Sta reci menjaj zemlju

Idi češće tamo gde ti je jeftinije pa nakupuj hrane za nedelju-dve, a u tim "fensi" prodavnicama kupuj samo hleb. Inače, to postoji u svim kapitalističkim zemljama i zove se zakon tržišta.

Šokantno!

Kada kupuješ četiri proizvoda odjednom, to košta manje nego kada kupuješ pojedinačno! Nečuveno!

Naravno , to i radim :)




Ne zezaj Ventura , naravno da je tako jeftinije ali ne verujem da bi u ''Mini Maxi'' bilo nešto jeftinije da prodaju i na deset komada :(

Koliko u maksiju košta to pakovanje sa 4 komada?

Zezas
Nisi ozbiljan
Gde ima da kad kupis 4 kom cena bude duplo manja?
Verovatno se Luccio zeznuo pa je u jednom slucaju kupio komadice tunjevine a u drugom je gledao komade tunjevine
To bi opravdalo toliku razliku u ceni...
Mada je Metro dosta jeftiniji od maxi-ja...

Metro je firma namenjena snadbevanju drugih trgovina i firmi, zato su tu cene najnize, da bi oni koji kupe mogli da prodaju po konkurentnoj ceni i zarade nesto. Druga stvar, nema u nigde u EU fiksne marze koju mi sa ovih prostora iz nekog razloga ocekujemo, cak naprotiv, kad odemo tamo iznenadimo se mnogo vecim rasponom cena nego ovde. Tipa pola litra kokakole u mini radnji na ulici kosta 1-2 EUR, a u velikom megamarketu van centra grada mozes da dobijes pakovanje od 24 kom po ceni od oko 0,3 EUR/kom. Drug Tito je umro, nema vise fiksnih marzi, svako ima puno pravo da ti prodaje nesto i po hiljadu puta visoj ceni a tvoje je da odlucis hoces li kupiti ili ne.

I moje iskustvo je da je idea i vero za skoro svaki proizvod jeftinija 5-30% od maxija.

Marze Maxija su najvece na svetu, i stizu do 46%, to je pitanje posebne vrste. Vise za korumpiranu drzavu nego za forum.

Drugo pitanje je sta "pojedinac" radi u Metou, i koju vrstu zakona krsi.

Metro posluje po posebnim uredbama, kartice ne dobijaju pojedinci vec radnje i preduzeca, tako da Metro predstavlja odredjenu formu veleprodaje.

Sta tu ima "pojedinac" da poredi cenu sa maloprodajom, ako neki knjigovodja vec ne fingira troskove firme cija je kartica koriscena?
Pausalci se bave dodatnom ustedom?

Kakvu temu da povedemo o ovoj vrsti "snalazenja"...?

Iz "Novosti":


Znaci, na cenu konzerve od 55 din, dodati 20% poreza, tj 11 din....za firmu...

Poz



_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 05.06.2011. u 14:03 GMT+1]}

Znaci, na cenu konzerve od 55 din, dodati 20% poreza, tj 11 din....za firmu...

U cene Metroa je uračunat porez na promet.

@vladd

Od negde novembra prošle godine u Metrou je moguće kupovati kao u klasičnoj maloprodaji, sa izdavanjem fiskalnog isečka. I dalje je neophodno posedovanje Metro kartice i mora se kupiti bar jedan artikal na ''fakturu'' (to može biti bilo šta, bilo koje vrednosti).

Ama ljudi , pa od prvog dana se moglo kupovati i za lične potrebe , ko vas pita ! PDV ste platili na kasi i kraj priče . Ja sam firmu zatvorio pre godinu dana a još uvek kupujem sasvim normalno za svoje potrebe . I niko ništa ne pita . Važno da se pare okreću :)






Pa to je ono što upada u oči : Ovi iz ''Mini Maxi'' odu u ''Metro'' , kupe konzerve tunjevine i prodaju ih sa maržom od 100 % što je daleko od normalne marže . '' Maxi'' nabavlja verovatno po ceni koja ide ispod 50 din. tako da je marža još veća .

Niko te ne tera da ideš u Maxi i kupuješ proizvode sa tom maržom. Čak bi bilo lepo da otvoriš konkurentsku prodavnicu u blizini i nabavljaš robu u Metrou koju prodaješ sa "normalnom" maržom. Mislim da bi se komšije radovale tome a možda i ti nešto zaradiš.

@Luccio

Znali su da priupitaju državni organi kad navrate u firmu.

PDV nije jedina dažbina koju firma plaća, imaš dole i citat koji je okačio @vladd. A ja bih ti savetovao da, kad već kupuješ na karticu koja se vodi na ugašenu firmu, to radiš na način koji sam opisao u prošlom postu.

1. Nikakva POSEBNA UREDBA (!?) ne postoji za Metro.

2. Veleprodaja u onom starom smislu je značilo "prodaja bez poreza na promet", a to je ukinuto uvođenjem PDV-a. Tako su danas maloprodaja i veleprodaja zakonski potpuno izjednačene, tj. uvek se obračunava i naplaćuje PDV.

3. Fama sa kaznama kad se kupuje u Metrou za sopstvenu potrošnju je nastala kad su se pojedini dosetili pa sa firminog računa, (dakle firminim parama) plaćali fakture iz Metroa za robu koja nije bila namenjena firmi, već pojedincima (bilo da je to vlasnik firme, direktor ...) To je inače ODUVEK bilo kažnjivo, jedino je kroz poslovanje sa Metro-om to bilo mnogo lakše uraditi. MEĐUTIM, ako firma (radnja, agancija ...) plaća porez paušalno, onda do ovih problema ne dolazi. Inače, registrovan kupac u Metrou može da bude i taksista i frizer (paušalac) i obućar. Svi oni mogu sasvim zakonski da kupuju u Metrou plaćajući sa računa radnje (agencije ili slično) Takođe, ako se kupuje u Metrou, i ukupan račun plati kešom, na licu mesta, faktura ni ne stigne u firmu, nema novčanog toka sa firminog računa, pa tako poreznik (inspekcija) ni ne može znati da je išta kupovano. A i da zna - opet nije načinjen nikakav poreski prekršaj.

4. Registracija kupca, praksa koju sprovodi Metro, je njihova poslovna politika, i oni znaju zašto je to tako. Jasno je da time uveliko umanjuju svoj promet, ali "svako je kovač svoje sreče".

---

Da se vratim na temu: u Maksiju sam kupovao tri puta: prvi put, zadnji put i nikad više. Cene su naravno sulude, i to iz jednog razloga "može im se". Ali takođe, ne poznajem ni jednog prijatelja, koji ima auto i koji ne obavlja mesečnu nabavku u nekom od mnogo jeftinijih hiper marketa.

