Nazalost, imam vrlo sveze iskustvo sa tim problemom.

Moja majka bi ove godine napunila 92 godine ali je umrla 1. jula. Pre oko 3 godine je imala laksi mozdani udar i od tada je bila nesto manje pokretna i samostalna nego inace. To "inace" znaci da me je primila nazad u svoju kucu 1993 godine, kad je ona imala vec 74 godine, i od tada do pre 3 godine je ona brinula o meni, jer sam se 1991 razboleo od neke cudne bolesti, zbog koje sam postao nemocan za izlazak iz stana (fizicki) a i u stanu se krecem otezano i ograniceno (poremecaji metabolizma) inace sam svestan, lucidan i do dana danasnjeg radim sa razlicitim alatima i pravim / popravljam / prepravljam razne stvari po kuci. Na taj nacin, podelili smo posao u kuci - ja sam prao ves i obavljao slicne stvari vezane vise za tehniku, a majka je nabavlja hranu i ostalo iz spoljnog sveta. Uvek je bila jaka i vitalna, puna energije, dok je kod mene bilo uvek obrnuto - beskrajna upornost i strpljenje a uvek mi je bilo hladno i imao manjak fizicke energije.

U medjuvremenu smo dobili i dodatnu pomoc od nasih rodjaka, koji zive u istoj zgradi, drugi ulaz, koji su nas obilazili i pomagali za neke izuzetne stvari. Ove protekle 3 godine su oni prakticno preuzeli brigu i o majci i o meni. Majka je i dalje bila sposobna uz asistenciju za kretanje po dvoristu i gradu, cak je bila i na operaciji katarakte, ali sam je ja smatrao tempiranom bombom, sto niko drugi nije ozbiljno shvatao.

Pre oko 5 meseci sam cuo 2 jaka udarca iz kupatila, vrlo neobicna, i kad sam otisao tamo nasao sam majku na podu. Pomogao sam joj dovoljno da se podigne i stigne do postelje, alarmirao rodjake itd. Imala je ocigledno ponovo, dosta jak mozdani udar, i zato je pala. Istovremeno, vidno joj se promenilo stanje, bila je prlicno konfuzna, neorijentisana, pokreti su joj se promenili i slicno. Nakon kraceg boravka u bolnici premestili smo je u privatni dom.

Tamo su o njoj brinuli vrlo lepo, bila je zadovoljna, ali je pocetkom jula ponovo dozivela jak mozdani udar, koji je omeo i vitalne funkcije organizma i preminula je.

24 sata dnevno nadzor ne znaci da neko neprekidno stoji pored nje vec da je uvek neko budan u prostoriji u kojoj ona zivi ili u prostoriji do nje i nadgleda je svakih pola sata, sat. Sta bi bilo da ja onu noc kad je majka pala u kupatilu nisam bio budan? Ona bi tamo umrla, jer nije bila u stanju sama da se podigne a vrlo nezgodno je pala - na vratima, pola je bila u kupatilu, pola u hodniku, iz onog polozaja bi se tesko izvukao i mnogo zdraviji i jaci covek.

Ti ces majku uzeti kod sebe nazad i onda ces otici da spavas, recimo 4 do 6 satai neprekidno, ona za to vreme moze da uradi bilo sta - da ustane, da padne, da ukljuci sporet, bilo sta. To je vrlo rizicno i nikako nije bolje od doma. Moze se povuci neka paralela sa vojskom. Dok vojska spava, u hodniku su uvek neki kao strazari, cak su se i zvali u skladu sa ovim sto sam gore spomenuo (sporet) - "pozarni dezurni", pa cak i kad nema nikoga, cuvaju ljude i imovinu. To je dom. Kuca je nesto sasvim drugo i za tesko bolesnu osobu to nije. Na kraju krajeva, cak i bebe umiru u kolevci, ni njih ne mozemo nadzirati neprekidno.

Da ih tuzis smatram da je krajnje neefikasno, jer ces tesko dokazati neku njihovu krivicu ako ona za takvu vrstu bolesti uopste postoji. Jer jedno je 24 sata nadzor, a drugo lezanje na intenzivnoj nezi ili poostren nadzor sa onim raznim aparatima, kad se prate sve vitalne funkcije. A kostalo bi te mnogo, sto je po mom misljenju cisto bacanje para.

hvala ti.
jako mi je zao zbog tebe i tvoje majke..

@tdjokic
ako nije previse indiskretno, koje oboljenje ti je dijagnostikovano?

