Za Srbiju i Fijat 750 miliona evra

Luksemburg -- Predstavnici Evropske investicione banke (EIB) i Srbije potpisali su u Luksemburgu sporazume o zajmovima od ukupno 750 miliona evra.

Prvi ugovor u vrednosti od 250 miliona evra odnosi se na finansiranje malih i srednjih preduzeća, dok se drugi, u vrednosti od 500 miliona evra odnosi na investicije koje će u Srbiji imati Fijat.

"Danas smo sa EIB zaključili najveći aranžman u jednom danu i ova institucija, koja je zapravo banka Evrope se sve više afirmiše kao ključni strateški finansijski partner naše zemlje u izgradnji izvozne ekonomije, infrastrukture, borbe protiv siromaštva i izgradnji ekonomije znanja", rekao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

U okviru ugovora Apeks 4, prva tranša od 150 miliona evra biće raspoloživa srpskoj privredi ove, a druga tranša od 100 miliona evra iduće godine. Ova sredstva biće iskorišćena za izgradnju fabrika, zapošljavanje i povećanje izvoza, a 30 miliona biće iskorišćeno i za pomoć medijima.

Potpredsednik Vlade je precizirao da je izvozna privreda Srbije ovim dobila značajnu finansijsku injekciju vrednu 750 miliona evra.

“Što se tiče finansijskih uslova, oni su najbolji mogući u ovom trenutku u svetu sa kreditima koji idu i do dvanaest godina sa počekom na četiri godine i kamatom izmedju četiri i pet odsto na godišnjem nivou”, dodao je on, istakavši da će ovo domaćim firmama omogućiti da se bore pod istim finansijskim uslovima sa svojim konkurentima na evropskom i svetskom tržištu.

Očekujemo da će ovaj program imati značajan efekat na formiranje novih radnih mesta i povećanje izvoza, rekao je Đelić.

Potpredsednik EIB zadužen za Zapadni Balkan, Dario Skanapjeko, rekao je da su potpisani ugovori veoma važni za podršku privrednog razvoja Srbije i izrazio posebno zadovoljstvo činjenicom da je ovo već četvrti put da EIB sa Srbijom potpisuje ugovor o finansiranju malih i srednjih preduzeća i da je "do sada ovo odlično funkcionisalo".

Maja 2009. smo potpisali, podsetio je on, sličan ugovor, Apeks 3, u visini od 250 miliona koji je kroz finansijske institucije Srbije kanalisan do malih i srednjih preduzeća koja su kičma srpske privrede i kojima je ovo pomoglo u posebno teškom trenutku.

“Veoma sam ponosan i na drugi ugovor koji mi finansiramo, koji je najveća strana direktna investicija u ovoj godini u Srbiji i koji ima za cilj ponovno pokretanje srpske industrije”, dodao je Skanapjeko govoreći o ugovoru koji se odnosi na Fijat.

Skanapjeko je ocenio da se saradnja EIB sa Srbijom razvija veoma dobro i izrazio nadu da će u narednom periodu ona biti dodatno produbljena.

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić je rekao da su ugovori veoma važni za razvoj srpske privrede i izvoza i posebno ukazao na težinu koju će imati ulaganje 500 miliona evra, koji će tokom ove i naredne godine biti investirani u zajedničku kompaniju Fijata i Srbije.

U okviru ugovora vezanog za Fijat, Republika Srbija će dati 200 miliona evra garancija, a preostalih 300 miliona evra garancije daće Fijat i italijanska agencija za osiguranje poslova Sače. Ovim novcem finansiraće se najveći deo izgradnje fabrike automobila u Kragujevcu, koja bi, kako se očekuje, mogla Srbiji da obezbedi izvoz vredan i do 1,4 milijarde evra.

“To dovoljno pokazuje ozbiljnost onoga što smo do sada radili i da ćemo zaista krajem ove godine imati novi model, a u martu ili aprilu iduće godine punu serijsku proizvodnju od oko 200.000 automobila godišnje”, rekao je Ćirić.

On je dodao da će jedan deo novca od ugovora Apeks 4, odnosno 80 miliona evra, biti iskorišćeno za razvoj automobilske industrije, odnosno kompanija koje se bave proizvodnjom delova za automobile.

“To će biti prilika za naše kompanije da apliciraju za izuzetno povoljne kredite pod uslovima kakve imaju kompanije u evropskim zemljama”, rekao je on.

Guverner NBS Dejan Šoškić rekao je da su ugovori korak u dobrom pravcu u skladu sa razvojnim konceptom Srbije orijentisanom na izvoz. “Na ovaj način se dodatno smanjuje cena dugoročnog finansiranja izvozno orjentisanih aranžmana, čime se povećava konkurentnost na domaćem finansijskom tržištu u smislu da se povećava asortiman raspoloživih linija finansiranja domaće privrede”, rekao je on.

EIB je banka EU i radi u 27 članica Unije i još 130 zemalja. U poslednjih deset godina EIB je sa sedam milijardi evra finansirala projekte na Zapadnom Balkanu, a Srbiji je od 2001. odobrila ukupne zajmove od tri milijarde.