^
Sve stoji, osim ovoga:

Fakturu možeš da baciš, ali znam za bar dva slučaja (doduše, veći su iznosi) za koje su Metrou traženi podaci o fakturama određenih firmi, što je kasnije rezultiralo problemima, pošto jeste načinjen prekršaj (naglašavam, nikakva malverzacija nije bila u pitanju, ljudi su, kao i ogroman procenat kupaca u Metrou, kupovali za sopstvene potrebe i plaćali kešom, vodeći se istom logikom koju si ti ovde izneo).
Uzgred, Maxi jeste preskup. ;)

Metro rocks, Maxi sucks

java: kao što ti reče kalimero, problem je u početku bio jer iako ti platiš svojim kešom metro izdaje fakturu pravnom licu ili preduzetniku pa neko mora biti u prekršaju. Kasnije je to valjda rešeno na neki način.

Bio sam par puta u Metrou i totalno mi je nezanimljiva kupovina tamo... Ako hoću sok, moram da uzmem pakovanje od 12 sokova.. Ako hoću kilo krompira, moram da kupim džak... Meni lično je to totalno nepraktično za kućnu nabavku, i uostalom taj Metro nije ni zamišljen da neko ide u nabavku za kućne potrepštine tamo...

Pa ne znam zasto nije za kucne potrepstine. Nije ako odes da kupis hleb i mleko. Ali ako bi kupovao kao sto to rade ljudi mahom na zapadu, tj. ako odes da kupis za ceo mesec, onda ne vidim gde je problem. Kupis ceo dzak krompira, pakovanje soka od 12 ili 24 komada ili koliko ti vec treba za ceo mesec itd.

@jnk

Nije rešeno nikako, problem postoji i dan-danas, ali je sad omogućeno ono što napisah ranije (fiskalni isečak). Doduše, inspekcije (bar koliko ja znam) nisu ni tražile od Metroa podatke za firme koje su manje kupovale (par desetina hiljada dinara mesečno je bila prilično bezbedna kupovina, pogotovu ako se radilo o potrošnoj robi, tj. bez tehnike).

@ventura

Sok, kao i velika većina artikala, može i na komad (tj. poneki artikli na 2-3-4 komada).

Meni je veoma praktično, ma kako Metro bio zamišljen.

Meni je Metro takođe praktičan, pošto inače idem jednom mesečno u "veliku nabavku", pa tako ne kupujem jedno pivo, jedan sapun i slično, već sve u nekim većim (porodičnim) količinama.

Ali, relativno mi je daleko, subjektivno mi se ne sviđa tamo, (idu mu na klinac), nerviraju me one cene drparoški napisane, asortiman je relativno skroman (za moj ukus) u domenu artikala koje nabavljam, (a širok u domenu koji me ne zanima), i sve u svemu, ono, možda jednom godišnje zalutam tamo.

Ferrero rocher veliko pakovanje u mini maxiju zadnji put kada sam bio u BG-u kostao je oko 650 dinara. Ja ga u Minhenu placam ravno 260 dinara i to nisam siguran da je najjeftinije sto postoji. Iste razmere su i za rafaelo i ostale uvozne slatkise.

A posle se smeju gastosima kad vukljaju sve i svasta od preko :)

Marze u Delti su 40%. Najvece su u najmanjim objektima(50%) tipa Mini maxi, a najmanje u najvecim objektima (30%) tipa Tempo. Maxi ima marzu oko 40%...

Naravno zivotne namirnice imaju manju marzu, ali ovo je prosek. Neki artikli kao tipa sibice, čačalice... imaju maržu i 200 %.

Ova tunjevina i u Veru kosta oko 110 din, tako da Maxi uopste nije poseban. Uostalom, zasto ne pitas koliko marzu imaju male (nezavisne) prodavnice, od kojih je Maxi daleko jeftiniji.

To ne mozes da poredis, jer male (nezavisne kako ti kazes) prodavnice, imaju daleko skuplju nabavku, tako da one uopste nemaju velike marze. Proizvodjac ili dobavljac, sigurno nema istu cenu za nekog ko mu uzima kamion robe ili dve kutije...

A šta to tebe kao krajnjeg kupca briga?

Jeli Maxi jeftiniji od svih lokalnih bakalnica? Jeste. I tu je kraj priče. Da li oni kupuju kamion ili kutiju robe tebe to kao kupca ne zanima. Pogotovo ne ukoliko smatraš da imaš pravo da određuješ kolika je fer trgovačka marža, kao ovaj pokretač teme.

Pa ne mozes ni da poredis Maxi i Metro, jer je Metro u Krnjaci, a Maxi je tu preko puta, Metro izgleda kao skladiste i moras da kupis veliko pakovanje svega, itd. Sve to utice na cenu.

Ne znam šta to utiče da cena bude 100% veća ? Šta ,Maxi ih dovozi avionom jednu po jednu !?

Ah da , umalo da zaboravim , na pijaci pored Maxi-ja ta tunjevina košta 75 dinara . Koliko mi je poznato , oni robu donose iz Mađarske .

^
na pijaci ne dobijas fiskalni racun, dok je u prodavnicama PDV uracunat u cenu.

utice odluka gazde da cena bude onolika kolika on zeli.

I otprilike se tu završava ova tema.

pre par meseci je u nekim dnevnim novinama bila tabela sa maržama svih većih trgovinskih lanaca kod nas. MiniMaxi (C market i Maxi su imalli niže marže) je bio ubedljivo na prvom mestu sa nekih 40-45%. Posle toga idu C market, Maxi, pa valjda Merkator i za dalje nisam siguran.

U cemu je uopste fora sa tolikom opsednutoscu u Srbiji sa tim marzama?

Koga je uopste briga kolike su marze - ono sto je daleko bitnije je konacna cena, koja ne zavisi samo od marze, vec i od nabavne cene?

Mislim, cisto plasticno - ako prodavac A ima manju marzu, ali kupuje robu po vecoj ceni od prodavca B cija je marza veca... sto bi nekog uopste zanimalo da se zamara sa marzama kada, na kraju krajeva, placa krajnju cenu pa bi pre svega to trebalo da ga zanima?

Ono... mene kao kupca zanima koliko ce mene odredjena roba da kosta na kraju... savrseno me briga koliki profit prodavac tu pravi, to je njegova licna stvar... ako je on u stanju i sa vecim marzama da bude jeftiniji od nekog drugog, a moze lako da se desi ako je veci ili ima vecu "snagu" da utice na nabavne cene... sto bi onda mene zanimala njegova unutrasnja politika.

Marze su interna stvar firme. Sa druge strane, krajnje cene definitivno nisu - i to je ono sto bi ljude trebalo da zanima.

Bavljenje marzama je klasican simptom prelezane bolesti komunizma... nije bitno koliko nesto kosta na kraju, vec je vaznije videti koliko prodavac zaradjuje :(

Ovo je kao sto sam slusao da ljudi odu kod majstora da im napravi kutiju za uredjaj koji prave. Daju mu dimenzije plocice, otvore, dimenzije i kad pitaju za cenu prvo pitanje je "a za ste ce ti ovo"? :)

Zašto se opsednuti maržama? Ima delatnosti gde su marže po 100% i više, a ima i delatnosti gde su jedva 5%. Maržu moraš da odrediš da ti se isplati, s obzirom na promet koji možeš da ostvariš, i rashode koje imaš.