Nijedno. Isao sam kod svih lekara kojima su me uputili u Ljubljani, zatim ovde u VMA dodatne neke preglede, kasnije zvao kuci i jos neke lekare sa jedne privatne klinike i - nista. Priblizno 20 lekara direktno ili indirektno (oni sto procenjuju snimke i rezultate nekih testova). Oni rade sablonski, odrade test, pa ako ima rezultata, oni ti dadu neke lekove, ako nema "Sve u fizioloskim granicama" i zavrseno. Isao sam i kod psihijatra u Ljubljani, i kazem mu da sam jako slab, ne mogu da odem da si nabavim hranu, a on ce meni "Treba da idete u saunu, da ojacate." Covece, ja ne mogu 100 metara do pekare da odem a sad cu da izdrzim tretman u sauni? Ne idu dzabe ljudi kod "Dr.Hausa" na pregled, on pokusava da sagleda i veze izmedju pojava, ne samo da snimi pojave i gotovo, ali u realnom zivotu su "Dr.Hausi" veoma retki.

I tako sam regulisao radni staz, zakljucio radnu knjizicu i vratio se u Beograd kod svoje majke.

Prosli put sam zaboravio da navedem da sam 1942 godiste, dakle jos uvek nemam onoliko godina koliko ih je imala moja majka kad me je primila nazad u kucu i da brine o meni i sumnjam da cu doziveti 74 godine. Ljudi su vrlo razliciti, neverovatno.

Neverovatno.
Sad imas 69 godina, ako sam dobro sabrao, a to oboljenje si registrovao kad si imao 49 godina.
Je l' je to hronicno stanje?
Da li si imao pre toga nekih sumnji da tvoj imuni sistem ne funkcionise dobro ili slicno?
Je l' imas u porodicnoj istoriji slicnih stvari?
Da li ti je otac ziv?

Moj prijatelj je pre nekoliko godina u roku od 24h postao totalno nepokretan,osim glave nije mogao da pomeri nista,cak ni mali prst na ruci,s tim sto je sve ostalo bilo normalno,imao je normalan osecaj u svim ekstremitetima. Odnet je u lokalnu bolnicu gde su ga zbog rapidnog pogorsanja stanja uputili u Urgentni centar u Bg. Tamo je lezao par meseci gde su posle silnih analiza dali dijagnozu virusnog oboljenja nervnog sistema.Ne mogu da se setim tacnog naziva dijagnoze.

Terapija je bila iskljucivo vitaminska,nista "konkretno" nije dobijao. Posle par meseci je poceo da mrda tu i tamo i otpustili su ga kad je uspeo da se podigne malo iz kreveta,ali je otisao direktno u banju Rusandu kod Melenaca gde je proveo jos nekoliko meseci rehabilitacije. Kad sam ga posecivao upoznao sam slicne slucajeve,samo sa razlicitim stepenom oduzetosti i svima je manifestacija bolesti pocela slicno i nije lecena nikakvim konkretnim lekom(antibiotici i sl).

Oporavak je tekao jako sporo,on je bio na bolovanju 2 godine i posle je i iskoristio da ode u penziju kao dosta mlad. Nikad se nije oporavio u potpunosti,jos se i sad primeti da hoda malo sporije i na drugaciji nacin odrzava ravnotezu.Za ove ostale slucajeve sa istim simptomima koje je upoznao kaze mi da se zavrsavaju od potpune rehabilitacije,do skoro nikakve,sto je verovatno zavislio od sposobnosti organizma da se izbori sa virusom(ako je virus u pitanju).

Ta bolest je ostala misterija za sve nas koji smo prisustvovali njegovoj nesreci, a mene bas zanima da li je u pitanju ista stvar i da li postoji neko objasnjenje,link,sta god.
Btw,gos'n Djokicu,da li si probao u Rusandi da sredis neku terapiju?

Pustimo sada moju pricu, jer je debelo off topic. Mozda za neku drugu temu, ali nema sta da se kaze. Nasa medicina je jos uvek takva da leci bolesti, znane, proucene, na osnovu crno-na-belo literature, oni ne lece ljude, od kojih neki vole tecniju hranu, drugi cvrscu ili se u nekoj drugoj stvari razlikuje od proseka, to za njih ne postoji. Ako se na to dodadu jos i drugi, ne-medicinski problemi, povezani sa ratovima i teskom ekonomskom situacijom, onda si prakticno prepusten samom sebi odnosno sudbini.

Ovo se moze primeniti i na majku nase koleginice Mirjane, koja je i pokrenula temu zbog nekoliko povezanih problema slicne vrste.

Da, oduvek sam bio fizicki i energetski ispod proseka, ali onaj deo tela, namenjen za nosenje kape je uvek bio aktivniji od drugih organa i tako sam nekako preziveo do sada.

Molim da se jave ljudi, ako ih ima, sa iskustvom odnosno savetom za Mirjanu, jer je ona u tezoj situaciji od mene, ja imam jednu brigu, ona ima dve.

Moje mišljenje (ili glas) u vezi problema pokretačice teme je da ipak nastavi da koristi uslugu domu za stare.
Ako smatraš da taj dom nije dovoljno posvećen štićenicima, odaberi neki drugi.

Ponešto što sam čuo i saznao o alchajmerovoj bolesti, i životu sa ljudima koje ta bolest pogodi, mi govori da to više nisu
ni karakterom, ni sećanjima (koji su oba uništeni) , osobe koje su do tada bile, već samo stara iznurena tela koja sebi
i onima oko njih nanose nesrećnost.

