-Tačno !
(da bi raspored struje Levo-Desno bio koliko-toliko uravnotežen)



-Pogrešno!

Licnasti provodnik se u klemu automatskog osigurača
"ubacuje" pomoču za-to-prikladnih hilzni,, koje se nakon "navlačenja" na bakarne licne presuju
odgovarajučim za to namenjenim klještima.

Hilzne:


Klješta:

Pardon:

Mislim da covek govori o punoj zici. Ja nekad radim tako ali u zadnje vreme sve manje. Ono savijanje je malo delikatno za rad, zatim postoje razlicite konstrukcije stezaljki u osiguracima tako da to savijanje nekad napravi vise stete nego koristi.

Za licnastu zicu nemam nikakvih iskustava po tom pitanju a ni znanja. Mogu samo da cutim

Klješta za hilzne ću teško naći. Kako radim izključivo sa punom žicom, ja bih onda doveo fazu na dva srednja osugurača i to onako preklopljenu kao što sam rekao. Radim sa ETI osiguračima i rekao bih da ima dosta mesta-čak možda i za tri žice. Inače voleo bih da čujem ako neko ima izkustva sa ETI osiguračima, kako su se pokazali?
A kada stavljam dve utičnice na jedan osugurač kako onda dve žice dovodim do osigurača. Jel da ih uvijem pa u osigurač, ili da ih paralelno gurnem?

Ne znam za ETI-jeve osigurače jer ih uopšte ne ugradjujemo.

Na izlaz automatskog osigurača možeš priključiti i dva provodnika,
poželjno je da budu istog prečnika (istog poprečnog preseka) zbog
valjanog naleganja površina prilikom stezanja zavrtnja osigurača.

Provodnike postaviti paralelno bez uvrtanja.

Valjano stegnuti zavrtnji obezbedjuju dobar kontakt (mali prelazni otpor),
u suprotnom se dešava ovo:

Mislim da nije neophodno da se faza dovede na sredinu, jel sam cesalj ne pravi nikakav otpor... ili se varam :s

Ako govorimo o instalacijam za kucu mislim da je potpuno ne bitno gde ćes staviti žicu...Obično je stavim u osugurač na kojem je najveći potrošač.

Robert63 je lepo objasnio ovo za paralelovanje žica, nema tu šta više da se doda. Gledaj da skidaš izolaciju to uradiš tako da kada gurneš žicu u osigurač izolacija NE SME da bude uhvaćena klemom. Začudio bi se koliko često se vidi aljkav rad kada ljudi uhvate i 1mm izolacije pod klemu, e tu može doći do ozbiljnih problema...

Hvala svima na savetima, dosta ste mi pomogli.
Elem trebam jos jedan savet: Kako se vezuje trofazna fidova sklopka tj, jel struja ulazi dole a izlazi gore ili obratno. Predpostavio sam da je kao i sa osiguracima da struju dovodim dole a odvodim dalje na potrosace odozgo. Ima cetiri prikljucka, jedan je oznacen sa N, drugi nisu oznacavani. Predpostavljam da je N nula a ostalo su 3 faze. U pitanju je fidova modular plus (general electric).

Evo i uputstva http://www.smestajzivkovici.com/images/fidova.jpg

Znaci poceo je da se koristi engleski naziv RCCB (Residual Current Circuit Breaker). Sitnica, ali moze da koristi u sporazumevanju.

U principu je svejedno gde struja ulazi a gde izlazi. Meni licno nije jasno zasto se nula ne stavlja u N prikljucak i kod 2P prikljucivanja. Mozda objasnjenje lezi u semi, desno od slika, gde se vidi da je testno dugme spojeno na dve srednje zice, pa onda one uvek moraju da budu spojene. Priznajem, kad bih bio prisiljen da koristim 3-fazni RCCB za monofaznu instalaciju, ja bih nulu stavio bas kroz N i onda mi test ne bi radio i ja bih se cudio zasto.

Odlicna primedba. Samo po sebi, to nema veze sa elektrikom nego sa karakterom onoga koji to radi, ali je ipak dobro upozoriti ih ovako direktno.

Ja sam ipak struju doveo sa donje strane fidove sklopke, zato što mi je jedan "električar" rekao da tako uradim - nisam imao vremena da se igram i ispitujem :). Deluje mi logično da može da se struja dovede i odozgo, isto kao i za osigurače, ali ako može još neko to da potvrdi (ne zbog mene, ja sam veće završio montažu, nego zbog ostalih članova foruma).

Ma bilo je receno vec ranije a mislim da pise i u samom uputstvu. Jedino je vazno da se vaze kako su oni odredili tako da moze ono Test dugme da funkcionise.