Imao sam knjižaru, olovka u veleprodaji 10 dinara, prodaješ je za 40-50 dinara. Ali ono što je za knjižare normalno, nije za druge delatnosti, gde ostvaruješ veliki promet. Jedan kompjuter ako je 500 evra to je dakle 5000 olovaka, sad pogledajte koliko vremena treba da se proda jedan kompjuter, a koliko 5000 olovaka. Nadam se da sam jasan.

Ono što je sigurno, ako u odnosu na konkurenciju nisu povoljni cenom i uslugom, kupci će kod drugoga. A da na izvesne artikle imaju velike marže to ne sumnjam, baš kao i konkurancija. Na neke druge artikle, marža ne verujem da im je više od 5-10%, opet, koliko i konkurencija, jer imaju isti izvor robe, veletrgovine koje se time bave. Ako MiniMaxi ima i svoju veletrgovinu, mora ta njihova veletrgovina da posluje profitabilno, tako da opet ne mogu sebi davati robu po znatno manjim cenama nego konkurenciji. Konkurencija može uvek otići kod drugog veletrgovca, takodje.

Ivan je u pravu, nažalost, razgovor o maržama je ostatak komunizma. Ako niste trgovci, i ne morate da znate kako da odredite cene da se i prodaje i zaradi, manite se priče o maržama.

Milion puta sam dobio to pitanje

Vole ljudi da gledaju tudja posla pa to ti je...



Kladim se da je tako bilo i pre nego sto se drug Marks rodio, nema to veze sa komunizmom vec sa podnebljem

Pre mesec-dva dana je bila na TV-u naucno-popularna emisija o tome, mislim BBC proizvodnje.
Izneli su cinjenice koje govore da je ubedljivo najveci broj samoubistava ljudi i ogroman broj spontanih pobacaja kod trudnica, u doba komunisticke ere, uzrokovan razgovorima o marzama ... kao i znacajan procenat slucajeva malokrvnosti kod dece koja su to morala stalno da slusaju i jos neke bolesti, nisam zapamtio.
Primetio sam da ovde na forumu ima i malo starijih ucesnika. Oni bi mozda mogli po secanju da potvrde te traume iz mladosti izazvane razgovorima o marzama.



Pa nije bas najjasnije?

5.000 (olovaka) * 35 (dinara prosecne marze) = 175.000 (dinara zarade). To je oko 1.800 evra.

Znaci da bi prodavac kompjutera trebao da kompjuter, nabavljen u veleprodaji po gore navedenih 500 evra, proda za 2.300 evra (da bi imao istu zaradu kao i ti u knjizari za prodatih 5.000 olovaka), a to je nemoguce?

Valjda je poenta tvog poredjenja bila racunanje potrebnog broja prodatih olovaka na kojima bi se zaradilo isto kao na prodaji jednog kompjutera, a sve to posmatrano kroz jedinicu vremena ... ili sam ja nesto pogresno shvatio?

Kako god bilo ... iskoristicu ivanov citat - bavljenje marzama na olovke je klasican simptom prelezane bolesti komunizma.
Velika dostignuca demokratije su da vise niko ne kupuje olovke, upaljace isl. vec se to biracima deli besplatno po coskovima na svake cetiri godine.

Opsednutost je u ovom slucaju polimorfna bolest :).
Gledanje u tudji novcanik je bitan faktor, ali...
Beograd je npr. na sat vremena od susednih zemalja. Cesto stanovnik Srbije zaluta tamo. Ako nista drugo, turisticki kod ex brace. A kod ex brace mogu se naci isti proizvodi u bakalnici kao kod nas, a da to nije tajlandska tunjevina. Vec npr. proizvod iz Srbije. A onda ljudi cesto kazu pa kolike su marze u maksiju, kada je u inostranstvu nasa kravica ili coko bananica jeftinija nego kod 'nas'. A desavalo se i to.
Kako je cela Srbija na sat od preko, znaci da nije mnogo velika. Pa svako drugi zna komsiju Peru koji radi sa deltom, koga je delta zavrnula za pare, a prodaje njegove kobasice po 5x vecoj ceni :). Price se multiplikuju. A narod nekoga mora da mrzi i krivi :).
Na kraju postoji jasan monopol Maksija na srpskom trzistu, kroz koji oni generalno diktiraju maloprodajne cene. Cena radnog sata radnika u Srbiji je verovatno najniza u Evropi, ostali troskovi tu negde, uglavnom nizi, ipak cene su nista manje, cak vece nego u EU zemljama. A danas se to relativno brzo dozna, putovanja, internet, itd.

Sto je savrsen recept za bujon o marzi....neprekidna prica o mrznji milijunasa koji se bogati 'o ledjima sirotinje'...

Vidiš, u komunizmu su ljude učili da sve što im treba pada sa neba, pa tako i ove računice.

Od te marže, prodavac treba da plati rentu za lokal, radnika, struju/vodu, reklamu, poreze i dadžbine, pa na to što ostane njemu opet sve poreze.. Tako da prodavac sigurno ne strpa 35 dinara marže sebi u džep, već dosta manje..

Naravno kroz jerdinicu vremena, jer svo to vreme plaćaš zakup lokala (ako nije tvoj), dadžbine poput utrošene struje, vode, plate i doprinose radnicima. Sa tih 5000 olovaka ti ćeš celu školu u blizini da opremiš za godinu dana - realno, ako imaš malu knjižaru, ne možeš računati da ćeš to uopšte brzo da prodaš. Sa druge strane, imaš li malu prodavnicu kompjutera, svaki čas imaš prodaju ponekog kompa, i viši promet. Zato je realna marža pre poreza na promet koju koristiš za kompjutere samo oko deset odsto, veći promet omogućava da plaćaš rashode sa tom manjom maržom i opet imaš profit. Opet, knjižara ima i svojih prednosti, roba ne zastareva brzo, ne pada joj cena svaki čas, i ta roba koju imaš u odličnom je stanju i može se prodavati i pet godina ako stoji u radnji, što se za kompjutere ne može reći.

Preteče me ventura. Još da dodam, u zakonu nigde ne piše kolika marža mora da bude, i ti je kao trgovac odredjuješ kako ti odgovara, ali ni kupac nije budala da kupuje tamo gde je skuplje.

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 11.06.2011. u 06:44 GMT+1]}

Da razjasnimo tačno kolika je marža Delta Maxi-a.



Ova gornja fotografija predstavlja bilans Delta Maxija za 2010 godinu, pretvoreno u evre radi lakše računice.

Prihodi od prodaje iznose 735 miliona evra, dok je nabavna vrednost prodate robe 607 miliona evra. Preko ovih podataka dolazimo do marže od oko 21%, što je relativno ok.

Marža je možda 100%, pa i više na neke proizvode, ali na masu proizvoda je mnogo manja, a ti proizvodi čine većinu prodaje, tako da se prosečna marža ipak spušta na 21%.