Čak i ako si sama, a POGOTOVO ako imaš nekog drugog u svom životu (svoju porodicu, ili bliske i dobre rođake, ili bliske prijatelje...)
okreni se sebi i njima, uputi svoje vreme i trud ka svojoj sreći, i svoje dane provedi u korist svojeg napretka i mira.

Ne znam da li te taj račun od 30000 (mesečno, pretpostavljam) muči finansijski, ali odmeri koliko će te finansijski, emotivno i fizički
koštati da ti budeš svakodnevno sa svojom majkom. Ako govorimo samo o tom finansijskom momentu, u ovakvim slučajevima
nije neodmereno ni prodati nešto (kola na primer), da bi se obezbedio novac za brigu o staroj osobi, jer koliko koštaju ružna sećanja
koja bi priredila sebi time što ćeš ti da se svakodnevno 24 sata staraš o majci i dočekaš njen kraj ?

Na kraju, pomisli na to da li bi tvoja majka želela (dok je bila u svom zdravom psihičkom kapacitetu) da ti svoj život zarobiš
u brizi o njenom telu iz kojega je ta gadna bolest izbacila njenu ličnost.
Da li bi ti želela da se neko tebi drag , zbog tebe tako žrtvuje, kada je jasno kakav će biti kraj toga.
Ja znam da ja ne bih.

Svi smo privatno, ili iz života nekoga koga znamo, bili svedoci kako je kada starost i bolest jedne osobe zarobi život porodice.
To je bez izuzetka mučno i tužno, ali jedini pametan način da se sa takvim trenucima u životu izbori, je taj da se po mogućnosti
obezbedi neutralna briga (geronto-domaćica, ili starački dom) , a da se koliko je moguće više , misli i vreme posvete svojem životu
i životima ljudi oko sebe.

Uz svo poštovanje pristupa ovakvoj Temi uz učešće članova Foruma, koji pokušavaju svojim iskustvenim primerima pomoći,
mislim da Tema ide u pogrešnom pravcu.

Jer se (čini mi se) radi o jednoj vrlo konfuznoj osobi, koja spletom socijalnih uslova i haotičnog, nesređenog stanja u zdravstvu (naročito u Gerontologiji)...želi izvući neke materijalne koristi, ne bi li tim putem poboljšala i svoj materijalni status.
Najgrublje rečeno, jer se istovremeno "odvijaju" dve nemoći: a) teško materijalno stanje ćerke i b) teška bolest i skup boravak u Gerontološkoj ustanovi sa lekarskim nadzorom 24/7.

http://www.elitemadzone.org/t426659

Tu Forum ne pomaže (čak ni promena nick-a), nego uporno i smireno, dokumentovano obraćanje socijalno-zdravstvenim Ustanovama, ako ništa drugo, bar za dodatak u novcu za zbrinjavanje majke u Domu.

Recimo...

Pozdrav

Ako treba neka pomoc, ujna moje supruge je nacelnik dela za rehabilitaciju banje Rusande...

ja vas molim da ovo ne brisete, meni je stalo da gospodinu vladimiru objasnim o cemu se radi

ovde sam dosla da se posavetujem sa ljudima koji mozda nesto vise znaju od mene.
nikada u zivotu nisam bila niti na jednom sudu, niti znam kako izgleda policajac na vratima...
cula sam od ljudi da mogu potraziti savet ovde i tako sam ja sa sve svojom fotografijom i sa sve svojim zivotom dosla na ove strane.
to je bilo, sada vidim u aprilu mesecu.
sta sam od svega uradila nebitno je sada, ali ono sto je bitno je da sam zaboravila lozinku sa ovog mesta, i da sam htela da saznam opet nesto,
te da ne bih tumarala po mejlovima, bilo mi je brze da se ulogujem opet. ovde mi je potpis offline a drugi nik offline1 jer nije moglo...
e sad na postavljenu temu, jako sam se iznervirala jer me je gospodin nebitno, dotakao da sam htela da sakrijem kao svoje ja i da je u pitanju
neka moja materijalna nemoc, pa ja zato kao ovo ovde i ono tamo...
kako je ostavio i link ovog mog profila, gde teme nisu nimalo lake, ne bih htela da se oko toga nerviram dalje i da se prepucavam, jer opet podvlacim, nisam dosla ovde
iz frustracija nego iz eto bas svakodnevnice, koje verujem ima svako, samo na neke drugacije nacine ili pak slicne.
iz tog istog molim moderatora da obrise ovaj moj profil, jer vidim da je to nemoguce da sama napravim, a ako treba ja cu sve svoje teme postaviti i tamo,
jer niti jedno slovo nisam izmislila, jednostavno sam prisla ovome bez ikakvog foliranja.
pozdrav, zahvalna mirjana11 ili offline1