog
od vas mogu pronaci sekvencu od 4-5 muzickih dela od kojih cete prvo delo razumeti odmah, drugo malo kasnije,
trece jos kasnije, da bi vam na kraju sekvence pustio i ovo od Bogoeva, sto bi ste na posle postepenog varenja
predhodnih dela uspeli prirodno da 'uhvatite'.



_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 21.03.2011. u 06:43 GMT+1]}

Nemam problema milanche sa muzikom vec recima, ne zelim da vidim ni dedu ni Obamu vec da slusam muziku....e samo to kada sam ja u pitanju ;)

Ehej ljudi !!! Ja pitam GDE SU PARE !Čijim parama je plaćena sala u Kolarcu ? Ko je platio hor, muzičare ?!
Ako je umetnik od svojih para, ili para privatnih sponzora sve to platio imam samo da kažem: "Mašala" ! Pevaj zemljače i o dedi i babi i kremaciji i sahranjivanju.
Ako je sve to plaćeno parama iz državnog/gradskog budžeta onda imam samo da kažem "Ua lopovi !"

^Kakve veze ovo oko sponzora ima sa temom?

Oni kojima se ovo ne sviđa, ne moraju da slušaju. Meni se sviđa. A što se para tiče, to isto možeš da kažeš za sve što se održava na "Kolarcu", a za šta je ulaz slobodan. Bio sam na masi predavanja i priredbi i ne vidim u čemu je problem.

Milance je napisao lep tekst o dozivljaju muzike.

Btw, meni se ovo svidja.

U, strava je ovo. Ponovo sam pustio... (:

Puno hvala na linku, evo baš sam juče slušao Vivaldija čitav dan (naišlo mi pa udri repeat ;) ) i baš mi je lepo leglo da čujem nešto malo drugačije. I kada je u pitanju muzika i kada je u pitanju stih.

Što se tiče ovih rođenih bez receptora za finese, da ponovimo citat koliko god puta bilo potrebno. Vama će dragi moji reči Pitera Justinova visiti nad glavom dok ste živi:



T-ca, t-ca, t-ca, t-ca, t-ca, t-ca, t-ca-ca-ca, kuuupi mi maaaajko top!

Takve stvari se desavaju svakodnevno.

Ti verovatno ne mozes ni da predpostavis kolika kolicina likova postoji koji imaju da daju 500 evra za kompjuter
na kojem vrte bezvezarije tipa VisualStudio, Matlab, Eclipse, Mathematica i slicno, a toliki ljudi sanjaju da imaju
bilo kakvu masinu da poteraju "Grand Theft Auto" ili "Civilization V".

Jos kad cujem da im to ludilo placa recimo ETF ili PMF ili slicne organizacije finansirane od mojih i tvojih, tj. para
svih nas, dodje mi da im sa bezbol palicom sve to polupam, i sve to poteram u zatvor.

Kakvi lopovi, pa to je strasno.

I tekst i muzika su daleko od sprdacine kao i emocije koje podstacinju (makar kod mene). Meni ovo nije sprdanje meni je ovo dobro i tesko.

Onda pogledaj na YT probu za ovo i kako se valjaju od smejanja...

^^
Eto problema i posledice kad se klasicna muzika naziva - ozbiljna muzika ;)

Mi smo komentarisali snimak sa Koncerta i delo, koje je izvedeno.

Ima mali milion anegdota o svetski overenim, priznatim umetnicima, dirigentima, orkestrima, ansamblima... nastalih za vreme probe, što nosi sasvim prirodna i normalna, radna atmosfera.
Odabir muzičara, hora i uopšte izvođača podrazumeva različitu psiho-fizičku, mentalno-emotivnu profilaciju, ali se odabir prevashodno bazira na muzičko-pevačkim sposobnostima, a ne po privatnom odnosu na delo i njegov sadržaj.
Normalno je da će tokom rada jednog ansambla na repertoaru biti muzike različitog stila, sadržaja, tehničkog zahteva, što nosi taj zanat muzikantski.

Ali, kao što i u sportu - golovi/rezultat se pamti, tako i u umetničkom sadržaju registrujemo ono što smo čuli na koncertu i vrednujemo po tome, koliko nam je delo/izvedba/sadržaj pokrenulo ili ne - emocije.

Ne sporim: uvek može neko iz publike viknuti UAAAA! FUUUJ!

To se ovde, ipak nije dogodilo.
Autor, Dirigent i Umetnički ansambl su respektabilna imena, što su i ovom prilikom dokazali.

Pozdrav

Mene ova pesma asocira na depresiju i opsesivne misli. Umetnost definitivno jeste, samo su motivi malo morbidni...

To je bila i moja asocijacija...

Ne sporim kvalitete kompozicije, već mi je tekst morbidan, i nisam imao prilike da čujem do sada ovako nešto.

Pa da.. ali zasto ti je to morbidno? Plasis se da svoje misli ne prepoznas u tekstu?

meni nije morbidan, nego banalan.
izbacite kolarac, ozbiljan orkestar, orkestraciju, kompoziciju itd. iz price i imate rime na nivou bore djordjevica u najsenilnoj fazi (_{Davno je rečeno - neki ljudi su dobri, neki su loši ali ko je ubio dete na noši? - rekao je Bora za Press.})

cesto je mislio na tebe
vise no na sebe
...
sa drugog kraja grada da te vodi do lekara
da ti donese malo paaraa

Deda je uvek bio tu kad je frka
deda nikad nije hteo da te drka
aj man'te me te filozlofije...

a i pored teksta, na momente mi je vrlo nategnut tekst na "melodiju", kao losi domaci reperi kad pokusavaju previse reci da strpaju u rimu...

Interesantan komentar.
/_{Ne uzimam u obzir predstavljanje dato u potpisu}/

Vrlo često se dešava da nedostatak umetničkog nivoa teksta, "vadi" muzika, da lošu kompoziciju spašava dobar aranžman i vešta orkestracija, da...ovo i ono...
Ali, veština autorskog i izvođačkog tima ostavlja utisak profesionalizma baš zbog spajanja, naizgled nespojivog, te odabir mesta izvođenja i svega ostalog, što smo dobili u "paketu".

Muzika je čudna i doživljava se.
Ne samo kroz ravnu, direktnu senzaciju na uši, nego je doživljamo i drugim čulima.
Primer:
jedna jednostavna i prosta muzička rečenica (recimo 8 taktova), otpevana u dečjem vrtiću i u crkvi...zvučaće sasvim različito i dobiće dve sasvim različite karakteristike, samo zbog ambijenta u kome se izvodi...itd.ect.

Pozdrav

Sve je to lepo, ali kad su ovi iz price tako zabrinuti za tog dedu, sto smaraju unuka da ide da ga vidi, sto ga ne dovedu tu kod njih da zivi pa da se staraju o njemu. Nije nego, mnogo su oni pametni.

http://www.youtube.com/watch?v=CD2LRROpph0&feature=related

Kada pričamo o lošim tekstovima... Neverovatno je gledati komentare na automatik listanju. Da, gledati, jer se ne može čitati oko 800 komentara u minuti!

LOL Devet puta više dislike glasova nego like...i za to treba talenat!

@Kovacevic Vladimir:

Ima smisla to sto govorite...

Odslušao sam "Petak" Rebeke Blek i nije mi jasno zašto je 90% glasova negativno. Ne nalazim da je pesma nešto lošija od prosečnih zabavnih. Čak je i bolja od prosečne zabavne pesme.