E sada, da li je to profit Maxija? Naravno da nije. Od tih 21% oni imaju da plate kao što rekoh - najmove lokala (u ovom slučaju kredite jer su većinu lokala kupili), troškove radnika, reklame, materijala, poreze... Da bi im na kraju ostalo oko 18.5 miliona evra, što je samo 15% od one marže od 21%, odnosno sama zarada, profit, Delta Maksija iznosi 2.5% od ukupne prodajne cene robe.

Dakle, sledeći put kad budete kupovali tunjevinu od 110 dinara, može da vam bude toplo oko srca jer je na tome Delta Maxi zaradio čitavih 2.75 dinara.

Ono što se takođe može videti iz ovog bilansa, je da prosečna neto plata jednog od 5814 zaposlenih iznosi oko 300 evra, što predstavlja prosečnu platu u Srbiji, a koja je totalno korektna i ni malo izrabljivačka kako ljudi to vole da predstave kada je u pitanju bilo šta vezano za Miškovića...

_{[Ovu poruku je menjao ventura dana 11.06.2011. u 07:00 GMT+1]}

Aha, sad shvatam ... ovaj sto prodaje kompjutere ne placa lokal i radnike, ne trosi struju i vodu, oslobodjen je poreza i dazbina itd.



Potpuno si u pravu, a to se moze videti i na primeru samog Miskovica.
Bezmalo 500 prodajnih objekata C marketa i Pekabete, povrsine preko 50.000 kvadrata, je u komunizmu popadalo sa neba, a onda je u kapitalizmu sve to Miskovic stekao u znoju rada svog.

Mudro ti zboris.

Podrazumeva se da treba.. Ali mislim da ti impliciraš da trgovci računara imaju marže od 10% a maxi 20%, i da to nije ok.

Kad već pokušavaš da se frljaš nečim, onda barem posveti malo pažnje tome.

Nadam se da se možemo složiti da prosečna transakcija u maksiju i kod prodavca računara nije ista. Takođe se možemo složiti da u maksiju i prodavnici računara nije identičan broj radnika, odnosno po 1.000.000 dinara prometa, maksiju treba daleko više radnika da opsluži toliko transakcija.

Sam Maxi je 2007 godine imao 39 maloprodajnih objekata u Srbiji i oko 4700 zaposlenih, što znači da po jednom objektu ide oko 120 zaposlenih, što radnika u samoj radnji, što onih koji rade na sveukupnoj administraciji i logistici te mašinerije...

Drugo, veličina objekta... Opet treba da se uzme promet po kvadratnom metru, koji je u slučaju maxija daleko manji nego kod neke radnje koja prodaje računare...

Treće, fore da Mišković ne plaća dobavljačima, što je verovatno tačno, ali sami dobavljači pristaju na taj dil, su identične kao i kod računarskih radnji kod kojih kad dođeš sve treba da donesu 'iz magacina'. U prevodu, ti mu daš pare, on ode kod veletrgovca kupi deo i donese ti ga... Plaćanje je na debelo odloženo, a gomila malih radnji propadne a da nikada i ne plati dugove.. Tako da su što se tiče toga totalno izjednačeni sa miškovićem....

Ali zašto da se zaustavljamo na marži prodavaca računara od 10%? Prodavci automobila bi se udarali nogama u dupe kad bi imali tolike marže... A opet prodavci jahti bi to isto radili kad bi imali marže kao prodavci automobila...

Dakle nije ista marža kad prodaješ stvar od 50 evra, 500 evra, 50.000 evra i 500.000 evra... Samo što normalan čovek smatra da to uopšte nije sporno, ali na žalost dosta ljudi nema mentalnih mogućnosti da to ukapira...


Mišković se nije trudio da stekne to što je stekao?

Pa što nisi ti stekao bar delić toga.. Mislim, bilo je tu i mrvica nekih, nije morao baš C Market ili Pekabeta... Ili tvoj ćale-rođak-komšija-poznanik?

Pored sticaja okolnosti koje su bile takve kakve su bile, a bile su zbog toga jer je narod tako želeo, svakome ko je sticao kapital tada je bilo potrebno jako mnogo mozga, i izuzetno mnogo truda..

Eh Ventura sreca pa nisi zensko inace bi imao buljuk(prim. prev. gomilu) dece

P.S. Mnogo mozga da smisli posao sa gajbicama i mnogo truda da ih prenese?
(Nisam izdrzao, bez ove opaske :D)

101010 napisa:
> A onda ljudi cesto kazu pa kolike su marze u maksiju, kada je u
> inostranstvu nasa kravica ili coko bananica jeftinija nego kod 'nas'.

Upravo tako, a to je zabaležen slučaj u ex-yu zemljama, čak i u
BiH su naši proizvodi jeftiniji da ih kupite tamo, nego da ih kupite u
Srbiji. Zašto? Odgovor je - monopol. Čiji monopol? Zna se.

Tako da se možda ljudi bave pogrešnom temom, ali se bave pravim
stvarima, a to je širenje svesnosti i štetnom uticaju monopola po naše
društvo. Delta je jedno veeeeeliko zlo za Srbiju, ne kažem da je jedino
zlo, ali je osetno zlo kako za krajnje potrošače, odnosno, nas kupce
koji proizvode plaćamo mnooogo više nego naše komšije, tako je i zlo po
proizvođače i dobavljače, jer uzimaju robu na odloženo od oko 180 dana,
ali zato ne poštuju ni takav rok, već plaćaju posle godinu i kusur dana.

Naravno o ucenama dobavljača i dodatnog naplaćivanja rangiranja
robe, (iako duguju ogroman novac za naručenu robu) mislim da nema
potrebe bilo šta pisati.

Kao što kod Interneta imate Telekom koji guši ostale i diktira
cene, tako ovde imate Deltu.

Inace ona tunjevina iz prvog posta je bila pre par meseci negde oko 60 din(59din mislim )jer sam je kupovao redovno zato sto je bila 5 din skuplja nego na pijaci na tezgi na ulici u Pancevu.Juce odem u Maxi i posto nisam kupio nista a parking se placa ako nista ne kupis ja odem po te cuvene konzerve tunjevine u komadicima i ono shok valjda 100dinara konzerva. Odem da kupim neke testenine ono jos jedan shok sa 90-tak din cena skocila na 160din.Normalno odmah sam odustao.Mislim da ima veze sa kupovinom Maxija od Deleza pa su verovatno cene promenjene al` navishe....

Aman, trgovac nema po zakonu nikakvu obavezu da maržu drži unutar određenih granica, maržu sam određuje. Možeš postaviti suludo visoke marže, to je po zakonu, ali će onda tvoji kupci da se snabdevaju kod konkurencije, pa ti vidi dal' ti se isplati...

;)

PA u tome i jeste poenta, sto su se "neki" izborili da ne dodje do zakona koji limitira marze, a da dodje do monopolistickih propisa i zastite jednog trgovca

Poz

Tacno.

Sto ne dozvole svima da dodje i otvore lanac

pa da vidimo koliko ce domaci biznismeni biti sposobni i uspesni.

Nije ga nikad ni bilo. A što se struje tiče, ili železnice, pogledaj malo cene u okruženju. I ne bi me uopšte čudilo da je i u EU tako. Ako hoćeš fiksne marže, koje država propisuje, eno idi na Kubu ili u Severnu Koreju.

@drjekyll

Svi mogu da dodju i otvore trgovinu, šta lupaš ti? Čiji je Merkator, domeći ili slovenački? Trgovine već počinju neke nemačke firme da otvaraju, jer imaju računice da to rade, recimo, prodavnice obuće.

Još da dodam, ako mislite da će stranci da koriste manje marže od maksimalnih koje mogu, a da prodaju robu, ne razumete se u ovaj topic, i ne bi trebalo da komentarišete...

;)

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 13.06.2011. u 23:38 GMT+1]}

A ko je tačno zabranio da se otvore Merkator, iDEA, Tus, Metro, Rodić, Interex, Vero, DIS, UniverExport, SL Gros, Familija... ?

Donekle si u pravu, ali samo donekle. Spisak prodavnica ("trgovinskih lanaca") je izgleda napravljen nakon šetnje po Novom Beogradu, gde i ja živim. Stvarno je OK, i stvarno čovek nikako nije upućen na Maksi/Tempo kompaniju.

Problem je što NBG nije Srbija. Zađi malo do Majdanpeka, Užica, Nove Varoši, Vladičinog Hana, potraži Interex, Tuš, Ideu, Merkator ili šta slično. Tamo Delta rulez a alternativa je još skuplji mali bakalin iz kraja.

Mene delta maksi najviše nervira jer je tamo izbor namirnica katastrofalan. Mnogo mi je bolje da odem u Ideu gde je sve lepo sređeno i gde imam 10x bolji izbor nego da idem u TEMPO i da se šetam po onim odvratnim magacinima i da pijem Jupi i Bipsi kolu da bih uštedeo 2 do 3 %.

ventura napisa:
> A ko je tačno zabranio da se otvore Merkator, iDEA, Tus, Metro, Rodić, Interex, Vero, DIS, UniverExport, SL Gros, Familija... ?

Ae, ae, nisi ti baš toliko naivan, možeš ti to i bolje.

Pa evo:

iDEA (http://www.idea.rs/prodavnice.html)
147 objekata u Srbiji od kojih 17 u Beogradu

Mercator Centar (http://www.mercator.rs/prodajna_mesta/mercator_centri)
3 objekata u Srbiji, 1 u Beogradu

UniverExport (http://www.univerexport.rs/prodajnamreza_en.php)
35 objekata u Srbiji, 2 u Beogradu

Metro (http://www.metro.rs/servlet/PB/menu/1006984_l41/index.html)
9 objekata u Srbiji, 3 u Beogradu

Ostali sa liste nemaju pristojne web stranice da bi pogledao gde se nalaze njihove radnje, ali pretpostavljam da je situacija slična...

A to da nema hipermarketa u Majdanpeku ili Vladičinom Hanu? Pa kome se isplati da otvara tamo hipermarket? Da li u Beogradu imaš autosalon Rolls Royce-a ili Lamorghini-ja? Nemaš jer se nikome ne isplati da ih otvara, a ne zato što vlada tobože nekakav monopol...

@Ventura

OK, evo da preformulisem: Sto ne dozvole krupnijim ribama da dodju?


ps. napisi koliko objekata ima maxi ?

Kako ne dozvoljavaju? Na koji nacin ih sprecavaju?

Ako te "krupne ribe" imaju nameru da nesto otvore ovde, niko ih ne sprecava da to i urade. Pitanje je da li oni imaju racunicu da to urade ili ne. Eto i taj Lidl se jos prosle godine registrovao u Srbiji ali nista nisu otvorili.

Smeta im procenat koji treba da daju domacim lopinama ;)

Hahahh, da, a delta uvek ima racunicu?

To je glavni "izgovor" koji uvek koriste da ne bi uveli neke vece igrace.

Moj utisak je da su u svim super i mini marketima cene slično ili isto nabijene , jedina mesta gde se može jeftinije
kupovati su hiper-marketi (Tempo, Roda i Dis kod Zmaja, i Roda kod AirportCity-a ) koji imaju nešto niže cene,
pa još vikendom daju popust 10% na te cene.

Razlike u cenama između tih trgovinskih preduzeća su zanemarljive, ako je neki proizvod kod nekoga jeftiniji nego kod drugoga,
sasvim sigurno ima nešto što je skuplje nego kod drugoga...Što u praksi znači: u jednu trgovinu ćeš doći zbog nečega što je
jeftinije, ili se prodaje samo tu, i na tome ćeš "uštedeti" , ali ćeš ostatkom kupovine potrti tu razliku.

Moja svakodnevica je takva da odem jednom nedeljno u Tempo ili Rodu, tokom vikenda kada je popust od 10% , i kupim
za nedelju dana osnovne hrane (mleko, jogurt, voće, i dr...) , i druge stvari koje su osetno jeftinije.

Povoljnost mi je što su mi ta mesta u odnosu na stanovanje relativno pristupačna, ali mnogima je saobraćaj do njih nešto što bi
obesmislilo svaki popust u kupovini.

@DrJekyll

Hajde da ponovim...Na koji nacin ih sprecavaju?


@Slobodan Miskovic

Koliki je taj procenat koji treba da plate, i kome? Da li se taj procenat trazio i dobio i od onih koje je @Ventura nabrojao ili oni imaju nekakav "popust"? :)

Pa ne znam da li znas pricu kad je vero otvarao objekat u vojvode stepe... 3-4 godine su ih za*ebavali za dozvolu (kao satro bunili se gradjani ostaju bez parkinga), a ti isti gradjani u krugu od 5 kilometara nemaju normalan supermarket.


Ta konkurencija sto je ovde nabrojana je smesna, to je samo da bi mogli da kazu "eto, postoji konkurencija"

Napisite koliko maxi ima objekata.

@DrJekyll

To sa Verom nema veze sa drzavom.

"Vero" umesto parkinga

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/t47262.lt.html


Otvoren "Vero Voždovac"

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/249337/Otvoren-Vero-Vozdovac



Delta je preuzela Cmarket, Pekabetu...to ti je 90% maloprodaje u Beogradu. Ali to ne sprecava druge da se sire. Pa i ta Idea nema samo trgovinske centre, nego i manje prodavnice po gradu. Njima nije mrsko da se malo potrude, da kupe, iznajme...lokale po gradu da bi otvorili prodavnice. Kako to njima niko ne brani a brani drugima, tim "krupnim" igracima?

DrJekyll napisa:
> ps. napisi koliko objekata ima maxi ?

Pa naravno da neće da napiše koliko ima mini, max, super maxija
i pekabeta, jer je Ventura stari dobri spin majstor. :D

To su price za malu decu


"Delta je preuzela Cmarket, Pekabetu"

Samo Delta je imala racunicu za to, ostali su smatrali da to nije dovoljno profitabilno :)

Te prevare nemaju veze sa time sto ti tvrdis da se ovde brani drugima da udju.

Kako je moguce da Idea otvara i manje prodavnice ako se ne dozvoljava konkurencija? Koliko u BG ima trznih centara a koliko od tih centara pripada Delti?

O čemu vi ljudi pričate ovde?

Kakve veze ima to što Delta/Maxi/Pekabeta/CMarket ima deleko najviše objekata na teritoriji Srbije od svih ostalih? Ja nešto ne vidim da je u ostalim trgovačkim lancima roba drastično jeftinija (ako je uopšte jeftinija) nego u Delti.

Delta ima radnje po selendrama tipa Vladičin Han, Majdanpek, Gornje Brijanje i Svrljig, jer su te radnje dobili po jako dobroj ceni, i maltene za džabe pa se isplatio rizik kupovine i ulaganja u iste...

Šta mislite da jedan Aldi ili Tesco ili Sainsburys nije mogao da dođe u Srbiju za vreme privatizacije i kupi taj isti C Market/Pekabetu? Da su pare koje su išle nekome u džep lepše kad ih daje Delta a ne neko drugi (nemojte da živite u bajkama, korupcija na tim nivoima postoji apsolutno svugde, nije to naš izum)?

Fora je u tome što drugi nisu hteli da rizikuju... Ta kupovina C Marketa/Pekabete je bila veoma politički i poslovno rizična, a Mišković je u tom trenutku pored love imao velika jaja, a i dobar nos da prepozna šansu u tome... Mnogo je tu toga moglo krenuti naopako, ali je na kraju sve relativno dobro ispalo i Mišković sada ima jedan od najuspešnijih maloprodajnih lanaca u zemlji... Da ne krene sada lupetanje kako niko osim Miškovića nije imao para u Srbiji tada, pročešljate malo novine i videćete da su ljudi kupovali skuplje jahte nego što je koštala ta privatizacija.. Prema tome, da je nekoga drugog ta kupovina zanimala, sigurno mu Mišković nije mogao praviti problem...

Evo šta se dešava sa lukom Beograd koju su Beko/Mišković kupili za 40 miliona evra? Promenila se vlast, i opa, problemi... I to jako veliki problemi... Rizikovali su ogromnu sumu novca, i godinama se natežu oko toga i pitanje još koliko će, i kako će se to završiti...

To se u kapitalizmu zove "monopolska pozicija". Ne mora nužno da proizvede i "zloupotrebu monopola", ali može. Može da izazove niz povlastica, i ekstra prihoda, na tankoj ivici slabodefinisane zloupotrebe monopola.
Primer: Eurokrem preko svih ostalih trgovaca u Srbiji može da proda tek oko 10% svojih proizvoda. Sve ostalo mora preko Delte. A Delta nudi plaćanje posle 180 dana. WTF ? "Make him an offer he can't refuse"
Nije. Kao što ti sada ne znaš kome/kako/koliko mita da ponudiš lokalnom moćniku u Zambeziju, a da pri tome na zaglaviš dugogodišnju robiju, tako ni jedan Tesco niti Aldi nije znao kako se lovi u mutnim vodama Miloševićevske Srbije. A u tim vodama su se mnogi osiromašili, a poneki retki obogatili. A nemali broj njih je pre, tokom ili nakon bogaćenja - sahranjen.

Ma daj bre, to su priče za malu decu.. Da je bilo koju stranu kompaniju stvarno interesovalo da dođe i da kupi neko preduzeće na privatizaciji, to bi vrlo lako uradili bez ikakvih smetnji od strane dotičnog Miškovića (gledaj to sa strane političara, ako prihvati X sumu od Miškovića, to mu nosi negativne poene u narodu.. A ovako dolazi stranac, neko ko nije Mišković, daje mu istu sumu i em dobija pare, em nema negativnog publiciteta). Šta misliš čime se bave svi oni silni savetnici i konsultanti koje stranci tako debelo plaćaju?

Strani lanac nije hteo da uđe u Srbiju, jer oni ne posluju sa tom količinom rizika... Ne zanima ih da puknu 10-20 miliona, pa da se uvale i neki problem ili naprave neki skandal zbog toga, pa da ta firma i ne ispadne baš da je ono što su kupili (luka Beograd), već će radije da neko drugi obavi taj prljavi posao, i da njima proda čistu i uspešnu firmu za 100 ili 200 miliona...

Ahahahh, da, rizik kupovine da gradjani jedino u tim objektima u gradu kupuju hranu

Mišković je rekao "Slobodno uzmite ono šta ja mogu da otmem, čime mogu da se obogatim, steknem moć i pare, bez ikakvih smetnji". I na kraju je mrmot zavio čokoladu.
Mislim, Ventura, često polemišem sa tobom, i često se ne slažemo, ali mi uglavnom deluješ kao razborit čovek. Osim ovog poslednjeg.

Oces reci da Misko nije nikad bio privilegovan od strane vlasti ili samo u tom konkretnom slucaju?
Osim negativnog publiciteta gospodin Misko moze doneti i neka sponzorstva kad padnu izbori :)

Što se tiče trpanja love u džep političarima, sve što je radio Mišković mogli su da rade i drugi (i radili su, samo ih konkretno supermarketi nisu interesovali, već neke druge grane).

Da je nekoga drugog to ozbiljno zanimalo, i da je bio spreman da plati isto koliko i Mišković ili više, nema tog Miškovića koji bi mogao da ga spreči...

Miskovic je poceo da trpa pare politicarima tek kada se vlast promenila. Inace, on sam, Delta, je direktan proizvod bracnog para. Odnosno jace polovine tog para. ;)

M. Markovic je odlucivala o svemu, a Miskovic je bio proteziran samo tako, njen pulen, i ko mu se suprotstavio, isao je na ribanje kod Mame.

Miskovic se obogatio za vreme Zlobe , kad je dobio ekskluzivno pravo placanja carine na odlozeno .

Ima li neko objasnjenje zasto su komadici tunjevine jeftiniji od komada? Ko je onda lud da kupi komade kad je to ista riba. Komadici su cak i prakticniji.

llux napisa:
> Ko je onda lud da kupi komade kad je to ista riba. Komadici su cak i
> prakticniji.

Praktičniji za šta? Ja kad jedem tunjevinu u komadićima, muka me
uvati kad mi legne ono ulje, a kad jedem komade, baš mi fino legne.

Iz istog razloga kao što je i mleveno meso jeftinije od onoga u komadu.

A zasto je skuplja? Ja ne vidim ni jedan jedini razlog. Ista kolicina, ista riba.

Ribetina poput tune svakako ima manje i više kvalitetnih zona mesa ;)


Baš tako!

Neopravdano je skuplja. Zasto onda nisu sve u komadima po normalnoj ceni? Proizvodjacu je sasvim svejedno. Oni nista ne gube, cena je apsolutno neopravdana

Tako sam i ja mislio za rio mare tunjevinu, ali sam posle skontao da je zaista bolja od ostalih za toliko koliko je i skuplja.

Meso je i mladje i kvalitetnije.

Proizvođači su provalili da im je jeftinije, umesto da mašinski sitne ribu, oni su dali Kinezima da je žvaću. To se pročulo i sad više niko ne kupuje, pa sad moraju da obaraju cenu.

Ma kakvi Kinezi !? Sa'ću da vam objasnim; Kinezi u stvari bace kostur i kožu od tune mačkama i galebovima, a onda
kad ovi izjedu poslednje ostatke mesa, Kinezi ih povataju i nateraju da povrate !

Što reče neko par poruka iznad, tuna je velika kao prase ili jagnje. Najveći i najbolji deo mesa se iseče (i izgleda) kao svinjski/goveđi karé.
To ne ide u konzerve.
Ja sam sebi nekoliko puta dozvolio i priuštio da kupim u ribarnici filé od tune, (ovih dana je 2900din/kg), i kad se pripremi, po ukusu i teksturi dođe
kao neka mešavina ribe i govedine.

Posle toga ostaju komadi(ći) mesa koji se kategorizuju po veličini. Kvalitet, tj. cena, je direktno srazmeran veličini komada.

Na kraju ostaje kostur, koža, tetive, glava... sa kojih se raznim mehaničkim postupcima izgule i poslednji ostaci "mesa" , bolje reći tkiva . Izmelju se do veličine koja onemogućava prepoznavanje, tretiraju začinima, i ... bon appetit !

Taj proces možete proguglati kao "mechanically reclaimed meat"

Evo nekih linkova koje sam na brzinu pokupio:
http://www.youtube.com/watch?v=XKSoiDtdi9s
http://www.youtube.com/watch?v...Tc&feature=player_embedded
http://www.youtube.com/watch?v=kgPNC5sdoIg
http://www.youtube.com/watch?v=rLj9_6U308M&feature=related

Mora malo da se zagrebe ispod povrsine da bi se doslo do pravih brojki. A onda da brojke formiraju misljenje, a ne misljenje da namesta brojke.
Prosecna plata u maksiju 300evra, nije. Zasto zato sto ima cirka duplo vise radnika od broja prijavljenih. Sem ako u medjuvremenu nisu napravili masovno otpustanje, a izjave o broju radnika su dali rukovodioci delte u razlicitim novinarskim clancima. Nista nelegalno, ali nemoj da se razbacujemo brojevima. Moj prijatelj je radio kao neki nadzorni ku4cic, za cirka 250 jura, nikad prijavljen, ostali ispod 200. A onda su prebaceni u trecu kompaniju koju angazuje maksi, pa su im jos smanjene plate.

Sta ja imam da postujem kurtone kao sto su onaj Toplica, veliki testis, ne silazi sa tv-a i kabineta politicara, silne kompanije, ovo ono, pogledas mu zavrsni racun, a njegova mega group komanija platila manje poreza nego ja.
ITM GROUP 1. Poreski rashod perioda 225
2010 7000 din
2009 0 din
stvarno se otvorio te 2010. godine, pa skuplja je jelkica u njegom mercedesu... Misko je isto prelivao preko Kipra.

Onda taj Cmarket. Pa normalno da ga niko normalan nije kupio. Kad je prethodni direktor pljackao kompaniju, pa pobegao sa milionima, sve u talu sa drzavom. Nerasciceni racuni, umrljani izvestaji, navodno raspad sistema...Skolski. Pa dosli ovi postenjaci beko i misko pa sa istim drzavnim tal ortacima podelili robu. A kao bili su jedan protiv drugog u toj privatizaciji, spanska serija.
I sada treba da sto bi deca rekla jedemo te oni su fer biznismeni lesnike kao veverice. Svako je znao da su to lopovske privatizacije, samo je EU bolela briga za anus na balkanu.

nek stavljaju marze kolike oce. ok. isto tako je ok sto ih ljudi ne vole jer personifikuju mutljavinu.

milivoje, porez na dobit je poslednja stavka i i čini najmanji deo dažbina koja firma plaća. Država firmama naplati pdv, porez na zaradu, doprinose i sto drugih taksi i poreza i to se mora platiti bez obzira da li dobit izvlačiš preko Kipra ili ne. Zato ne stoji ona idiotska teza što nacionalisti vole da pominju kako je loše kad je stranac gazda jer sve pare idu preko i ne ostaju u državi, kao da je neka razlika da li će se dobit trošiti u inostranstvu ili će je lokalni mišković potrošiti(takođe u inostranstvu ili na strane proizvode).

Ne lupaj. Porez na dobit je mala stavka malim preduzećima sam malim obrtom, a velikim preduzećima, naročito trgovinskim, je ogromna stavka.

Gosn. petardirani, da ste pažljivije pročitali moj post uvideli bi da ja nisam rekao da je porez na dobit mala cifra već da čini najmanji deo sveukupno plaćenog poreza državi.

Tesko da je tako, a mrzi me sada da trazim njihove zavrsne racune na sajtu apr-a. Poreska logika ti nije na mestu, kod trgovaca kao sto su itm i maksi. Odnosno Izutno uticajnih tajkuna spasojevica i miskovica, koji sa facama moralnih gromada himalaja kritikuju drzavu sa tv-a i drze lekcije o postenom poslovanju. Prvo taj ogromni pdv o kome pricas, ne placaju oni nego mi kupci. Kada kupis u maloprodaji njihove artikle ti placas pdv. Doprinosi za plate, ok, ali eto taj ITM ima nekoliko stotina radnika, poredeci to sa obrtom i kolicinom uticaja na drzavu, to je nista.

Naravno mozes reci ali bolje da ih ima, nego nema. Kako da ne. Da nema tih peraca kao ITM umrli bi masovno jer ne bi mogli da kupimo airfresh pastu, zewa guzni papir, a zena bi uvenula bez always ulozaka.... Ma ajde. Ziveli smo sa obicnim pastama i zene sa domacim uloscima. Iste te megakorporacije bi nasle drugog distributera za nase trziste, onog koji bi mozda izmirivao obaveze prema drzavi kada bi to drzava htela, a always uloscima je svejedno ko ce da ih prodaje u Srbiji. Ma meni je i draze da to bude strana korporacija. Placace isti kes srbiji, a porez na dobit nek ide u nemacku ili odakle vec jesu, to je postenije nego da ide na kipar, koji nit luk jeo nit luk mirisao.

Evo vidim u novinama da je EU trazila od srbije revizije sumnjivih privatizacija, izmedju ostalog i privatizacije c marketa...

Izvini, ali ovo sto si rekao je glupost. U lancu od uvoza robe, pa do ruku konacnog kupca, svako placa PDV. Ukoliko je Miskovic tu robu kupio od nekoga drugog u nasoj zemlji, nekog veceg preprodavca, platio je PDV kada je kupovao tu robu. Ukoliko je licno uvezao robu u nasu zemlju, platio je PDV kod uvoza. Zato je drzava i uvela PDV, da bi oni svoj deo naplatili odmah kod uvoza robe. Ranije je bio porez na promet pa oni svoj deo uzmu na kraju, pa im se to nije svidjalo. Znaci naravno da je Miskovic platio PDV.

To nije tacno. ne znam zasto odmah tuces sa cekicem 'glupost', razmisli malo. to sto si ti napisao bi bilo viszestruko oporezivanje.
Placa misko i toplica pdv kad kupi i uveze wilkinson brijac koji ja koristim, ali mu se lepo odbija pdv kad ti proda, a ti platis pdv, a to cak vidis rodjenim ocima na fiskalnom racunu.

Pa gosn jUnkirani, porez na dobit je 10%, i najlakše je manipulisati sa njime. PDV kao dažbinu plaćaju krajnji kupci. Porez na zarade nije stavka koju plaća firma, nego zaposleni, firma samo prebacuje novac u njihovo ime. Doprinosi se dele sa zaposlenim (pola na teret poslodavca, a pola na teret zaposlenog)

PS pažljivo čitam sve postove i nisam ni napisao da ste rekli da je mala cifra, već najmanja stavka.

Greška. Tačno je, kada se kupi roba, plaća se odmah PDV, međutim po prodaji krajnji kupac plaća PDV u celosti, prodavac tada prebacuje državi samo PDV na svoju maržu, a ostatak zadržava.

i šta je rezultat na kraju? Pa ta firma koja je prodala krajni proizvod mora tu cifru pdv-a da uplati nebitno što je glavni deo pllatila pri uvozu a dodatu vrednost pri prodaji proizvoda krajnjem kupcu, država na kraju dobija svojih 18% od ukupnog prometa od te firme a ne od kupca iz maksija.

Takođe pored doprinosa na teret poslodavca i teret zaposlenog ima i stavka porez na zarade. Osim što je su ove stavke kod delta maxija u ukupnom zbiru nekoliko puta veće od poreza na dobit tu postoji porez na imovinu i gradsko građevinsko koji sami premašuju porez na dobit u konkretnom primeru. Inače delta maxi i ima iskazanu dobit na koju je i plaćen porez od 10% tako da ne znam o čemu raspravljamo jer je miško očigledno izračunao da mu se to više isplati nego da pravi egzebicije preko kipra.

Greska!!!!
PDV u celosti placa krajnji kupac.
Misko placa samo razliku pdv-a izmedju cene koju je on platio i za koju je prodao.
Npr.Uvoznik plati ubrz-bonglu 100din
na to plati omak drzavi 18%
njega je kostao proizvod 118 din.
Uvoznik proda Misku za 110 din plus pdv
Miska proizvod kosta 110+18% tj 129.8 din
Misko proda krajnjem kupcu za 120 din+pdv tj 141.6 din

Posto je uvoznik drzavi odmah platio pdv na proizvod
on od kupca tj Miska ostavlja sebi pdv koji je inicijalno placen tj 18 din.
Posto je Misko platio porez 19.8 din,razliku od 1.8 dinara uvoznik uplacuje drzavi.
Krajnji kupac je platio pdv 21.6 din.Posto je Misko platio 19.8 din razliku od 1.8 din
uplacuje drzavi.
U cemu je poenta pdv-a?
Drzava dobije uvek tacno 18% od poslednje najvece cene u lancu trgovine.
Tu cenu UVEK placa krajnji kupac!!!

Kupac plaća pdv ali plaća firmi koja posle plaća pdv upravi prihoda(tu razliku odnosno dodatu vrednost) ne razumem gde je greška.

Ja kazem da svaku u lancu placa PDV. Naravno da taj iznos pdv-a nije isti, jer ta roba od ruke do ruke poskupljuje pa i tih 18% se povecavaju. Ne znam da li je neko vas uopste vlasnik svoje firme ili svi pricate napamet. Ja kada kupim robu/sirovinu ja nju platim sa pdv-om. Npr. kupio sam u roku od jednog pdv tromesecja robu u vrednosti od 1000e. Na nju sam naravno odmah pri kupovini platio 18% poreza. Kada prodam robu koju sam napravio od sirovine, npr. konacnom kupcu ja je naplatim sa pdv-om. Meni se znaci vraca pdv u vrednosti od 180e i drzavi razliku izmedju tih 180e i onih 18% robe koju sam prodao. Znaci svako u lancu odmah plati pdv i tako drzava uzme svojih 18%. Posle toga ti radis povracaj pdv-a i placas razliku. Jedino krajnji kupac placa pdv-u u fullu, tj. ne moze da trazi povracaj.

Sto ce reci tebi se tvojih 18% pdv-a vratilo posto nisi zadrzao robu nego je prodao dalje i ti nisi platio tih 18% nego samo razliku pdv-a
izmedju nabavne i prodajne cene.
Gore je tacno objasnjenje funkcionisanja pdv sistema pa bio pijacar,vlasnik firme ili Misko.

Da, ali kada izracunas razliku u PDV-u izmedju 1000e koliko sam platio sirovinu/robu i 1000+moja marza od 30,40 ili 70% koliko se dobija u proizvodnji dobices pdv koji ja placam drzavi dosta veci od 18%.

"Delez grupa": Od sutra masovna sniženja cena u "Maksiju"

B. G. | 14. 10. 2011. - 13:12h | Foto: N. Kostić |

Od sutra ujutru u svim radnjama "Maksija" za 30 dinara biće jeftiniji svinjski but bez kostiju, čajna kobasica za 100, "pampers" pelene za 42, a "lenor" omekšivač za 37 dinara. Ovo je samo početak snižavanja cena u našoj kompaniji, pa će i dalje naši kupci moći da pazare proizvode po nižim cenama, rekao je danas David Vander Šuren, generalni direktor "Delez grupe" za Srbiju, BiH i Crnu Goru.

On je dodao da "Delez grupa" na srpskom tržištu želi da se predstavi konkurentnim cenama visokokvalitetnih proizvoda u ugodnom okruženju za kupce.

- Analizirali smo šta potrošači najčešće kupuju u našim radnjama, pa ćemo od sutra velikoj većini proizvoda sniziti cene - rekao je Vander Šuren.

Vander Šuren je najavio da će do kraja oktobra u radnje "Maksija" stići nova belgijska robna marka “365” koji uglavnom čine prehrambeni proizvodi.

Robna marka “Premija” i dalje će se prodavati u radnjama "Maksija", a uz logo će biti dodat mali lav, simbol "Delez grupe".
Pod pečatom ove marke u "Maksiju" će se naći, na primer, tajlandska hrana, kroketi sa sirom, maslinovo ulje, belgijski eurokrem, dok će na belgijsku čokoladu kupci iz Srbije morati još malo da sačekaju.

Ova marka je razvijena u sadarnji sa lokalnim proizvođačima iz Belgije, Luksemburga, Grčke i Rumunije, pa se rukovodstvo kompanije nada da će i proizvođači iz Srbije biti uključeni.

Vander Šuren je podsetio i da "Maksi" u Srbiji ima 15.000 zaposlenih, milion kupaca svake nedelje i dodao da nakon preuzimanja neće biti otpuštanja.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekono...asovna-snizenja-cena-u-Maksiju